Студент
ФИСКУЛТУРА И СПОРТ Јесењи крос 1948 Обавеза нашег друштва - 5060 такмичара
Крос ће се одржати у току ове недеље и то децентрализовано. Распоред крос трка извршиће фискултурна руковсдства по факултетима. У недељу, 14 о. м. на кросу ће учествовати сви они који нису из било којих разлога могли учествовати на крос тркама својих факултета. • * Овогодишњи јесењи крос који св одржава после великих успеха постигнутих у досадашњем раду> после нарочито добрих резултата постигнутих «а радним акцијама и пред формирањем гимнастичких друштава на Уииверзитету и великим школама тре<sа још једанпут да покаже вољу, полет и младоот Народне студентске омладине. Хиљаде положених норми за значку фискултурника, стотине одиграних утакмица у футбалу, шаху, одбојци и кошарци, масовно учешће иа слетовима и другим фискултурнмм манифестацијама, све су то позитивни резултати који потврђују да фискултура све више продире у редове студентске омладино, На својжм конференцијама фискултурна руководства у заједници са студентима преузела су обавезе за јесењи крос. Оне изгледају овако: Тех»ичка велика школа извешће 1.700 учеснмка, Медицински факултет 1000, Ветеринарски 500, Правни 110, Економски 250, филозофски 200, ВПШ 50, Природно-математички 200, ДИФ 160, Фармацеутски 150, Пољопривредно-шумарски 700 и Музичка акадеиија 40, свега 5.060 такмичара. Но, ово је само једна страна овог тако важног питања. Према досадашњим доле наведеним резултатима испуњење преузетих обавеза на веће« делу фаиултета је доведено у питање. Оне су преузете и на том се скоро стало. Сем па Ветерикарском факултету, где су резултати у припреиама за крос најбољи (одржано 12 тренинга са 1082 такмичара) и II год. Медицинског фаиултета (12 тренинга са просечно 52 такмичара), на осталим факултетима је одржано по неколико тренинга са малим бројем такмичара, Филозофски факултет 4 тренинга са 60 учесника, Фармацеутски факултет у току прошле недеље 3 тренинга са око 50 такмичара, Правни факултет, на последњем тренингу 30 учеснмка, Економски 30-40 такмичара), док сту. денти ВПШ, IV год. Медицинског фа.
култета, Музичке академије и 111 н IV год. Фармацеутског факултета нису одржали ниједан тренинг. Досадашња искуства су нам показала да се на оним факултетима, где је агитација била добро и правилно спроведена и где је оргак-изација НаI родне студентске омладине дала по, требну помоћ фискултурном руководству (Ветеринарски факултет, I и II год* Медицинског факултета) тренин> зи редовно одржавају са све већим бројем такмичара. С друге стране, на факултетима где руководства Народне студентске омладине нису озбиљно и на време схватили прилреме за крос (Филозофски факултет, Музичка академија, случај ВПШ где ни плаката није истакнута говоре о неправилном односу руководства према извођењу ове фискултурне манифестације. До кроса је остало још неколико дана. Зато припреме, уколико оне нису на свим факултетима досада потпуно спроведеже, треба што пре извршити. Потребно је одржати још ненолико треникга, извршити лекарски преглед и обезбедити потрзбан број ренвизита и свлачионица.
ТАКМИЧЕЊЕ ПРЕД ЗАЈЕДНИЧКИ КОНГРЕС Евиденција заосталих испита - неодложан задатак стручних одбора
Стручни одбори се обично служе погрешном методом за добављање података о заосталим испитима. Најчешће се обрате деканату свога факултета, одреде једног ијги неколико чланова
стручног одбора, и оаи поднесу глобалан извештај о броју заосталих испита. Колико на коју годину отпада, то можда и може да се утврди на овај начин но колиlко сваки студент, у поје-
диној стручној подгрупн, има испита, такве податке је из дегаиата немогуће добити. Постоји и други пут правилннји и потпунији, који даје податке о сваком студенту и ксји опкр ива нове могућности у руковођењу стручним радом. То су стручни листови који се на готово свим факултетима налазе у врло несређеном стању. По где-где они су се изгу&или. Досада су стручни листови, углавном, служили само као средство за евиденцију и то непотпуво. Отуда и потреба да се обраћамо деканату када су нам потребни подаци о саосталии испитима. Међутим, још током прошле године, приступило се узимању обавеза преко стручних листова. Ту се стало. ■ Данас из стручиих листсва не могу да закључе стручни одбори да ли су обавезе испуњене и ко ' их није испунио, просто због тога што подаци о положеним и неположеним испитима у јунI ском и септембарском року н», су унесени у стручки лист. А без тога, без сасвим тачне евидеиције о бро}у заосталих испита гасјединог студента, не ' може група Народне омладине да оцени да ли су обавезе које о« даје за јануарски испитни рок реалне. Без те и такве евиденције не може група Народне омладине преко стручног руководиоца да се побрине о сваком студенту; да испита, узимајући обавезе за јануарски испитни рок, зашто тај студент није положио испите У Јуну, зашто Је одустао у септембру, Да се упозна на тај начин са личним проблемима сваког студента, да му помогне у савлађивању евентуално неког тешког градива, у решавању неког проблема, да му, на крају, уколико ниЈе довољно озбиљно схватио обавезе, укаже на њихову важност. Група Народне омладине ће се на следећем свом састате у позабаг вити са пуним правом дотичним студентом. Она ће му указати да је његов став неправилан, да не одговара ставу члана Народне омладине, и позвати га да одговара својим обавезама и своЈим дужностима.
ПАРТИСКИ КУРСЕВИ Нека предавања су слабо посећена
Најважнији задатак на почетку ра. да курса јесте његово организационо оређнвање. Док се оно не оствакри не молсе се довољно пажње о&ратити подизању идејности курса и темељитом савлађнвању материјала на њему. 0 овоме иам вајбоље говори искуство рада неких слабих курсева прошле године, на којима су се руководства, скоро читав ссместар, бавила организационим сређивањем. Међутим, ове године, на почетку рада наших курсева појављују се већ основни недостаци организационе првроде. Ради се о врло слабој посећености првих предавања на многим нашим курсевима. Ево примера: на Машинском факултету на курс историје Народне ослободилачке борбв од 201 дошло 112 другова, а предавања из партиске изпрадње и политичке економије I такође су била врдо слабо посећена; на Правном факултегу, уводном предавању из историје СКП (б), није при. суствовало половнна уписаних чј^,но.
ва; на Ветеринарском факудтету на курсеве политичке економије I није дошдо 40 од 60 и 30 од 70 уписаних студената. Узрок овога јесте свакако необавештеност другова о едржавању предавања. На Машинском факултету већ су предузете мере да се ово више не понови објављен је распоред курсева за дуже време унапред. Ови први подаци о посећивању курсева показују да руководства морају одмах решети основни захтев за добар рад курса редовно посећивање, а затим и друга организацпонотехничка питања. Слаба евидонција, недовољно заоштравање питања редовног посећивања, неодређеност у погледу вреадена и места одржавања курсева, необавештавање на време, одлагање и друго све ово уноси елементе стихијности у рад курса, доводи до опадања његовог квалитета и отпадања појединаца током рада курса. Р. У.
II КОНГРЕС ИНЖЕЊЕРА И ТЕХНИЧАРА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Други конгрес ипжењера и техничара, одржап ових дана, на крају друге године нашег Петогодишњег плана, едлучујуће године за његову реализазију, имао је задатак да се осврне на рад и постигнућа наше техннчке интелигенције у раздобљу од Првог до Другог конгреса, на успехе и неуспехе, нарочито у току прве две године нашег Плана и да постави пред инжењере н техничаре нове задатке и нове обавезе у великом делу изградње социјализма у нашој земљи. Конгрес је дошао дс закључка да, и поред изванредних успеха у остваривању постављених задатака, поред значајних резултата у свим областима наше привреде, свим гранама техничке делатности, нарочито у домену индустријалнзацнје и електрпфнкације наше земље основама остварења Петогодишњег плана и орцијализма код нас, треба указати на низ недостатака, сдабости н недовољног залагања на појединим секторима рада ннжењера и техничара. Истрајним и самопрегорним радом већине инжењера и техиичара као техничких руководилаца радних маса, извршен је план индустриске производње, предвиђен планом за прве две н>егове године, па у некнм гранама привреде и премашен, повећан је радни ефекат, а социјалистичко такмичење и ударништв-о постали су све чешће форме рада наших трудбеника. Огроман број новаторских и рационадизаторских подухвата у великој мери доприноси све успешнијем остварењу задатака нашег Петогодишњег плана. Но и поред свих тих, тако значајних успеха, конгрес је указао и на
крупне грешке и недостатке у раду једног дела наше техничке интелигенције: на технократско прилаасење задацпма и бирократнзам у раду, на недовољно разумевање закова развоја и могућности наше планске привреде, на неповерење у сопствене снаге, на идолопокдонство и некритички однос према техничкој науци западних земаља, на запостављање сопственог стручног уздизања и рада на науци, на недовољно залагање при стварању нових кадрова итд. Анализирајући узроке ових недостатака и оштро указујући на сву штетпост њихову и посдедице које из њих произилазе, Конгрес је ставио у задатак инжењерима и техничарима борбу за савлађнвање и искорењивање тих недостатака. У низу констатација и препорука у томе смпслу, свакако, да су од интереса за наше будуће високо квалификоване техничке кадрове, нарочито оне »оје се односе на проблеме стварања нових кадрова и оживљавање научног рада. Указујући на знвчајан допринос друштава инжењера и техннчара при организацији наших ведиких школа а нарочито на учешће друштава у раду на реорганизацији наставе и изради новог наставног плана наших техничких велиикх школа, униформног за све техничке велике шкоде у земљи, Конгрес је нарочито подвукао и све промене које су из тога резултирале, Наше техничке велике школе сарађујући и непосредно и посредно на решавању најкрупнијих пробдема наше
привреде, приближнле су се нашој стварности, оне су постале њен живи и активни део, прихватајући друштвепе промене које су се извршиле код пас. Планска, социјалистичка изградња наше привреде неминовно је утицала на развој наших техничких великих школа и диктирала оснивање и отварање нових. Одвајаљс техншчких факултета у засебне установе Конгрес је поздраг вио подвлачећи сав значај тога акта којим се још видније обележава огроман значај техничке науке за даљи развој наше земље и нашег друштвеног живота. Техничке велике школе као самосталне установе у рангу Универзитета, имају далеко веће материјалне могућносИ за потпуније и продубљеније васпитавање нових генерација внсоко квалитетних техничких стручњака, за неговање науке и рад на научно истраживачком пољу. У томе смислу нарочито ће бити значајна остварења могућности експерименталног и дабораториског рада као методе на којој треба заснивати високу наставу где год је то могућно. Констатујући да настава на нашим великим школама није увек ишла у корак са воренитим променама у нашем друштвеном и државном уређењу, са потребама наше планске привреде и изградње социјализма, Конгрес инжењера и техничара стао је на становишту да при издизању нових кадрова наших инжењера треба нарочиту пажњу обратити квалитету на-
ставе општих и основних техничких наука; математике, механнке, физике и других наука, које ће пружити пуно и темељито познавање општих техннчких зашнитооти. Задовољавајући успех из ових области техничких наука нора се безусловно постићи. На тако створеним солидним основама лако ће бити изграђиваље даљег поапаваља спецпјалнијпх техничких грана и стварање младих инжељера, способних да се ухвате у коштац са сваким проблемом на који ће наићи у своме будућем раду и да га успеншо реше. Успешно решаваље проблема у нашој привреди, нашој индустријској производњи и у свим областима наше техничке делатности, међутим, условљено је и темељитим познавањсм закона социјалистичке изградље. Младе генерацје ће неопходно морати да овладају и тим знаљима. Сматрајући да је успешно и правовремено извршење задатака постављених Петогодишњим планом као и задатака у доцнијој даљој изградњи наше привреде, један од одлучујућих чинидаца и плански прилив нових кадрова висош кволитетних техничких стручњака у производњу, Конгрес је нарочито указао на потребу редовног студирања и завршавању студмија У сврху тога и друштва ин. зкињера и техничара могу у знатној мери допринети појачању наставног кадра, уздизању нивоа наставе и побољшању радних и животних услова нашнх студената.
Конгрес је изузетну пажњу посветио и питањима активизирања наших инжењера и техничара на пољу научно-истраживачког рада и етварања наше техничке науке, која би, у тесној вези са захтевима које поставља наша данашњица, радила на проблвмима чија би промена донела непосредне користи при извршењу задатака наше индустријализације. Таква наука не би била стеридна наука ради науке, већ реална, стваралачка_ 0 идеолошко политичким осповама такве науке живо и исцрпио говорио је на Конгресу проф. инж. Миденко Јаковљевић, проректор Техничке велике школе у Београду. Жеља је да се у овом кратком напису прпвуче пажња нашпх младих генерација баш на овај део рада Конгреса. бснове за научно- истражив-ачки ра,д, развијање склоности и откривање предиспозиција за ту највишу форму рада високо квалификованих техничких стручњака стичу св још током студија на нашим великим гаколама. Обзиром на малобројност кадрова са научничким квалитетима у редовима наше техничке интелигенције мораћемо пуну пажњу посввтити откривању склоности и способности за научно истраживачки рад код наших великошколаца, одабирајући такве младе људе које треба већ из раније упутити потребним правцем у њиховим студијама како би могди примити, доцннје, одговорне дужности у нашој техничкој науци.
Инж. ДУШАН ВЕЛИЧКОВИЋ
доцент Техничке велике школв
4
Одговорни уредник Влада Митровић, ст. права Уредништво и администрација Бадкан с каудица4,т Л ефо Н 23-464; број нековног рачуна 1-9060014. ид ° р А Штампарија „Омладина". Београд, Војводе Мишића улица број 19
НАРОДНИ СТУДЕНТ
Број 28