Студент
Станбено питање студента на Београдском универзитету
У новој школској години уписује се, према плану, на факултете Београдског универзитета и великих школа 4200 нвих студената. Већина од њих долази из унутрашњости и потребно им је обезбедити стан. Њихов положај без стана у граду у који први пут долазе да живе врло је тежак. Ради тога је за њих резервисано у домовима 768 места, док је за старе студенте остало свега 1022 места. Но тиме питање смештаја нових студената још није решено. Потребно 5 е да старији другови схвате њихов положај и помогну им при проналажењу приватних сганова. Велики број сгарих студената обратио се ове године економској секцији Београдског универзитета ради смештаја у домове. Од 2137 молби, колико је примљено до 28 августа, повољно су решене 1022 иолбе. Студенти који нису прииљени у домове упућени су на станбене комисије својих факултета. Да би се повећао број домова, на Миријевском путу подижу се
четири зграде међу којима је зграда за мензу. До првог новембра ове године зграде ће бити оспособљене за становање и моћи ће да приме око 600 нових студената. Изградњом овог новог дома станбене прилике ће се донекле побољшати. Многи студенти подносе молбе станбеним комисијама на факултетима ради додељивања приватног стана. Пред станбеним комисијама стоји тежак и озбиљан задатак да у иначе пренасељеном Београду нађу станове за своје другове. Због тога сваки студент који зна за неку празну собу или нерационално искоришћен стан треба да то пријави станбеној комисији на своме факултету. Тиме ће помоћи да се овај проблем правилно реши, да сви студенти имају обезбеђен стан, како би могли да испуне своје обавезе у учењу. Студенти који имају већу собу треба да приме још кога друга, да се не би дешавало да њихови другови спавају по станицама и парковима.
Реорганизација свих факултета у земљи
Комитет за школе и науку при Влади ФНРЈ донео је од> луку о реорганизацији свих факултета у земљи. Ова реорганизација ће допринети солиднијем и потпунијем стручном образовању студената и условљена је свестраношћу и брзим темпом наше социјалистичке изградње. Технички факултет се одваја од Универзитета као Техничка велика школа 4 досадашњи отсеци постају посебни факултети, са више отсека и група. Ова школа ће обухватити следеће факултете: Архитектонски Грађевински са конструктивним, саобраћајним, хидротехничким и геодетским отсеком, Машински са отсецима опште машинство, ваздухопловно и аутомобилско машинство и војно машинство, железничко и бродарско машинство, Електротехничким са отсецима за електфичну снагу и телекомуникације, Технолошки са хемискотехнолошким и металуршким отсеком, и Рударско-геолошки са рударским и геолошким отсеком који има геофизичку и геолошкоистраживачку групу. Медицински факултет постаје Медицинска велика школа са Медицинским, Фармацеутским и ново-основаним Стоматолошким факултетом. На Природно-математичком факултету место досадашњих група основани су отсеци, тако да ће овај факултет имати пет отсека: математичко-физички, хемиски, биолошки, голошки и географски. У оквиру биолошког отсека основаће се група за ботанику, зоологију и физиологију; географски отсек ће такође имати неколико група; физичку, географску, антропогеографску и групу регионалне географије. • На Пољопривредно-шумарском и Ветеринарском факултету који су тесно повезани за важне гране наше привреде пољопривреду и сточарство
као обавезан предмет уводи се задругарство; економским наукама обратиће се нарочита пажња. Студенти Правног факултета неће се више у четвртој години раздвајати на правосудну и политичко-административну групу. Ове групе су укинуте и заведена је јединствена настава. Реорганизација факултета као и оснивање нових (Стоматолошки факултет и Висока журналистичка и дипломатска школа), обезбедиће нашој земљи потребне кадрове за све области привредног и друштвеног живота уопште, допринеће свестраном остварењу нашег Петогодишњег плана.
НА РАДУ У ДУБРОВАЧКОМ АРХИВУ СТУДЕНТИ СУ ОВЕ ГОДИНЕ ДАЛИ ВРЛО ДОБРО РЕЗУЛТАТЕ
Овог лета радиле су у Дубровачком архиву четири групе студената, и то две са историске групе, једна са групе југословенске књижевности Филоаофског факултета и једна са Економског факултета. На раду у ар. хиву, који је организов-ала и материјадно омогућила Српска академија наука, било је укупно 13 другова, Радом групе са књижевности, у којој је било гри студента, руководио је професор Павловић. Ови другови су се још у току школске године што је случај и са осталим групама на једном краћем курсу оспособили за архивски рад. На курсу су се упознавали са извесним фотографијама рукописа, са техником посла, а исто тако употпуњавали своје знање латинског и италијанског језпка. Рад у архиву, који је трајао 30 дана, састојао се у исписивању рукописа на италијанском и датинском језику, који су се односили на период од друге половине XVI и прве половинеХУИ века. Осим тога испитиван је и развој ћирилице од XIV до XVII века, на чему досад код нас уопште није рађено. Нарочито је испитиван период од 1563-66 године из живота Марина Држића. Утврђен је, између осталог, интересантан факат да Држићев план о револуцији у Дубровнику није пука фантазија једног пустолова, како се то обично у историји књижевности сматрало. Наиме, установљено је да је Држић својим планом о револуцији уствари одржавао јавно мњење и народно расположење у Дубровнику према аристократској ■ влади. Обема исторнскпм групама руководпо је професор Тадић. У првој групн од четири члана сваки друг je
добио да обради по једну тему на основу докумената који су обухватили период од XIV до XVII века. Прва тема је ~Привредни односи Босне и Дубровника крајем XV века“, друга „Прпвредне везе Дубровннка и Впзантије у XIV веку“; једна другарица добила је за задатак да попише сва папина писма из XIV века и да да њихову карактерпстику. Потребно је истаћи да су се код нас прив. редна питања историски врло мало обрађивада. Отуда проистнче и значај обраде ових тема, која ће дати доста новог материјала за потпуније научно разумевање историје наших народа. Друга историска група од три члана, на иницијативу и подршку Извршног одбора Народног одбора Београда, исписивалч је грађу за ведику едицију која ће изићи под насловом: „Извори за историју Беопрада“, Erдиција треба да буде резултат рада у Бечком, Цариградском и Лењинградском архиву поред Дубровачког. Ова група је досада толико урадила, да ће се до краја ове године већ мо. ћи објавнти већи број докумената. Историја Београда нарочнто је мало пазната из доба XVI века, а управо о томе има много докумената у Дубровчком архиву. Осим тога раднла је једна група од два студента у Цетињском архиву. Под руководством професора Петра Поповића, они су испитивали односв Србије и Црне Горе у XIX веку. Најзад последња група од три члана са отсека привредпе историје са Економског факултета, ,под руквводством професора Николе Вуча, испитивала је период француске окупаци. је Дубровника од 1808 до 1814 године. Управо за време од 47 дана,
колико је група пробавила у Дубровнику, систематски су истражена сва документа из 1808 и више од половипе из 1809 годипе. Из овог деда издвојепа су 1122 документа од шире важности, од којих је 300 најзначајнијих исписано. Кодико је то напоран и обиман посао, показује број од око 50.000 докумената, коли. ко их укупно има из целог периода окупације. Ових 300 прсписаних докумената је затим класнфиковано. Израђене су, осим тога, важне статистичке табеле о генералној царинској тарифи, о монетарној тарифи, о администратпвној подели Дубровачке провинције итд. Значај ових радова лежи пре свега у томе што досада уопште није вршено систематско исшггивање овог доба историје Дубровника. Када се буде испитао цео овај период, моћи ће се добнти потпуна и јасна слика о привредном стању у Дубровнику, о његовим привредним односима са залеђем, који су се управо тада почели снажно разви. јати услед енглеске блокаде итд. Рад свих група које су биле овог лета у Дубровачком архиву, од вншеструког је значаја. Пре свега наша историска наука обогаћује се ново утврђеним чињеницама и објашњењима. Многи нејасни период наше исто. рије на тај начин ће се научно осветлпти. Затим, значај оваквог архивског рада лежи и у томе, што се њиме систематски и на правилно организованој основи ствара нама неопходан научни кадар, способан да одговори задацима који ће му се постављати на научном пољу у току социјалистичког преображаја наше земље. М. П.
Фискултура и спорт
Први лакоатлетски клуб у држави основала је „Црвена звезда“
Спроводећи у живот одлуке II Конгреса ФПСАЈ-а о томе да се појединв спо-ртске гране временом осамостаљуЈУ* Д а би добиле у своме раду више замаха и подигле квалитст спорта на већу висину, наше друштво јз пришло формирању лакоатлетског клу. ба, првог те врсте у нашој земљи. Отв-арање овог клуба је дошло као нужна посдедица развоја лакоатлетске секције нашег друштва. Клуб ће бити у оквиру Црвене звезде, са којом ће заједно решавати општа п»тања стручног спортског рада, организацноно питање, пптање фпнансиеког и кадровског сектора и сл. У своме раду клуб ће бнтн самосталан. Свој рад базираће на правилима кду. ба. Остајући и даље у организацноној заједницн са Дрвеном звездом, кдуб
ће непосредније и оперативније руко. водити пропагирањем, омасовљењем и квазитетним уздизањем атлетике међу београдском омладином. Оснивачкој скупштини, одржаној 17 овог месеца, присуствовали су делегати фискултурних организација и Народне студентске омладине. После избора радног претседништва Александар Леман поднео је реферах о раду дако.атлетске секције Црвене звезде од ослобођења до данас. Подвукавши недостатке у досадашњем раду (недостатак реквизита, терена, кадрова недовољан идеодошко-васпитнл рад), друг Леман се осврнуо на постигнуте успехе, од којих нарочите треба споменути: осваЈање екипног првенства НР Србнје у иросу на дугим пругама 1947 године, осв.ајање
десет првих места на лак<латлетском првенству НР Србије у Новом Саду 1947 године, заузимање четвртог места у финалу за екипно првенство ФНРЈ у лакоЈ атлетици за 1947, заузимање првог места у Продећном: кросу НР Србнје за 1948, освајање првог места средњопругашке екнпе на првенству кроса ФНРЈ у Скопљу, освајање првог места наше мушке екипе на Студентским играма 1948 у Загребу и др. Прелазећи на даље излагање референт је поставио сдедеће задатке;. организационо учвршћење клуба у свим секгорима његовог деловања; учвршћење објеката на нашем стадиону; формирање јуниорских и женских екипа и стадап рад на њпховом одржавању и уеавршавању; најобимније припремање свих екипа за претстојећа екипна првенствена такмичења; материјално обезбеђење и припреме екипа за непрекидан рад у токузиме; ангажовање целокупног чланства на изградњи свлачионица и есталих атдетских уређаја на стадиону; поЈачање идеолошко-васпитног рада у гежњи да се од цедог клуба створи једна јединствена целина. После реферата развила се дискусија која је показала слаб рад са јуниорима и са женама, даље, слаб иделошко-васпитни рад. Новоизабрано руководство лакоатлетског клуба на челу са прегседником Мпланом Ковачевићем мораће томе да посвети велику пажњу. Да би најбољим н лавоатлетичаркама Дрвене звезде било одато признање за успешан рад, друштво је наградило књигама и дппломама: Л. Генчића, В Илића, Бојану Јанаћковић, М. Вранића, А. Лемана и Б. Јанковића. Похваљени су и добили дипдоме: Б. Петровић, М. Глогољац, Р. Ненадић, М. Босанац, Т. Ранин, Б. Вучијано, Љ. Смиљковић, Р. Јевтовић, М. Живковић, Б. Јовановић, Т. Пандуровпћ и Д, Поповић. С. А,
Значка фискултурника
Бригадисти 194 шестпута ударне бригаде положили су 1500 норми
Учествујући на градњи хидрокомбината „Маврово“ 194 студентска бригада „Владимир Перић Валтер“, поред тога што је постала шест пута ударна бригада постигла је у овоме раду такође добре резултате и на фискултурном пољу; захваљујући агилности фискултурног референта Живка Никчевића и штаба бригаде постигнути су нарочито добри резултати у такмичењу за Значку фискултурника. Сви бригадисти, којих је било 110, пријавили су се за Значку и то: 12 за златну, 39 за сребрну а 59 за бронзану, тако да је током такмичења положено 1500 норми што значи скоро 90% од укупног потребног брја. Свима бригадистима недостаје норма из пливања, те би фискултурно руководство на Економском факултету требало што пре да организује полагање ове норме, чиме би наше друшвто повећало број носилаца значке фискултурника. И поред тога што су услови за градњу фискултурних објеката били доста тешки терен брдовит и нераван бригада је ипак у самом почетку изградила терене за кошарку и одбојку. Ово је условило формирање секција које су у свим такмичењима победиле своје противнике и на слету освојиле прва места. Футбалска екипа је постигла четири победе а у финалу тукла футбалску екипу Титовелешке бригаде са 5:0 и тиме постала првак. Шаховска екипа је два пута тукла екипу Затребачке бригаде са 8:2 и SVi : \у 2 . Лакоатлетика је такође била заступљена. Бригада је на слету дала два првака и то: М. Ворничића у бацању бомбе и А. Лончаревића у бацању диска. С. Ш.
Државно футбалско првенство
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - ЈЕДАН ОД ФАВОРИТА ЗА ПРВО MECTO
Овогодишње државно футбал-j ско првенство дочекале су десе* тине хиљада пријатеља ногомета са великим нестрпљењем. Већ прве утакмице, на којима Је присуств!Овао огроман број гледала-i ца, шжазале су узбудљиве борбе и скренуле пажњу да ће првенство заиста бити интересантно* После првих успеха у ового-i дишњем првенству, обратили смо се Рајку Митићу, члану футбал-* ске секције Црвене звезде, који је за наш лист дао следећу изјаву; „Црвена звезда у прошлом првенству није дала оно, што се од ње очекивало. Нестална форма играча, сталне промене у тиму, нередовни тренинзи на терену, који није могао да пружи све усгове за нормалан тренинг, све је то условило да је она на крају првенства заузела пето место. У овом првенству, пак, Звезда је ушла са новим шансама. Појачана новим играчима она може да рачуна на бољи пласман. Доласком Палфиа, Тадића, повратком Језеркића и доласком још неких млађих играча, Звезда ће и у овом првенству бити један од фаворита за освајање титуле првака државе. Други важан моменат је добијање стадиона „Авала“ за сопствену употребу- Досада је Звезда на овом терену играла само утакмице док је тренинге одржавала ван њега. Значи-играла je као на туђем терену. Сад, међутим, она на њему и тренира што ће у многоме допринети њеном успеху“.
ОБАВЕШТЕЊЕ Позивају се сви претпдатници листа „Народни студенх 14 којима је истекла или којима истиче претплата, да псту обнове, како им се не би обуставило даље слање листа, на адресу: „Редакција листа „Народнн студент“ Београд, Балканска бр, 4/1 Чековни рачун бр. 1-9060014. Тромесечна претплата износи за Београд Дин, 30 за унутрагањост дин. 24.
Одговорни уредник Влада Митровић, ст. права. Уредништво и администрација. Београд, Балканска улица 4, телефон 23-464; број чековног рачуна 1-9060014. Штампарија „Омладина“, Београд, Војводе Мишића улица број 19
Страна 8
НАРОДНИ СТУДБНТ
8