Студент

ПРОСЛАВА МЕЂУНАРОДНОГ СТУДЕНТСКОГ ДАНА НА НАШЕМ УНИВЕРЗИТЕТУ

МСС И ОРГАНИЗАЦИЈА НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

У оквиру прославе Међународног студентског дана Народна омладина Београдског универзитета приредила је 16-ог. о.м. свечану ака. демију. На академији је говорио друг Андрпја Крепшћ. После реферата културно-уметничко друштво Београдског универзитета извело је програм. Са академнје упућен је телеграм Међународном савезу студенаха. У свом реферату о Међународној студентској недељи друг Андрија Крешић, члан Универзитетског комитета је, између осталог рекао: „Међународну студентску недељу од 10 —17 новембра прослављамо ове године у условима оштре борбе између снага агресије с једне и снага мира и демократије и слободе с друге стране. Организација уједињених нација која заснована као организација мира и међународне сарадње, захваљујући америчком империј ализму све више постаје поприштем оштре политичке борбе за и против мира, за и против демократије, за и против међународне сарадње. Доларски империјализам, користећи кукавно лакејство своје гласачке машине тежи да од те организације направи подређену установу која би својим печатом

санкционисала политику еко• номског и политичког поробља• вања путем разних „Маршалових планова" и „Труманових i доктрина", политику интервенција и угушивања ослободилачi ких покрета, политику хушкања i на нови рат, политику блокова, диверзија у демократском табоРУ, расне нетрпељивости, линча и .атомске бомбе ... „Наша студентска организација је од почетка члан МСС-а. Изгледа нам да ће бити корисно у данашњим приликама осветлити барем у главним потезима какву и колику је улогу играла НСОЈ у МСС-у. Наш студентски .покрет никао је и развијао се у тешким условима борбе наших народа у старој Југославији, борбе под руководством КПЈ за националну равноправност, против социјалног угњетавања, борбе за демократизацију Југославије и побољшавање услова живота, борбе против окупатора и домаћих непријатеља, борбе за власт радног народа и коначно борбе за обнову земље и изградњу социјализма. Улога нашег студентског покрета у тој бсрби високо је оцењена од наших највиших руководстава. Такав дух и такав правац нашем покрету дала је наша Компартија. И баш зато што је њи-

- ме руководила таква Партија - као што је наша, он је могао да - правилно обједини економску, < стручну и политичку борбу, на- ционалне интересе са интерна- ционалним обавезама одн. ина тересима. Осим тога баш зато i, што има такве традиције наша - студентска организација могла i је и може да игра прворазредну улогу и у стваоању и у раду МСС-а. 1 Допустимо да о томе говоре чињенице. т Захваљујући угледу којег је после рата добила наша домо-1 вина и угледу наше организа-1 ције студентског покрета у Припремном комитету за сазивање j конгреса МСС-а међу 14 земаља била је заступљена и Југославија. Осим [угославије ниједна балканска земља није била заr ступљена. Рад у томе комитету био је веома важан ради доношења значајних одлука. Наша делегација је изнела свој пројект устава МСС-а и заједно са r делегацијом СССР-а упорно се борила за његово прихватање. t Француска и данска делегација настојале су по сваку цену ограничити делатност Савеза и не, дозволити да МСС добије поли. тички карактер. Осим тога у нашем предлогу се дозвољавало чланство свим демократским ■ студентским организацијама, че• му су се неке делегације такође ■ противиле. На наш предлог изабран је Праг за стално седиштс организације. Огорчена борба од самог почетка водила се око учлањивања МСС-а у СФДО. Наша делегација прва је дала тај предлог. У основи све споменуте предлоге наше делегације Конгрес је усвојио. После конгреса на позив наше делегације Југославију су посетиле неколике стране делегације. Наши другови су се заложили за посете и неким другим земљама (на пр. Бугарској), јер њихова организација нијб могла да самостално прибави визе страним делегацијама. На тај начин омогућавало се зближавање студената из разни* земаља.“ Износећи још неколико примера иступања наших делегата на међународним конференцијама референт је истакао улогу наше организације у развитку напредног студентског покрета, у борби против аполитичности Савеза а за што чвршћу сарадњу у оквиру МСС-а. „После објављивања познате резолуције Информбироа настаг.ио је референт, везу са нама прекинуле су многе националне организације. Ово нарочито важи за земље народних демократија. Наш представник у Савезу иије изабран у редакциони одбор. Румунски делегати су се супротставили нашим настоја,њима за измену радних бригада. Чеси су били против нашег предлога да брган Савеза „Студснт света“ обнови рад. Тек уз подршку совјетске организације тај предлог је усвојен. Тако је резолуција Информбироа која нас „критикује“ за национализам деломично осла•била, а деломично прекинула наше гшу. -i нациоххалне везе и

сарздљу. То нам је било ~при-,ч - , ч госгтко и ционалистички, примеран рад . ..L у МСС-у, за све напоре у том смислу наше организације. И не само то... Сви се срћамо како је радио Праг брзо прихватио вести Бибиси-а „о побунама на Београдском универзитету". Али ни лондонски лажа, ни прашки паралажа нису доживели нити ће доживети ту „побуну“. Ми се бунимо и протестирамо против шихових клевета и конкретно против слабљеша .Међунородног савоза студената. Наш Универзитет се није побунио баш зато што носи сјајне револуционарне и интернационалистичке традиције, штч је то Универзитет у земљи, која гради социјализам и коју води КПЈ на челу са Јосипом Брозом Титом. Наше традиције и наша стварност нама су свеге, и сјајне су тако да их не може засрнити никаква резолуција, ни заплашити никак "> клевсга. Ми продужавамо још упорније аутем јер je он интсрнационалистички и дубоко народни, прогрериван и једино исправан. За нас на факултетима копкрсшо тај пут значи: учинити све да са наших високих училишта изиђе у што краћем времсну што већи број стручшака. Ми ћемо и даље свим силама повећавати успехе у учењу, смањивати број заостатака, упорно оспособљавати људе* за спмостално научно изграђивање и потпунију стручност на будућим задацима у нашој привреди, шксли, јавном и културном животу. Ми ћемо још упорније водити борбу за марксистички дух у науци против ненаучности предавања, уџбепика, за високу идојност науке и културе.

Ми ћемо још упорнкје радити на идејном васпиташу наших студената, изучавати свеобухватну теорију марксизма лењинизма, изучавати нашу историју и нашу савремену проблематику као посебан случај - примешиваша те теорије, оспособљавајући се не само као стручшаци, него као савремени људи, прави васпитачи, одани кадрови и родољуби своје социјалистичке домовине. Ми ћемо још упорније наставити са радом на остварешу опћенародиих задатака у привреди које у нашој социјалистичкој изградњи поставља наша Партија на челу са другом Титом, са новим бригадама, новим ударницима, проналасцима итд: Нагца организација ће се као и досада још упорније залагати за јединство демократских студената, за учвршћење Међународног савеза студената, за његово још јаче ахтивизирање. Наша организација ће упркос свих сметњи да се унутар тог савеза у првим редовима као и досада бори за мир, за слободу и бољи живот студената света. Ми не сумшамо да ћемо на том путу истрајати и победити. Због свега тога ми се протестима милиона студената и ** напредких људи света против пропаганде новог рата, против терора у Шпанији и настојања да се Франко пусти у Организацију уједињених нација, против употребе атомског оружја и наоружања, због тога се солидаришемо са борбсм народа Грчке, Кине, Индонезије, Шпаније и свих угњетених и потлачених. Да живи Мсђународни савез студената. Да живи борбена солидарност демократске омладине света у борби за трајан мир и демократију.“ Међународном савезу студената

Поводом Међународћог дана студената шаљемо Вам топле поздраве, са жед>ом да и даље са успехом радите на зближењу демократске студвнтске омладине за мир и демократију у свету. Данас када мрачне силе империјализма не презају да за остварење својих грамзивих прохтева поново баце свет у вртлог рата, ми изражавамо своју солидарност и &орбено јединство са свим демократским покретима света, који се боре за мир и демократију. Ратнохушкачка и терористичка политика англо-амернканских империјалиста и њихових слугу изазива у нама дубоко огорчење, јер сећања на прне дане фашистичког терора код нас су Још тако свежа, а благодет срећне данашњице тако непосредна, Ми хоћемо да они знају да нам је потребан мир а не рат, стварање за добро наших народа а не разарање, живот а не смрт! Ми најенергичније протестујемо против терора који се проводи у Грчкој и Шпанији. Ми тражимо слободу за шпански, грчки, кинески и остале колонијалне и поробљене народе, коју су им они отели.' Захтевамо обезбеђење мира међу народима, а не организацију рата Тражимо да се усвоје у Организацији уједињених нација предлози СССР-а о разоружању и забрани употребе атомске енергије у ратне сврхе јер они бране мир у свету. Нас гнуша, ма да данас већ не изненађује, покушај Американаца на увуку у Организацију уједињених нација крвавог злочинца Франка, чије још постојање на власти претставља највећу иронију данашњице. Са истим жаром којим волимо своју слободну социјалистичку домовину, остајући верни слободарским и интернационалистичким традицијама наше Универзитетске омладине и нашрх народа уопште, ми ћемо, у заједници са свим демократским снагама света на челу са великим СовЈетским Савезом, и даље доследно стајати на бранику мира и демократиЈе у свету, за слободу и независност свих народа. Молимо Вас да наше протесте и наша тражења доставите Организацији уједињених наци Ја. Београд, 16 новембра 1948 године. Народна студенгска омладина Београдског универзитета

Маршал Тито изабран за почасног академика

Српска академија наука, на својој годишњој скупштини од 12 марта 1948 године, изабрала је и прогласила маршала Југославије Јосипа Броза-Тита за свога првог почасног члана, узимајући у обзир његово лично стваралаштво у организовању и вођењу Народно-ослободилачког рата и његове личне заслуге у изградњи социјализма у нашој земљи, 11 новембра је у свечаној дворани Универзитета, у присуству академика, чланова Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије, претставника Президијума Народне скупштине ФНРЈ, високих руководилаца наше Армије, министара Савезне владе и Владе НР Србије, Народног фронта и других масовних организација, као и великог броја научних и културних радника, другу Титу предата диплома првог почасног члана СрЈхске академије наука. Тиме је Српска академија наука, највећДО сину, во? х и учитељу наших народа другу Титу, одала оно признање које он и заслужује, јер је такав избср највиша почаст коју Академија може пружити.

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ! ЦЕНА 2, ДИНАРА сп^цтш ОРГАН НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМААДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА Бро,ј 29 _ БЕОГРАД, 17 НОВЕМБАР Година XII