Студент

СКОЈ и Народна омладина у периоду обнове земље и изгоадње соиијализма

(Нгставак га 5-те стране) УСАОЈ је успео да окупи огромну већину омладине. Рат је избрисао са лица земље и из мисли наше омладине разне организације и њихова издајничка воћства. Али то не значи да је била престала опасност од утицаја непријатеља на један део омладине. Сада су нарочито постали активни вођи неких верских омладивских организација, као што су биле разне конгрегације „Срце Исусово“ и др. Вођи тих организација били су реакционарни католички свештеници, који су свој непријатељски рад међу омладином хтели маскирати неком тобожњом бригом о верском васпитању омладине. Неке организације СКОЈ-а и УСАОЈ-а нису довољно упорно и систематски водиле борбу против утицаја клера на омладину, што је претстављало, а и сада претставља, знатну слабост неких наших организација, Поред тога, реакционаре из веких грађанских партија, (Д. Јовановића и друге) није напуштала мисао о томе да разбију јединство омладине. У том циљу они покушавају да створе своје партиске омладинске организације. СКОЈ и УСАОЈ имали су да издрже и воде борбу, с једне стране, за онај део омладине који је још био под утицајем непријатеља, а нарочито за омладину која се налазила у верским организацијама и држала се пострани и, с друге стране, борбу за очување и учвршћење лолитичког јединства омладине у редовима УСАОЈ-а. Огромна је заслуга СКОЈ-а, његових чланова и његових кадрова, што је омладински покрет остао јединствен. УСАОЈ је постао снажна омладинска оргавизација. прави и истински претставник омладине Југославије. Главне слабости које су постојале у то време у УСАОЈ-у, биле су уствари главне слабости СКОЈ-а. Оне се састоје у следећем: 1. УСАОЈ није нашао своје право место у школама и омладинска руководства нису знала да нађу прави садржај рада организације у школама. Због тога се код неких омладинских организација јавл>а авангардизам и беспринципијелне дискусије око верске наставс, што Је привремено сузило организацију УСАОЈ-а и изазвало многе тешкоће у школама, Те слабости дошле су као резултат искривљавања линије Партије од стране неких руководстава СКОЈ-а. Централни одбор УСАОЈ-а донео је средином 1945 године одлуку о стварању Народне средњошколске омладине. Стварањем Народне средњошколске омладине почела Је ликвидација и исправљање ових грешака и омладинска организација у школи и у своме имену добија изразитије обележје школске омладине, а исто тако добија јаснију оријентацију и садржај у раду. Сада њена прва брига постаје школа и потребе омладине. Она се обогаћује новим формама деловања стварају се литерарне дружине, дебатни клубови, културно-уметничке групе итд. 2. Карактеристична слабост УСАОЈ-а у то време јесте исек- , таштво према једно?* делу омладине која се раније налазила , под утицајем непријатеља и ста- ; јала пострани од омладинског 1 покрета. Ово је нарочито карак- ; теристично за омладинске орга- < визације у Србији и Црној Го- < ри, док је у Војводини каракте- : ристично секташтво према омла- < дини националних мањина. По- ; себно у организацијама у Хрват- ] ској и Словенији владао је сек- . ташки однос према оној омлади- 1 ни која је била у верским ор- } ганизацијама. Корен опакве вр- 1 сте секташтва био је у томе, што нека руководства СКОЈ-а ? нису Јасно схватила пепспекти- < ву развитка наше земље и уло- с

’ гу коју има омладинска организација у васпитавању омладине. Ове секташке погрешке знатно су ликвидиране у изборима за Конституанту. Развијајући пред изборе широк и жив политички рад и политичку агитацију међу омладином, УСАОЈ је успео да ојача своје редове и мобилише огромну већину омладине на страни Народног фронта. Чињеница да је 96°/о омладине узело учешћа на изборима за Уставотворну Скупштину, показује високу политичку и патриотску свест омладипе Југославије, њену спремност да даље изграђује нову државу, показује снагу УСАОЈ-а и утицај наше Партије на омладинске масе. То је био нов крупан политички успех нашег омладинског покрета. У то време УСАОЈ је израстао до тог степенг да се у њему све више губе елементи савеза и он прераста у јединствену омладинску организацију. У таквим условима морао се унеколико изменити и начин деловања СКОЈ-а унутар УСАОЈ-а. СКОЈ је под руководством наше Партије био организатор УСАОЈ-а, његова кичма и шегов предводник. Од почетка стварања УСАОЈ-а, скојевске организације су се бавиле свим питањима и проблемима омладинског рада. Оне су биле покретачи омладинске активности и организатори омладикских маса. У овим условима такав начин деловања СКОЈ-а могао је спутавати иницијативу омладине и кочити даљи развитак омладинске организације. Главни задаци којн су се таца постављали пред СКОЈ били су у првом реду борба и залагање за даље организационо, политичко и идеолошко изграђивање УСАОЈ-а, за даљу активизацију омладине, борба против сваког сектапгтва и потцењивања Уједињеног савеза, чување и учвршћење омладинског јединства, брига за васпитавање омладине у УСАОЈ-у. СКОЈ је требао и даље да буде спроводник линије Партије међу омладинским масама. Трећи конгрес Народне омладине ЈугославиЈе, који Је одржан 9—ll маја 1946 године, показао је да нису били узалудни напори Савеза комунистичке омладине. УСАОЈ се већ 1946 године организационо оформио, постао политички јединствена организација, са јасним идеолошким ликом, са учвршћеним и устаљеним организационим формама. Конгрес је показао да су остали без успеха сви покушаји непријатеља омладинског јединства да разбију њене јединствене редове. Таквом степену развитка организације није више одговарало старо име и на 111 конгресу УСАОЈ Је променио име у Нароциу омладину Југославије. То сведочи о крупним идеолошким и политичким променама код наше омладине и о крупним успесима СКОЈ-а у васпитању омладине. Трећи конгрес Народне омладине Југославије има велики значаЈ за даљи развитак омладинске организације и васпитање омладине у духу марксизма-лењинизма. Доношење Статута Народне омладине значило је даљи корак у учвршћењу организације и њеном оспособљавању за наредне задатке. Статут Је уисто време отварао нове могућности да се омладинска организација још више прошири и да у њу уђе сва поштена и родољубива омладина. Одлуке Трећег конгреса Народне омладине претстављале су најважније задатке, за чије је остварење СКОЈ требао да се бори. Конгрес је поставио три главна задатка: 1. Даље водити чврст курс за тчвршђење Народне омладине, окупљаЈући у њене редове нове омладинце и омладинке. Спро-

водећи у живот Статут Народне омладине, правилно поставити рад основних организација и ру- ■ ководства, дати им конкретан садржај у раду и тиме их учинити покретачима, организаторима и руководиоцима омладинских акција и животз омладине уопште. 2. Даље радити на васпитавању омладине у духу марксизмалењинизма. 3. Најшире мобилисати омладинске масе у изградњи наше земље и у том циљу даље развијати радни полет омладине, дајући му организованији и плански карактер. Међутим, у неким скојевским организацијама и руководствима постојале су слабости које су им онемогућавале да широко и темељито приђу извршавању задатака Трећег конгреса. Главпе слабости биле су потцењивање Народне омладине и још увек секташтво према омладини која је стајала пострани. Да би се те слабости исправиле и да би се јасно одредили задаци СКОЈ-а у спровођењу одлука Трећег конгреса Народне омладине, ЦК СКОЈ-а сазвао је у

јесен 1946 године скојевско саветовање, на коме су били присутни руководиоци СКОЈ-а из читаве земље. Саветовање је расправило и одредило задатке, место и улогу Савеза комунистичке омладине у Народној омладини, а посебно разрадило задатке СКОЈ-а у спровођењу одлука Трећег конгреса. Између осталога, као један од важних задатака, на саветовању је постављено, да виша омладинска руководства треба да се непосредније повежу и руководе основним омладинским организацијама и среским руководствима. Ово је било важно због тога, што су крајем 1946 године расформирани окружни комитети СКОЈ-а и окружни одбори Народне омладине. У наставку реферата друг Неоричић је говорио о СКОЈ-у и Народној омладини у периоду обнове земље и изградње социјализма. База свих успеха воје је Народна омладина постигла у изградњи наше земље је несаломљиво јединство наше омладине и њена висока подитичка свест. На завршетку свог реферата друг Миднјан Неорнчић је рекао;

Кадрови

Наша Партија, високо ценећи улогу омладине у револуционарној борби радничке класе, поклањала је увек велику пажњу васпитању омладине и борила се за њено јединство. Због тога је Партија увек одређивала своје најбоље младе кадрове за рад у омладинској орТи кадрови, који су се васпитавали под непосредном бригом и руководством наше Партије, одиграли су огромну улогу у организовању омладине и њеном васпитању. Заправо, не би се ни могли замислити овако крупни успеси СКОЈ-а и Народне омладине, како у току рата, тако и данас у изградњи земље, да није било таквих кадрова, верних Партији и радничкој класи, који су знали да спроводе линију Партије међу омладином и да не жале »икаквих жртава у извршењу партиских задатака. СКОЈ је изишао из рата са посебним а прекаљеним руководећим кадром, који је после ослобођења наше земље био способан да даље развија наш омладински покрет. Од укупног броја руководилаца СКОЈ-а, који сада раде у омладинским руководствима, 2.979 је учествовало у народно-ослободилачкој борби. Они су се школовали у рату, учили се да организују омладину, руководе њеном борбом и да је васпитавају. То су били они кадрови који су чест«Ј у тешким условима живота, материјално необезбеђени, стварали Уједињени савез и мобилисали омладину Југославије за обнову и изградњу зs- Велики део руководилаца СКОЈ-а из рата не ради више у омладинској организацији, већ је лрешао на партиски рад, у државни апарат и друге друштвене организације. Наше ратне кадрове заменили су нови млади руководиоци који су никли и развили се у послератном периоду. Социјалистичка наше земље и масовно учешће омладине у тој изградњи сваки дан је избацивалб нове способне омладинце и омладинке на руководећа места у омладинској организацији. Као што су некада у свакој борби са непријатељем изби!али на ловршину нови људи, тако и данас. после рата, борба за изградњу социјализма избацује на површину најбоље омладинце и омладинке. Нарочито на омладинским радним акцијама васпитавао се и развио велики бпо| данашњих руковолилаца СКОЈ-а Они су се прекалили, из- | лигли и васпитали у бопби са те«"коћама. научили се да савлада?у теи>кг>ћ“ стекли велико организационо искуство и оперативност у

раду. Од укупнрг броја руководилаца СКОЈ-а, 2.032 до је прошдр кроз омладинске радне акције. То су наши данашњи кадрови, који руководе нашом омладинском организацијом. То су кадрови који су прошли са Народном омладином кроз велике битке које је она водила за изградњу поједиаих објеката нашег Петогодишњег плана. Њима припада велика заслуга за многе радне победе Народне омладине Југославије. Социјални састав наших комитета углавном задовољава. Данас се у комитетима СКОЈ-а налази 1.142 радника, 1.473 сељака, 888 ђака и интелектуалаца, Просечан партцски стаж износи око 3 и по године. Из овога се види да је углавном вођена правилна политика кадрова. Већину чланова комитета СКОЈ-а сачињавају радници и сељаци који имају само основну школу. Једна од слабости наших комитета била је, а и данас посто ји, низак идеолошки и општекултурни ниво чланова. Због тога је ЦК СКОЈ-а још 1946 године предузео мере да се ово стање поправи и у том погледу постигнути су извесни успеси. Сада има 838 СКОЈ-а. који поред свога редовног посла, уче средњу школу. Међутим, ово ни издалека није довољно и омладинска руководства мораће се убудуће много више ан-

гажовати на овоме питању и водити више бриге о општем образовању омладинских • руководилаца, пружајући им помоћ и стварајући материјалне и друге услове »а њихово школовање. Идеолошко-политичко уздизање омладинских кадрова била је једна од првих брига Централног комитета СКОЈ-а и осталих скојевских руководстава. Руководиоци СКОЈ-а досада су учили на нижим, средњим и вишим партиским курсевима и школама. Поред тога, наш срески руководећи кадар учно је на омладинским курсевима који постоје при свим покрајинским комитетима СКОЈ-а. До сада је 203 скојевских руководилаца свршило нижу, 55 средњу, 246 нижи и средњи партиски курс, а 26 виши партиски курс. Кроз курсеве за омладинске руководиоце прошло их је 388, док је 700 омладинских руководилаца прошло кроз пионирске, фискултурне и разне друге курсеве. Поред омладинских курсева у по крајинским комитетима СКОЈ-а, за секретаре основних скојевских организација одржавали су се при среским комитетима семинари који су много помогли политичкрм уздизању секретара скојевских група и наоружавали их знањем за практични рад. СКОЈ је био непресушни извор кадрова за партиске, државне и друштвене организације. У СКОЈ-у су се васпитавали стотине добрих и способних руководилаца који данас са успехом раде у другим организацијама. Само 1947 и 1948 године, 1.548 руководилаца СКОЈ-а отишло је на друге дужности. Велике потребе за кадровима, нарочито после рата, доводиле су до честог одлажења појединих скојевских руководилаца на друге дужности и тиме до промене у комитетима. Требало је стално издизати нове младе, проверене чланове Партије на руководећа места у скојевској организацији. Они су се одабирали међу најбољим градитељима социјализма у нашој земљи. Данашњи наш кадар је млад и по партиском стажу и по искуству. Али то су кадрови верни нашој Партији и ствари наше домовине, који се неустрашиво боре за социјализам. То су кадрови који данас руководе и убудуће треба да руководе Народном омладином ЈугославиЈе у изградњи њене срећне будућности. Другови и другарице, Савез комунистичке омладине Југославије прошао је заједно са нашом Партијом славни пут свога развитка и постигао велике успехе у овом раду, у борби за права уладе генерације. Раскринкавајући колебљивост и издајство воћства разних грађанских омладинских организација, СКОЈ је окуп(Наставак на 7-мој страни)

ТЈрипрелле еа фешикал

Чланови Академског позоришга на једној проби „Сумњивог лица” (Фото: „Народни студент” Јован Лучев)

6

ИЗВЕШТАЈ ЦЕНТРДЛНОГ КОМИТЕТА СКОЈ-а

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 24