Студент

међу студентима за редовно полагање испита и добро и солидно савлађивање програма. На нашим универзитетима данас је већ скоро сасвим ишчезао појам „вечитог“ студента. Већина наших студената схвата данас питање учења, питање редовног полагања испита као питање части и питање своје обавезе према народу и држави. Резултати испита из године у годину, у сваком наредном семестру показују напредак. Ево само неколико упоред т, их бројева са Београдског и Загребачког универзитета. На Загребачком универзитету 1946/47 године било је дријављено укупно 15.074 испита: од тога одустало 1.144, пало на испиту 919, укупно 23%, а положено је 13.011 испита, или 77%. У 1947/48 години у зимском року је пријављено 27.527 испита. Од тога је одустало 4.329, а пало 1.845 што значи у процентима 14%, док је 21.354 испита положено, што значи 86%. У поређењу са 1946/47 г. повећао се број положених испита за 9%. На Београдском универзитету забележен је сличан напредак у полагању испита. У јесењем испитном року 1946/47 г. било је пријављено 15.858 од чега је положено 9.291, или у процентима 59%. Палрх и одусталих било *е 41%. У јануарском испитлом року било је пријављено 24.632 испита, од чега је положено 17.419, или 66%, а палих и одусталих било је 34%. Према непотпуним подацима у задњем испитном року на Београдском универзитету од 42.859 испита положено је 30.839, што значи близу 70% (овде недостају подаци са Техничког факултета на коме је било пријављено 18.000 испита). Организација Народне омладине на универзитетима и високим школама бринула се да обезбеди, колико је то било могуће, студенте уџбеницима и скриптима, јер је позната ствар да наши студенти ни данас не располажу солидним уџбеницима, а одмах после рата у том погледу ситуација је била још много тежа. И ту су постигнути извесни резултати. Само на ЈБубљанском и Загребачком универзитету штампано је до почетка 1948 г. у режији Народне омладине 243 уџбеника, 245 скрипата, 22 превода из совјетске научне литературе, 29 осталих превода. Из редова данашњих студената издвојио се велики број демонстратора који пружају велику помоћ студентима у њиховом практичном раду и учењу. Тако је Народна омладина на Београдском универзитету дала из својих редова 648 демонстратора ,најбољих ђака. На Загребачком универзитету 374 а на Скопском 25. Данас они помажу студентима а сутра ће, ако им се буде посвећивала пажња, ако им се буде пружала помоћ многи од њих вероватно постати радници на научном плану. Велике су заслуге Народне омладине за економско обезбеђење

н здравствену заштиту студената. На њену иницијативу отваране су студентске мензе и домовн. У 1947/48 године у 18 студентских мензи хранило се је 11.980 студената, а у 16 студентских домова станује и хранило се је 11.980 студената. Отворене ‘су студентске поликлинике на којима се систематски ерши преглед студената и пружа лекарска помоћ итд. Треба подвући исто тако чињеницу да велике заслуге за ове успехе које је постигла Народна омладина имају универзитетске властн које су правилно разумеле потребе студената и заузимале се да се рне решавају. Многи од ових успеха су плод упорног рада Народне омладине и једног броја наставника, плод њихове међусобне сарадње и заједничких напора. Ш. Народна омладина постала је снажна, њен утицај на студентску омМадину је врло велики. Она претставља снажан одред Народне омладине Југославпје, који се под руководством наше Партије бори за изградњу социјализма у чијим се редовима васпитавају десетине хиљада наше нове социјалистичке интелигенције. Без сумње Народна студентска омладина постигла је врло озбиљне успехе у свом раду. Ти успеси су резултати њеног упорног рада на идеолошко-политичком васпитавању студената. Али ови успеси ни у ком случају не могу нас успавати, ми не можемо са њима бити потпуно задовољни, тим пре што Још увек у раду Народне омладине има врло озбиљних слабости. 1. У борби за редовно полагање испита руководства Народне омладине почела су се утркивати за цифрама. Ми не мислимо рећи да за нас ниЈе важно коликн Је броЈ испита при Јављен и Још важниЈе колики Је броЈ Испита положен. Напротив, баш цифре које смо напред навели показуЈу да и поред тога што све већи броЈ студената полаже редовно своЈе испите има Још увек доста студената који не свршаваЈу своЈе студиЈе редовно, или не приЈављуЈу испите уопште, или одустаЈу од испита, или падаЈу на њима. То значи да и даље тпеба водити агитацију међу студентим? Још више и упорниЈе него досада за редовно полагање испита. Међутим, суштина ствари ниЈе у томе ,и ниЈе то суштина питања и главна слабост. Треба погледати и другу страну питања, треба подврћи анализи стручно знање оних студената који добиЈаЈу прелазне оцене на испитима. Резултати испита нису и не могу увек да се узму као мерило квалитета знања. То знање је често површно и слабо. Ако би се продужило у том правцу ,ако се не би направио одлучан прелом у борби за стручне квзлификациЈе у том случаЈу био би озбиљно угрожен наш план ка-

дрова, не само да не би испунили потребан број факултетски образованих стручњака, већ и они кадрови који би завршили студије и отишли на одговорна места у наш привредни, управни и други апарат без доволшо стручне спреме не б« били у стању руководити озбиљним пословима, показали би се мало способним што би сигурно штетило интересима наше изградње. Обе ове слабости морамо настојати упоредо да отклонимо, наша борба за уредно свршавање студија мора бити истовремено праћена нашим напорима за подизање ивалитета стручног знања наших студената. Друг Ранковић у свом извештају о организационом раду КПЈ на V конгресу Партије каже: „У подизању високо квалификованих кадрова на нашим факултетима и поред постигнутих успеха, постоји основна слабост да се посвећује недовољна пажња питању квалитета кадрова, због чега они са универзитета одлазе недоволшо оспособљени. Зато треба код студената кроз предавања и практичне радове развијати више љубави према науци“. О побољшању рада Народне студентске омладине

2. На другом месту треба истаћи да се још на неким факултетима форсирају форме стручног рада које су преживеле и које сада не одговарају новим условима, нити одговарају природи материје коју студенти изучавају ,нити одговарају, иако ови немају неке веће развијености студената. Тако на пр. кружоци за учење на неким факултетима се још увек форсирају, иако немају ови неке веће практичне користи за студенте. Кружоци за колективно учење никли су у оном периоду после рата, када се на нашим универзитетима сасвим оскудевало у уџб!еницима и скриптима. Они су тада били од практичне користи студентима, јер су студенти кроз заједнички рад, кроз заједничко учење један другоме помагали. Међутим, данас је ситуација сасвим другачија у том погледу. Зато кружоке не треба форсирати. Студенти по својој зрелости и развијености су способни да уче самостално и баш зато треба форсирати индивидуални рад, а кружоци ако они већ постоје и ако се стварају, треба углавном да служе за пречишћавање појмова, лакше и правилно разумевање градива, ради контроле знања итд. Само при стварању кружока треба имати увек на уму и руководити се да се на универзитетима уче разне гране науке и форме кроз које ће студенти моћи најлакше савладати материју једног предмета морају бити различите, морају се прилагодити природи факултета, природи предмета, а то треба да одређује и метод њиховог рада. Са наших универзитета, из редова ових студената који се на њима школују дреба да произиђу не само стручњаци за наш привредни, управни, просветни и други апарат, већ и нови научии и културни радници који ће заменити старе кадрове, који ће развијати нашу науку и културу даље. Зато треба помоћи најспособнијим и најталентованијим студентима да Још док су на универзитету почну се бавити научним радом, већ према жељама и склоностима коЈе има Ју. У овом правцу се досада врло мало учипило, заправо почеци развиЈања стручног рада шире и обимниЈе него urro то прописуЈе програм постоЈе само на Београдском и Загребачком универзитету тЈ. на неким факултетима ових дваЈу универзитета. Па, иако Је оваЈ рад

у зачетку, већ су постигнути извесни успеси који показују да међу нашим студентима има неоспорно тако талентованих и способних људи да већ сада могу да дају извесне мање резултате у научноистраживачком раду. За нас је од великог значаја да се студенти бавз питањима своје струке, појединим научним проблемима, јер то може бити пут њиховог даљег развоја успона у науци. Прве слабости које су се сада показале јесу: а) да научно истраживачки рад студената није везан за поједине институте, и б) форме његове су уске и он није разгранат на све факултете где постоје могућности и услови да се развије. Због тога у будуће овај рад треба више везивати за институте на универзитетима, а с друге стране ради његовог успешнијег развијања ићи ка осамостаљењу група и кружока. Обезбедити им помоћ наставника и створити извесне материјалне услове за његов развитак. Научне групе треба да имају за циљ да припреме студенте, који за то имају смисла и способности, за самосталан научио истраживачки рад, полазећи од лакше и мање опширне тематике ,ка све сложенијим и обимнијим научним проблемима, како би они завршавајући студије већ били делимично оспособљени за научно истраживачке радове. Нема сумње да има објективних тешкоћа које су делимично проузроковале ову слабост. То су: недостатак добрих уџбеника, слабости наставног програма, слабост наставног кадра, недостатак простбрија, и други материјални услови. То су објективне тешкоће са којима ћемо се ми још извесно време борити, но ми нећемо овде у њих улазити, оне су биле и свакако ће још бити предмет дискусије на другом месту код надлежних државних и партијских органа. Ове слабости су исто тако резултат опште слабости Народне омладине на идело- 1 шко-политичком васпитању студената, резултат њених них слабости. И ми овде морамо у првом реду анализирати те слабости Народне омладине, јер њиховим отклањањем могу се бар умањити обlјективне тешкоће, могу се и морају, и поред њих, исправити недостаци у васпитању наше студент-i ске омладине.

Радно претседништво Десетог пленума

ГЛАВНИ ЗАДАТАК ЈЕ СТВАРАЊЕ ДОБРОГ СТРУЧНОГ КАДРА

IV. Главни задаци Народне омладине на универзитетима и високим школама jecy стварање доброг стручног кадра и васпитавање у духу марксизма-лењинизма. Народна омладина је главни помоћник наше Партије у васпитавању нове народне интелигендије. Она је васпитна организација, школа социј'алистичког васпитања студентске омладине. Њен j'e задатак да васпитава све нове и нове градитеље социјализма, одане интересима народа и државе, добре стручњаке, културно уздигнуте, који воле своју земљу, скромне, али исто тако довољно смеле, храбре и инициј'ативне у борби са тешкоћама. Није довољно бити добар само стручњак па градити социјалистичку привреду и социјалистичку културу, за то је потребно више, потребно је познавање науке марксизма-лењинизма. И нова народна интелигенција KOj'a се данас ствара и васпитава у нашим школама и на универзитетима мора бити наоружана том на]напредниЈ‘ом теоријом, која je постала владајућа у нашој земљи, иначе се може сутра наћи у тешком положају на одговорним местима изградње новог друштва. Наука марксизма-лењинизма треба да им буде руководство у њиховом практичном раду. Међутим, на нашим универзитетима има још појава и то не мало искривљавање науке, уметности. Друг Ђилас у свом реферату на V конгресу КПЈ каже: „Главне слабости наших школа јесу

као и у другим областима слабости идеолошког карактера. У нашим школама и на универзитетима још увек се наши ђаци и студенти трују идеализмом, мистицизмом. ненаучним схватањима историје, књижевности, језика, правних наука итд. Узроци ових слабости на нашим школама и универзитетима леже у наслеђеном кривом васпитавању и делимично непријатељском наставничком кадру, дакле у немању идеолошки чврстог и спремног кадра, у помањкању марксистичко-лењинистичких уџбеника, нарочито из области националних предмета и у недовољној борби неких партијских радника за наставу у нашим школама на марксистичким идеолошким основама. Посебно треба истаћи као слабост, да на нашим вишим школама и универзитетима још увек нема за студенте обавезног, као посебног предмета, изучавање марксизма-лењинизма“. Тим пре и више поставља се пред Народну омладину задатак развијања рада на идеолошком васпитању студената. Народна омладина треба да буде главни помоћник наше Партије у борби за победу марксизма-лењиццу нашим школама и на универзитетима. На неким факултетима појављују се често ненаучна тумачења која студенти примају и уче као тачна. На ово свакако утичу предавања неких професора који нису савладали марксистичко-лењинистички метод. Али слабост је и то што Народна омладина на универзитетима и високим школама

није солидно организовала у својим организадијама идеолошко-политички рад преко кога би студенти добијали јасну идеолшку оријентацију, правилан поглед на свет и у-* свајали научна схватања. Јединб на Београдском универзитету, за-s хваљујући помоћи партијске организације, развијене су разноврсне форме идеолошко-политичког рада међу студентима. Неколико хил>ада студената об'ухваћено је самб на партијским курсевима, а велики број учествује на семинарима, дебатним клубовима итд. Међутим,; идеолошко-политички рад ни изблич за није тако развијен на осталим нашим универзитетима. Отуда родна омладина и не води довољ-* но упорну борбу против непријатељских утицаја у науци, уметности, књижевности итд. Слабости овога рада нарочито се осећају на филозофским и правним факултетима, ликовним и музичким академијама. Последице тога осећају се међу студентима у томе што нису још заузели јасан и одлучан став према декаденцији, формализму и безидејности уопште. И не само то. Многи од њих покушавају да оправдају декаденцију и формализам. Није ствар у томе и није ни погрешно што се о тим питањима међу студентииа дискутује, али је ствар у томе да руководиоци Народне омладине не обраћају пажњу на те дискуоиЈе и да нису заузели борбен став према таквим схватањима и појавама. Народна омладина баш треба уз помоћ партијске организдције да развија дискусије на којима ће се

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 21