Студент

разуме да треба умети самостално обрађивати потребну дитерагуру. Tpeба упознатп библпограф.ска издања, анотације, каталоге Потребно је по насловној страни, садржају, предметном индексу и индексу имена одредити вредност одрецч-./ књиге да ли је потребна да се она чита у целини или само делимично. Постоје књиге у којима нису све чињенице тачне, нпсу еви закључци, разлагања п уопштавања правилна. Некритнчко читање гаквпх књига је штетно. Обраћајући се омладини на 111-ћем конгресу Комсомода, Владимир Пдић Лењин скрекуо је пажњу на то да је потребно не само апеорбовати знање, већ их апсорбовати таво да се према њпма односимо кри. тички, да не гомиламо у своме разуму ситнице које нису потребне, већ да га обогатимо знањем оних чињвг ница, без којих не може да буде савремени образовани човек.“ (В. И. Лењин, Дела, кн. 30 стр, 407.). Да дн се лако развија способност критичког односа према мислима аутора? Не, ова ствар, није лака. Искуство показује да студенти када првн пут сами наступају у семинарима са рефератима или слушају реферате својих другова тешко оцењују прикааане књпге или излагање другова. Да се снађе у многобројности супротних мишљења да се не изгуби у маеи ситница и да стекне навике научног прилажења појавама, треба прилазити историски, тј гледатп како је п када дата појава у историји никла, кроз какве је етапе у своме развитку прошла и са гледпшта тог њеног развптка погледати, шта је од ње постало сада. Само усвајање марксистичко-лењинистичке теорнје даће могућност да се правилно оцени оно што је прочи-

• тано, да се снађе у чињенрцама н да • се погоди онај пут који мора да дове, де до резултата воји правилно одраi жава објективну реалност. Како треба читати? Лагано или бр■ зо? Постоје различите тачке гледнi шта. У књизи француског познаваоi ца књнжевности академика Фагеа ~Како треба читати“ формулисан је ! принцип лагапог читања. ~Треба, , пише Фаге, читати врло лагано, . увек лагано све до последње књнге ! која је достојна да је прочитате, треi ба читати врло лагано“. Овај поглед ■ не може се сматратп апсолутно таг чиим. Има много мислилаца писаца • који су чнтали врло брзо а уједно-те t мељито, фундаментално. Владнмир Илић Лењин читао је вр. ■ ло брзо, али оно што је хтео да упамi ти, заппсивао је у свеску и то што је записао више пута је поново чи■ тао, , Успешно усвајање материјала претпоставља да читалац прави белешке а ’ такође и копцепт књпге. Цнтати морају да буду текстуално тачни, да садрже нас Лов књнге, презиме аутора, i годпне и меето издања, број страниi це. Изостављене речи треба означаi вати са више тачака. Изворе п допунску литературу добро је конспектирати. Студентима је често тешко састављатн конспекте. Разлог томе је оi бпчно у иезнању да се материјал оi дабере и његов садржај укратко пре, прича. Ову тешкоћу дако је савладаi ти, је не постоји таква књига чија се садржина не бн дола преппсадала преписатн на једној страпн, као гато не* постојн таква страна чија i '■мисао не би било могуће изразити једном реченицом. Састављаље конспекта смогућава да се материјал о, табепе, прегледа и сажето пре■ прнча. Правнлно се говорп да је при

састављању консспкта потребно узети мало из многога, алн тако да би се у овом малом садржало све што јс , оитпо и потребно. Састављаље конспскта много је лакше приликом поновљеног читаља. Белешке које су израђене при првом упознагаљу са књпгом обично су преопширне и недовољно попуњене. Кбнспект Moipa да да ; е истииити и тачан одраз основннх теза књнге, а такође и свих њених бнтпнх детаља, да прапилно одражава унутрагању везу појава. У коиспекту је потребно најстрожпје пазити на тачност формулисаља сваке мисли. Грешка у конспекту мпого је кобнија него што је у опсежном и потпуном излагању, Приликом састављања конспекта апсолутно је потребно одржавати извесна техничка правила: ппсати са једпе стране табака, остављати са десне стране текста празан руб, користити разлнчит рукопис крупан и сптан, започпњати нов ред мало удеспо, поцртавати оно што треба, примељиваги наслове и поднаслове, нумерисати поједине делове конспекта, правити тачие библиографске белешке и чак састављати ~садрлфј“. Ако се ова технпчка правила не одржавају може се деспти да ће бити у сопственом конспекту тешко пронаћи оно што је потребно. Гете иронично карактерише оне који не разумеју колнко времена и колпко рада кошта наука читања; 0 себи је он говорпо да је учпо чптање 80 година и нпкад нпје могао да каже да је потпуно постпгао циљ. У овој хиперболи Гетеа је неоспорива мпсао: чнтању се треба учитп стално и много. И, Духовни <"Из „Сов етс ее студенченство*' марта 1947 г.)

СД ГРУПЕ ИСТОРИЧАРА Четврта година узела обавезу да ликвидира све заостале испите у јануару

На историској групи је у току такмичење на свим пољима; прорађивање конгресног материјала и пројекта Статута Народне омладине, упис у радне бригаде крос и учење. Нарочито је значајно питање учења због приличног броја заосталих испита, нарочито код старијих студената. Тако, на пример, од 34 студента четврте године 27 има по један или више заосталих испита. Решено је да се у јануару дају сви заостали испити из досадашњих рокова а да се од нспита, на које се стиче право полагања у јануару, дају најважнији. Одлучено је да сви студенти слушају курс НОБ, који уствари спада у сам предмет историчара. Зато је и број историчара на овом курсу знатан. Рад на спремању радова у научним групама је нарочито жив и средином децембра већ ће. се прочитати известан број озбиљнијих радова. Професори указују сву могућу помоћ. Тако је професор Тадић организовао спе цијалне репетиторије за старије студенте, на којима се претресају значајнија питања, нарочито из економске историје новога века. ★ Једна одлука групе историчара, према мишљењу редакције, није правилна, она која се односи на слушање курса НОБ-а који како се у допису каже „спада у предмет историчара." Партиски курсеви на нашем Универзитету треба да омогуће да помоћу њих студенти боље и дубље овладају марксизмом-лењинизмом. За продубљавање стручних предмета, оних предмета које студенти већ слушају по редовном школском програму постоје друге форме и методи. Политички курсеви нису томе намењени и зцто би руководство Народне омладине групе историчара требало да објасни студентима праву намену партиских курсева и потребу да се препишу на неки други курс.

Чланови СКОЈ-а и Народне омладине заједно су прорадили пројекат Статута

Виша педагошка школа

ТАКМИЧЕЊЕ ПРЕД ЗАЈЕДНИЧКИ КОНГРЕС

У просторије Више педагошке школе, пред заједнички састанак СКОЈ-а и Народне омладине, пристиже све већи број студената. Неки се задржавају пред графиконом с резултатима такмичења, друге привлаче звуци хармонике из суседне собе. Да је оваЈ први заједнички са.станак свечанији, другачији од оних раније, видело се по студентима, по сали, укусно окићеној зеленилом и сликама народних хероја. Око двеста студената очекивало је почетак састанка, а песма и овога пута није изостала; „Друже Тито, вођо комуниста Партија је као сунце чиста..." Све се утишало. Почело је прозивање баш као на састанку СКОЈ-а. „Уједињене наше омладине у Јединствену организацију је најзначајнији догађај у животу Народне омладине Југославије, то је велика организациона и политичка победа наших народа у борби за социјализам" —> истиче у реферату друг Александар Жикић. А затим се у реферату износе поЈединн чланови проЈекта Статута нове омладинске организације, која од Народне омладине узима ширину, а од СКОЈ-а идеологију, дисциплину херојство... И сваки члан потврђује дубоки значај овог уЈедињења наше омладине и отвара даљем развоју нове, широке перспективе. У члану 34 Статута стоји да је дужност члана омладине да се стално идејно и политички уздиже у духу марксизма-лењинизма и да то учење проноси међу омладином, да активно учествује у раду своје основне организације, да редовно посећује састанке актива, да се покорава дисциплини организације. Ове дужности члана Народне омладине Је подвукао и у дискусији члан СКОЈ-а Тихомир Петровић. Он је говорио о пропустима неких другопа који не лолозе редовно на састанке или се нису

уписали у радну бригаду. Другарица Мира Живковић додала је и ово; Ми морамо бити добри стручњаци, добри васпитачи у пионирској организацији. Стру чан рад је наш основни задатак. Организација СКОЈ-а на нашој школи утицала је на многе слабе другове како би побољшали свој стручни рад. Међу студентима прве- године Више педагошке школе има око осамдесет Шиптара. И они су на овом састанку тражили реч. Недовољно знање српског језика није им сметало да изразе оно што осећају, а нама да их разумемо. Ибрахим Шерка ie рекао: И синови шиптарског народа стварали су своје бригаде за

борбу против непријатеља, а данас заједно са осталом омладином Југославије изграђују социализам. Ми знамо да је све ово резултат нравилне политике КПЈ, ми осећамо сву неоправданост познатих клевета. У име омладинаца Шиптара, студената Више педагошке школе могу да кажем да се ми поносимо што смо чланови Народне омладине Ју; гославије и трудићемо се да будемо њени достојни чланови... Закључци донесени после дискусије одредили се непосредне задатке организација пред заједнички конгрес: бирање руководства и целегата за Конгрес. упис у нову организацију Народне омладине, излазак брираде „Вељко Дугошевић“ на две i радне акције до конгреса итд.

Архитектонски факултет

Друга годнна добила прелазну заставицу

Одржана је конференција актива Народне студентске омладине Архитектонског факултета. На конференцији су изнети резултати петнаестодневног такмичења између година. Најбољи успех у такмичењу показала је друга година, коЈој је додељена прелазна петнаестодневна заставица. У наставку конференције студент четврте године .друг Комадина одржао је реферат „О проблемима у архитектури“. У току дискусије по реферату показало се да известан број студената скреће са правог пута којим треба нова архитектура, социјалистичка по садржнни а национална по форми, да пође. Они то чине или не схватајући данашњу социјалистичку стварност, услед ниско теоретског и идејцог нивоа, или пак под утицајем извесних професора ксд којих налазе подршке. Дискусија Је имала за циљ да укаже студентима на архитекту-

ру без естетике, хармоничности, на тако звани „модернизам* у архитектури, својствен само архитектури запада, једиом речју да укаже како не треба радити. Временом, самоцритиком и узајамном критиком, недостаци и лутања. која могу имати рђавих последица за младе архитекте, отстраниће се. Конференција оваквог карактера изазвала је велико интересовање студената. Овакве конференције и дискусије треба и даље практиковати и увести их као сталну форму рада, како би оне послужиле као оријентација будуће делатности наших млади* архитеката. Pa/iHi боигадп БРИГАДА ПЕТЕ ГОДИНЕ И АПСОЛВЕНАТА МЕДГЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА „ПАВЛЕ ГРЕГОРИЋ" ИЗИШЛА ЈЕ СА 90 ПО СТО БРИГАДИСТА НА РАД 7. ов. м. формирана је бригада пете године и апсолвената Медицинског факултета у коју се уписало 95 по сто чланова Народне студентске омладине. Бригада је одмах по формирању изишла на рад. Упркос лошем врсмену, постигнути су добри резултати. Дато је укупно 822 радна саха. (Ј. С.) РАДНА АКЦИЈАБРИГАДЕ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА „КГСТО БАЈИЋ" Вовоформирана бригада Филозофског факултета „Крсто Бајић“ извела је своју прву акцију у току ове школске године. Бригада је радила на Звездари на ископавању рупа за саднице. На рад је изишло 180 људи који су дали 540 радних сати. Ископано је 8.100 рупа. ОБАВЕЗЕ CF СПРОВОДЕ У ДЕЛО На својим конференцијама гру па студенти Ветеринарског факултета дали су обавезу да he у току овог семестра дати шест хиљада радних сати за уређење терена око свог факултета. Терен је врло нераван и неуређен, покривен сметиштима, парчадима нигала и кусавом травом. Све ово умањује лепоту нове и импозантне зграде факултета. Стога је решено да се терен припреми за дизање лепог парка и евентуално грађење потребних клиника. Шеста група треће године дала је обавезу на 270 радних часова. Она је досада дала већ 142 часа, што обећава премашење дате обавезе. Ни остале групе не заостају.

В. Радовановић

Крајње је време да се прихвате учења "привремени“ студенти Филозофског факултета

Потреба за просветнпм кадром јв нарочито велика. Многе средње и стручне школе, које су отворене и које се непрестано отвар&ју у свим нашнм републикама, очекују добре наставнике Међутим, још увек се свршени средњошколци у недовољном броју пријављују ua Фнлозофскн факудтет, Онај број студената који се и пријавн, оддучује се у већини случајева на групе за које по плану није потребан ведикн број стручњака (германска, романска група). На славистнчкој, веома ваишој груни Филогофског факултета, која по плану треба да да што већи број добрих стручњака јер то захтевају потребе наше социјалистичке изградње плаи овогодишњег уписа није испуњен. Захваљујући плапском упису ведики број студената се накиадно уписао на Филозофскн факултет, нарочнто на славистичку групу. Нзмеђу њих нма око 250 студената којн су прешли са Медицинског факултета, Техннчке велнке школе или пак са германске, романске групе на славистичку, и којн мисле да је њпхов боравак ту приг.ремен. Из овога су проистекле штетне по; пве да студенти не долазе на предагања н да још нису почели да уче, Мисао да су они само уписанн на Фи_ лозофски факултет и да су на њему само привремено, до данас их не напушта. Има и таквпх студената који су се запослнли, јер су. нашли да je то једпнп начнн да се бар као ванрсдни студентн упншу на групу коју воле (наравно германску, романску, историју уметности) . У нашој земљи велик ie и племенпт познв наставпика, нарочито у овом периоду наше социјалпстичке пзградње; онн треба да по нашим школама васпитавају ђаке, да их позивају на живот и рад језпком и мислпма књиЛсевпнка и научника, народпнх бораца и песника, Тај позив наставника и васпитача прнвдачи , сваког који желн да наша.земља буде срећна, а људи племепитн и добри. Ннједан се познв не може заводеги ако се не ради, ако се не уђе j суштину пзабране науке Шт.а значи па,д, п како рад утиче да се изменв неправилна схватања о овом или оном позиву (конкретно: многпх студената који су се преписали на Филозофски факултет) сведочи најбоље врло једиоставан прнмер. На Природно-мљтематпчкн факултет дошлн су прошдв године многи студентн са Медицинског и Техничког факултета. Њнхова је намера била да се доцније испишу н поново конкуришу за факудтете, за које су се прво били одлучили. Међутим, после само неколпко месеци ра_ да на Прпродно-математнчком факултету, оии су заволели своју струку. H иису се преписали. Дкнас, када parзговарате са њима, можетв чути да сада ни по коју цеиу не би отишлн на иеки други факултет. Њпхово схватање променио је рад на етручном: пољу, а тога се још нису латили овогодишњи новоуписани студенти. Они стоје тгрдоглаво на ■ да „не поле да буду професори.“ На Пољопрпвредио-шумарском факултету прошле годнне и стручњаци у прнвреди држали су предавања студентима који се нису добровољно уписали на тај факултет, Кроз та предавања они су студенте упазнали са перспектпвама овог факултета, са радом који је везан за њихову струку. Та су предавања дала добре резултате. Организацнја Народпе студентске омладнне Филозофског факултета може да искористи ово искуство и да учини да студенти што пре прпступе раду. Студенти не треба да чекају на неко поновно препнснвање и да губе време, јер нпкаквог преписивања неће бнти. Треба уместо тога учити, јер ће једнно рад учинити да се заволи позив наставника. За победу Плана, за пашу велику будућност, земља тражп да човек ра_ сте заједно са пругама и фабрикама. Томе доприноси наставни кадар, који се данас васпитава и стручно уздиже иа Фнлозофском факудтету .

Вукица Ивановић

Бро] 29

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3