Студент

Пред Заједнички конгрес СКОЈ~а и Народне омладине

ИЗВРШЕН ЈЕ ИЗБОР УНИВЕРЗИТЕТСКОГ КОМИТЕТА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ И ИЗБОР ДЕЛЕГАТА ЗА ЗАЈЕДНИЧКИ КОНГРЕС

После заједничких конференција СКОЈ-а и Народне омладине на факултетима и великим школама одржана је, у недељу 5-ог о- м., конференција Народне омладине Београдског универзитета. То је IV редовна конференцнја Народне омладине нашег Универзитета, сазвана с циљем да се на бази одлука V конгреса КПЈ, Четвртог конгреса СКОЈ-а, и Треће партиске конференције Универзитета поставе нови задаци организације, изабере ново руководство и делегати за Заједнички конгрес СКОЈ-а и Народне омладине- Поред делегата изабраних на факултетским конференцијама и претставника универзитетских власти, конференцији је, присуствовао, у име Месног комитета СКОЈ-а, друг В. Вуцелић, организациони секретар комитета. Конференцију је отворила претседница Народне омладине нашег Универзитета другарипа Вјера Ковачевић- После избора радног претседништва, верификационе и кандидационе комисије. конференција је једногласно прихватила следећи дневни ред: 1. Извештај о раду СКОЈ-а и Народне омладине Београдског универзитета; 2. Избор Универзитетског комитета Народне омладине, надзорне комисије и делегата за Заједнички конгрес. РефераШ друга Пирића По првој тачки дневног реда Извештај о раду Народне смладине иа Београдском универзитету у школској 1947/8 годики, поднео је друг Фазлија Пирић. Друг Пирић је најпре говорио о значају одлука V конгреса КПЈ и, посебно, о одлуци о спајању СКОЈ-а и Народне омладине. Пошто је нагласио да је ту одлуку, заједно са пелокупном нашом омладином, прихватила и Народна омладина нашег Универзитета, референт је говорио о активности омладинских организација у прошлој школској години- Притом је указао на побољшање животног стандарда наших струдената, на нека погрешна схватања политичког рада, затим на организациона питања Народве омладине и истакао улогу СКОЈ-а на Универзитету, који је успео да буде помоћник Партије у спровоћењу свих задатака- Прелазећи па питање спајања СКОЈ-а и Народне омладине, друг Пирићи је рекао: Анализирајући протекле заједничке састанко група СКОЈ-а и актива НО потврђује се правилност одлука V конгресз КПЈ о нужности спа}ан>а ових двеју организација. Чланови СКОЈ-а и Народне омладнне правилно су схватили одлуку V конгреса КПЈ о спајању ових двеју организација. Један мали број незадовољника и познатих опортуниста хтео је то тумачити као неправилну одлуку, као тежњу за лмквидацијом СКОЈ-а. С друге стране такође један мањи број, у почетку док још није било објашњено питање спајања, сматрао је да нову организацију тре-

ба сузити, да из ње треба искључити све оне који по њиховом критеријуму нису формирани као комунисти, и ми сад морамо учинити једну генералну чистку. На пр. на II годики Медицинског фкултета један друг дискутујући о задацима свога актива каже да наш први задатак у новој организацији јесте да се изврши чишћење свих оних другова који у току године нису долазили на све конференције, нису били довољно активни и нису ове године учествовали на радним акцијама. Чињеница Је да ми морамо повести рачуна кога све имамо у нашој ковој омладинској орга. низацији па и неке искључити ако стварно своЈим радом буду на путу наше социјалистичке изградње. Али никаконесме да се доведе до сужавања, већ, на против, до проширења и учвршћивања наше Народне омладине. Проширење и учвршћење постићн ћемо на та) начин ако све оне који се налазе ван организацијв, а имају све услове да буду у њој, обухватимо радом у Народној омладини. Спајање СКОЈ-а и НО у Једну нову комуиистичку органМзацију претставља природнж развитак напредног омладинског покрета ЈугославиЈе, довршавање његове идеолошке и организационе изграђености. Ово спајање је у ствари могуће за. то што се Народна омладина по свом васпитном програму, који у Статуту НО заузича једно од првих места, по својој идеолошко) оганизационој изграђености, по својој активности и

резултатима у изградњи ооцијализма, не разликује од СКОЈ-а. Народна омладина се толико уздигла, да спајање ових двеју организације, претставља услов за даље развијање и јачање омладинске организације, а само постојање организаци. је СКОЈ-а претстављало би кочницу у даљем раду на развијању и јачању Народне омладине. У суштини се не ликвидира ни једна ни друга организација, већ се сје. дињавају у једну нову организацију изузимајући из обадве око што је најбоље. У свом говору на IV конгресу СКОЈ-а друг Тито каже: „Данас је развој у Југославији дошао дотле, да младе генерације треба да буду обједињене у једној општој органнзацији Народне омладине, са идеолошком подлогом комунистичке омладине под руководством КП, а ви мла. ди комунисти треба да радите, да све што оте постигли кроз дуготрајну борбу усадите у срца свих наших омладинаца. 1 * Према томе каже друг Броћић у свом чланку у „Црвеној за. стави“. „Нарсдна омладина ће променити свој писани програм јер је то у пракси углавном већ постигнуто, узети за свој програм програм КПЈ и са много више плана, упорности и разноврсности, повести борбу за васпитавање омладине у духу марксистичко-лењинистичке науке, у духу комунистичког морала". Из овога јасно проистиче улога и задаци НО на нашем Универзитету. Наставак на 2-ој страни

ЗЛОНАМЕРНО ОДУГ ОВЛАЧЕЊЕ СТУДИЈАсаботажа испуњења плана

Од 200 а.псолвената Економског факултета који су требали да заврше студије у току 1948 године, завршило је свега 34, што значи да је план испуњен за свега 17%. Поред објективних тешкоћа (запосленост и недовољно времена за учење и посећивање кружока, курсева, недостатака уџбеника и сл.) због којих апсолвенти споро дају испите. Оваквом стању допринело је и исчекивање да се дипломски радови укину, избегавање планске расподеле, која обухвата све дипломиране студенте, жеља да се остане у Београду и сл. Какви су ти студенти који одлажу студије, може се видети из следећих примера. Јован Додовић пре рата је полагао седам испита и из свих пао. По ослобођењу полагао је један испит и такође пао. Нема ниједан положени испит, а носи назив апсолвента Економског факултета. Драгомир Дивац пре рата пријавио један испит и одустао, после рата, 1948 године пријавио девет испита. Из књиговодства добио четири, из осталих одустао. Ни он нема ниједан испит. Благоје Николић, Слободан Белановић, Моршаровић, Вера Илић, Мнодраг Стојановић, Никола Теодоровић, Аница сви су они апсолвенти без иједног испита. Василије Бошковић има један положени испит, Олга Киш два положена испита. По ослобођењу пријавила шест а одустала од пет испита. Ђорђе Саџаковић има два положена испита, Јулија Учек три, Јелена Деканић положила је у 1946 години три испита а у јулу

1948 године пријавила три и пала из ових. Тонденцију да вечито студирају показују и ови „студенти“: Предраг Тасовац који полаже сваке године по један предмет; Милица Милић која је положила у 1946/47 години по ]едан испит а после, изгледа, да је дигла руке од даљег полагања; Миливоје Марковић, који у 1947 години положио два испита а у 1948 еј један; Драшко Стевановић за две године положио је три исггита а пао 15 пута и одустао 12 пута. Када ће ови другови, ако овако наставе са својим студијама, дати просечно 20 и више испита колико им је остало. Одустајање и падање је илустрација са каквим се знањем излази на испите. Евица Милинковић је у 1947 год. одустала 14 пута, а у 1948 пет пута; Здравко Ранковић је за време окупације редовно испите полагао и ни једном није одустао, а по ослобођењу је положио 4 испита до 1947, а одустао је 17 пута; Димитрије Петровић последњи пут јв положио испит у 1947 год, а 1948 године у јулу месецу пријаеио јв шест испита и одустао од свих шест. Милан Хамовић био је незапослен, а има свега осам положених испита. У 1947 години и 1948 години одустао је 18 пута; Петар Дуговић био је незапослен, а по ослобођењу је положио свега два испита. Здравко Решић је 1945 године положио свега један предмет, у 1946 шест предмета, у 1947 год. Један предмет, а у 1948 години ни један- Александра Гргић је била незапослена а у 1948 години положила је само два испита. Има и таквих другова којч су при крају студија а са давањем испита намерно одуговлаче. Урош Полак полагао је последњи пут испит септембра месеца 1947 године, а има још политичку економију као задњи испит. Исто тако и Браиислава Терзић. Урош Буњевац има до краја још четири испита, а задњи пут јв полагао 1946 годиие. Милан Новичић који је примао стипендију, а ретко се појављивао на факултету, за годину дана положио је само Један предмет, а из политичке економије који остаје као задњи одустао јв. Има још м.ного примера неозбиљног и неодговорног односа према студијама, које руководство Народне омладине има у евиденцији и чије ће питање са деканатом да реши. Но, поред ових слабих примера међу нашим апсолвентима има доста и таквих другова, који су показали успеха и који су на конференциЈи апсолвената похваљени као на пример: МИРКО ДАУТОВИЋ. Иако стално запослен апсолвирао је 1948 године а дипломирао је новембра месеца. При одбрани свога рада похваљен је од комисије као добар познавалац материје из области економских наука. РИНАЛДО ЉУБОБРАТИЋ, коЈи је дошао на факултет 1947 године са неколико положених испита активно сарађивао у организацији Народне омладине, био на две радне акције, апсолвирао је 1948 године, једини дипломирао у Јуну 1948 године. АРСЕН ЛОНЧАРЕВИЋ је у јуну дао II испита, на акцији у Маврову постао •ударник а после акције дао 6 испита. СИМО ЈАЊИЋ је запослен, на време је дао све испите и завршио диппмски рад.

Димитрије Хаџипасловић

студ. еко*»г*'^ч>је

ПРЕД ПРОСЛАВУ 110 ГОДИШЊИЦЕ УНИВЕРЗИТЕТА

У месецу децембру наш Универзитет слави 110 година стварања првог београдског лицеја, клице из кога су кроз деценије израстали факултети, високе школе и академије, из кога је израстао наш Универзитет и две велике школе. Сто десет година дели нас од 1838 године. То је више од једног столећа. Столећа испуњеног крупним политичким догађајима, новим напретком науке, али у том периоду дошло је и до друштвених промена у животу наше земље. Оне су се морале одразити и на наш УниверзитетУ социјалистичкој земљи Универзитет је добио своје ново место и нову улогу- Од попришта борбе за политичка права човека и слободу научне мисли он је данас постао поприште научне револуције, актизан борац за изградњу новог и срећнијег друштвеног поретка. Народна омладина на нашем Универзитету у заједници са универзитетским властима организује свечану прославу поводом 110-годишњице Универзитета. Прослава ће трајати два дана- Првог дана биће свечани део на коме ће говорити поред ректора и претставник Народне омладине на Универзитету, и гости из република. Другог лана биће концертни део. На њему ће, поред суделовања наших драмских и музичких првака, учествовати и културно-уметничко друштво „Бранко Крсмановић“. Тога дана на свим факул-

тетима одржаће се свечане академије. Поред овога, организује се и изложба развитка и борбе нашег Универзитета- Посао око изложбе је и обиман и тежакЗато је задатак наших факулттета да у што већој мери помогну комисију која ради на сређивању материјала за изложбу- Та помоћ треба да се састоји у првом реду у достављању материјала којим се располаже, а који говори о развоју факултета. Због обимности посла треба пружити помоћ и у људима, и то што бројнију. Овом прославом 110 годишњице руководи одбор састављен од;

д-р Стеве Јаковљевића ректора Универзитета, инж- Богића Кнежевића ректора Техничке велике школе, д-р Ксенофона Шаховића ректора Медицинске велике школе, Радована Лалића проректора Универзитета, Димитрија Вученова асистента. У одбор је ушао н претставник Народне омладине на Универзитету, руководилац агитациоиопропагандног одељења Универзитетског одбора, друг Андрија Крешић. Тиме ће се координација рада наше Народне омладинске организације и универзитетских власти у многоме појачати. (снимио А. Тодоровић)

Доситијев лицеј

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ! ЦЕНА 2.- ДИНАРА 'Зјкфомш. __ сшцејвнш ОРГАН НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА 32 БЕОГРАД, 8 ДЕЦЕМБАР Година XII

Не дозволимо да неуспех у јануарском испитном року доведе у питање испуњење плана кадрова на нашем Универзитету и великим школама.