Студент
ИЗВЕШТАЈ ЦЕНТРАЛНОГ КОМИТЕТА СКОЈ-а
Трећи конгрес СК(ЈЈ-а
■ Трећи конгрес СКОЈ-а одржан је јуна месеца 1926 године, у време кад су у нашој Партији владале тешке прилике. То је био период жестоких фракциских борби које су узимале све шире размере и негативно утицале на правилан развитак СКОЈ-а. Услед сталног економског погоршавања живогннх услова, положај радничке и сеоске омладине лостајао је из дана у дан све тежи. У металној индустрији на једног радника долазило је 9 шегрта, а. на пример, од 2.703 раднице 2.532 (или 85*/*) су испод 18 година запослене у најтежим гранама индустрије. Пролетаризација и пауперизација села била је праћена све већим масовним одласком и напуштањем села, тако да је велики број младих људи и девојака одлазило у градове на рад у занатство и индустриЈУ. « У време одржавања Трећег конгреса, СКОЈ је већ постао ооновна снага и авангарда напредног омладинског покрета, радннчке, сеоске, и друге напредне омладине, борећи се доследно за права и интересе младе генерације, против владајуће буржоазије и њених буржоасконационалистичких омладинских оргапизација. СКОЈ постепено излази из свсјих уских организационих и пропагандних оквира и секташтва и прелази на пут рада и деловања у масов- 1 ним легалним организацијама I (синдикалним, спортским, кул- ; турним итд.). ; Расправљајући о положају 1 радничке и сеоске омладине, ;
Трећи конгрес СКОЈ-а поставио , је као главне задатке: 1. Рад на даљем учвршћењу и проширењу СКОЈ-а, у првомреду организационо јачање, стварање ћели ја у фабрикама и пред>зећима, формирање омладинских секција у синдикатима, оенивање фракција СКОЈ-а у њнма, продирање на село и рад са сеоском омладином и оснивање окружних комитета. Оријентација иа радничку н сеоску омладину за стварање маоовне организације пролетерске омладине постаје главни задатак Савеза. Конгрсс је поставио као важан задатак рад оа студентском омладином (марксиотички клубови), и повезивањс Савеза са масовним легалним организацијама. 2. Политичко активизирање организација СКОЈ-а у борби против капитализма н иационалног угњетавања учешћем свих организација на свнм политичким и практичним задацима СКОЈ-а и ПартиЈе и окупљање омладиие у борби за инте • ресе и проблеме младе генерације, на линији стварања јединственог фронта и борбе за омладину у непријатељским организацијама... Пошто је говорио о одразу фракциских борби у партијд на рад СКОЈ-а друг Неоричнћ јв налтавио: ...Друг Тито је у то време, стојећи на чвлу партиске организације у Загребу, водио одлучну борбу против фракциЈа, помажући и скојевској организацији да се отргне испод њиховог утицаја и тиме учинио највећи допринос даљем развитку Пар-
гије и СКОЈ-а. Тада (1828 г.) у београдској скојевској организацији био је један од руководилаца друг Александар Ранковић, који Је такође водио упорну борбу против фракционаша. До Четвртог конгреса КП 1928 године делатвост организцаиЈе СКОЈ-а, услед франциских борби коЈе су овладале у Партији и ангажовања у њима појединих руководећих другова из СКОЈ-а, ниЈе била дсвољно на линиЈи организовања и борбе омладинских маса против владаЈућег поретка. НиЈе се ишло за тиие да се организација
СКОЈ-а учвршћује, проширује и У јачој мери политички активизира, него се њена активност више испољила на линији пропаганде и агитације. Ипак јеу том псриоду дошло до већих акциЈа, као што су генерални штрајк студената Загребачког универзитета, организован од стране СКОЈ-а (1928 г.), велики протестни митинг напредних студената Београда, против хапшења руководилаца студентског покрета и демонстрациЈа радничке омладине у Београду против терора владајуће буржоазиЈе... СКОЈ у периоду монархофашистичке диктатуре
Говорећи о раду и животу СКОЈ-а у периоду монархофашистичке диктд,туре друг Неоричић јв наглаеио да су под ударом диктатуре многе органивације СКОЈ-а биде разбијене а покрет обеаглављен. Од 1932 до 1934 године углавном ее радило на обнављању и стварању организације, успостављању веза и формирању руководства. ...1931 и 1932 године почиње да се формира студентски покрет, Прва руководства факултетска већа формирана су 1932 године, а затим и Централно веће као универзитетско руководство, Исте године створена је ча универзитету студентска фракција комуниста (Костуфра), која је око себе окупњала напредне студенте. Један од организатора студеитског нокрета у то време био је друг Милован Ђилас. 1932 године почиње да 1 се формира скојевска организа- I
циЈа, коЈа 1934 године броји стотину чланова (Београд). Али, поред успеха у борби за окупљање вапредних студената и извођења акција на универзитету, СКОЈ Је нмао секташки карактер и био Је ограничен на малн број омладине. Рад СКОЈ-а у то време одвија се у знаку борбе против шестојанаурске диктатуре и реакције, борбе за аутономију, демократсце изборе итд. Период 1932, 1933 и 1934 године обележен Је сталном борбом за преузимање и активизацију стручних удружења на универзитету. Студентска омладина била је међу првима коЈи су дигли свој глас против монархофашистичке диктатуре (демонстрације 1931 г. у Веограду приликом избора за Скупштину, после чега је уследило масовно хапшење и протеривање студената).
ДРУГИ КОНГРЕС УЈЕДИЊЕНОГ САВЕЗЛ АНТИФАШИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Период између Првог и Другог конгреса УСАОЈ-а карактерише брз и масован развитак УСАОЈ-а, упркос три велике непријатељске офанзиве које су захватиле највсћи део територије Југославије. Основне задатке постављене на Првом конгресу, УСАОЈ је под руководством СКОЈ-а успешно остваривао. За то време ступило Је у нашу војску преко 100.000 омладинаца, а омладина на ослобођеној териториЈи дала је око 5 милиона радних дана за помоћ органима народне власти, што значи за помоћ фронту. Десстине хнљада нових омладинаца ступиле су у редове УСАОЈ-а, тако да Је у даиима одржавања Другог конгреса УСАОЈ имао око 500.000 чланова. Између Првог и Другог конгреса УСАОЈ-а ствараЈу се шегове организације тамо где раније нису постојале (у Македонији, Србији н неким окрузима Хрватске). У Хрватској. Словенији, Црној Гори н Македонији одржани оу национални конгреси УСАОЈ-а, на којима су изабраиа земаљска руководства. У свим организацијама појачаосе политички и културно-прооветни рад и постао садржајнији н конкретнији. Земаљоки одбор УСАОЈ-а израдио је за ове организације план за идејно политичко васпитање омладиие у коме су главне теме биле о Совјетоком Савезу и нашој народно-ослободилачкој борби. Излазио је велики број омладиноких листова: „Ми млади“, орган земаљског одбора, „Млади борац“ (Србија), „Омладински борац“ (Хрватока), „Младина“ (Словенија), „Ријеч омладине“ (Боона и Херцеговнна), „Омладински покрет“ (Црна Гора) и многи други обласни, окружни и срески листови. 11 септембра 1943 године. у оагласности са ЦК КПЈ, ЦК СКОЈ-а Је донео одлуку о сазивању Другог конгреса УСАОЈ-а, 29 новембра 1943 године одржапо је у Јајцу Друго заседање АВНОЈ-а, на коме су ударени темељи нове демократске федеративне Југославије. Ово је био један од најкрупнијих догађаја у народно-ослободилачкој борби, који је унео дубоке промене у животу наших народа и који је пред све његове ослободилачке и револуциопарне снаге пбставио нове задатке. Разуме се да су те промене поставиле нове задатке и пред наш антифашистички омладински покрет. У свом чланку „Друго заседање АВИОЈ-а и задаци нашег антифашистичког омладипског покрета“, друг Кардељ Је писао: „Борба за нову демократоку и федеративну Југоолавију, борба за њену војничку и политичку победу, за њено унутрашње политичко и привредно учвршћење, то је данао облик борбе наше омладине за своја права. Зато наша омладина не може бити данас друго него један од најважнијих ослонаца изградње нове Југоолавије, која је добила своЈ облик на Другом заседању АВНОЈ-а. Зато наша омладина мора бити једно од најчвршћих упоришта Националног комитета ослобоћења Југославије. Мора се збити око НОО-а и помагати својом активношћу и својом иницијативом да би они могли постићи што боље резултате, На оаотанцима она мора претресати све оне најнепосредније потребе које данас наш народ тиште. Сво Јом иницијативом она може учиниги врло много за отакшање патњи наших народтих маса, Она нарочито треба ’а буде што активнија и иниијатикниЈа у свим питањима нашег привредног живота коЈи сада за нас претставља несумњиво најтежи проблем“
Реорганизација СКОЈ-а и борба за јединство омладине
Доласком друга Тита на чело ЦК КПЈ почиње ново раздобље у историји СКОЈ-а, Ослањајући се на здраво језгро младих комуниста, одређујући за рад у СКОЈ-у известан број чланова Партије, ЦК Партије започиње обнављање СКОЈ-а. Пред крај 1937 године при ЦК КПЈ формира се омладинска комисија на челу са Ивом Лолом Рибаром која је касније прерасла у ЦК СКОЈ-а. При одговарајућим партиским телима стварају се такође. омладинске комиоије Ове омладинске комисије, уз свестрану и непосредну помоћ Партије и друга Тита, приступају популаризацији и конкретизацији нове партиске линије у раду са омладнпом.
Друг Тито је 1937 године поставио пред СКОЈ овс задатке; СКОЈ треба темељито реорганизовати не по пеком шаблону већ постепено и према условима сваког појединог мјеста и покрајине. Сјајна прошлост нашег СКОЈ-а обавезује све скојевце да храбро крену на иови пут, пут приближен.а и укључења у масовне омладинске оргапизације. Задаћа нашега Савеза јесте: 1. Рад на развоју и учвршћењу свих демократских, напрсдних и културних организација 2. ДЈелатност у корист сарадње свих напредних омладинских организација. 3, Одгој омладине у духу борбе против фашизма, а за демократију, напредак и мир. 4. Чување легалности свих омладинских организација“ Спровођење ових задатака значило Је стварање масовног јединственог омладинског покрета. чија је акциона н политичка платформа била борба против фашизма. А то је значило: максимално искористити све постојеће организације омладине за легалан рад у циљу лреваспитавања омладине у анзкфашистичком духу, стварати широке омладинске покрете у поједипим земљама Југославије, стварати широке масовне организлције по категоријама омладине, свестраио развијати поједине омладинске делатности преко
спортских, културно-просветних забавних, уметничких и других форми. Требало је водити борбу за јединство омладине из појединих слојева, на бази њених заједничких интереса и свакодневних потреба, и ићи ка обједињавању у јединствени покрет младих против фашизма и рата, за демократију и мир, за боље услове живота, рада и школовања... Августа 1939 године одржана је V земаљска конференција СКОЈ-а и она означава период ударав>а темеља за реорганнзацију СКОЈ-а у јединствену, масовну и револуционарну организацију омладине Југославије. Говорећи о том периоду друг Неоричић је рекао: ~Под руководством Партије и СКОЈ-а воде се у целој земљи разноврсне акције и штрајкови. 14 децембра 1939 године, када београдеки радници,, студенти и омладина, укупно око 10.000 људи, демонетрирају против скупоће, ва хлвб и елободу, по наређешу владв Цветковић Мачек полици ; а по београдеким улицама пролпва крв_ Јануара 1940 године, у Београду ее одржава студентеки кон. грее за мир коме присуетвују дедегати свих универзитета у земљп, Све те акцијв и борбе говориле еу о порасту СКОЈ-а и јачању, рвволуциони. сању омладинеког покрета у Југосла. внји." Прелазећи на VI земаљеку конфвренцију СКОЈ-а и јачање јединетвеног омладинсног покрета Југоелавијв , друг Неоричић је рекао;
Другови и другарице, I Из излагања најважнијих момената у развитку нашег омладинског покрета у периоду од 1937 године до папада фашистичкнх освајача на нашу зеиљу, можсмо извући ове осное не закључке: 1. Од краја 1937 године цг 1941 године скојевска организа> ција савладала ,1е по свим ли нијама углавном све своје слабости некадашн>ег рада до 193”' године, а нарочито последицг н.еног распуготања. У том пе оиоду СКОЈ је престао бит и уском. секташком оргапкзацитм млалих" и се V масовну револуционарну орга-
< низациЈу радне омладине, чијс с је основво јсзгро сачињавала V радничка омладина, са дубоким - коренима и снажним утицајем : ва сељачку и гахолску омлади. ну. Радничка омладина почиц,е . дефинитпвно да игра водећу уг логу у целокупној активпости , омладинског покрста. СКОЈ је I постао сигуран ослонац КПЈ, њен помагач и резерва, веза партије са најширим омладин, ским масама. Скојевска организација иако неравномерио рак звијена у појединим земљама Југославије, са релативно мла' дим чланством и рукозодством, претстављала је чврсту, монолитну, централизовану организацију. 2. СКОЈ јв у потпуности спровео линију КИМ-а и Партије у борби за јединство омладине, за стварање напредног јединственог омладинског похрета у Југославији. Напредни јединствени покрет Југославије обухватио је најшире масе радничке сељачке, студентске, школеке и друге омладиие, прекалио се у ватри борбе противу рата и петоколонашких режима старе Југославије, поотао акционо чврот и Јединотвен, еа већ јасно постављеним организационим ооновама, али чија организациона изградња није била завршена, што ће ее постићи у процесу народно-ослободилачке борбе. У Јецинственом омладинском покрету СКОЈ Је по ово Јој револуциоиарности, активности, свести и (
; утицају на омладину постао њеI гово руководеће језгро, од омлаI дине вољени и признати првобоI рац. 3. Уз политичку и организа-5 циону помоћ Партије, СКОЈ је ■ васпитавао и васпитавао најшиI ре слоЈеве радне омладине уду! ху љубави и оданости радничкој , класи и КП, љубави и одано, сти СССР-у, међународном радничком покрету, у духу социјализма и интернационализма. 4. Благодарсћи раду Партије и СКОЈ-а, на делу су се раскринкале и показале као смртни непријатељи радне омладине све буржоаске партије и социјалдемократске вође. Руководства буржоаских омладинских организација, сем часних изузетака, показала су се колебљива и на крају непријатељска према интересима народа и радне омладине; та издајничка руководства изгубила су код најширих омладинских маса сваки знатнији политички утицај. Најшири слојеви радне омладине ЈугоолавиЈе већ тада, 1941 године, видели су у Комунистичкој партији и СКОЈ-у једине дооледне борце за права и будућност младих, чврсто се повезуЈући за њих. Затим је друг Неоричић говорио о стапу и развнтку СКОЈ-а за времв рата. Он је рекао да је одмах после окупације, у току народног устан. ка настао снажан пораст скојевских организација нарочито на селу. IТосле 1 Конгреса омладине Југославије СКОЈ је захватио снажан полет.
Дспегзти СКОЈ-з Веоградског универзитета Ковачевић Миша, Пирић Фазлија и Булајић Жарко. (Фото: „Народии студент” А.тексаадар Јовак.овић)
4
НАРОДНИ СТУДБНТ
Ероо 24