Студент

ПИСМО ДЕСЕТОГ ПЛЕНУМА ЦЕНТРАЛНОГ ВЕЋА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ЦЕНТРАЛНОМ КОМИТЕТУ КПЈ

С Десетог пленарног састанка Централног већа Народне о* младине Југославије упућено је следеће писмо Централном комитету Комунистичке партије Југославије: „Десети пленарни састанак Централног већа Народне омладине Југославије коме поред чланова Пленума присуствују и руководиоци Народне студентске омладине са наших универзитета и високих школа у име читаве Народне оиладине Југославије шаље пламене поздраве Централном комитету наше славне Партије с другом Титом на челу. Ми смо се састали да претресемо питање побољшања рада Народне омладине на универзитетима и високим школама, спровођење у живот одлука Петог конгреса КПЈ о спајању СКОЈ-а и Народне омладине и учешћа наше делегације на Међународној конференцији радне омладине. Наше одлуке о побољшању учења и рада Народне омладине на универзитетима и вишим школама, о свестраном васпитању омладине на основу учења марксизма-лењинизма, о припремама за спајање СКОЈ-а и Народне омладине, темеље се на историским одлукама Петог конгреса КПЈ. Ми обећавамо нашем ЦК-у да ће Народна омладина Југославије учинити све да часно изврши задатке који су овим одлукама пред нас постављени, Ми смо сведоци необуздане кампање изазване резолуцијом Информбироа, која се води против наше државе и наших народа, наше Партије и њеног руководства. У тој кампањи срамно се клевеће Народна омладина Југославије, бацају се блатом на велики раднв полет наше омладине у социјалистичкој изградњи чиие би требало да се поноси читав демократски фронт у свету. Начин учешћа наше омладине у изградњи земље називају „присилни“, а васпитање „касарнско 4 * тј. исто онако како су писали и говорили најцрњи империјалисти клеветници. Покушавају да изолују Народну омладину Јутославије у иеђународном демократском покрету омладине и поред часне доследно демократске улоге коју је она играла и игра у том покрету. Уз то, они позивају нашу омладину на грађански рат у земљи. Стотине хиљада младића и девојака широм Југославије на бројним састанцима, конференцијама и митинзима читава Народна омладина Југославије већ је дала достојан одговор на те чудовишне клевете. У име Народне омладине Југославије ми најенергичније протестујемо против вођења овакве кампање и тражимо да се са њом прекине, јер она користи само империјалистима. Још чвршће збијени око наше Партије и њеног Централног комитета, још упорнијим радом на остварењу партиске линије коју је поставио Пети конгрес КПЈ, још интензивнијим учешћем у изградњн социјалистичког друштва у нашој земљи под испробаним руководством садашњег Централног комитета и друга Тита Народна омладина Југославије биће и убудуће сигуран и моћан ослонац нашој Партији и другу Титу у изградњи социјалистичке Југославије. Нека живи херојски Централни комитет наше Партије, организатор и васпитач наше омладине у духу социјализма! Нека живи друг Тито највећи пријатељ и учитељ наше омладине.“

ДЕСЕТИ ПЛЕНУМ ЦЕНТРАЛНОГ ВЕЋА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

O ПОБОЉШАЊУ РAДА НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛAДИНЕ

Рефераш друга Сшевана Дороњског

У Бесиграду Је 13 и 14 септембра одржан Десети пленарши састанак Централног већа Hapoj.не омладине Југославн|је са следећим дневним редом: 1. Побољшање рада оргаииаације Народне студентске омладине. 2. Про(вlођење одлуме V концреса КШ о стварању једин-

ствене омладинске организације. 3. Усвајање mpoijeKTa Статута бушуће јединствене омладинске организацlије. 4. Извештај наше делегације са КонференциЈе радне омладене и Савета Светске фвдерације демо«ратске омладине. Пленум је оггв(o(рlио друг Милијан Неојричић, претседиик Центрадног већа.

Реферат друга Дороњског

Другови и другарице, Ми на нашем Пленуму треба да расправљамо о раду Народне омладине на универзитетима и високим школама. Више пута су питања рада Народне омладине на универзитетима и високим школама била предмет тих дискусија. Међутим, на овом пленуму треба темељито и озбиљно да продискутујемо о раду ових организација и да, с обзиром на различит степен развитка и различита искуства стечена у току рада а која су се показала као добра уопштимо и да их пренесемо на све универзитетете и високе школе и да тамо саобразимо условима и ситуацији у којој делују организације Народне омладине. Ово питање има за нас прворазредан значај, с обзиром да наша земља развија сопствене производне снаге, снаге социјализма и да је већ у том правцу далеко напредовала. Изградња социјализма у нашој земљи напредује „поступно и брзо“, како је то подвукао и V конгрес Комунистичке партије Југославије, и са извршењем Петогодишњег плана, затараво изградњом снажне индустрије и реконструкцијом пољотаривреде, код нас ће се извршити такве унутарње промене да ће бити створене могућности да се потпуно оствари социјалистичко друштвено уређење.' Неоспорно је да у социјалистичком преображају наше земље наша интелигенција има врло значајну улогу. V конгрес Комунистичке партије Југославије јасно је подвукао ту улогу и оштрк) подвукао потребу стварања наших квалификованих кадрова. Наши универзитети имају задатак да изграде и васпитају нову социјалистичку интелигенцију, нов кадар стручњака и научних радника, који ће руководити изградњом наше пртавреде ,ко|и ће учествовати у изградњи наше социјалистичке културе, који ће развијати науку и културу у интересу брже изградње социјализма, што значи у интересу бржег стварања материјално имућнијег и културно богатијег живота. Јасно је да ов?ква улога универзитета и високих школа проистиче из задатака и услова наше социјалистичке изградње. Та изградња сваки дан ствара нове потребе, поставља нове задатке пред нашу интелигенцију и данашња наша интелигенција многе од њих успешно решава. Али, изградња социјализма захтева сваки дан. све више да се са брзином развоја наше земље усклади и темпо стварања нове социјалистичке интелигенције. Наш први Петогодишњи план предвиђа да се сваке године у нашој земљи

просечно повећава броЈ стручњака са факултетском изобразбом за 5.000 и без тих стручњака не може се «и замислити потпуно остварење планских задатака коЈе треба да изврше нови радни људи. Уколико напредуЈе изградња социјализма код нас, утолико расте потреба за новим стручњацима а нарочито за више квалификованим стручњацима, за научним радницима коЈи ће смело улазити и решавати многоброЈне техничке и научне проблеме, за културним радницима коЈи ће смело развиЈати нашу социЈалистичку културу, То значи да се улога итателигенциЈе у животу наше земље битно изменила. ИнтелигенциЈа у социЈалистичкоЈ ЈугославиЈи постала Је активни учесник изградње социЈалистичког друштва, а наше школе и универзитети извори таквих кадрова који знаЈу и умеју да граде друштво на нашим, социјалистичким основама. С друге стране, дубоке револуционарне промене коЈе су извршене у нашоЈ земљи створиле су широко поље стваралачког, на-

учног и културног рада нашоЈ интелигенцији, створиле материјалне услове за њихово развијање. Наша држава посвећуЈе велику бригу интелигенцији. Нове генерације школују се данас под много повољнијим условима и ти услови оваки дан се побољшавају са порастом материјалних могућности државе. Она се брине за васпитање, стара се да обезбеди што боље материјалне услове школовања нашој омладнни. Колико се држава стара да материјално обезбеди школовање наших студената може се видети из неколико цифарских података. Док је пре рата на 16.967 студената држава додељивала свега 915 стипендија, већ у првој послератној школској roдини, 1945/46, када је наша земља још тешко осећала последице рата, на 23.749 студената додељено је од стране државе 2.056 стипендија, а 1947/48 године од 44.472 студената 13.528 добијали су државну стипендију не рачунајући ту око 10.000 ванредних студената који су исто тако материјално обезбеђени. Није то једина помоћ коју наша држава даје за обезбеђење студија наших студената. Издашно су наше власти материјално помагале студенте преко економских студентских организација. Тако је на пр. студентима Загребачког универзитета 1947/48 г. додељено 16.000.000 дин. за помоћ њиховим домовима, мензама, за њихово здравствено обезбеђење. Само здравственом удружењу студената Београдског универзитета додељено је 4,700.000 динара за лечење студената. Све то говори

да се наши државни органи старају о школовању нове интелигенције и ми можемо бити уверени да ће брига и материјална помоћ државе бивати све издашнија и већа са порастом њеног материјалног богатства, тј. богатства читавог народа. Наша омладина која се данас школује не треба да се боји за своју будућност, у социјалистичкој Југославији отворене су јој врло светле перспективе, за њу је сасвим ишчезла опасност беспослице, сви ће они после завршетка школовања наћи своје место у друштву, 11. Улога која је намењена нашим универзитетима и нашој интелиген-

цији у изградњи социјализма одређивала је и данас одређује задатке и карактерише у главним цртама рад Народнв омладине на универзитетима и високим школама. Радн правилне оцене рада Народне омладине ми морамо извршити даЈ нас на овом Пленуму анализу ње- 1 ног досадашњег рада, подвући њене успехе и слабости које карактеришу тај рад да би могли није одредити њене будуће задат-i ке. Народна омладина обухватила је у своје редове огромну већину студената. Просечно она данас о* бухвата 95°/о свих редовних‘студената на нашим универзитетима и високим школама. На Београдском универзитету 98% редовних студената налази се у Народној омладини. На Загребачком универзитету 95%, на Љубљанском 85% а на Скопском су сви студенти чланови Народне омладине. То значи да је Народна омладина постала свеобухватна, масовна, јединствена организација студентске омладине. У обнови универзитета после рата улога Народне омладине била је врло значајна. На бнови порушених факултета, лабораторија н института у Београду као и на сређивању универзитета у Загребу, Љубљани и Скопљу, Народна омладина је свестрано учествовала и дала свој огромни допринос. Студентска омладина учествовала је и учествује активно у изградњи наше земље. Студентске радче бригаде учествовале су на великим радним акцијама Народне омладине Југославије заједно са нашом радничком, сеоском и школском омладином. На прузи Брчко —Бановићи радило је 4.339 студената, на Омладинској прузи Шамац —Сарајево радило је око 11.000 студената, а ове године на изградњи Аутопута, Новог Београда и проширењу фабрике тешких машина алатљика у Железнику радило је око 4.600 студената. Поред тога неколико хиљада студената старијих година ишли су овог лета на феријалну праксу. Васпитати новог стручњака —' то је био главни и основни задатак Народне омладине на универзитетима и високим школама. И овде је Наролна омладина постигла озбиљие успехе. Народна омладина водила је непрекидну агитацију

ШТО БОЉИ РЕЗУЛТАТИ НА ИСПИТИМА У СЕПТЕМБРУ ТИМ УСПЕШНИЈЕ ДАЉЕ СТУДИРАЊЕ

И ове године студенти Београдског универзитета су масовно учествовали у изградњи наше земље. На радним акцијама, у живом такмичењу за испуњење обавеза примљених у част Петог Конгреса Комунистичке партије ЈугославиЈе све наше бригаде су постале ударне. Баш такав рад бригада тражио Је од студената да мисле о свом основном задатку учењу. Јунски испитни рок за коЈи Је при Јављено преко 60.000 испита показао Је тежњу студентима да ликвидираЈу заостале испите, да благовремено заврше студиЈе и да се, као добфи стручњаци, укључе у привреду. КраЈњи резултати изгледаЈу овако; положено 42.197 испита ,пало 7.530, одустало 11,420. Значи 69% испита Је положено а 31% коЈи долазе на пале и оду : стале остало Је за септембарски испитни рок. Постигнути резултати у Јунском року, као што се из ropњих цифара види, ниЈе у складу са броЈем при Јављених испита ма да је у поређењу са раниЈим испитним роковима учињен напредак. Пред одлазак на радне акциЈе парола наших студената Је била: Први на акциЈама, први на испитима

у септембру! Обавезе дате у част Петог Конгреса КПЈ за стручни рад дали су скоро сви факултети, године, групе и појединци. Оне су се код великог броја студената састојале у потпуној ликвидацији заосталих испита у септембру. Такав је случај са геодетским отсеком, сада факултетом Техничке велике школе, са другом годином славистичке групе Филозофског факултета итд. У циљу да септембарски рок успе, да се обавезе испуне, скоро у свим бригадама постојали су кружоци, курсеви (друге форме рада) који су у време одређено за стручни рад радили. Многи су курсеви као на пример курсеви 194-те студентске бригаде, шест пута ударне, наставили рад и после повратка са акције и то из рачунице 1 и П део, специ Јалног књиговодства и анализе биланса. Физички радови су без сумње тражили од нас доста напора. Али учешћем у радним акцијама није престала наша обавеза у учењу. Учешћем на радним акцијама ми не можемо ни у ком случају правдати неуспех на испитима у септембру или да нам оно служи као

разлог што нисмо пријавили ниједан испит. Мора се признати да је било доста времена за спремање септембароких испита. На многим факултетима су организовани курсеви под руководством демонстратора за спремање. На Ветеринарском факултету се одржавају предиспитне вежбе које посећују сви студенти који су при Јавили испите, а на радноЈ анциЈи добро су радили. Курсеве на Економском факултету посећуЈе просечно 50 студената. Све ове форме рада користе студентима да што боље савладаЈу матери Јал за испите и провере већ стечена знања. За септембарски испитни рок при Јављено Је 32.374 испита. ОваЈ број Је велики, он значи ликвидациЈу оних испита коЈи су били сметња за успешно даље студирање. СвоЈим успесима у септембарском испитном року ми треба да потврдимо часно стечено звање ударних бригада на радним акциЈама. Добрим градитељима студентима туђи су неуспеси на испитима падање, а нарочито одуста Јање против чега се треба и мора борити и у овом испитном рокуВ. И.

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ! ЦЕНА 2. ДИНАРА i&totuHMU шццтш ОРГАН НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМААДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА БроЈ 21 БЕОГРАД, 22 СЕПТЕМБАР Година XII