Студент

ЈЕСЕЊИ KPOC 1948 HA КРОСУ JE УЧЕСТВОВАЛО 3928 ТАКМИЧАРА

У недељу је завршен јесењи крос студената Београдског универзитета и великих школа. Овогодишњи крос је по први 'пут одржан децентрализовано тако да су такмичења била отпочела још у четвртак. На кросу је учествовало 3928 такмичара. Као што се види, обавеза од 5060 такмичара није испуњена. Преузимајући обавезе наши огранци се, изгледа, нису руководили тиме да се крос одржава средином новембра месеца тј. нису претпоставл>али да могу наступити хладни дани, што изискује нарочите припреме што већи 6poj тренинга специјално организованих. Данас се поједина факултетска фискултурна руководства жале да је „време било неиздржљиво“ за крос и дћ због тога многи студенти нису дошли да се такмиче. Но, како је онда огранак Ветеринарског факултета пребацио своју обавезу. Уместо 500 такмичара на кросу је трчало 591 студент. Разумљиво, то је резултат редовних и систематских тренинга, то је резултат правилне агитације за крос. Или други случај: како је на кросу студената Природно-математичког факултета трчало виШе студената него што је била обавеза (обавеза 200; трчало 212). То је последица довољног броја тренинга, тако да и хладно време, какво је било у суботу; није сметало припремљеним такмичарима. И студенти Више педагошке школе уместо 50 такмичара извели су на крос 56. На оним факултетима где је организација Народне студентске омладине пружила и дала своју помоћ за успешно спровођење кроса тамо је крос успео како у организационом погледу тако и у погледу масовности. О томе изричито говори случај на Ветеринарском факултету. Но има и великих школа и факултета где је организовање кроса било препуштено само појединим члановима фискултурним руководиоцима. То се нарочито одразило на Техничкој великој школи где је уместо 1700 такмичар, колико је износила, обавеза, на кросу учествовало свега 985 студената. Исти је случај са Мефакултетом којц је учествовао са 796 такмичара (оба-

веза 1000), Економским факултетом са 157 такмичара (обавеза 250), Правним са 78 (обавеза 110), Филозофским са 173 (обавеза 200); Фармацеутским са 129 (обавеза 150) и др. факултетима. Овогодишња организација јесењег кроса била је углавном слаба. На цосадашњим кросовима, које је организовала Црвена звезда наше друштво је предњачило и за то било похваљивано. Међутим, овог пута када је крос био децентрализован, када је организацију било лакше и једноставније спровести, она је код нас' подбацила. Ветеринарски факултет је једини у том погледу задовољио. Руководство на време обезбедило потребан број редара, реквизита и свлачионица, Стаза и циљ су били добоо уређени. На крају кроса такмичарима је подељен врући чај што је свакако позитивно деловало на такмичаре с обзиром на време које је владало. А као је протекла организација на осталим факултетима? Ево резултата: када су трчали студбнти Економског и Природнр-математичког факултета стаза је често била сечена; један део такмичара Економског факултета трчао је 200 метара више зато што стаза није била добро обележена. Простор за старт на Калемегдану није био довољно широк. Циљ је био добро обележен али на њему није било реда (трчање преко стазе, узак пролаз и др.). Направљен је једноставно: две клупе са пролазом. Црвена звезда је располагала са уређењима за циљ па се требало постарати да ее те ствари на време обезбеде. Примећено је да број редара није био свугде дозољан. То се нарочито негативно одразило у трци другарица са Природно-математичког факултета који су уместо 1000 м. трчале исто као и мушкарци 2000 м. тако да су пред циљеи биле и сувише преморене. На терену испод Калемегдана (Кула Небојша), где су трчали студенти Техничке велике школе, није било редара на стази. Зато није ни чудо што је

група такмичара секло стазу, док је стаза од једне групе била смањена за читавих 500 метара. Овогодишњи јесењи крос није дао оне резултате које је могао с обзиром на снаге са којима располажу наши факултети и школе. Поред осталог, што је то тако, узроке треба тражити у кампањском спровођењу прнпрема за крос; на неким факултетима, неправилном . спровођењу агитације да на крос морају да учествују сви здрави студенти, па макар и без тренинга. О овим стварима биће више речи у једном од идућих бројева листа. ЗНАЧКА ФИСКУЛТУРНИКА ЗАШТО „НЕДЕЉА ЗНАЧКЕ“ НИЈЕ УСПЕЛА? У свим радним бригадама Београдској универзитета фискултурни живвот је био врло развијен. За похвалу је пример бригада „Владимир Перић-Валтер“, „,Љупчо Арсов“, „Благоје Нешковић“ и других, где је бригадистима остало да положе свега по једну или две норме. Да би баш из редова таквих добили што већи број нових носилаца зкачке фискултурно одељење Београдског универзитета организовало је „Недељу значке“ фискултурника од 5 до 15 новембра. Међутим, фискултурно руководство је учинило једну велику грешку. Организовало Је „Недељу значке“ а није извршило претходне припреме. Није обезбедило базен за пливање, терен за стрелиште, није организовало пешачење. Ове три нррме обично недостају већини студенатабригадиста. Од свега тога није било ништа а на полагање осталих норми мало је ко дошао. Тиме се ниЈе изгубило само у времену него, много више, и у популарисању такмичења за значку фискултурника. То се одразило и на резултат. Положено је, у току ових 10 дана, свега 30 норми и то на Техничкој великој школи. „Недеља значке" је продужена до 20 новембра. Но, да ли је тиме поправљена ситуација?

Д. Видојевић

Студенти ветерине на кросу

ШАХ СИМУЛТАНКА МАЈСТОРА БОЖИЋА НА ПОЉОПРИВРЕДНО-ШУМАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Ових дана ј_е у Земуну, у просторијама шах клуба „Чигорин“ мајстор Југословенске армије Александар Божић 'је одиграо симултаику на 16 табли против наших студената. МаЈстор Божић је победио са 12:4. Ремизирао је са Видаковићем и Васићем, а изгубио од Маснеца, Ђ. Петровића и Чамбрага. Шах-секција факултета ускоро ће одржати још неколико оваквих симултанки са нашим поi знатим шаховским мајсторима. i А. Вилотијевић. ст. агрономије

НАЈБОЉИ НА КРОСУ

ТЕХНИЧКА ВЕЛИКА ШКОЛА: Недељко Рибар, Жарко Радссављевић, Сретен Николић, другарице. ливера Симић, ЈБиљана Милосављевић и Косара Станковић. МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ: Војислав Шуваковић. Бранко Радуловић, Мирко Шкркар, другарице: Даница укић, ЈБерка Кушец и Вука Урошевић. ВЕТЕРИНАРСКИ ФАКУЛТЕТ: Милорад Максимовић, Олга Илић. ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ: Гојко Килибарда, Мирослава Станимировић. ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ: Александар Лаловић, Мирослава Урошевић. ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ: Јован Величковић, Лспосава Пантелић. ПОЉОПРИВРЕДНО-ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ: Радомир Златојевић, Душица Стојковић. ДРЖАВНИ ИНСТИТУТ ЗА ФИСКУЛТУРУ: Славко Матовски, Албина Јабуковић. АКАДЕМИЈА ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ: Чедомир Антић. ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ: Драган Марковић, Вера Јанковић. ВИША ПЕДАГОШКА ШКОЛА: Шеху Гурби, Нада Вукић. СТОМАТОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ: Драгић Јовановић. Број такмичара по факултетима и школама: Техничка велика школа 985 такмичара, Медицински фа** култет 796, Ветеринарк:ки факултет 591, Пољопривредно-шумарски 526, Државни институт за фискултуру 152, Филозофски факултет 173, Природно-математички 212, Економски 157, Фармацеутски 129, Правни 78, Стоматолошки 56, Виша педагошка школа 56, и Академија ликовних уметности 17; свега 3928 такмичара.

ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ОДЛУКА II КОНГРЕСА ФИСАЈ-а Пред Формирање гимнастичких друштава

Спроводећи у дело одлуке II конгреса Фискултурног савеза Југославије и ми приступамо увођењу нових организационих форми а самим тим и новим методама у раду. Зато формирање гимнастичких друштава на Београдском универзитету и великим школама преставља за нахг основно питање на пољу фискултуре у току овог и идућег семестра. Досадашње организационе форме, с обзиром на масовност која се више осећа у нашем фискултурном покрету, нису одговарале; нису одражавале елан који постоји у нашој организацији у погледу фискултурног рада. То је и довело до стварања гимнастичких друштава која he у својим редовима окупљати широке масе трудбеника фискултурника; од најмлађих до најстаријих. Она ће бити основна школа за све фискултурнике који се досада нису уопште или су се само повременр бавили телесним васпитањем. Ту ће се вежбачи постепено, упознати са свим гранама фискултуре, у првом реду са основном гимнастиком, вежбама на справама, атлетским дисциплинама, дисциплинама на води, кошарком, одбојком, осталим спортским гранама, планинарством, скијањем итд. Ово зато, јер садржина рада једног часа телесног вежбања јесте опште физичко образовање које у себи садржи све оне методе и елементе који су потребни за свестрани развој наших фискултурника. То ће и створити могућнсст да знање

стечено у гимнастичким друштвима, дође до изражаја у такмичешу у разним гранама фискултуре, у народном вишебоју, петобоју свестраности, такмичен»у за значку фискултурника, на, кросовима и слетовима и другим фискултурним мрнифестацијама које се буду приређивале у нашој средини. Формирање гимнастичких друштава на Београдском универзитету и великим школама на- . меће и нове задатке како факултетским фискултурним одборима тако и фискултурном одељешу при Универзитетском одбору Народне студентске омладине. Досадашња искуства новоформираних рејонских и других гимнастичких друштава у Београду, њихово решавање проблема, методе рада, факултетска руководства треба правилно да искористе, показујући у томе самоиницијативу, нарочито у проналажешу и коришћешу сала ових друштава. С друге стране, фискултурно одељење при Универзитету мораће, у оквиру својих могућности, да пружи свестрану помоћ фискултурним руководствима факултета како у обезбеђењу сала, терена и реквизита тако и у изради плана рада, који не сме бити, као што 1 је то често досада било, површан и бесперспективан. С обзиром на недовољан број * ■ сала у Бзограду, код нас ће се, ■ засада, формирати гимнастичко ■ друштво на Техничкој великој [ школи за чији су рад простори: је већ обезбеђене. Задатак овог друштва, и свих оних која ће се доцпије формирати, јесте: окупити и укључити што већи број студената у ова друштва и створити им потребне могућности за . редовно систематско вежбање. Студенти-фискултурници који d су учествовали у досадашњим фискултурним такмичењима и . манифестацијама, на кросовима и слетовима (републиканским, ' т на Савезном слету и слету у Прагу), на факултетским и уни„ верзитетским такмичењима, укључењем у гимнастичка друштва наставиће започети рад и ioin више упознати лепоте на- ‘ * шег фискултурног покрета. Међу њима треба тражити начелнике и предњаке за гимна‘ стичка друштва, најбоље, већ сада, псслати на курс.

Сл. Шиндолић

СТРЕЉАШТВО Оснивање стрељачких дружина

Рад на ванармиском васпитању омладине, који укључује предвојничку обуку и организацију Народне технике, спроводиће се и преко стрељачких дружина које ће се ускоро основати по нашим факултетима. У вези овог, већ се формирају иницијативни одбори по факултетима чија је дужност да припреме терен и услове за формирање ових дружина. Сваки факултет посебно неће нмати своју стрељачку дружину, већ ће, с обзиром на бројност ртудената, два или три факултета основати ј.едну дружину. Тако ће Економски и Правни фа-

култет са Новинарском и дипломатском школом сачињавати једну стрељачку дружину. Исти случај je и са Филозофским # Природно-математичким ’ факултетом. Техничка велика школа, Медицинска велика школа, Ветеринарски и Пољопривредношумарски факултет имаће своје посебне стрељачке дружине. Стрељачке дружине he, без сум?ве, поред ваиармиског васпитања, које he бити основа рада стрељачких дружина, помоћи бржем и правилнијем организовању полагања норми из гађања за значку фискултурника.

С. Оторепец

Број. 29

НАРОДНИ СТУДЕНТ

7