Студент

ИЗБОРИ ЗА ПАРТИСКА РУКОВОДСТВА

Техничка велика школа Главни задатак за подизање кадрова Партија је правилно спровела у дело

У свечано украшеној сали Коларчеве вадужбине састало се 13. о.м. 1328 комуннста студената технике е циљем да пзаберу свој нови комитет. Извештај о раду партиске организације Техничке велике школе дао је секретар Привременог комитета друг Живојин Крунић. У извештају, су изнесени успешни резудтатн рада Партије на Техпичкој великој школи у перноду од септембра 1945 г. па до данас. ~Ако погледамо резудтате које је паша Партија постигда у раду НСО-а, истакао је — видимо да су то видни успеси. Кроз ове трн године рада у органлзацији НСО-а окупљена је огромна већнна студената. Тако је ове годпне од 6.260 уписаних редовних студената 6.046 чланова НСО-а, што значи %®/о. Међутим, ако узмемо у обзнр да пма још известан број редовних студеиата који су запослрни и обухваћенп радом организацнја по предузећима, видимо да је број необухваћених етварно маши од 4°/о. Ван организације остадн су само поједпнцн који због своје прошлости иди због свог непријатељског става нису примљени у НСО нли су у току рада искљуцрни из организације. Снага наше организацпје НСО-а по. казада се нпр. у окупљању студената за рад на обновн и изградњи земље, нарочито у лето 1947 године када је готово сваки студент прве п друге годлне способан 4а физички рад учесгвовао на изградњи пруге ШамацСарајево или фабрпке у Жедезнику. Од око 1600 студената који су у осам бригада учествовали на радовима, скоро сваки други је постао ударник или је похваљен, а све бригаде осим две носиле су секциске заставице, а две и заставице Главног штаба на градилишту. Говорећи у стручном раду Партиске органпзације, референт је прешао и на питање заосталих испита, па је рекао: „Расматрајући питање заостадих испита дошло се до тога да су курсеви из предмета из којих параледно наставници држе предавања, рђава форма рада .Ови су курсеви држанл 1946- 47 године и нису ни у чему користнди студентнма. Са овнх курсева студенти су очекивали сажвакано градиво необраћајући никакве пажње индивидуадном раду. Правилност индивидуалног рада показала се на јапуарском испитном року на коме имамо онакве резудтате чланова Партије. у пријавило 1185; подагало 1103 (93%); положидо 830 (70%); пало 273 (23%); одустало 82 (7%). Да се коракнуло напред показује то што је на прошлом року бидо падања око 30%, а одустајања око 21%.“ „Да би се бар донекле уодажио недостатак који проузрукује иепостојање утврђеног наставног плана инсистирано је преко деканата, преко предметних делегата а и од самих хгрофесора да истакну свој програм из предмета које предају. Посде оваквпх припрема и сталног коитродисања учења сваког појединпа обухва. ћеног обавезама које су дате на по-

четку летњег семестра, пшло се сигур но јунском испитном року. Овако брижљнв рад дао је сдедеће резудтате у јуиском испитном рпку: ' Чланови НСО-а: пријавилп 13.308; положили 11.450 (64%); пали 3960 (21%); одусталн 2604 (15%). • Чданови КПЈ: пријавиди 2.615; полижили 1.919 (74%); пали 564 (21%); одусталн 132 (5%). Говорећи о кадровнма, друг Крупнћ је рекао:

„Главни задатак за подизање кадрова истакао је референт llapтија је правидно спровела у дело, Масе студената су схватиле овај задатак. Да би моглц да руководнмо изградњом со!(ијализма „потребно је да сами постанемо спецнјалисти, мајстори у струци, потребно је да се окренемо лицем према техннчкнм зна. њима.“ (Стаљин) Већина-је схватила потребу овога а сви остали члаповн треба д азнају да „заостале туку“ да је стога потребно брзим корацима кре нути напред и да ту нема оклевања.“ Посде реферата друга Крунића у којој су иапоредо са успесима подвлачени неуспесн и грешке у раду, изналаасенн њихови узроци и могућностн њнховог отклањања, Посде завршене дискусије пришлок се избору новог руководства. Тајним гаасањем изабр&н је комнтет у који су ушли, као секретар комитета Живојнн Круннћ, као члаиови комитета: Враиислав Јовић, Радивоје Марковић, Радивоје Максимовнћ, Сдавко Вуковић, Предраг Милићевић, Милош Николић, Драгољуб Беатовпћ, АхМет Манџпћ, Никола Ракоњнћ, Миомпр Петковић „Цар“, Анкнца Вујичнћ и Мнхајло Чоловпћ, На крају конференције упућенн су поздравнн телеграми другу Титу и ЦК-у КПС, после чега су учесници коиференције отпевали интернацпоналу. Радно претседништво

Пољопривредно-шумарски факултет Зидови факултета не смеју нас одвојити од задатака које спроводи наша Партија у пољопривреди

Избор партнског комптета Пољопривреднб-шумарског факудтета обављен је у суботу. 13. о.м. Конференцији су присуствовалп чланови Уни верзитетског комитета друтарица Славка Халуза и друговн Фазлнја Пирић и Владо Зечевић, као и најбољи чдаиови СКОЈ-а и Народне омладине, Реферат о раду партиске органи- f зације Пољопривредно-шумарског факултета поднео је друг Ристо Парпјез, секретар Факудтетског комитета. Говорећи о РЗДУ Партије на стручном пољу, друг Паријез је између остадог рекав, „Треба у нашем даљем раду, прекцнути са кампањским учењем и спре' мањем испита, jep то у уски практлцпзам, са факултзта би излазили недовољно спремни, не ои вдадали ни најосновнијим стварима које сутра у пракси треба да решавамо, Треба више посветнти па;кње и зала- . гања на спремању матерпјала из свнх предмета, не ограннчитн се само на оску.дна скрипта или, чак, на непотпу-1 не прнбелешке са часовима из којих 1 су се досада у највећем броју спремали испити. Треба поднћн квалнтет р паших испита, посветити впше пажње [ читању стручне дитературе, стручнпх i часописа, пратити развој нових пау■ чних метода у пољопрпвреди. Нарочиту пажњу треба ојргаиизација да

- посвети раду научпнх група, које су прошле године формирапе на факултету. Научне групе треба да буду те, које ће још сада да припремају нови кадар наставника и радника на истраживачком пољу рада. Досада на нашем факудтету имамо 11 научних група, 8 на пољопривредном и 3 на f шумарском отсеку у које је обухваћено око 40 људи. Ово је мали број за наш факултет и без сумше да има још приличан број другова који би се могли посветити ово» раду. Док је прошле године издазио стручни зборнпк за читав Универзитет, ове годи г не биће основапа редакција односно редакциони одбор, који ће, издавати стручни зборник радова наших другова са факултета. Бећ досада обухвљћени другови припремају теме за први број. Потребно је оформити научнв групе где још не постоје као на сто. чарској грани и, друго, укључити у о‘ вај рад што већи број другова како би се стручно усавршили и продубљи. вали своје зпање. Даље исто тако важно питање је и пнтање демонстратора. Код чланова Партије демонстратора треба развијати мишљење да се може поред демонстраторске дужностн радити и у паргиској организацнји. Треба још чвршће продубљивати везу са наставницима како би се користида њпхова знања и искуства из рада, тако исто одржавати и вродубљавати везе са научним установама, и заводпма ван факултета, рађпвати у стручним часописпма пољопривреднпх наука како би наше стечено знање изоштравади и продубљавали. Исто тако наше стечено знање сада на факултету треба преноснти на наше радне задруге, у седо, ■ а то се може путем предавања или у ’ обдику даваља савета преко писама. : Тежпти стално за тим да наше стру: чно теоретско знање употпунимо са праксом на терену. Пе одвајати се од ■ стварности. Зидови факултета не сме■ ју нас одвајати од задатака и пробле- ма које спроводи и решава паша Парт тија на селу и уопште у пољопривреди.“ .

Медицинска велика школа

Стручан рад је основни производни задатак студената и мерило квалитета наших комуниста

У понедељак 15-ог о. м. одржаца је пбртиска конферендија на Медицинској великој школи, на којбј је из&бран партиски Комитет велике школе и делегати за Партиску конференцију на Универзитету. Конференцији су присуствовали чланови Универзитетског комитета КП Србије Фазлија Пирић и Бранко Павићевић. Од стране школских власти конференцији су, поред осталих, присуствовали ректор Медицинске велике школе др. Ксенофон Шаховић, и декан Медицинског факултета др. Бранко Шљивић. Реферат о раду партиске орга-низације поднео је друг НиЈаз Софтић. У своме реферату друг Нијаз Софтић је говорио о успесима и недостацима организације у разним секторима рада. Он је констатовао да партиска оргакизација није посветила довољно пажње борби против ненаучних схватања и искривљавања науке од стране поједицих професора и студената. „Још професор Костић шири и предаје погрешне ствари, истакао је референт. На пример он каже да „алфа фактора има више код културних него код некултурних народа“. У књизи судске медицине од професора Миловановића још студенти уче „да се абортуси врше, и то оправдано, из еугеничких разлога.“ Доцент Смнља Костић развија „теорију о страшноме помору наше деце, данас у ФНРЈ, због слабе исхране“ итд. Доцент Богићевић одбацила је ствари горе изнете у књизи професора Миловановића и оне се не предају више студентима,“ Пошто је изнео још нека питања унутарпартиског живота, друг Софтић је говорио о идеолошкополитичком раду, па је прешао на питање стручног рада. У примени односа према струч-, ном раду код чланова Партије и ванпартијаца огромну улогу одиграло је постављање учења од стране партиске оргаиизације као основног политицј<ог задатка студената. Говорећи o стручном раду референт је подвукао

да је „стручни рад наш основни производни задатак, да је он мерило партијности, квалитета комунисте и његовог схватања улоге члана КП. Међутим, говорити о овоме, слагати се с тим на речима, а на делу га не извршавати, неспојиво је са звањем члана Партије. Затим, вхватити питање стручног рада као политичко питање нашег учешћа

у борби за изграджу социјзлизма, то значи за- нас у првом реду редовно лолагатн испите и тиме омогућити што брже давање стручних кадрова нашој земљи.“ После реферата и дискусије извршен је избор Комитета Медицинске велике школе, као и избор делагата за Универзитетску конференцију.

САМОСТАЛАН РАД СА КЊИГОМ

Не може се постати образован човек, учећн напамет садржај уџбеника. Погребно је да се матернјал уџбеника преради у сопственој свести, да се он учини едементом сопственог унутрап;њег духовног богатства, потребно је да се израде сопствени по. гдеди и уверења. Бити образован човек то значи умети сомостадно сакупљати знања, усвајати научни метод. Један од најважпијих извора знања је књпга. Како треба радити са књигом? У свокој умној дедатносги, па према томе и у самосталном раду са књигом, пре свега треба испунити захтеве строге поступности у Чувени чешки педагог XVII века ћоменски говорио је да нема у свету таквог врха знања који не би био приступачан за човека, исто тако као што не постојп у свету тако внсока стена а коју се не би могао попети свакн који има ноге, само ако су у стени усечене степенице ограђене оградом, да се не би пало у провалију. Зашто ми сви, пита Коменски, гдедамо са жудњом на врхове науке, али само по неки од нас стигну до њих; стигнувши на прву станицу на путу ка овом врху ми осећамо лупање срца, тешко дисање, вртогдавнцу. Да ли то значи да сназп човечијег разума није све достижно? Не, одговара Коменски, то значи да је нарушена поступност, да су порушене степенице којнма се пење на ове врхове. У своме ..Завештању омладини" академик Павлов је пре свега скренуо пажњу младићима и девојкама који

се снремају за научну дедатност, ца неопходност најстрожије поступностн, „Поступност, поступност и поступност* 14 Од самог почетка свога рада научнти се строгој поступности у сакупљању знања. Пзучите основне науке пре него што покушате да се попнете на њене врхове. Немојте никад да учите оно што додази касније, ако нисте научиди оно што му претходи!“ Али за успех у сомостадном раду са књигом није довољна сама поступност. Потребно је сталност, систематичност у раду. Многи студенти приступају читању потребне дитературе тек у оне дане који су специјално одређени за спремање испита. Од таквог читања, ако се исти срећно подожи, код студената остају неповезани одломци знања. Доказано је да десет понављања непосредно пред испит дају мањи ефекат него три понављања материјала правилно распоређена у току године. Рад са књигом захтева свесно усвајање. А шта је то принцнп свесности? Он садржи у себн пре свега појам циља. Читање које је усмерено према одређеном циљу даје неупоредиво боље резултате но читање када јасни циљ отсуствује. Само се по себи разуме да свесност усвајања значи јасно разумевање материјала рји се чита. Ако се на неразумљиво, треба да се обрати иа енциклопедпју, на уџбеник, на прпручшпс. Попекад студенти проводе много времепа над неразумљивим местима и не могу нити да схвате, нити да иду даље. У овим случајевима добро је да

се неразумљиво место заобиће. па да се пође даље и тек кроз извесно време да се на љега врати. Говорећи о томе како је потребно читати Хегела, Енгедс у писму Шмиту је пнсао да, ако се код Хегеда наиђе на „мочвару“. не треба да се на н>ој задржава, јер посде шест месецп ви ћете опазити у истој ..мочвари" тврдо камење на које се може стати и сасвнм срећно прећи ~мочвара , Захтев свесности претпоставља не само разумевање материјала, већ и његову прераду у свести, Живот је неупореднво богатији у ситуацијама од оних који се стварају у аудиторијуму или лабораторијуму. Да се добивена знања могу искористити и примениги у променљивим условима стварност треба да се материјад науке дубоко схвати. Огромии значај у овом раду има правидно повезивање чиљенипа и њихово уопштавање. Човек који улази у науку не може увек да остане само са чињеницама, јер ће у том случају бити стагистпчар, архивар, магацподер, а не човек који је способан да ствара нове путеве у науци. Да човек усвоји иаучно мишљење и припреми се за научну делатност и да ту дедатност започне, потребно је да се не задрн.ава само на чињеницама већ да се пење на њихов врх да уопштава, разуме и утврђује законитости, везе, односе и зависности, да налази опште у појединачном и посебном. Правилно је приметио Ушински да човека не чини искуенпм чињеница коју је он дожпвео, већ мпсао коју је извео из чињенице, За сваког човека који црпе знања пз књиге поставља се питање о одабирању књига. Студенти се у овом погледу користе консултацијом својих професора. Ади само се по себи

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 29