Студент

ЗА ИДЕЈНОСТ У УМЕТНОСТИ

БОРБА ПРОТИВ ФОРМАЛИЗМА НА АКАДЕМИЈИ ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ

Борба за усвајање специјалистичког реализма и против свих формалистичких схватања на Академији ликовних уметности водила се још од првог дана по ослобођењу, још од оног дана када Је Академија у новим условима поново почела да ради. И настава и добар део старих студената носили су терет предратне Академије која је била основана по угледу на приватне „слободне“ школе у Паризу а у којима су се развијале све могуће врсте формалистичких праваца. Формалистичка схватања су нарочито прихватили студенти којн су се за време окупације упнсали на Академију. Разуме се да је на велики део студената утицала Народна револуција. Многн су били у Народноослободилачкој борби. Но њихова схватања у области уметности била су непречишћена и нејасна. У то време формалистичка застрањивања студената огледала су се у првом реду у односу неких студената према настави. Једна група студената проповедала је да редовно похађање школе омета раавој будућег уметника. „Треба сликати“, говорили су они, кад човек добије инспирацију, кад он жели, а не у одређено време“. Уствари иза овлх поставки криле су се црте уметника-формалисте: претерани индивидуализам, одвајање од друштва, од политичког рада, неподношење дисциплине, анархичност, боемштина, генијалштина итд. Та група студената заступала је в мишл>ење да рад у Народној омладини и Партијн такође омета развој уметника. Они су са потцвњивањем гледали на чланове Партије и Народне омладине који су радили на учвршћењу организације и на свом ндеолошко-политичком уздизању. „Ми ћемо битн већи реалисти“, хвалисали су се појецинци из те групе „ако се посаетимо само сликању но они којима организација одузима време“. Неколико професора, углавном париских ђака, утицали су својим формалистичким схватањима на сту денте. Они су у радовима тражили „интересантности“ и „оригиналности“ а нису захтевали од студената да солидно савладају цртеж, да солидно уче занат. (Познато је формалисти запостављају цртеж, јер беже од стварности, садржаја, занимајући се апстрактним слагањем боја). Партиска организација је преко актива Народне омладнне радила да упозна студенте са опШтим теоретским поставкама марксистичког гледања на уметност. Главна форма рада на овом пољу били су дебатни клубови. Ево неколико тема које су обрађене у току прве школске године: О социјалистичком реализму, О културном наслеђу, О руској историској уметности, О дијалектичком материјализму итд. Кроз политичка предавања вођена је борба против аполитичности, коjoi су били склони неки студенти Партиска организација Је постављала пред своЈе чланове задатак да постану наЈбољи и наЈуреднији ђаци, како би личним примером доказали да се ?,:оже бити и комуниста и уметник, и да се кроз идеолошко-политичко уздизање и рад у ПартиЈи најбоље може осетити шта Је реализам у уметности, шта је социјалистички реализам. Партиска организациЈа АкадемиЈв ликовних уметности испунила Је овај задатак. Комунисти су постали најбољн на стручном пољу. 0 томе говори прва студентска изложба, просечна оцена теориских испита и сл. Од седам студента коЈи су примљени конкурсом на СпециЈалку пет су комунисти. Но Партиска организациЈа Је успела да и код чланова Наррдне омладине развија правилан однос према стручном и идеЈно-иолитичком раду. У 1946 школској години посећивање наставе је износило 50 по сто, а 1947/48 године 80 до 90 по сто, у неким класама 97 до 98 по сто. На теориске испите изишло Је 78 по сто студената и положнло са просечном оценом 8,03. Насупрот томе, они студенти коЈи су говорили да Је рад у Народној омладини штетан и заступали

разна индивидуалистичка и. буржоаска гледишта, све су више одлазили у апстракциЈу и декадентство. Типичан пример за њихово опадање је слика Миће Поповића „Бубњар", у коЈој Јс заборављено све човечанско. Млади Бубњар је претстаел>ен као дегенерик. „Антихуманизам“, тако карактеристична црта код формалиста, избио Је и у другим радовима појединаца из те групе. Било је и других скретања, нарочито у области теорије. „Добро, ми се слажемо да уметност мора бити разумљива народу", говорило се, „али то неминовно мора довести бар у прво време до опадања квалитета уметничких дела, јер прави квалитет за сада није разумљив народу“. Доста је дуго требало да се схвати да квалитет једног уметничког дела није само у формалноЈ страни (како Је сликано). У квалитет уметничког дела улази и садржа Јна и формална страна, а ако Је Једна од ових страна запостављена, не може се говорити о квалитету. Напротив, квалитет расте кад се слике и скулптуре приближавају човеку и животу. Прошле школско године, када су оваква и слична схватања била углавном потионута, партиска организација и Народна омладина почели су да примењуЈу нове форме рада у борби за идеЈност, као изложбе, колективне критике и дебатне клубове новог карактера. У децембру 1947 године организована Је прва школска изложба коЈа Је показала да Је већина студената на исправном путу. Могло се говорити о остацима формализма, али никако о формализму. После изложбе наметнули су се нови задаци: Још више радити на реалистичком савлађивању задатака; повести више рачуна о идеЈности рада (ниЈе довољно да на слици буду омладинци, вагонети и пруга, па да то буде добра слика, већ треба унети дух коЈи Је владао на

Прузи: ведрину, оптимизам, радни елан итд). Свака три месеца у заједници са ректоратом у свакој класи приреГ)уЈу се „колективне критике“. Наием, сви студенти износе cpoje радове које су направили у току три месеца и самокритички се поЈединачно осврћу на своје радове, а затим у критици узимају учешћа сви студенти. „Колективне" критике су постале место на коЈима се развиЈа борба за идеЈност, борба против формалистичких остатака код појединаца. Оне су се показале заиста као сЈајна форма рада као комунистичка форма. Дебатни клубови су у овом периоду добили нов смер. Прешло се са општих тема на конкретније теме. ДискусиЈа је захватила стање на Академији. Чланци совјетског естетичара Камењева, затим реферат » дискусиЈа Радована Зоговића на V конгресу КПЈ омогућнлн су дубљу анализу црта свих формалистичшх праваца, карактерис-

тичних црта, омогућили су да се погледају формалистички заостаци код сваког члана Народне омладине. После V конгреса КПЈ рад партиске организације и актива Народне омладине постао је живљи и може се рећи да је у Академији борба за идејност у пуном замаху. Начин на коЈи се треба борити постао је још Јаснији одређениЈи. Резултати оваквог рада могли су да се уоче и видели су се на изложби поводом фестивала Народне омладнне ЈугославиЈе пре двадесетак дана. Стварност је постала стални предмет слика и скулптура. Осетнла су се нова тражења, реалистички схваћени цртеж, омладински оптимизам, појавила се не само тематика већ ндејност. Могло се закључити, упоређујући радове наше Академије са осталим академија, да смо у борби за идејност, а против страних утицаЈа постигли наЈбоље резултате. На самој изложби приређена Је „колективна“ критика уз присуство публике. У критици се још покаткад провлачи непринципијелан став, пристрасност, ускост итд., али Је битно ■да оваки од критичара говори о обема странама рада, о садржаЈној и формалној, Нема данас на АкадсмиЈи ниједног студента који би могао да проповеда нека формалистичка схвагања. Но критика је показала да готово код оваког у извесноЈ мери постоје остаци формализма код некога у виду песимизма, код некога у запостављању фигуре на рачун пејсажа, понегде се осећају трагови дегенерисања или пак натурализам (Јер Је натурализам у крајњоЈ линиЈи формализам, формалан однос према природи). Но то Је разумљиво;" ~. наше кретање одвија се у виду борбе, у виду развитка супротности, у виду савлађивања тих супротности, у виду ликвидације тих супротности. Док noctoje класе, ми никада нећемо имати такву ситуациЈу да можемо рећи: но, хвала богу, сада Је све добро.. Ј. К.

Пред годишњу скупштину „Бранка Крсмановића"

ОСВРТ НА УСПЕХ АКАДЕМСКОГ ХОРА У ПРОТЕКЛИМ ТАКМИЧЕЊИМА

После успеха који је Академски icop постигао на фестивалу Народие омладине Југославије (111 место) и у такмичењу културно уметничких друштава Беотрада (II ивсто), треба коистатовати његов знатан квалитативан успех током овс године. Програм, одређен за фестивал Народне омладине и за такмичењв културно уметничких друштава, спреман је са нарочитом студиознбшћу. Ово се највише однбси на X руковет Мокрањца, у чијем су припремању решавани разни хорско-изво()ачки проблеми, а особита пажња обраћана је осећању укупног звука од стране сваког појединца. Резултат ових напора био је наро чити успех постигнут у интерпретацији X руковети на пркзтеклим такмичењнма, Префин>еног музичкот нерва и деликатних педагошких манира, диригент Јосип Калчић успео је да оствари црисан контакт између себе и музикалног ансамбла и, удубљујући се у психу X руковети н не излазећи из оквира нотног текста да да одговарајући музички израз садржају, односно да до де* тал>а оствари захтеее Мокрањчеве партитуре. Хор се са своје стране ужнвл>авао у лирски штимунг мотива, што је много олакшало технику ннтерпретације и дало племениту боју звуку. У осталим песмама примећено је да се хор више уносио у моменте у којима доминира мелодиска лннија, са динамичким н хармонским ефектима, а био је слабији на местима где налазимо оштрије изражене елементе ритма, форсирање темпа и отсечне завршетке, „Црногорска“ Николе Херциго* ње, пуна херојског патоса. нмпулсивних динамичких градација, мотивних акцената који оживљавају мотив позива у борбу за слободу и технички сложених извођачких проблема, дата је такође са уживљавањем у мотив, али квалитативно испод високог нивоа интерпретације, постигнутог у X руковети. Затим је по први пут изведена песма „Новој Југославиј»“ Херцигоње, дата у стилу маестозо, импресивна својом свежином, мелодиски и динамички ефектно поставл>ена. Поред овога изведенн су „Уз Маршала Тита“ и „Козара“ од Оскара Данона, као и „Пастирчки* 4 из циклуса „Цицибан“ Антона Лајовица. После фестивала Народне дине и такмичења културно-уметничких друштава Београда, на ксн јима је Академски хор заузео видна места, настављен је са великим моралним потстреком и отпочело се са примањем нових чланова у сврху изједначавања квалитета гласова и подизања укупнв вредности. Пробе се одржавају у реновираним просторијама друштва, која ce обогаћују укусним инвентаром и добијају репрезентативан изглед захваљујући агилним члановима управе. У оквиру новог програма који хор сада спрема налазе се „Јесен“ Стевана Христића, V и VII Мокрањчева руковет и „Вода звира** Слаоенског, а у пројекту су „Север дува“ Косте Манојлоеића и „111 међумурска рапсодија' 4 Кр?тв Одака. С. Л,

САВЕТОВАЊЕ СА СТАРИЈИМ КЊИЖЕВНИЦИМА

Универзитетска литерарна секција, која је формирана у оквиру културно-уметничког друштва „Бранко Крсмановић", поставила је себи као једа« од главних задатака, повезивање својих чланова и тражења помоћи од старијих књижевника, у првом реду од Удружења књижевника Србије. Може се рећи да су се другови из Удружења правилно одазвали овој потреби млађих. У ту сврху организовано је и ово саветовање, које је одржано у среду 8 о, м- у драмској сали нове зграде Народног позоришта. Тиме је омогућено младим друговима, у првом реду песницима почетницима, члановима литерарне секције, да прикажу себе у једном моменту свога развоја а са друге стране да чују добронамерну и другарску критику својих старијих другова која ће им несумњиво користити. На овом састанку читали су своје песме другови: П Броз, Б. Ђорђевић, В- Јелић, С. Рајичковић и С. Поповић, В. Васић, М. Славишчек и В. Живковић. Неке од њих имали смо прилике да упознамо било преко штампаних радова било са досадашњих књижевних вечери, док су неки тек у почетку свога развоја. Ако је ово саветовање имало за цил. да таквим друговима помогне, да им покаже правац и начин тражења свога израза на основу анализе онога што су они прочитали ( а прочитали су неколико својих најбол>их радова), онда је оно несумњиво успело. С друге 'стране, дискусиЗа је указала на главне недостатке. на извесне штетне и карактеркстичне појаве не само код младих књижевника који су то вече читали, већ и код читаве наше младе поезије. Један од главних нелрстатака је недовољна одго ворност људи који почињу да

пишу, одговорност која треба да их вагна на упорније и брижљивије свога израза, да мобилише све њихове снаге у циљу постизања нечег већег и трајнијег- Млади песници обично датој теми прилазе шаблонски. Нашу стварност гледају површно и у највећем броју песама може да се осети небрижљив однос према најконкретнијим, најкарактеристичнијим појавама из наше стварности- Нема сумње да су сви они свесни значаја и улоге књижевности у васпитавању новог човека али се тај, у основи правилан став не реализује довољно, нити се пак осећа брижљиво, студиозно прилажење овом одговорном послуДруг Јован Поповић а доцније и Милан Богдановић указали су на извесне остатке формализмЕ и идеализације наше стварност! у песмама које су прочитане Често се осетио и утицај старих назадних праваца нарочито на ше буржоаске декаденције j поезији између два рата. Ова, утицај се често запажа не самс у формалној већ и садржајно, страни песама. Млади другов* често загазе у романтичарск« воде опију се звучним и китњастим речима, нагињу песимизмЈ или пак оду у другу крајност претерано идеализирање наше стварности- Могло је да се запази и извесно покоравање неким слепо примљеним калупима који се не пружају као истинско тражено и нађено убеђење већ као калуп који треба да скине свако осећање одговорности. Ако се већ говори о недостацима може да се укаже и' на недовољно познавање свота језика које се огледа у погрешној акцентуацији и непотпуном познавању значења појединих речиПесник који стварно не познаје довољно свој језик, нарочито акценат и звучност, не може

успешно да раавија свој израз. Све ово треба да значи да млади песници озбиљније схвате свој рад на поезији и у првом реду узму у обзир добронамерну и другарску критику чланова Удружења- Искуства која се на оваквим састанцима стичу треба пренети на даљи рад- Радити на поезији не значи задовољавати се са оним што се како тако дало, већ значи тражиги нове путеве, нове начине, имајући непрестано у виду велику одговсрност коју за собом повлачи та,l рад. На тај начин осетићс се васпитни циљ ових саветовања. Ово саветовање је такође показало да литерарна секција „Бранко Крсмановић" има неколико талената који се већ одликују неким специфичностима свога израза, чији развој мора да се i креће уз упоран, сталан и систематски рад. Литерарна секција , Универзитета као целина, настоjahe да свим својим члановииа ■ омогући што већи број оваквих ј нли сличних иступа- На тај на, ччн они могу да контролишу ј своја литерарна постигнућа пред i старијим књижевницима који i пажљиво прате развој младих и . активно учествују у формирању ■ њихове књижевне личности.

Љ. Сганојевић

ЛИТЕРАРНО ВЕЧЕ НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ

Ма да је на време објављено, вече младих књижевника Правног факултета било је врло слабо посећено. На овом вечеру у присуству свега 26 студената читали су своје радове другови Властимир Милошевић, Сотир Пируза и Данило Николић- Иако је био мали број присутаих, дискусија о прочитаним радовима била је врло жива- Нарочито интересовање је изазвао рад Данила Николићаи

Број 83

НАРОДНИ СТУДЕНТ

7