Студент

Наше учешће у Фестивалу Народне омладине Југославије

Фестивал Народне омладине Југослазије одржаће мјесеца октобра ове године. Значај овог фестивала је врло велик. То је, у пуном смислу ријечи, масовна манифестација културно-умјетничког живота, која ће обухватити све активе Народне омладине, обухватити свестрано и широко културни и умјетнички рад. Такмичиће се активи сељачке и радничке омладине, средњошколске и студентске омладине; сви ће они заједно да покажу омасовљење и напредак, у идејном и формалном погледу, својих друштава и секција. Наравно, у самом току Фестивала, богатство тога рада и повећање броја чланова, активних чланова учесника повећаће се. И у току Фестивала и на самом Фестивал> јасно ће се видјети и колико и како су наше омладинске организације успјеле да побољшају квалитет својих извођења. То, са друге стране, показује и огркзмну бригу наше омладинске оргашизације за подизање идеолошког и културног нивоа својих чланова, бригу која у цјелини истиче колико се настоји да ми заиста будемо свестрано образовани људи. Наш "Универзитет учествоваће такође у Фестивалу. Он ће да наступа са најбољим члановима хора, фолклора, Академског позоришта, Драмског студија, Академије ликовних умјетности и Музичке академије. У тим капорима нашег Универзитета узеће учешћа најбољи И најактивнији студенти радници на културно-умјетничком пољу. У том раду наш Убиверзитет добијаће и помоћ са стране; на џример Академском позоришту изићи ће у сусрет својим савјетима др Хуго Клајн и Велибор Глигорић. Културно-умјетничка бригада Универзитета, која је формирана, иде на радну акцију. Тамо ће сина, око мјесец дана, да обилази радилишта, да наступа са својим програмом. И у току тога рада одабраће најбоље ствари, спремаће нове и касније, када се врати у Београд, даље наставити са спремањем, са програмом. Сви чланови бригаде биће на окупу и ргдаће не само на културноумјетничких тачака, него ће и

интензивно радити на свом теоретском, идеолошком уздизању. Она ће да обради програм за Фестивал, настојећи да све његове тачке буду на умјетничкој висини. Може одмах да се напомене да ће хор да броји око сто педесет људи. Факултети ће такође широко да се ангажује за Фестивал. Свако културно-умјетничко друштво или секција израдиће детаљно такмичарски програм и доставити га својим бригадама Тако ће вријеме бити прожето сталним културно-умјетничким радом којим ће да руководе специјална тијела при бригадама. Ту ће да се спремају и да наступају бригадни хорови, фолклор, рецитатори и сл., који ће да наставе, исто тако интензивно, свој рад и при повратку у Београрд. Нарочито је важно да такви факултети као што су Економски, Правни, Ветеринарски, Фармацеутски са ДИФ-ом у току радних акција створе све услове за прелаз својих културно-умјетничких секција у друштво. Јер се показало, особито на последњем такмичењу нашег Универзитета, да су баш факултети који су имали друштва постигли далеко боље успјехе. Њихов рад, угларвном, није био кампањски, већ боље организиран, свестранији, шири. По повратку у Београд, бригадни хорови појединог факултета (на пример Економског)

спојиће се у један велик, квалитативно добар хор, јер ће да га сачињавају најбољи пјевачи. Исто тако је са осталим гранама рада. И тада ће факултети да дају своје приредбе, да стално наступају; ту ће се већ, у великој мјери, моћи видјети колико смо напредовали, за колико смо повећали број учеспика и побољшали квалитет. У октобру мјесецу Универзитетски одбор зцказаће посебно такмичење. Ту ће се утврдити најбољи факултет, то ће бити смотра цјелокупних наших напора; ту ће се и одредити за сваку грану културно-умјетничког рада, претставник Београдског универзитета за Фестивал Народне омладине Југославије. Посебно треба истаћи да сви самоактивисти, на примјер музичари, треба да поднесу пријаву за учествовање у фестивалу до првог јула. Сама правила за такмичење, за Фестивал Народне омладине Југославије објављена су у два наша последња броја. (18 и 19). Б. * * *

Сва обавјештења у погледу учествовања на такмичењу кал и у погледу припремања обавезног репертоара могу се добити у простори.пма културнопросветног одјељења Универзитета од 12—14 часова.

АЛЕКСА ШАНТИЋ (1868-1924)

Шантићев јв живот једноставан. Сем краћег школовања у Трсту и ЈВубљанн, повремених путовања до Дубровника, Новог Сада, Беча и Швајцарске и емигрирања у Дрну Гору и за време анексионе кризе 1908 у Италију, Шантић јв цео свој век провео у Мостару, По својој делатности, и као књижевник и као национални радник уопште, он је присно везан за свој завичај и своје родно место Мостар, иако његов рад, иаорочито песнички има далеко шири, југословенски значај.

Шантићев живот и рад падају у доба значајних преокрета у друштвеном и политичком животу његовог завичаја. Херцеговачки устанак економски до крајњих граница израбљиваних и политички потпуно обесправљених сељачких маса против спахи. ја и турске властн од 1875 до 1878, иако је у суштини био класног карактера, вођен је још увек и у знаку верске борбе. Аш када је 1878 дошло де аустриске окупацијв Босне и Херцеговине и православне и муслинанске народнв масв осетиле су у окупатору свог ваједничког непријатеља и већ тада је било спорадичне сарадње: у устанку 1882 та сарадња је потпуна. Овај устанак је у крви угушен, али од тог тренутка осећањв повез-аностн и истоветности интереса код израбљиваних в угњетаваних вародних маса, без обзира на веру, у борби против туђииских и домаћих експлоататора све је јасније долазило до свести тих маса и бивало је све јачв.

Мостар је већ од ХУП века знатно трговачко средиште у долини Неретве, али прави грађански живот у њему почео ее развијати живље тек од аустрискв окупацијеlB7B. Мостар је тада постао војничко и административно средиште; везан је и жељезничком пругом за море и Сарајево. Нови грађански слој, који је од тада почво нагло јачати, био је у то време и све до слома Аустрије 1918 борбен, и та се борбеносх стадно појачава. Борећи се за подитичке слободе, наша ондашња грађанска ин. телигенција борила се уствари за националну слободу. Нова херцеговачка и босанска интелигенција потицала је из грговачких, занатлиских и нарочито из сељачких редова и била је у најтешњој повезаности са народом, заносила се народним идеалима и борила се за народне интересе. Мостар је крајем прошдог века био најборбеније средиште отпора против туђин-

ског окупатора. У тој борби Шантнћ је, уз неколико својих другова кн>нжевннка, узимао најактивнијег учешћа. Он је један од оснивача друштва „Гусле“, један од оснивача и највред. нијих сарадника часописа ~Зора“, политичког диста „Народ“ и тако даље. Изван тог борбеног народног покрета мостарског Шантић као песник не би бих схватљив.

Сва та друштвена стварност Херцеговине и Мостара крајеи прошдог и почетком овог века одразила се у Шантићевим песмама. Еао некад Змај у Војводини и Шантић је дуги низ година био песничкн хроничар друштвених збивања у његовом крају. Ново, ослобођено од верских предрасуда, здраво и снажно национално оч сећање, ионикло у специфичним условима верски исцепкане Херцеговине, са изразитом социјадном нотом свакако је најкарактеристичније осећање за Шантића као песника. То осећање прати у његовим најбољим песмама неодољива тежња ка слободи, постојана вера у снагу народа и убећеност да сдобода мора синути. И друга његова осећања. веаана за личне доживљаје и успомене, скоро увек су типична и за средину у војој је живео и чији је песник био. Он је поникао у једној трговачкој породици старинског типа, у"којој се србовало и где се пазило на здр&ве традиције и част исто толико колико и на стицање иметка, и она топла, интимна атмосфера породичног живота у његовом дому огледа се у многим Шантићевим несмама. Шантић је ја. ко осећао природу око себе, и то је осећање у најбољим његовим песма. ма те врсте било пуно животне рам дости. Кад пева љубавну песму, Шантић је толико обоји мостарским колог. неком специфичношћу односа људских, да се оно што је уско лично, чисто субјективно у њој губи пред оним што је опште и тилично. Шантић је, заиста ост&вио врло вели ки број почетничких сдабих ипо изразу невештих, често намештених песама Али ако се из његових ипогобројних песама пздвоје оне у којима је осећање еазредо, идеја јасна и упередо с тим, у зависности од тога израз јсдноставан и природан, онда се добије садржајпа збирка песама, која ће увск негато казипати нашем читаоцу, која ће га храбрити и потстицати на борбу за бољи живот.

д-рВидо ЛАТКОВИЋ лроф. Универзитета

Резултати литерарног конкурса на Медицинском факултету

Од гврммљеиих рашорва оцењи. вачки жнри је на литерарном монклрсу Медациlнск,olг факултета напрадио следеће рааове: 1. Сумом од 850 динара припозетку ~Овде су партнзани” Чеде Брашанца, ст\тдента медицине црве године. 2. Сумком од 550 динара „Песма Лењину” Љубице Леопичић, сгудента медицине друпе подине. Напрађена „Песма Лешнну” по своме квалитету, стилу, обра. ди и »еп'оор-ел|ности отскаче од осталих, Она гарантује да се

може рачунати на раз&ај другарице Лотичић. Прозних радова је било на Кон«урсу свега 4. Својим квалитетом и зрелошћу отскачу радови д/руга Брешанца ~Удубљења са цр.веним охвиром” и , Ов(де су партизани” са тематаком из народ ио - ослобсушдаачке борбе. Напраћони рад птр-иповетка „Оаде су партизани”, обраћИ’’« акције сремскик партизана. По саојој обиагиости и начину обраде показује таленат аутора, моји ће, радом у литерарној секцији Универзитета, моћи дал>е да рааоице своје квалитете. На радилишту Новог Београда

И ова борба биће добивена

Тежина се мерн килограмима. Дужина метрпма. А љубав — срцем. Еаше срце је велико, зато је ведика и љуб ав. А чиме се мери снага? Разни људи и разне државе мере снагу на разне начине. У Аме»рици се снага мерн топовима, тенковнма, атомском бомбом и доларима. Код нас се енага мери љубављу према Титу и народу, мери се младошћу. Наша љубав према народу и Титу је безграннчна, ваша мдадост је бесмртна. Топови и тенкови рђају. Они се морају замењивати новим и савршенијим. Наша младост је сваким даиом мдађа. Она је јача данаг, него јуче, а сутра ће битн јача нсго данас. Метните на вагу те две спаге. Зар живот и нстина нису јачи од прљавштине и труљеља? Наш корак је чвршћи од њиховог армираног бетона, а стисак руке има јаче дејство од њихове атомске бом6е. Ту ће бити град Место где је логор радних бригада покрнвено је песком, Ветар је иа кахове јак на овом отвореном проетору. Он повија човека, вривуда му ход, и одмах за њим изравњава ,тра-

гове стопала у песку. Засипа песак у очи. Ти затпараш очи и слушаш фијук ветра. Када поново поглдедаш не видиш бараке, само заставе како вијоре на јарболима. Оне лепршају својим јарким бојама. Ветар поново цикне као танка камџија, узвитла песак и успори ти корак. Нагињеш се напред, корачаш брже, насупрот ветру. Стижеш у логор. Дочекује те песма, хармоника, осмеси, узвици живот. Тада се сетиш чланка из новина; „Овде ће за петнаест година бити град од 250.000 становника". Да ће то бити говори логор, говоре бригадисти, говори радилиштеБесмртна младост Дуж цесте Београд — Земун протеже се градилиште Новог Београда. Ауто јури и поједине слике у очима путника повезују се у једну јединствену слику — радилиште. На стаклу прозора прилепљен је мали, белн папир „БЕСМРТНА МЛАД0СТ“, филм о борби омладине Београда. Некада је вођена борба против неттрпјатеља. Та борба је добивена. Са. да се води борба за сопијализам. И та ће борба бити добивена.

Аутобус јури и ти видиш булдожер како брекћући пред собон гура песак. Група омладинаца, са лопатама преко рамена, иде цестом и пе.а. Онда ти ок« вастаје на брнгадистииа који преносе пгине, мећу их на прагове, замахују крампом и допатама бацају камен на пругу. Даље кодоие оиладинаца који колицина преносе песак. Макаре забијају пшпове за зграду Претседништва владе. Локомотива еа вагонетима и бригадистима, камион из кога се истовапа грађа. Поред цесте огромни комади камена. Омладинци га пребацују... И тако редом. Слика за сликом. Видео си доста, а ипак мало. Ниси вндео радове на каналу, на бежаниској коси, на обалоутврди, на још тојгико радилишта. Бесмртна младо« — филм. Бесмртна младост — радилиште. Две разлн. чите, а ипак исте младости. За пети нонгрес Свечани мптинг. Мала обична три. бина окићена заставама. Градитељи Новог Београда поздравиће Пети конгрес Комунистичке партије Југосљавпје такмичењем. Градитељи Новог Београда постиг.ти су до сада видне резултате. 0 тим говоре бројке. Уграђено је 10.

275.344 комада цигала, прекопано и набијено 647.659 кубних метара земље уграђено 7.343 кубика малтера, утрошено је 1.607.259 килограма цемента, пренето је 871.706 килограма гвожђа... Овакве бројке је тептко разумети. Њих разуме само онај који их је стварао. У тнм бројкама је умор,

зној, љубав ттрема Титу, Партији и народу, у тим бројкана је песма, хармоника, део козарачког кола. Бригаде св такмиче у част Петог конгреса. Оне ће Конгрес дочекати још већим резултатима. Ади и ти резултати биће само део оне ведике л.убавл коју наша омладина носи у своме срцу.

СТОЈАНОВИЋ ВЛАДА: Скице

Број 20

НАРОДНИ СТУДЕНТ

7