Студент

идеолошки рашчишћавати разна теоретска схватања, појмови о уметности и о разним правцима у уметности, да руководи дискусијама и да на тај начнн аомаже студентима да стекну правилне погледе и појмове из науке и уметности. Даље, на свим универзитетима, изузев Београдског целокупан идеолошко-политички рад везан је за стручни рад, а то је нарочито случај на правним, економским и филозофским факултетима. Неоспорцо је да је овакав начин рада показао извесне позитивне резултате у учењу, али то га је претворило с друге стране у просто понављање наставе. Везивањем идеолошкополитичког рада са стручним радом, са наставом, руководства Народне омладине су хтела да га више приближе студентима, али он се у пракси на тај начин претворио у дуплирање наставног програма. Оваква оријентација с друге стране је довела, на пример на техничким факултетима да се марксизам-лењинизам врло мало изучавао. Осим тога, у спровођењу идеолошко-политичког рада кроз стручне кружоке, руководства Народне омладине су ишла линијом мањег отпора и на тај начин у пракси ликвидирала свако убеђивање и добровољност, намећу ћи студентима одређене теме за изучавање. Посебно треба истаћи слабости програма идеолошко-политичког рада. У том погледу влада нејасноћа код наших руководилаца. На свим универзитетима, сем Београдског, владало је и влада схватање да целокупан идеолошко-политички рад треба повезивати са стручним радом. И то није погрешно, јер идеолошко-политички рад треба и мора да допуњује стручни рад. Али погрешно је у тим плановима то што они обухватају исти онај програм, исту материју коју обухвата и предмет. И тако се на кружоцима понавља оно што студент иначе обавезно мора да учи (то Је карактеристично за наше организације на правним, економским и филозофским факултетима). Разуме се, и сам метод рада у тим кружоцима своди се на понављање и пропитивање оног градива које се спрема за испите. Коначно треба додати још и то да се наша стварност, наша актуелна проблематика, истораја наше Партије, историја нашег радничког покрета итд. врло слабо, а на неким факултетима уопште не изучавају. . Посебно је питање форми кроз које треба да се одвија идеолошкополитички рад. У том погледу исто тако има нејасности и збрке ,а с друге стране оне нису свуда довољно на развијене. На некима универзитетима постоје само дебатни клубови (Загреб, Скопље) на неким дебатни кружоци (ЈЂубљана). У Сарајеву се у последње време одржавају периодична предавања са дискусијом. Поред дебатних клубова и кружока постојали су семинари као обавезне форме којима руководи предметни наставник, а на Београдском универзитету добро организовани и развијени партиски курсеви. Као што видимо овај рад је неравномерно развијен. Узрок томе је слаба пажња и брига руководства омладине за идеолошко-политичко васпитање студената. У везн с овим слабостима треба нешто рећи о систему руковођења руководстава Народне омладине и о слабостима у раду организација које из тога проистичу. Наши руководиоци на падају у ситиичарење и прзктицизам, што их доводи до губљења шире перспективе и одвлачења од њихових главних задатака. Руководства Народне омладине нису у довољној мери политичка руководства, не живе са проблемима и радом организације. Њихов метод рада и систем руковођења је слаб. често секташко-бнрократски. Одбори Народне омладине нису увек као руководство колективно претресали и решапали поЈедине крупне проблеме у раду организације. У њима нема колзктивног метода руковођења, гећ втада засекторисаност. Скорр иск." "чгв-о r" га ; и гег>т?'"алан начин руковођења организаци-

Ja што је довело до кочења иницијатива основних организација и до укалупљавања. Овакав начин руковођења условио je командовања и напредовање с једне стране а много пута искључио учешђе актива и група Народне омладине масе студената, у решавању и провођењу појединих задатака. Велика слабост универзитетских одбора је што немају изграђен апарат инструктора. Тамо где апарати постоје они су због таквог метода руковођења и практицизма, у који су руководства запала, претворена у обична административно техничка тела и по саставу људи и по начину рада и по задацима који им се дају. Ево, на пр., како изгледа организационо одељење Народне омладине на Љубљаноком универзитету. То одељење броји три члана, и то технички секретар који води администрацију, један члан одговоран за евиденцију и статистику и један који води финансије. Слично организовано одељење постоји и при Универзитетском одбору Народне омладине на Загребачком универзитету. Разуме се да се ово никако не може назвати организационим одељењем. То су лица која об!ављају практично-административне послове, а никако руководиоци који помажу рад организације; треба констатовати да универзитетски одбори Народне омладине нису досада ни водили курс за јачање организационог инструкторског апарата. Тамо где

постоји апарат, у њему се обично налазе слабији људи и тај anaрат не помаже нашим одборима у руковођењу радом организације, већ обавља углавном техничкоадминистративне послове. Ово се могло десити због тога што руководиоци Народне омладине потцењују Народну омладину, па према томе, нису водили довољно оштар курс ка њеном организационом, политичком и идеолошком учвршћавању. Потцењивање Народне омладине као главног помоћника Партије у васпитању студентске омладине је основни и главни узрок слабости у идеолошко-политичком, организацином и стручном раду Народне омладине. Због тога је Народна омладина на нашим универзитетима доста мртва организација, а с друге стране изгубила je донекле свој идеолошко-политички лик, јер су наши руководиоци, потцењујући је као организацију, беспринципијелно се борили за обухватање студената, не водећи рачуна ко може бити члан организације. Ми не мислимо овде рећи да треба сужавати базу Народне омладине, да смо ми погрешили што смо окупили у Народној омладини огромну већину наших студената, али ми тешко грешимо ако не видимо да су многи студенти са собом у Народну омладину донели погрешних и нама туђих схватања. Ако се не води борба против тих схватања, ако се не ради упорно на васпитању студентске омладине, онда наши у-

спеси у снажењу Народне омладине биће врло слаби. А досадашња пракса показује да наши руководиоци нису овако радили. Пошто су доста лако успели да окупе огромну већину студената у Народну омладину, наши руководиоци су постали самозадовољни и то самозадовољство довело их је до тога да занемаре даљи рад на васпитању студената, на њиховом активизирању кроз Народну омладину. Разуме се, кад се потцењује Народна омладина, она и не може имати пуног и правилног садржаја тада и то доводи до примене административно-бирократских метода у руковођењу њеном организацијом. Колико навда руководства воде рачуна о томе да дају добар и конкретан садржај рада организацијама Народне омладине, колико потцењују рад у Народној омладини, показује то да се, на пр., састанци Пленума и састанци Секретаријата одбора Народне омладине одржавају врло ретко и када се одржавају, на њима се обично третирају нека општа питања, као што су мобилизација за радне акције, припрема за фискултурне слетове, ради избора организације итд., док се остала питања и питањЈ’ свакодневног рада врло ретко претресају на оваквим састанцима. Докле то иде може се видети, на пример, код Техничког факултета у Загребу ,где се за 6 месеци свега једном одржао састанак секретаријата Народне омладине. Наша организација je пре свега васпитна организација

Никада се не сме изгуб!ити из вида да је Народна омладина васпитна организација у чијим се редовима данас васпитавају стотине и стотине хиљада наших омладинаца и омладинки за свеене и добре градитеље социјализма у нашој земљи. Народна омладина учи и васпитава наше студенте, спрема их за живот, она је животна школа за њих. Народна омладина изграђује нови морални лик нашег студента, наше нове интелигенције, њен је задатак да изгради његов јасан идеолошки лик. Народна омладина на универзитетима и високим школама је изградила до високог степена чврсто политичко јединство студената, она је већ мпого учинила и убудуће мора учинити још више за њихово политичко васпитавање. Наша студентска омладина показала је до данас небројано пута верност и оданост народу и домовини. Оиа има за собом врло светле револуционарне традиције и на темељу тих традиција данас пред читавим нашим народом народни студенти Југославије, као верни и нераздвојни део свога народа ,граде и спремају се да у будућности још боље граде велика дела социјализма. Зар је могуће после толиких успеха које је постигла наша студентска омладина у раду на изградњи социјализма, говорити о њеној „незаинтересованости“, како то често говоре омладипски руководиоци, зар њу требз административно-бпрократским методама приморавати на извршење задтака! Руководиоци који тако говоре • су слаби политички руководиоци, они су изгубили везу са масама ,оии своје грешке, своје слабости хоће да навале на лећа студената. С друге стране наши руководиоци не смеју заборавити да у Народној омладини, међу њеним члановима, још нису потпуно ишчезле све идеолошке разлике. И баш на Универзитету води се врло оштра илеолошка бсрба између снага социјализма и снага разбијене и са власти свргнуте буржоазије. Наша студентскз омладина свакодневно је извргнута утицају старих буржоаских научника и тако постоји стална опасност од тога утицаја. Потребна |е стална будност Народне омладине и њених руководилаца у борби npcTHB тих утицаја. Али ако има известан број студената који још ни!е пречистио са идеологи’’ом. ко ; и још ни ; е усво?но v П«О.ТОГИ ; У ИН ,Т ЗМП, Т' l не значи да се прсма њима треба

односити секташки. Напротив треба се из дана у дан борити да обухватимо све такве студенте у Народн ,т омладииу али исто тако не смемо заборавити да из дана у дан морамо нзграђивати њихов идеолошки лик, помагати им да усвоје нашу идеологију. Уосталом, Народна омладина и јесте и даље мора остати таква организациЈа, која ће најшире окупљати нашу омладину, Kipos коју ће се омладина правилно политички и идеолошки васпитавати. Ми морамо водити сталну бригу о политичком васпитању масе наших студената. Тиме треба да буде прожет свакодневни рад Народне омладине. Међутнм, због практицизма који је завладао код наших руководстава долази често до аполитичности и политичке учмалости на нашим универзитетима. Аполитичност и практицизам доводе обично до безперспективности која омета свакодневно извршзвање задатака. Политички рад Народне омладине је основка гаранција правилног извршавања њених задатака. Резултати коЈе је она постигла у досадгшњем раду су плод њеног политичког рада. Зато се тај рад ниједног момента не сме запостазнти :он мора

бити стално интензива«. Њему треба поклонити велику пажњу и побољшати га, нарочито што се тиче тумачења данашње међународне ситуације. Данас је то тиме важније што је наша земља, после резолуције Коминформбироа, са свих страна изложена клеветничким напздима, што се наша Партија и њено руководство, наша земља и наши народи бесомучно нападају, како од стране империјалистичких земаља, тако и од одговорних људи у земљама народне демократије. Та клеветничка кампања код ових других све више расте и већ прелази кампању и нападе класног непријатеља. На универзитету треба развити учење марксизма-лењинизма до највеће мере. Из редова данашњих студената треба да се створи нови научни марксистички кадар за универзитет с обзиром да данас у редовима наставника има мало таквнх људи. За учење марксизма-лењинизма треба користити разноврсне форме курсеве, кружоке, дебатне клубове и индивидуалин рад. Погрешно би било студентима наместити да уче по неком строгом рецепту, већ им треба датн да уче оно што желе. Зато планови нашег

ндеолошко-политичког рада морају бити шири, обухватити више тема и омогућити студентима избор по њиховој жељи. Такође треба водити рачуна о различитом садржају који треба дати појединим формама за идеолошко-политички рад. Тако, на пр., курсеви или кружоци не треба и не могу бити обично понављање наставног програма. На њима, треба у првом реду да се изучавају основи марксистичко-лењинистичке науке, историја наше Партије, историја наше Народноослободилачке борбе и др. Рад дебатних клубова треба да се споји више са политичким радом и да постане форма идеолошко политичке активности Народне омладине. Кад им се дадне таква садржина омогућиће им се и пунији садржај рада. У њима треба развиЈати дискусиЈу по наЈразноврсниЈим питањима наше унутрашње проблематике, уметности, културе, књижевности, организовати дискусиЈе по појединим научним проблемима итд. При свему томе треба се чувати шаблона и рецепата, треба дати више инициЈативе, водећи рачуна о жељама студената, а с друге стране обезбедити добру контролу и руководство. У склоп општег задатка васпитања спада и развијање позитивних, моралних, карактерних особина код студената. То Је саставни део борбе за изградњу социјализма у нашој земљи. Друг Ђилас каже; „Борба за изградњу социјализма у нашој земљи истовремено је борба за стварање новог човека, човека чија ће свест и осећаји бити друкчији него код човека капитализма“. Оцртавајући лик и особине новог човека, човека нашег времена друг Ђилас даље каже: „Тај нови човек ће бити несебичан ,искрен, храбар и скроман. Нзему ће добро народа, народна својина бити изнад свега.“ То значи да се ми морамо бор'*ти упорно против малограђанских навика и морала међу студентима. Наша студентска омладина треба да схвати да је она део народа с коЈим треба да буде чврсто повезана, да се у своме раду и учењу руководи интересима своје домовине и да јој ти интереси буду изнад свега. Зато треба оживети светли лик предратног студента, светли лик студента радника, оживети светле традициЈе нашег предратног студентског покрета и на њима васпитавати нове студентске генерације . Студентска штампа игра врло значаЈну улогу у формирању лика нашег студента, у његовом васпитању уопште. Органи Народне омладине на београдским, на загребачким и на сарајевским факултетима и високим школама одиграли су, нарочито „Народни стулент“ у Београлу и „Студентски лист“ у Загребу, значаЈиу улогу у васпитању студентске омладине. Ови листови су постали врло популарни међу студентима и широко се читају. Ми морамо овде

Илену»lа npaie рад

Bp'o j 21

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3

О побољшању рада Народне студентске омладине