Студент

ПО-годишњици БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

(паставак са 1-ве стране) цијама радног народа Београда учествовали су и студенти. Иали су првоборци Мирко Луковић, потпретседник Акционог одбора, Боса Миличевић и Живан Седлан. Студенти су помогли штрајку аеронаутичара и београдских шегрта. Догађаји у Кошутњаку 1940 су такође потврда јединства радничке, сељачке и интелектуалне омладине. Јединство са радницима налредни студенти су манифестовалн и двадесет седмог марта 1941 године када су наши народи срушили издајничку владу Цветковић —Мачек и срамни пакт. У току Народноослободилачке борбе студенти Београдског универзитета масовно су узели учешћа у редовима Народноослободилачке војске. Наш Универзитет је дао 34 народна хероја. У току борбе ковао се в исковао лик народног студента, јединство радничке, сељачке и инлектуалне омладине; резултат те борбе је Београдски универзитет као светионик напредне мисли 8 истинске науке. Заслуга за све успехе које је постигао студентски покрет припада у првом реду КПЈ. Она је умела да повеже борбу студентског покрета са општом борбом радничке класе Југославије за бољи и срећнији живот наших народа. Данас, после четири године од ослобођења Београда, студенти Београдског универзитета извршавају задатке које пред њих поставља садашња фаза наше борбе за социјализам дати нашој земљи што више и што пре висококвалификоване кадрове, дубоко одане својим народима и својој Партијн.

(Наставак са 1-ве стране) лама и на универзитетнма често су постављале формално и кампањски, примењујући разне административне мере. Учење и школска дисциплина нису се схвагили као сталан свакодневни политички задатак, као велика патриотска дужност сваког ученика и студента. Борба за бољи успех ученика и студената, за подизање квалитета знања, сталности учења, школске дисциплине, мора бити заснована на политичко-васпитном раду, на узајамној критици и самокритици, на чему треба покренути читаве ђачке и студентске колектизе. Најбољи метод за успешно усвајање знања јесте самосталан рад ученика и студената. Све остале форме учења (групе за учење, ванредни часови итд.) треба поставити тако да оне потстичу и обдвезују ученике на самосталан рад, а не да их ометају. Посебну пажњу треба посветити изучавању стручне материје и то нарочито на средњим стручним и високим школама и факултетима и тај рад везати уз поједине институте. У истом смислу треба користити стручну и производну праксу. Организације Народне омладине такође морају посветити већу пажњу идејној чистоти наставе и пружити помоћ наставницима и просветним органима у борби против свих покушаја искрнвљавања науке. Идеолошко-политички рад међу школском и студентском омладином такође се врло често запоставља. Није се заоштравала борба против идеализма и мистике, протнв религиозних и антинаучних схва тања уопште, које су непријатељи хтели нарочито да протуре међу том омладином. Основни задатак свих организација Народне омладнне на средњим школама и универзитетима мора бити идеолошкополитичко подизање школске омладине на основама учења марксизма-лењинизма, што претставл*а неопходан услов за стварање народу одане, социјалистичке интелигенције, Кроз идеолошко-политички рад наша школска омладина треба да до краја усвоји дијалектички метод на основу кога ће моћи да се правилно оријентише по свим питањима и дође до правилних закључака на свим подручјима науке. Преко претресања политичких, научних, културних и других питања, нашу школску и студентску омладину треба више везати за нашу стварност, за учешће у социјалистичкој изградњи, да ту вслику борбу она што непосредније и живље осети, како би се код ње у већој мери развио наш нови социјалистички патриотизам, верност и љубав према нашој домовини и нашој Партији.

У нашим школама, а нарочито на универзитетима, многа руководства Народне омладине су запала у ситан практицизам и изгубила перспективност, тојест превидела своје основне задатке, и често. због лоших метода руковођен»а уместо да развијају иницијативност и акгивност свих ученика и студената, она их управо спутаваЈу, сводећи претежан део свог рада на узан круг активиста. Партиске организације на универзитетима често су потцењивале рад и улогу Народне омладине и нису поклањале потребну пажњу њеном учвршћењу и развијању њене свестране делатности на васпитавању студената. Руководства Народне омладине морају бити у току свакидашњих проблема средњошколских и студентских организација, пружати им конкретну помоћ и у њима развијати такав рад, да наше школе и универзитети буду заиста ковачнице наше нове, високо квалификоване социјалистичке интелигениије. Пошто је истакао задатке Народне омладине у раду са Савезом пионира, фискултурном раду и раду на предвојничкој обуци, он је говорио о учешћу Народне омладине у изградњи социјализма при чему је нарочито подвукао значај добровољног рада као дела слободних и свесних људи-. Затим је референт изнео нека питања организационо-кадровског рада и рада Народне омладине у Југословенској армији.

НАРОДНА ОМЛАДНА НА УНИВЕРЗИТЕТИМА И ВИСОКИМ ШКОЛАМА

Пошто је истакао историски • значај Заједничког конгреса СКОЈ-а и Народне омладине и развитак омладинског покрета од Трећег конгреса Народне омладине, друг Дороњски је говорио о учешћу Народне омладине у социјалистичкој изградњи земље, нагласивши притом да „досадашњи успеси које је постигла Народна омладина у изградњи социјализма говоре о томе да наша Партија може и надаље рачунати на Народну омладину као једног од својих сигурних помагача и ослонаца у изградњи социјалистичке Југославије." После тога је друг Дороњски говорио о питањима пропаганде и агитације и питању кадрова, о Народној омладини у школама а затим о раду Народне омладине на универзитетима и великим школама. „Трећи конгрес Народне омладине Југославије третирао је питања рада организација Народне омладине на универзитетима и високим школама и донео закључке о побољшању рада по свим секторима, а особито на стручном пољу. Истозремено Трећи конгрес донео је закључке да се оснује Међууниверзитетски одбор Народне студентске омладине ради координације рада, измењивања искустава међу појединим организацијама и репрезентовања наших студената у иностранству. Одмах после Трећег конгреса конституисан је Међууниверзитетски одбор Народне студентске омладине, који је радио под руководством Секретаријата Централног већа. Међууниверзитетски одбор имао је свој биро у Београду боји се бринуо за спровођење свих закључака донесених на састанцима одбора. Међууниверзитетски одбор је, осим свог оснивачког састанка, одржао свој други састанак у Загребу октобра 1946 и свој трећи састанак у Београду марта 1947 године. На својим састанцима Међууниверзитетски одбор расправљао је питања учвршћења организације Народне омладине на универзитетима, питања политичког и идеолошког рада међу студентском омладнном, доносио решења о побољшању стручног рада, о учвршћењу веза са иностраним студентским организацијама у оквиру Међународног студентског савеза, као и о другим питањима живота студената. Међууниверзитетски одбор имајући сталну помоћ Централног већа успео је да оствари сарадњу организација Нгродне омладине на универзитетима и стзори присне односе са страним сту-

дентским организацијама и Међународним савезом студен ,та. Оргаиизације Народне омладине на универзитетима, под непосредним руководством земаљских већа, учврстите су се организационо и оспособиле за успешно руковођење. Према томе, пошто је Међууниверзитетски одбор извршио задатке који су пред њега били постављени, Централно веће Народне омладине Југославије донело је одлуку у јулу 1947 године о његовом расформирању. После расформирања Међууниверзитетског одбора Секретаријат Централног већа Народне омладине Југославије преузео је на себе његове послове. Централно веће стално је помагало рад организација Народне омладине на универзитетима, не само поиажући рад Међууниверзитетског одбора и његовог бироа, већ и другим мераиа. Централно веће је 1947 године сазвало састанак свих издавачких универзитетских секција ради координације стручне издавачке делатности. Члан Секретаријата Централног већа Народне омладине Југославије присуствовао је свим састанцима Међууниверзитетског одбора и обилазио организације Народне омладине на Београдском, Загребачком и Љубљацском универзитету. Централно веће, ради помоћи организацијама Народне омладине, послало је 1948 године две групе инструктора на Загребачки и Љубљански универзитет. Поред тога Централно веће је слало инструкторе и на остале универзитете и факултете. Организације Народне омладине на универзитетима и високим школама окупиле су у својим редовима око 95% студената. Народна о-

младина на универзитетима је остзарила политичко јединство студената и постала организација кроз коју велика већина студената решава питања студија и друштвеног живота. Организације Народне омладнне на универзитетима постигле су видне успехе у васпитању студентске омладнне у духу социјализма. Исто тако, на стручном пољу Народна омладина постигла је знатне резултате, помажући факултетским властима да студенти озбиљно схвате студије, да редовно полажу испите и да се боре за квалитет стручног знања. То показују ови упорни резултати: на Загребачком универзитету 1946/ 47 од пријављених 15.074 испита положено је 77°/в, а 1947/48 У 3 "**‘ ском року од пријављених 27.52/ испита положеио је 86 9 /о испита, а повећао се и квалитет анања. На Београдском универзитету 1946/47 у септембарском року, од пријављених 15.858 испита, положено је 59°/в у јануарском року од пријављених 26.632 положено је 66«/о, а у јунском року 1947/48 од 60.000 пријављених испита положено је око 70’/в. Поред овог основног задатка стручног оспособљавања, студентска омладина активно је учествовала у социјалистичкој изградњи наше земље. На омладинској прузи 1946 године учествовало ј'е 4.399 студената, 1947 године око 11.000, а на омладинским радним акцијама ове године око 4.600 студената. Иако Ј”е организација Народне омладине на универзитетима у свом раду постигла многе успехе, ипак су се испољиле знатне грешке и слабости по разним питањима рада. Руководства и организациј‘е Народне омладине нису увек поклањали довољно пажње рзду Народне омладине, већ су сужавали сав рад на уски круг активиста. Основ"е организације, активи Народне омладине нису решавали сва питања студентског живота. Томе су допринеле и иззесне организационе слабости и грешке у методу руковођења. У псгледу стручног рада није се посвећивалс довољно пажње квалитету знања, ма да нису постигнути сасвим довољни резултати ни у броју полагања испита. Идеолошки рад на неким универзитетима није био систематски и ослањао се добоим делом на наставне прораме. Десети пленарни састанак Цен гралног већа, одржан 13 септембра 1948 године, расправљао је питања рада организација Народне ом!.?дине на универзитетима и консгаовао слабости у раду рукзводстава и организација Народне омладине на универзитетима. Де ;ети пленарни састанак ј‘е доне'’ оешења по свим питањима рада и .кивота организациЈ‘а Народне омладине на универзитетима. Закључци Десетог пленарног састанка Централног већа поставили су п, поред отклањања свих грешака, треба главну пажњу посветити стручној изградњи и идеолошком васпитању наше нове интелигенције, да треба ј‘аче развијати научни рад међу студентима и стално се борити за квалитет знања и редовно завршавање студија.

Организације Народне омладине на универзитетима су биле актипан помагач Партији у спровођењу свих мера које је предузимала Партија на универзитетима. Оне су способне да и у свом даљеи раду васпитавају студентску омладину у духу марксизма-лењинизма и оспособл>авају нове стручњаке за изградњу социјалистичког друштва у нашој земљи. Говорећи о међународним везама студената, друг Дорошски је, између осталог, рекао: „Наши студенти, окупљени у Народној омладини Југослави*је, учествују активно у борби Међународног савеза студената за мир у свету, за демократизацију универзитета и науке, извојевање политичких и соцрјалних права студената. Наши делегати на састанцима руководећих органа Међународног савеза студената увек су се одлучно борили против свих покушаја цепања јединства демократских студената и разбијања међународне студентске организације. Истовремено они су се залагали за што већу помоћ студентима Грчке и Шпаније и осталих колонијалних и подјармљених земаља. Народна омладина је много допринела пазмени студентских ралних бригада, стручним разменама, путовањима итд. Уз сарадњу Народне омладине омогућено је великом броју студената из иностранства студирање на нашем Универзитету. Међународни савез студената више пута је поверио нашем претставнику да га заступа у раду комисија Светске федерације демократске омладине. Прославе светске стуцентске недеље и Светског стуцентског дана одржане су у нашој земљи у знаку подршке и кампање за помоћ студентима Грчке и Шпаније и других подјармљених земал»а.“

Делегати Конгреса

ПРЕГЛЕД РАДА КОНГРЕСА

На свечаном отварању Кснгреса говорио је друг Тито. У поздравном говору он је одаопризнање Народној омладини „за велико пожртовање и упоран рад на изградњи социјализма“, објаснио услове који су омогућили стварање Јединствене организације и подвукао њену улогу и задатке у васпитању омладине у духу социјализма и интернационализма. Друг Тито је посебно формулисао задатке омладине на њеном стручном и теоретском подизању, на физичком и предвојничком образовању и учешћу у добровољним акцијама на изградњи земље. Другог дана рада Конгреса поднет је извештај ЦК СКОЈ-а и Централног већа Народне омладине Југославије- Референт је био друг Стева« Дороњски- После дискусије по извештају друга Дороњског, Конгрес је једногласно усвојио резолуцију о спајању СКОЈ-а и Народне омладине и резолуцију о одобравању рада ЦК СКОЈ-а и Централног већа Народне омладине. У наставку рада Конгреса претседник Централног већа Народне омладпне Југославије Милијан Неоричић поднео је реферат; Пети конгрес КПЈ и задаци Народне омладине, па је заткм Конгрес продужио рад по комисијама. Комисцје су дискутовале о успесима и недостацима по разним секгорима рада организације и у извештајима поднетим Ко-нгресу предложиле пројекат будућих задатака Народне омладине. Поред осталих, на Конгресу је радила и комисија за студентску омладину на челу са Ф. ПеровшекомПоследњег да«а рада Конгрес је после образложења пројекта Статута Народне омладине Југославије, који је дала дру гарица Брана Перовић, и после краће дискусије по њему. једногласно усвојио предложени пројект Статута. Исто тако усвојена је резолуција о основним наредним задацима Народне омладине, као и резолуција о ставу Народне омладине према резолуцији Информбироа. На завршетку заседања Конгреса тајним гласањем извршен је избор Централног комитета Народне омладине Југославије и надзорне комисије. У Централни комитет изабрано је 75, а у Централну надзорну комисију 12 другова.

Страна 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 34