Студент

ЈУБИЛЕЈ ЂУРЕ ЈАКШИЋА

О једном виду поезије ЂУРЕ ЈАКШИЋА

На сам дан смрти Ђуре Јакшића, „Стража“ од 1878 назвала га је песником и борцем за слободу. Седамдесет година после његове смрти, боља формулација за његово друштвено и литерарно делање не може да се нађе. Перспектива коју нам пружа седамдесетогодишњи историски период и, напокон, наша друштвена стварност пружа нам могућности да сагледамо праву истину и праву вредност 'Јакшићевог жнвогног остварења, али та истина и та вредност не излазе из оквира који им је дала „Стража“ пре седамдесет го£'ина. Исти број „Страже“ је писао: „Страдао је много, јер је имао срце које је осећало туђа страдања. Гонили су ra, јер је увек био друг и пријатељ гоњених и потлачених.“ Неколико дана пред r ipT, Јакшић је рекао једном cb„.vj пријатељу: „У Србији има ј-ош неколнко младих срдаца, која осећају народне болове и јаде оно је друго све камен и коров." Те реч>и је Јакшић рекао у доба кад је у Србији Обреновића развио своју делатност Светозар Марковић. и кад су тек почеле у нашем друштву да хватају корена оне идеје, које данас нису само идеје, него и пунб, живо и свакодневно остварење. Све оно што је жудео, дозивао и слутио _ од првих дана свог свесног живота, Ђура Јакшић је нашао формулисано и остварено у системима Светозара Марковића. Појава Светозара Марковића у нашем друштвеном животу седамдесетих година XIX века, значила је много за Ђуру Јакшића, као и за толике друГе наше књижевнике. Свим срцем својим Јакшић је стао уз њега и заједно са њим борио се све до саме смрти. Али Јакшићева делатност развијала се много пре појаве Светозара Марковића и оно што је он стварао идући paaie уз раме са првоборцем наше социјалистичке мисли, била је нужна, историска последица и наставак оног што је он радио много пре активности Светозара Марковића. Сав његов ранији живот, и све његово раније

стваралаштво испуњени су борбом ?а народну слободу. То време његовог живота и рада, дакле од 1851 (кад је започео рад на литератури) до 1870, до појаве Светозара Марковића, носи пуни израз народних тежњи, снова и стремљења. У то време, Јакшић је доиста био „сам против свију“, сам против друштва жандарске Србије Карађорђевића и Обреновића. То је важан факт који не сме да се заборави при проучавању његовог књижевног дела. Јакшић није имао иза себе и пред собом, кроз сав тај период његовог стваралаштва, дакле кроз период његовог пуног ако не свег романтичарског стварања политички покрет који би му давао смернице и дневну линију, као што је то Змај Јован Јовановић имао у покрету Светозара Милетића. Отуда његова књижевност претставља напосредни израз народних тежњи, са једне стране, и отуда она застрањивања и клонућа у његовом делу, са друге стране. Но сва та застрањивања (уколико ова реч може овде да се употреби у њеном правом значењу) незнатна су према оном општем, великом делу његовог остварења. Његово књижевно остварење, којим је он стекао име и глас највећег романтичара наше литературе, претставља, у пуном смислу те речи, остварење активног романтизма. Јакшићев романтизам није бекство у ирационално, није животно заваравање, нити сплет визија и халуцинација који треба да збун« фнлистра, и код њега изазове страхопоштовање пред вечним, неухватљивим, недостижним и демонским. Романтизам Ђуре Јакшића је израз општих тежњи српског народа његовог доба. Мртвило које је завладало у нашој књижевности после угушене револуције од 1848, разбио је својим истинитим, доживљеним и пламеним стиховима Ђура Јакшиђ Несумњиво је да се у његовом књижевном стварању првог доба (дакле 1851. хронолошки, а 1854, 1855 и 1856 стварно) огледа расположење на-

шег наррда кОји је мучно живео под притиском реакције и у Војводини Бахове Аустроугарске, и у обреновићевској Србији, расположење које је осамљени леденом својом скепсом, изразио суморно у „Даворју“. Суморни тонови чују се, често врло јако, из Јакшићеве поезије овог' доба, али они нису нити песимистички, нити су главна 1 карактеристика њезина. Борба за .ослобођење нашег народа • под Турцима, у првсм реду Босне и Херцеговине, борба за напредак и слободу испуњавали су народну збиљу овог до-. 1 ба, нар-очито од 1860, од пораза Аустфоугарске код Мађенте и ! Солферина,' кад је притисак реакцкје почео да попушта. Та 1 борба је Јакшићев живот. Он је истинито њу осе-1 ћао' као свбју личну, и, зато је . истинито, . 'убедљиво, и онако снажно рекао у својој поези.ји.

Оснажена српска буржоазија, с обе стране Саве, борећи се за своје позиције, усвојила је опште идеје, заправо називе, велике народне тежње и народне мисли које је изражавао Ђура Јакшић. Под напретком, либерали авангарда српске буржоазије тог доба, подразумевали су напредак трговине, под слободом слободу под ослобођењем . „браће под Турцима“ проширавање сврјих националних тржишта, ко'нкретно смењивање султанове тираније у Босни и Херцеговини и другим нашим крајевима у којима су господарили Турци, тиранијом Обреновића. Тек Светозар Марковић је разголитио тежње српске буржоазије; и показао праву мисију Србије на истоку, у истоименом .делу. Али, то што је тежње српског народа српска буржоазија кана-

лисала према својим одређеним, класним тежњама не мења ништа на ствари да су то доиста биле тежње сргтског- народа тог тренутка. Ђура Јакшић их је изразио у свом књижевном делу, у сво Јој поезији, свом снагом своје природе и свог романтичарског Талента. То су, на_ крају, биле опште теме наших романтичара тог доба али докле су оне остајале код сћих њих патент, одређени шаблон, књижевна коњуктура, дотле су оне код Јакшића биле стварни поегски Нзраз његове личности. То су оне teeroße познате родољубиве песме које претстављаЈу кајвећи и најбољи’ део његове поезије, дакле свег његовог књижевног дела. Жар њихова, њихов пламен, њихова истина даЈу им пуну и трајну вредност. Вредност Јакшићевих родољубивих песама, у пуном свом интензитету, осетила се за време народноослободилачке борбе. Оно што се до рата у његовим песмама 'осећало пбнекад као претерана реторика током рата показало се као жива, покретачка, заносна истина. Јакшић је не једанпут осетио сумњу’у извршење народних и својих личних тежњи. И тада је он гњевно, иако без сигурнијег сазиањн, узвикивао против народних обмањивача, и против тог мира, „тог блатомира“, Стварнос.т која се крила иза етикета „напретка“, „слободе" и осушбођења браће под Турцима он he увидети тек касније пред крај свог живота, и због тог сазнања ће отићи пред преки У ово доба он је жарко жудео . и напредак и слободу и ослббођење поррбљеног дела нашег народа под Турцима, и он их је све опевао у својој поезиЈи, верујући у? њих, и страдајући њихl У свом познатом писму СтРјану Новаковићу, он огорчено , каже: „Ја крив, а заuito? Ваљда зат-о што, откако сам пбстао, 1 , не памтим да сам икада обрад и поштење погазио? Или зато што сам у време кад су' други оде и, еклоге и друге беспрслице Цвркутали ја сам као прави песннк само о слави, величини и, слободи српској певао и говорно?" У највећој беди. потуцајуђи се друмовима Србије, гоњен и црогањан, сликајући портрете богатих грађана за ручак. или вечеру

Јакшић је испевао најбоље родољубиве песме наше литературе уопште. На ове песме надовезује се његова поезија тематски росвећена древној прошлости српск-ој. Та поезија не значи бекство из стварности, него потстицај на акцију она није пасивни романтизам, него као увек и свуда код Јакшића, активни, борбени романтизам. Родољубље испуњава и најличнију Iакшићеву поезију, па чак и његову љубавну лирику. Он је љубавну поезију дигао на један виши ниво, ниво стварности, и тек од њега почиње наша права, човечна и племенита љубавна поезија која је до њега и у његово доба претстављала само море баналности, лажи и грађанских конвенционалности. Под најтежим приликама живећи и радећи, прогањан од капетана, начелника, министара и шпекуланата обрен-овићевске Србије Јакшић је створио наше најбоље родољубиве песме, које су израз тежњи народа његовог доба. Иако постале у одређеним друштвеним оквирима, историски давно превазиђеним истинито патриотске, у ванредном складу садржаја и форме, оне данас нису само књижевно-историска вредност, него активна књижевна снага, будна и дејствујућа реч, и кад о њима г-рворимо говоримо о делу нас самих. Родољубива поезија Јакшићева је главни део његовог обимног и разноврсног књижевног остварења али не и. Једини. У доба стварања родољубивих песама, Јакшић је створио оне велике песме наше лирике, које имају своју синтезу у песмама сабраним под заједнички наслов „На Линару“, у то доба он је створно велики део својих изразито ромацтичарских приповедака. После 1870 започиње њетова пуна и отворена борба са властодршцима Србије, и економским и политичким, тада је о-н рекао своју праву реч о слободи, на-претку и ослобођењу. Његов рад до 1870 претставља пуни и свеопшти развој ње-< гове романтичарске књижевности v првом реду поезије, у коЈој је он изразио најбоље, најплеменитије и најродољубивије тежње свога народа, са којим је живео, страдао и борио се.

Радомир Константиновић

ПРЕД ТРЕЋУ ПАРТИСКУ КОКФЕРЕНЦИЈУ Из историјата СТУДЕНСКОГ ПОКРЕТА

Студентски покрет од свога 4iacxaјања па даље претстављао је снажан фактор у нашем омдадннском покрету. Борба напредних студената била је увек чврсто повезана са општом борбом народа Југославије и посебно са борбом омладинских маса за њнхоса права, јер је студентски покрет стварала и њиме руководила Комунистичка партија Југославије. Студентска омладина, свесна својих дужности према народу, своје улоге у општенародној борби, својнх друштвених одговорности увек је иступала та. ко како су народне масе осећале, по некад је тумачнла њихов став и расположење, њихова стремљења. 8а вашу студентску омдадину служба народу и домовини била је увек највиши закон. Друг Тито у разговору са једном делегацијом студената Београдског универзитета оценио је бор. бу студентске омладине и њену улогу у омладинском покрету овим речима: ~Студентска омдадпна је стајала још прије рата у првим редовима ан. тифашистичког покрета у борби против фашистичке опасности и реакције. Још давно прије рата нарочито је био познат Београдски унпверзитет ло његовим необично папреднпм акцијама, Он је такорећи давао импулс и каратктер чптавој борби омладине Југославије". Монархофапшстичка диктатура, ко. ја је задала врло осетне ударце СКОЈ-у и омладинском покрету, није разуме се мимоишла партијске и омладинске организације иа Универзи.

• тету. Али диктатура није могла уни• штити напредни студентски понрет, . иити сломити борбени и слободарски i дух студентске омладине. Студентска омладнна Београдског, Загребачког и Љубљанског универзитета све одлучније је узимала учешћа у борби коју води радничка класа и осталв радне масе против монархофашнсти. чке диктатуре. Управо у борби против реакционарних режима cfape Југославије у борби за аутономију Универ i зитета, за боље услове школовања и жнвота, за слободу науке и културе, за демократска и нациопадиа права наших народа и иационадну независност наше земље формнрао се снажан н јединствен студентски покрет Студентска омладина је снажно дигла свој глас протеста протнв монархофашистичке диктатуре. 1931 год. студенти Београдског, Загребачког и Љубљанског универзитета имали су заједничку платформу борбе и формулисали своје заједничке захтеве, где су тражили, између осталог, укпдање монархофашистичке диктатуре, успоставу демократске владе укидаље закона о заштпти државе, слободу штампе, збора и договора и др., пу-. штаље на слободу похапшених и интернираннх студената и нзвођење пред суд тадашњпх властодржаца. На

дан отварања Живковићеве скупштине 1931 год., којом се хтела бацитн прашина у очи народним масама, ,студентека омладнна сва трп наша Уни. верзитета дигла је одлучно свој гдас против монархофашистичке диктатуре. У Београду, Загребу и Љубљани дошло је тих дана до врло оштрих студентских демонстрациј*. Са овим ripвим акцијама почмње и нарастање студентског покрета и почетак њего вог органиаацпоног и политичког оформљавања. 1932 год. на свпм факултетима у Београду ствара;’у се факултетска већа на челу са Централним већем за читав Уннверзитет. Факултетска већа били су легални органи студентског. покрета и шретставници студената Већину у овим већима имали су студенти комунистп и баш због <гога што су вомунпсти •тпали правилно ралнтп, што је било осигурано руководство Партије и мо гле су за крАтко време да се створе снажнв и моћне студентске органпзације. 1944 год. на изборима за упра-e стручрих удруп:"ња побеђују нагтредни студеити. После преласка гтручних удружења у руке напредних студената престала је потреба за даље постојање факултетских и Централгтог већа и она су распуштена, Студентска стручна удружења, културне

и економске организацнје, које се сада стсарају играју врло удогу у борsи студената за боље уелове жипота и школовања, за развијање научног и кулхурног рада на Унцвердитету, а такође они играју знцчајну улогу у политичком васпптапаљу студентске омладине уопште. Кроз ове организације и преко њих студентска омладина организује и води борбу за своја права, за аутономију Универзнтета, слободу научног и културног стварања. На Загребачком и ЈБубљанском универзитету покрет се развијао нешто, спорнје. У Загребу су привремено руково-дећа места у већини студентских организација заузелп франковачки елемепти, који не само да су саботирали борбу напредних студеиата за бољи живот и сношљивије услове школовања, већ су заједно са осталим реакционарима на Уииверзи. тету и ван њега, и обилатно потпомагани од полиције, од отворене- издаје народних и студентских ннтереса прешли у отворене оружане прегаде на напредне студенте, а у првом го.-ту' на комунисте. Најнапреднпји студентн добро су зиали да ће њихова борба донети успеха и плода само онда ако се у тој борби уједине најшире масе студена. та, ако се створи њнхово несаломљипо јединство. Студенти чланови Пар тпје и СКОЈ-а били су најдоследнији гоборници јединствене студентске омладнне. Они су ce несебично зала гали да уједине студентску омладину, гге прлитичке студентске групе, не у интересу неких уско-партијских ци-

љева већ у ннтересу јачаша ошпте народног и омладинског покреха и његове борбе, како би нова папредна интелцгенцнја допрнпеда што је могуће више тој борби, У борби за јеДинство комуннсти су се руководилн интересима студената и народа, њиховнм, тежњама и будућношћу. 1935 год. студспти комуписти па Београдскол/ унпверзитету покрећу нницнјативу Sa стварање једпнственог студентског фронта, у коме треба да се окупе сви поштени студенти п све полнтичке студентске групе. Међутим, стварање Јединственог студентског фронта није наншло на подршку код ■ тадашњих вођа грађанских опозицпо. них партија, Воћства овпх партнја донеда су одлупу којом су забраниди студентима, припадннцима сћоЈих иартија, да ступају у било какве политпчке савезе, конкретно у Јединствени фронт студепата. Али то није могло спречити поштеие студенте, прппадннке ових партпја да заједно са комунистнма и политичкп неорганизованим студентима п даље учествују у борби за животиа права своia п својнх народа. Пако су та господа мпслида ослабити редове студептског покрета они у-томе нпсу успели, Таљи догађаји који су се десили на Београдског универзитета показали су јога већу снагу студентског покпета, још чвршће јединство студената њихову непоколебљпвост у борбп -а студентска и народна права и за ''итересе своје школе. То су показале и фебруарске демонстрашпе 1935 год. п генералии штрајк апрчла 1936 год. У тим акцијама студентски пок.

НАРОДНИ СТУДБНТ

Број 29