Студент

ИЗВЕШТАЈ ЦЕНТРАЛНОГ КОМИТЕТА САВЕЗА КОМУНИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Другови и другарице, Пре 22 године одржан је поеледњи Конгрес Савеза комунистичке омладине Југославије. Период од 22 године за који Централни комитет СКОЈ-а подноси извештај овом Конгресу врло је значајан у развитку нашег омладинског покрета. У том периоду СКОЈ је под руководством наше Партије извршио часно свој задатак предводника омладинских маса и помоћника Партије у организовању и васпитању младих генерација наше земље. Он је под руководством наше Партије прошао сва она тешка искушења кроз која је прошла наша Партија и у тим искушењима био увек доследан борац за дело Партије и свога народа. Четврти конгрес СКОЈ-а одржава се у условима изградње социјализма код нас, у време када радни људи наше земље и наша омладина дају све од се-6е да би остварили снове најбољих људи ваше земље и показали још једном свим нашим пријатељима и непријатељима да ми имамо снага да изградимо социјализам у нашој земљи. Значај Четвртог конгреса утолико је већи, што се он одржава непосредно после историског Петог конгреса Комунистичке партије Југославије, који је отворио нове странице наше историје, одредио даље путеве развитка омладинског покрета у нашој земљи. Треба подвући, да се Четврти конгрес СКОЈ-а одржава у време када у Југославији имамо масовну организацију омладине Народну омладину Југославије, која окупља претежни део наше омладине, организацију новог типа којаје никла у току народно-ослободилачке борбе као резултат правилне политичке линије наше Партије још од пре рата и упорне вишегодишње борбе СКОЈ-а за остварење јединства младе генерације наше земље. Због тога што се одржава у оваквим условима, Конгрес ће бити од огромног значаја за даљи развитак нашег омладинског покрета. Трећи конгрес СКОЈ-а одржан је јуна месеца 1926 године. Извештај ЦК СКОЈ-а треба да обухвати период од Трећег конгреса па до данас, да покаже пут којим се развијао СКОЈ и омладински покрет, да покаже кроз какве је тешкоће прошла и какве је успехе постигла наша организација у том периоду. Међутим, да би се период који је обухваћен извештајем што боље разумео, потребно је изнети неке податке из претходног периода, из периода пре и после стварања СКОЈ-а, како бисмо јасније оцртали пут којим је досада прошао СКОЈ... Приказујући те периоде друг Неоричић, прво је у кратким цртама дао историјски преглед стварања социјалистичке омладине Југославије до пр. вог светског рата. Основне карактеристике социјалистичког омладииског покрета су следеће: 1. Социјалистички омладински покрет у земљама данашње Југославије развијао се под тешким условима живота и борбе радничке класе, а посебно радничке омладине, и борбе за национално ослобођење. Он се ослањао углавном на демократску интелигенцију и непгго занатске омладине, не обухватајући широко пролетерску омладину. Покрет на свом челу није имао доследне револуционаре, већ људе који су се добрим делом налазили под утицајем опортуниста, реформиста. реви-

зиониста немачке и аустриске социјал-демократије. 2. Социјалистички омладински покрет, упркос низа слабости, одиграо је позитивну улогу у стварању услова за даљи развој напредног, револуционарног омладинског покрета. Он је из својих редова дао радничкој класи и њеној партији низ искрених и оданих првобораца. Он је, иако са извесним пропустима, спроводио одлуке српске социјал-демократске партије и Социјалистичке омладинске интернационале за борбу против империјалистичког рата. Он је, без икакве резерве и колебања, под утицајем Октобарске социјалистичке револуције и револуционарних догађаја у свету, већ 1919 годиие стао на страну Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста) и формирао, иако уз врло слабу помоћ

Стварање СКОЈ-а

Априла 1919 године одржаи је у Београду Конгрес Уједињења, на коме је створена Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста). Јуна 1920 године одржан је у Вуковару Други конгрес Партије, донесени су Програм и Статут КПЈ. Априла 1919 године састало се у Београду неколико студената социјалиста из читаве земље који су, под утиском непосредног уједињења социјалистичких група у Социјалистичку радничку партију (комуниста) донели одлуку о стварању клуба студената комуниста (на место предратног студентског социјал-демократског клуба) на свим универзитетима, чији рад треба да се прошири и на школску омладину, на радничке и синдикалне организације. Одмах на почетку рада, из комунистичких студентских клубова отпао је низ ситно-буржоаских елемената који су првих дана били ступили у клуб. За непуно пола године рада студентских комунистичких клубова (Београд, Загреб), створено је 15 локалних омладинских комунистичких организација, и то искључиво од интелектуалаца (студенти, ђаци) са преко 400 чланова. Октобра 1919 године требало је да се одржи конгрес југословенске националистичке омладине. Због неспособности буржоаских националистичких организација да окупе омладину Југославије, конгрес се није одржао. За тај конгрсс су били дошли и делегати комунистичке омладине из свих крајева Југославије. Октобра 1919 године делегати комунистичке омладине у Загребу одржали су конференцију Уједињења и основали Савез комунистичке омладине Југославије. На конференцији Је изабран руководећи орган (Централни одбор) са задатком да привремено руководи свим пословима Савеза до идућег конгреса. Уједно Је решено: 1. Савез комунистичке омладине Југославије ста Јаће на истој платформи као и остали револуционарни савези пролетерске комунистичке омладине у другим земљама; 2. Савез има поттгуну аутономију у својим интерним стварима, али иступа и ради заједнички са Социјалкстичком радничком парти Јом Јутославије (комуниста), у чиЈим ће одборима бити заступан своЈим претставницима; 3. да се одмах отпочне са стварањем месних удружења (организациЈа) СКОЈ-а по читавој земљи (међу овим и клубова студената марксиста на универзитетима); 4. да се одмах отпочне са издавањем органа Савеза; 5. да Централни одбор по формирању потребног броја организација, сазове земаљски конгрес који ће донети Програм

Рефераш је поднео друг Милицш Неоричић, секрешар ЦК СКОЈ-а

Партије, револуционарну омладинску организацију Савез комунистичке омладине Југославије. СтвараЈући СКОЈ. соција листички омладински покрет унео је у њега и виз својих слабости и нејасних ставова по многим питањима револуционарног покрета. Руководства социјал-демократских партија у земљама данашње Југославије, која су боловала од неправилних схватања неких основних питања револуционарног покрета, нису схватала улогу и место напредне омладине у развитку револуционарног покрета, због чега је и била слаба помоћ руководства Партије социјалистичком омладинском покрету. Стога се може закључити, да руководству Партије нису били јасни ни путеви развитка нашег омладинског покрета. и Статут организације. Даље Је решеио да се организација прошири и на пролетерску омладину и да се покрет студентске и друге интелектуалне омладипе слије са покретом пролетерске омладине. О раду са сеоском омладином није било ни речи. Децембра 1919 године изашао је први број органа Савеза „Црвене заставе", која је излазила у 6.000 примерака. Сем тога, Централни одбор је приступио издавању низа књига потребних за рад организације. Јуна 1920 године одржан је у Београду Први конгрес Савеза комунистичке омладине Југославије, у присуству делегата из СрбиЈе, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Војводине и Словеније. Конгрес Је потврдио рад привременог Централног одбора, донео Програм и Статут организације и изабрао ново руководство. На Првом конгресу СКОЈ-а донесена Је одлука о ступању СКОЈ-а у чланство Комунистичке омладинске Интернационале. Организација СКОЈ-а имала је у то време преко 3.000 чланова, 37 месних организапија и руководства по покрајинама. Највећих тешкоћа у стварању организације било је у Словенији, услед опортунистичког става појединих партиских и синдикалних руководилаца, који су често онемогућавали стварање СКОЈ-а. Најбоље организације СКОЈ-а биле су у Београду, Загребу, Сплиту, Сарајеву, Нишу, Ваљеву, Славонском Броду и Љубљани. Програм СКОЈ-а, усвојен на Првом конгресу, прави је одраз стања организације у том периоду. Кад говоримо о Програму СКОЈ-а, онда треба истаћи и неке његове слабости: усвајаЈући програм Социјалистичке радничке партије Јутославије (комуниста), СКОЈ Је поред револуционарног дела програмаусвајао и нехолико неправилних схватања по националном и сељачком питању, по питању „социјализације“ великих поседа и плаћања пореза и др.; програм ниЈе довољно јасно поставио питање да је СКОЈ организација најбоље револуционарне омладине, резерва и, помоћник наше Партије. Рад са радничком омладином одвијао се преко њеног окупљања око синдиката. У овом периоду комунистичка радничка омладина активно се борила уз синдикате, у редовима партије и другим организацијама за право и интересе младе гснерације. Крајем 1919 године Централни одбор СКОЈ-а донео Је одлуку о организовању шегртске омладине по секцијама. Секције су уствари биле групе за васпитни рад. На универзитетима су по-

стојали клубови студеиата марксиста, који су били ванпартиске организације, у којима су радили чланови Партије и СКОЈ-а. Са средњошколском омладином радило се преко литерарних друхина. Основне форме рада биле су: конференције, предавања, излети, приредбе и рад у спортским друштвима. Нарочито су били популарни излети радничке и школске омладине, на којима се водила велика брига о васпитној страни програма. Политичка активносг СКОЈ-а развијала се нарочито у прославама 1 маја, 7 новембра, 5 септембра (интернационални омладински дан) и др. Нарочито велике припреме вршио је СКОЈ за прославу 5 септембра 1920 године. Заједно са Партијом а чеето и на сопствену иницијативу, СКОЈ је учествовао или организовао низ иступа напредне омладине противу политичког режима владајуће буржоазије. У лето 1919 године СКОЈ је учествовао у великој демонстрацији у Београду, поводом убиства једног обалског радника. Фебруара 1920 године, 10.000 омладинаца, под руководством СКОЈ-а, учествовало је на протестном збору у Загребу, поводом хапшења двојице руководилаца радничког покрета. Априла 1920 године био је у Београду први отворени сукоб са полицијом, због хапшења истакнутих радничких функционера. Протестни студентски митинг претворио се у велику поворку демонстраната у коју је полиција пуцала и раиила више лица. Поред учешћа у изборима, СКОЈ је активно учествовао у великим предизборним припремама за општинске изборе 1920 године. Поред низа успеха, потребно је истаћи и неке слабости СКОЈ-а из тог периода Уместо вођења борбе за свакодневне захтеве омладине на конкретним питан.има живога и рада радничке, студентске, сеоске и средњо-

школске омладине повремене прославе (1 мај, 7 новембар, 5 септембар), демонстрације и честе апстрактне теоретске расправе. Уместо борбе за окупљање у редове СКОЈ-а папредне омладине, у првом реду пролетерске обухватање еснафске и ситно-буржоаске омладине, док се услед несхватања улоге сељаштва у револуцији, није ни водила борба за окупљање сеоске омладине. Сем тога, ускост организационих форми затварала је врата организације једном делу напредне омладине. У руководству СКОЈ-а налазили су се и људи са непречишћеним појмовима о напредном револуционариом покрету, од којих су једни отпали првих дана после „обзнане", а други касније постали и издајници радничке класе. Ради потпуног разумевања горе наведених слабости у раду СКОЈ-а, нужно је истаћи неке неправилности у ставу тадашњег руководства КПЈ по питању рада са омладином: руководство Партије потцењивало је улогу напредне омладине, као дела вапредног револуционарног покрета и није посвећивало потребну пажњу раду организације СКОЈ-а. Чак ни Други конгрес Партије није то нитање поставио ни решио, онако како је то требало... Прелазећи на приказ рада СКОЈ-а у илегалннм условима после доношвња „oбзнане“ и Закона о заштити државе, друг Милијан Неоричић, окаг рактерисао је тај период рада СКОЈ-а као период дубоке илегалности у коме се процес опорављања и консолидације СКОЈ-а одвијао прилично споро. Рад је био преоријентисан на по'улегалне форме омладинских организација. То је било комбиновање легалних са илегалним формама рада.

Друг Милијан Неоричић подноси извештај Централног комитета СКОЈ-а

Број 24

НАРОДНИ СТУДЕНТ