Студент

Други конгрес Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије

(Наставак са 4-те стране) У току 8 месеци све организацнје УСАОЈ-а припремале су се за Другн конгрес, развијајући свој рад на систему ударничког такмичења и кроз њега проверавајући своју снагу и чврстину. Нарочито велике успехс биле су постигле организације у Босанској Крајннн н неким окрузима Хрватске. Организација УСАОЈ-а у Лнци била је створнла две радне бригаде, 13 радних батаљона и 9 чета. са укупно 6.840 чланова. Онн су дали преко милион и сто хиљада радних дана за потребе наше војске н народа. Организовале су 67 аналфабетских течајева, на којима је научило читати и лисати 1.218 омладинаца. У Далмацији, на завршетку Четврте непријатељске офанзиве, за непуних 20 дана ступило је у нашу војску око 1.100 омладинаца. Број чланова УСАОЈ-а у Херцеговини износио је преко 6.000. Организације УСАОЈ-а у округу Козаре, имале су 12.600 чланова, пет радних бригада и 110 радних чета. За неколико месеци конгресног такмичења сне су дале 320.000 радних дана. За непуну годииу дана научило је читати и писати око 4.500 омладинаца. Колики је био радни полет омладине, види се на примеру Стане Врачар, из села Црквеног код Кључа, која је од Првог до Другог конгреса добровољно радила за нашу војску 255 дана. Земаљски одборУСАОЈ-а био је организовао сакупљање потпиоа на писмима у којима је омладина, преко Другог конгреса. поздрављала одлуке Другог заседања АВНОЈ-а. Само са једног дела ослобођеие територије и из војске било је санупљено преко 250.000 потписа, што је одражавало масовност и снагу УСАОЈ-а. Други' конгрес УСАОЈ-а одржан је од 2 до 4 маја 1944 године у Дрвару. На њему је присуствовало 816 изабраних делегата (од којих 388 из војске) из свих крајева наше земље, изузев Македоније. Делегати Србије, Санџака, Косова и Метохије превалили су пут који Је трајао 50 дана, а делегација Црне Горе пут од 36 дава. На Конгреоу су читана три реферата: 1. Омладина у стварању Демократске Федеративне Југославије; 2. Удео омладине у ослободилачком рдту Југославије и 3. Једмнство омладине у борбн против окупатора први и најважнији задатак. У резултатима свога рада Конгрео је донео организациону резолуцију, затим проглас омладини Југославије и слободољубивој омладини свих земаља и изабрао Цснтрални одбор УСАОЈ-а од 50 чланова и његов Секретаријат од 13 чланова. Конгрес је једногласно прихватио заклетву Маршалу Титу, у којој је стајало: „ЗаклиЈвемо Ти се патњама и надама наших народа и наше омладине да нећемо жалити ни своје животе ни своје снаге у борбн против немачких џелата и свих домаћих непријатеља јединства и слободе наших народа - у борби за гвоздено м свеобухватво Јединство Јужнословенске омладине и за нову Демократску Федеративну ЈугославиЈу.** У чему Је био значаЈ Другог конгреса УСАОЈ-»? 1. У време Другог конгреса у редовима нашс воЈске бнло је око 200 хиљада омладинаца. а до тада Је преко 50.000 било положило своје животе Али је Ковгрес и даље поставио као први и најважниЈи задатак мобилизацију омладине за воЈску, за њено још масовиије учешће у борбама за коначно ослобођење наше земље. 2. Конгрес је у име с младине Југославије једногласно прихватио одлуке Другог заседања АВНОЈ-а о отварању Демократске

Федеративне Југославије. „Одлуком о федеративном уређењу наше земље нико више неће моћи насртати на понос, олободу и права омладине било којег народа. Одлукама о демократској народној власти омладинци и омладинке постали су равноправни грађани своје државе. Сва омладина мушка и женска добила је законско право да може учествовати у власти као изабрани чланопи па и највиших органа народне власти. Омладина је добила законско право да соди рачуна о томе ко ће водити народпе послове, да даје своје гласове за цајбоље људе који ће се бринути за иарод и омладину. Данао ое омладина у новој држази може слободно састајати, говорити и писати. Антифашистичко веће као истински претставник наших народних маса показујв сву потребну бригу и пажњу према омладини... Домовина од нао тражи да се окупимо на делу изградње наше нове државне заједнице, око Антифашистичког већа, Националног комитета и народно-ослободилачких одбора,..“ (Из реферата: „Омладина и стварање ДФЈ“). То Је значило да нша омладина преко овоје организације, како је истакао Конгрео, треба да пружи свестрану помоћ органима демократске влаоти: да учествује у раду актипа и комисија НОО, да помаже решавању привредних проблема, снабдевање војске и стаиовништва, обнова транспорта, изградња лривремених стаиова, збрињавање сирочади. да појача просветни и културни рад И то не еамо међу омладином, веђ и међу осталим слојевима отановништва. 3. Конгрео је показао да Је УСАОЈ био већ окупко преко 500 хиљада чланова, да је постао снажна и масовна организација, али да још увек има омладине која јс изпан њега, као и по страни наше борбе. Према таквој омладини неке организациЈе УСАОЈ-а заузимале су секташки одноо. Зато је Конгрес нарочито иотакао борбу за свеобухватно јединство омладине, за сваког поштеног омладинца и омладинку који жели пораз иепријатеља и спремао је да помаже изградњу наше нове државе. 4. Конгрес Је показао да Је УСАОЈ у организационом погледу очвронуо, да Је изградио сиотем сталних фррми рада, систем основних организација коЈе су пронашле сзоЈу садржину и коЈе се непрекидно развијају, да се идеолошко и политичко јединотво омладине знатно подигло. Али је било још увек случајева да су форме рада претваране у крути шаблон, да Је недостајало елаотичности и ширине, а често се губнла и перспектива. Као основпу форму рада Коигрес је иотакао широке одборе омладине. На састанцима ових одбора треба да се решавају сва пнтања и то на такав начин да сва омладина учествуЈе у њиховом решавању. На Другом конгресу дошло је

по први пут у току рата до непосредног довезивања наше омладине са демократском омладином савезннчких земаља. Конгрес је примио велики број депеша из иностранства од демократских усханова и подедииаца. Конгрес су такође поздравили претставници Совјетскс и англо америчке војне мисије, у име омладине својих земаља У свом поздраву, лрстотавник совјетске омладине је рскао између осталог: „Ви сте борбеиа авангарда омладине окЈ г пирапих народа Европе. Ви дајете омладини Пољске и Чехословачке, Грчке и Албаније, Француске и Белгије .Норвешке и Данскс пример како се треба борити за слободу...“ . Конгрес је дао вадатак Централном одбору УСАОЈ-а да пошаље сиог лретставника у Светско омладинско веће у Лондону, и да тако директно услостави везе са напредним демократским омладинским организацијама савезничких зсмаља. Треба истаћи, да Је омладииа Југославије била прва, која се, још из тада поробљсне Европе, ловезала са савезничком омладином и учинила тиме значајан допринос Јединству демократске омладине света у борби за уништење фашизма. После Другог конгреса, непосредни задатак свих организација УСАОЈ-а био је популарнсање Ковгреса и упознавање омладине са његовим одлукама. Члановм Централног одбора, као и делегати, разишли су се по свнм крајевима земље ■ живом речи упознавали омладиву са конгресним одлукама. Седма неприЈатељска офанзива и деоант у Дрвару, коЈи су наступили одмах пооле Конгреса, само оу за кратко време моглн оместн спровођење конгресних задатака. После Другог конгреса наступио Је онажан полет у организацнјама у читавоЈ земљи, а нарочито у Србији, ХрватокоЈ и Македонији. Посебно треба иотаћн развитак УСАОЈ-а у Иотри и ЈулиокоЈ КраЈини. Прилив омладине у воЈоку био је врло велики у Србији, ХрватскоЈ, Црној Гори, Македонији н Војводини, као и у осталим крајевима Југославије. Овуда оу ое одржавале ореске и окружне конференције, бирали окружии одборм на принципу активнооти н популарности омладииаца. Све Је то било повезано са припремама зв националне конгреое, коЈи оу се одржавали у јесен 1944 године и у пролеће 1945 године. Овако успешан рвзвитак организација после Другог конгреоа показао Је да су се многе организациЈе и руководства оолободнли своЈих елабости ■ секташтва, а нарочито у однооу на ону омладину, која Је до тада била по отрани наше борбе. То се показало по великим резултатима којм оу постигиути у окупљању омладине у ослобођеним градовима и крајевима. Другови и другарице, Улога СКОЈ-а у народно-ослободилачкој борби, његова неизмерна оданост и помоћ цашој Партији у том периоду, претстављају најславније страницеу његовоЈ историји коЈе треба сталио изучавати и на њима васпитавати младе генерације наших народа.

У чему су били основни успеси СКОЈ-а у периоду народноослободилачке борбе? 1. Широко увл*чеи»в омладине у народно-ослободилачку борбу, у редове наше славие војске ■ њено преваспитавање у свесне н нвуотрашиве борце, који су маЈсторски и нвпоколебљнво тукли нвпрмјатсља ,*наЈући зашто се боре. Хиљаде младих бораца које је васпитавала ПартиЈа и СКОЈ постали су воЈни и политички руководмоци, бв омладинаца добило Је иајвеће признан>е наших народа орден Народног хероЈа. За изванредне заолуге у рату, УСАОЈ Је добио орден Народног оолобођвља коЈи му Јв доделио АВНОЈ,у нме иарода Југославмје. 2. Одлуке Другог заседања АВНОЈ-а, коЈе су претотављале темељ наЈкрупниЈих револуционариих промена у вашоЈ земљн. наша омладина и њена органмзација УСАОЈ прихватилм оу оа пуном решеношћу да ое оне до краја остваре, Јер су претотављале отварну гаранцију срећније будућноотн омладине, Уомеравање читавог деловаља УСАОЈ-а ка испун>ен»у задатака које су налагале те одлуке овеотрано развијање актнвиостц н иницијативе омладине на н>нховоЈ ооновн бно је велнки успех СКОЈ-а који Је осмгуравао неизмерну помоћ омладнне нашоЈ Партијн у нзградњи нове Југоолавнје. 3. Стварање инлиоиске омлвдинске организације новога тмпа УСАОЈ, који ое развно у процесу свестраног учешћв омладине у борби, кроз коЈу Је она постигла високи отепен ндеолошког и политичког Јединствв и постала чвроти ослонац Партије н народне влаоти. Завршетак народно-ослободмлачке борбе СКОЈ Је дочекао бројчано ојачан, монолитан, са великим искуством, ва челу широког н моћног омладиноког покрета и био до те мере спреман и оспособљен, да Је одмах ногао прихватитн иове задатке у обнови и изградњи земље. које му је поверила наша Партија и наша народна власт.

Делегати Конгреса поздрављају излагање друга Неоричића

СКОЈ и Народна омладина у периоду обнове земље и изградње социјализма

Пободоносни завршетак оолободилачког рата значио Је пуну победу линнје наше Партије у борби за стварање нове Југославије, борби која Је уродила дубоким револуционарним социјдлно-економским и политичким променама у кашој земљи. Радпи народ узео је власт у овоЈе руке, створена Је наша млада држава, чврота заједница збратимљених и равноправних иарода, Тиме оу ударени темељи за брзу обнову и преобргжај иаше земље. за прелаз на њену социјалистичку изградњу. Ови услови омогућили оу нашем омладинском покрету да ступи у нову фазу свога развитка, да добије вов замах и ширину. Стотнне хиљада омладинаца и омладинки приступило је УСАОЈ-у. Приступвла му Је омладина различитих политичких, верских и идеолошкнх убеђења. омладннци н омладинке дотле политички неопредељени. Сви они из различитих разлога нису имали могућности да му приступе раниЈе, нити да узму учешћа у народно-ослободилачкоЈ борби. Тиме су омладинске масе, без обзира на лолитичке, идеолошке и верске разлике, изражавале жељу и спремност да се организовано боре за кокачно ослобођење своје домовине, за њено подизање из рушевина у које су Је бацили фашистички окупатори и домаћи издајници. То Јв већ показивало да Је миоао о праведности и неопходности борбе протип фагаистичких окупаторв н домаћих

издајника и мисао о омладинском једииству у тој борби вобеђивала у свести тих омладинских маса. Огромне победе наше Партије. успешно завршавање народче револуцмје и стварање иове државе, отворили су омладнни перспективе бољег живота и она се на делу уверила да је једино исправан онај који јој Је указивала Комуиистичка партија Југославије. За наш омладинскн покрет у то врсме, првих дана ослобођења, карактеристично је да оц хвата корен међу омладином н врло брзо нараста, алн није у стању да истовремено и организационо обухвати сву ону омладиву коЈа му приступа и да до краја правилно каналише, кроз разковрсне форме рада, онај силни омладински полет н одушепљење. Старе форме деловања коЈв Је створила ратна цракса. биле су уске и неподеоне у уеловима овако широког покрета, а нарочито нмсу одговарале потребама омладине у великим градовима. Проблем нових организационих форми деловања УСАОЈ-а био је тим већи и оштриЈи, што се после ослобођења наше земље УСАОЈ нашао пред новим задацима који су били саевим друкчиЈи од оних које Је решавао у рату. У његове редове дошло Је много омладинаца и омладинки коЈи су за време рата били ван директног утицаја Народпоослободилачког покрета и изложени утицаЈима непријатељске пропаганде н идеологије. Та омладина

имала Је по многим литањима нејасна охватања и требало је упорно радиги на њеном васпитању. Требало је мобилисати омладину у обнови земље, одредити место н улогу УСАОЈ-а у изградњи нове државе, однос и улогу у школама, задатке у васпитању пионира, у организовању фискултурног покрета итд. Овакви задаци, пред којима се нашао наш Уједињени савез, захтевали су нове, одговарајуће форме за васпнтање омладине, као и форме организационог дедовања УСАОЈ-а. Огромну улогу у решавању ових питања одиграли су Први пленум Централног одбора УСАОЈ-а н национални конгреси, који су се одржавали крајем 1944 и почетком 1943 године. Значај ових омладинских иационалних конгреса лежи у томе, што су они јасно одредили перспективу развитка УСАОЈ-а и његово место у обнови и изградњи земље, што су извршили широку мобилизацију омладине за изградњу нове државе. Они су дали нов замах развитку омладинског покрета и у то време у УСАОЈ-у се решавају главни организациони нроблеми. Стварају се организације УСАОЈ-а тамо где ради омладина у школи, предузећу, на селу итд., а по потреби у улицп и блоку. Развија се даље Савез пионира и на новим основама н принципима ствара се нови фискултурни покоет у нашој земљи. (Наставак на 6-тој страни)

Број 24

ИЗВЕШТДЈ ЦЕНТРАЛНОГ КОМИТЕТА СКОЈ-а

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5