Студент

Избацићемо хиљаде кубика земље

Градилиште Новог БеограДа

Наше бригаде пред полазак на градилиште

ШТА СЕ ОЧЕКУЈЕ ОД Наших Радних БРИГДА

За овогодишње радне акције наш Универзитет требало је да да 10 бригада са 2500 бригадиста. То је била обавеза наше оарганизације. У част Петог конгреса Комунистичке партије Југославије обавеза је повећана: уместо 10, наша организација даје 16 радних бригада са 4000 бригадира. Према садашњем плану седам бригада ће учествовати на ауто-путу „Братство-Јединство I *, пет бригада на градњи Новог Београда, једна на прузи Кучево-Вродице и једна на градњи Мавровске хидро-централе, док су две остале нераспоређене.

Организационо учврстити бригаде, положити што већи број испита добро опремити бригаде, то су били задаци које су наше бригаде реша<вале пре свог одласка на радне акције. Наше бригаде су те задатке маше више решиле и тиме су обавиле оне најпотребније припреме које су предуслов за пун успех на самом радилишту. Шта даље стоји пред нашим бригадама и шта се од ших очекује? Постићи што бољи учинак, спремити што више испита за септембраски рок, по-I:*гићи што чвршће јединство унутар саме бригаде, зближити се што више са околним бригадама, развити културно просветну делатност унутар бригаде, у околним бригадама и селима и остварити јак и свестран фискултурни живот то је углавном оно што се очекује од сваке наше бригаде. Ископати, транспортовати и расути хиљаде кубика земље и спремити велики број испита за септембарски рок, то су два посебна задатка који стоје пред нашим бригадама. Извршити један, а не извршити други значи неуспех и стога се ова два задатка не могу одвајати један од другога како по начину шихова извршаваша тако и по шиховој важности. У том погледу штабови наших бригада морају се на терену нарочито забавити овим питашем, користећи се драгоценим искуствима наших прошлогодишших бригада. Потребно је одмах у почетку сузбијати схваташа да се у бригади не може учити, да је за бригаду основно да успе у пребацивашу норми, да ће за учеше бити Довољно времена

и после завршетка акције. Али, I ово не може бити довољно. По[ требно је пре свега водити стро■ гог рачуна о томе које је време ■ најпогодније за учење као и то • да се време предвиђено за учење не сме користити ни за ка! кв® ДРУге послове. Пракса је показала да је контрола учења неопходна нарочито првих дана када се наши бригадисти неприпремљени за физички рад највише замарају. Мерило вредности сваког бригадисте треба да буде степен његове пожртвованости на раду и залагање на учењу: бољи је онај бригадист који мање пребацује норму и спреми испите него ли онај ко пребаци норму за 100 по сто, а не спреми нијет/ш испит. Горња два задатка имају посебан значај за наше бригаде још и због тога што ће се из-5 вршити у времену када ће се још више распламсати свеопште такмичење у част Петог конгреса Комунистичке партије Југославије. Наши бригадири поћи ће на радне акције после давања обавеза за испите које ће полагати у септембарском року, док ће на самом градилишту ггримити радне обавезе. Ове обавезе ће се разликовати од свих наших досадашњих обавеза како по својој обимности тако и по својој важности. Координација рада на испуњаван»у једне и друге обавезе је услов за испуњење датих обавеза. Не треба заборавити да су ове обавезе дате у част Петог конгреса наше Пертије и да се такве морају испунити. Да 6и се обавеза на радилишту и у учењу испунила треба 1

плански радити: правилно распоређивати, према физичко; снази, бригадисте на радили» шту и систематски обрађиват* градиво из предмета који « спрема. Даље, наше бригаде које учествују на овогодишњим радним акцијама углавном су састављене од студената прве године. Та чињеница поставља нови задатак, створити у бригади штс приснију атмосферу, што боље ! другарске везе. На тај начин омогућује се добро међусобно у, познавање студената, што ће по , гговратку бригаде са радне акције условити чвршћу и јединственију нашу организацију. И даље, права другарска атмосфера учиниће то да се елан и радна дисциплина појачају и да се лакше испоље. Свака наша бригада ће на овај начин постати јединствени радни колектив. То би били задаци који би се решавали у оквиру сваке бригаде посебно. Али има задатака који се решавају и ван оквира бригаде: културно просветна делатност и фискултурни рад. Овогодишња радилишта су углавном везана за једно место. То значи да су бригаде више сконцентрисане него ли на прошлим акцијама: у једном логору има по десет до петнаест

бригада . Дакле, наше бригаде ће на овогодишњим радним акцијама бити још ближе бригадама састављеним од радничке и сеоске омладине. Каква треба да буде делатност студенатабригадира у таквом логору, међу таквим бригадама? Прво, кроз појединачне разговоре створити присност са радничком, сеоском и средњошколском омладином; не одвајати се од њих; у њима гледати себи равне градитеље. У раднику-бригадиру сагледати омладинца који је до јуче у фабрицр пребацивао норму, давао нове, још веће обавезе и испуњавао их, видети у њему лик нашег омладин- 1 ца-радника: ударника, рациона- ]

лизатора, ноаатора; у сеоском омладинцу гледати градитеља који је до јуче био на градилишту задружног дома, видети у њему младога борца за стварање задружног сектора на селу, гледати у њему вредног радника који ће сутра обавити жетву; у омладинцу средњошколцу видети клицу наше народне интелигенције. Сами догађаји који су пред нама пружају широке могућности за рад нашим бригадама: објашњавање важности и историске улоге Петог конгреса КПЈ, објашњење значаја нашег првог народног зајма, објашњење стварања задружног сектора као најбоље методе за реконструкцију наше пољопривреде и свих осталих важних политичких питања, кроз појединачне разговоре и кроз предавања радничким, сеоским и средњошколским бригадама. Поред овога, искуства из нашег културно-просветног и фискултурног рада треба преносити на околне бригаде и села. Такав рад се углавном очекУЈе од сваке наше само такав рад може се рачунати као успех. Треба поћи на радне акције и бити начисто са тим да пребацивање норми, без спремања испита и без ближег брат" ског додира са бригадистима из околних а нарочито иностраних бригада не значи успех за наше бригаде.

Прв и на акцијама - први на испитима

У сал« где сгуденти трећегоднне Правног факултета полажу међуна|род»о гвраво влада П|р*ед|испитна живост. Међу прв-има одговара ВлаЈко Шошкић, јвдан од најбољих студената Правног факултета учесник прве смене на ауто путу „Братство-јединство”. Влајдоо Шош* кић је добно десет. То »ије њешв први испит у овом року. Положио је већ административно право оа деветком и финансије са осмицом. Шошкић се као ударник врати!o са пруге Шамац —Сарајево после треће смене. Радећи озбиљмо на свом стручном раду л црнп|рема|јући пет испита за

јуии Влајко Шошшћ руководи дебатним клубом свог факултета, ради у р€да«циlанloм одбору за издавање уџбеника и држи Јтредавања на Технкчком факултету на курсу политичке екоиоми,је. Кад су прве омладинске бригаде кренуле на Аутостраду јав>Иlo се да са џрвим бригадама учествује у акцији. У Главиом Штабу Омлади!нокlих ралЈиик Шошкић руководи п.олитичким инфармацијама. Шошкић је на радној акцији показао да се поред од)говориих дужности могу спрем!ити испити. На акцији је гаохваљен, На истгитима показао је добре резултате-

Трасом аутопута

етонираног пута сада неста. ЈЈ је. Возимо се по траси која ће кроз који дан примити на своја деђа бетон-трајно обележје свог пораза у борби са омладином. Управо стижемо на 42 кидометар, до другог финишера, а први сунчеви зраци затитраше по вашим лицима. И овде се бетонира. Ие заустављајући се пролазимо финишер. Једна бригада џде нам траеом у сусрет, вероватно хита на рад. Бригадисти нам машу. Мелодију шихове песме носимо са собом даље. Широка оремска равпица простире се свуд око нас, Гајеви, поља оl,*герећена пшеничним класјем, окружавају нас са обе страпе. У даљипи пред нама назиремо логор, који брзо остаје иза нас. На 53 километру срећемо опет финншер. „Журимо за Загреб” читамо на њему крупна црвена сдова. Два километра даље наилазимо на логор у коме је смештено 9 бригада- Пада нам у очи једна парола исписана кречом дуж целе бараке; „Ми не завидимо нашим потомцима. Они ће завидети нама“. А испод тога; ~Обавезујемо се да ћемо у претконгресном такмпчењу пребацивати норму 100 посто”. Заустављамо се на 60 километру, у цајвећем логору на Аутопуту. Овде је смештено 11 бригада, међу којима и брнгада наших исељеника из Јужне Америке, која се пре 40 дана вратила у домовину и одмах са брода дошла на изградшу Аутопута, да да свој први удео остварењу Петогодишњег пда. на. У разговору са Антонијем Оребом, командантом бригаде, упознајемо еву горчину туђсга хлеба, патњи и мука које наша браћа подносе у туђини, у капиталпстичким земљама. Из сваке његове речи осећамо топлу радост порратка у домовипу, његову пламену љубав према њој и њеној будућности. Домовина ее не воли речима говори Антонио нити постојв у језику такве речи којима би се могла испољити права љубав према њој. Домовина ее волц делнма. И ми, који смо дошли у евоЈу херојску земљу, хоћемо да кроз дела изразимо величнну те љубави, У хладовитој сенци гранатог храста налазимо једну групу бригадиста из Друге сарајевске бригаде. Чита се „Наука и сујеверје”. Командир 111 чете допуњује читање својим тума-

чељем фосфоресцептних светлуцаља у природи. Из погледа присутних читам жељу за сазнаљем праве иетине о свету и животу. Гледајући ове младиће и девојке спознајем и сам како се код н,их формирају нови погледи и појмови о животу и природи, како бледе и ивдчезавају у љима миоге заблудс. Ах, како сам само могла веровати! чуди се Хата, чобаница са Бјелашнице, до доласка на Аутопут неписмена, а сад ударник и описмењена девојка. Корен сујеверја лежи у непросвећености народа одговара јој смешећи се командир, А цосле завршецог часа окупили су сс око Хате младићи и девојке и песма, снажна и топла, разли се пољима: „Тешку дужност ми имамо: сами себе васпитамо. Питате нас ко смо? шта смо? Раднигчка сио омладина. На 74 кцлометру налазиио на раду иноетране бригаде: Пађарску, Тршћанску и групу Либанаца. Од бвјрутеког студенха Ђамајела Искандара дознајемо о гуррвим прогонима напредне либанске омладиче. Сви они очладинци којн су прошле годинв учестворали на изградњп Пмладинскв пруге осуђени су по повратку у домовину. Имс ■ угославнјв строгр јв забраљсно изговарати« још маље лтриистину о њој. За тако нешто кажљара се. Кад смо одлазили од љих пратиле су нас дуго борбеце г.ечи њихове револуцнонарне песме: ~Ватани, ја матла ал џамал’l отаџбино, ти си најриша лепота. Прелазимо 90 кнлометар. Приближавамо св 111 секцији од које настаЈу дубоке и густе шуме чувена ловишта. Од 103 километра па еве до Босута постављен је, као и на другим секцијама, помоћни колосек на насип, помоћу кога се дововн материјал за изградњу великог моста преко Босута, који је

на том мвсту широк око 100 нетара. Мосг на Босуту то је за Аутопут што и Врандук на Прузн. То је најиећи и најтежи о>бјекат. Рад на мосту не престаје ни даљу ии ноћу. Ради се ужурбано. Скоро ће бити побијени сви јпипови. Од изградље доста завнси асфалтирање трасе на целој 111 секцији. Пабијање насипа дуж целе секцнје је у пуном јеку. Разне модерне машиие: трактори, јежеви, жабе, ваљци и набијати шетају горв доле по уздигнутом насипу. Избијамо на IV секцију. Пролазимо неколико киломвтара и стижемо на Спачсу, на' 128 вилометар. Белнчанствена слика пред напшм очима отима са наших усана узвив усхићеша. Одавде заправо почиље најлепши део Аутопута Спачпаиске шуме. Две ствари падају овде одмах у очи: два до два и по метра високо изнад земље бела линија по стабдима и ходннк, огроман, кцлометрима дуг вроз густе, високе шуме. Прво је тешва успомена на дивљачви повушај фашиста да плављењем шумв потопе људе војц су бранили својв право на живот и слободу, а друго племенити напор младих људи да природу ставе у службу своје боље будућности. Горостасни паљеви, разбацапи по ивпци шуме, тешви чак и до једну тону, и огромне дубоки кратери, који зјапе по цести, као бомбама изровани сведоче најречнтије о напорима људи да природу потчине својој срећнијој сутрашњици. И при погледу на све то човеку се и нехотице отима питање; А откуда тим људима толика силна енергија? И нехотице на то питање надовезује се и одговор-прост и једноставан, велика мисао друга Стољина „Велика внвргија рађа св сано за велики циљ“. Ето, у тој речвници еврива се сва логика великих градитељеких подвига и побвда. А логикв ту има. Логикв дубоке за оне који разумвју да св сила мишица дадв устостт»учити кад св помножи свешћу о великом циљу, кад се помножн љубављу и знањем. И истоврвмено логике „нелогичне’’ и нерааумљиве за свв онв који данас корачају без ввликог циља.

СЛДВКО ГАШИТ*

Број 20

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5