Студент

22 ДЕЦЕМБАР ДАН ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ

У најтежим данима у исгорији наших народа стварала се и учвршћивала наша Народна армија. Њено стварање и пут развитка од првих дана 6<ур6& па до ослобођења претставља јединствен, слаеан и светао пример у историји sорбе поробљених народа за ослобођење у условима борбе за националну слободу и извојевање народне револуције. Тај пут развитка је пример другим народима како се у најтежим условима рата, зах.ваљујући правилној линији Комунистичке партије, правилној примени науке марксизма-лењинизма од малих герилских одреда, кроз дубоки револуционарни преображај ствара нова револуционариа народна армија, која данас са свим овојим својствима чини сигуран одбранбени бедем наше земље, доследног савезника Совј'етске Армије за победу ствари међуиародног радничког покрета и онемогућавање паклених намера империјалиста да новим ратом поново поробе овет. Први темељи таквој' народној' Армији какву ми данас имамо, и какву је требало стварати у оним условима борбе положени су на дан 22 децембра 1941 године у малој варошици Рудо, када је друг Тито формирао Прву пролетерску ударну бригаду. Прва пролетерска бригада и друге бригаде кој'е су у том периоду или касније формиране претставл>ају прве регуларне војне јединице из којих је током тешког и крвавог народно-ослободилачког рата израсла моћна и велика, народна Југословенска армија. Од тада па до ослобођења кроз сталне и непрекидне борбе, окршаје, кроз огањ рата, она ]е нарастала у страшну за непријатеља и непобедиву народну снагу. Из тих првих бригада касннје су стваране наше славне дивизије, затим корпуси итд. којн су разбијали окупатора и војне одреде издајничке буржоазије и осигурали победу народне револуције

Она је током рата кроз пламен бо.рбе била школа полифичког и војног кадра наше армије, народних маоа, школа васпитавања новог лика борца за слободу и социјализам, ковачница братства и јединства наших народа. С поносом Нарк>дна омладина на нашем Универзитету може гледати на историски пут наше Армије, поред осталог и због тога што је она достојно у њој била заступљена. Хшваде студената нашег Универзитета борило се у редовима наше армије у току рата, хиљаде их је положило животе за слободу свога народа. Мало је које бригаде где наш Универзитет није био заступљен у борачком или руководећем кадру. Чувајући те своје славне традиције омлздина нашег Универзитета са нсизмерном љубављу гледа данас на своју Армију. Она је правилно прихватила Уредбу о предвојничком васпитању омладине свесна да тиме јача своју Армију, њену одбранбену опособност, свесна да то значи припрему за службу у Армији, за лакше и брже изграђивање њеног командног кадра. Та љубав оцртава се « у сталном настојању наше организације за успешно и благовремено завршавање студија, за обезбеђење оног броја стручњака који је планом предвиђен, како би се одбранбена моћ наше земље још више учерстила, како би се техничким напретком наше земље кроз успешно извршење плана, ојачала техника и економска моћ наше Армије. Данас када империјалисти света кују нове планове о рату наша Армија стоји као гранитни камен мира на Балкану. У њу сви наши народи имају неограничено поверење, јер њом руководи наша славна Партија, јер њом командује друг Тито, јер се она изграђује на примеру Совјетске Армије. на науци марксизма-лењинизма и интернационализма. Са параде тенковских јединица

Сава Николић Јуриш на буикер

ЗАЈЕДНИЧКИМ РАДОМ НА РЕШЕЊУ НОВИХ

ЗАДАТАКА

Велика победа наггредног сту дентског покрета на Београдског универзитету, који се развијао под воћством Партије, била стварање Уједињене студентске смладине, коЈа Је 1938 године окупила широке масе студената, спремних да пруже подршку борби за демократизациЈУ земље, за одбрану њене независности и савез са СССР-омСтварању Уједињене студентске омладине претходила је оштра борба за јединство поштених студената, заснована на борби за аутономију Универзитета, за побољшање услова живота и школовања, за слободу исповедања политичких уверења- Из периода борбе за Јединство напредних студената допосимо чланак Иве Лоре Рибара објављен у „Студенту", септембра 1937 године. Измена положаја студентске омладине у свету, у току неколико задњих година. и, паралелно с њом измена активности и улоге студената на Универзитету и у народном животу, данас је једна неоспорна чињени.ца. Од привилегисаног, издвојеног дела омладине, студенти су постали поново, по своме положају и интересима, њен саставни део: од малих студентских група које су схватиле своје задатке и развијале њима сходну активност, настали су данас велики студентски покрети, који обухватају масе студената у на-

порима за остварење њихових права, права читаве омладине, и народа. Такав је био и пут нашег студентског покрета од спонтаних, неорганизованих почетака, тамо 1931/2, до данашњег организованог широког студентског покрета, са својим удружењима различитог карактера, репрезентативним телима, и штампом; од паралелне борбе неколико студентских група до свести о заједничким интересима које имамо као студенти и као синови народа, до сарадње и Јединства. И за тих пет година борби и рада, захваљујући напорима читаве једне студентске генерације, ми смо сазидали оно што имамо. Остварили смо боље услове студирања, живота и развоја на нашем Универзитету, од кога у сарадњи с наставницима правимо све више културно жариште на југоистоку Европе. Ојачали смо везе које нас везују с целом омладином и народом коме хоћемо на служимо. Показали смо свима и свакоме право липе младог покољења интелектуалаца, тако различног од оних Досада, свесног своје улоге и задатака. И баш зато што смо тако успели да остваримо неке од најпречих студентских захтева, што смо створили данашње услове на Универзитету, и могућности за рад и развој, боље но што су имали наши старији другови, ми смо у стању да данас, јасно и свесно укажемо и на своје грешке, и поставимо пред себе и наш студентски покрет као целину низ нових задатака, задатака које данас можемо реално решити, док на то пре две-три године још нисмо могли ни мислити. Пре свега, наша је дужност да учврстимо и даље употпунимо оне тековине које осигуравају студентима боље услове живота но раније. Ми ћемо будно мотрити на те тековине: нов систем школарине и такса, организацију наших мензи и домова. Морамо их, што пре, употпунити привођењем у дело реорганизације Фонда за помагање сиромашних студената, за који су, у току прошле године, у споразуму с универзитетским властима завршене све припреме, а чије ће правилно функционисање даље олакшати студије сиромашним студентима. Морамо плански поставити. пред студенте и све надлежне факторе гштање реорганизације система стипендија, и решавања питања незапослености дипломираних студената на један демократски, народу и студентима користан начин. Чувајући услове слободног научног и културног рад& на Универзитету, универзитетске слобђде, тај традиционални и опробани принцип који једини гарантује напредак науке и културе, морамо планскије но досада, јер нам је то сада могуће на Универзитету поставити питање стручног образовања и општег културног развоја свих студената. Делатност стручних и културних удружења у томе правцу отвара велике могућности. Истовремено, нарочито после успешног решења још неких економских питања која ће растеретити студенте од тешке борбе за хлеб која им узима све време, оживеће и интерес за предавања, вежбе и семинаре, и ниво рада у њима. А то ми хоћемо: ми хоћемо да постанемо покољење спремних и културних интелектуалаца и стручњака. блиских народу и свим тековинама данашњице, спремних да добро служе друштву и напретку. Под тим условима ми морамо више пажње посветити питању здравља и друштвеног, забавног живота студентске омладине Исцрпени тегобама и напорима наши су нарушили здравље. Број туберку-

лозних о томе даје трагичну слику. Данас, када смо заједнички успели да бар донекле поправимо те услове, хоћемо да свом снагом ставимо на дневни ред то питање. У томе погледу ми смо се досада, мање више, искључиво сами помагали, својим удружењима (као оно тив туберкулозе), колонијама итд. Сада хоћемо да радимо на томе да се здравствена та студената реорганизује и одговори потребама. Хоћемо да поставимо и питање зимских колонија, и спорта уверени да се добром организацијом истога може подићи здравствени ниво нашег студентства. Ми имамо право, као млади, на свеж ваздух, на сунце, на воду: ми хоћемо да развијамо и своја тела, да и телесно будемо једна здрава генерација, да покажемо право схватање спорта и користи које може да нам пружи. А истовремено хоћемо да организујемо и оне часове дру-Ј штвеног живота, одмора и забаве, које студенти имају, и који су им потребни, да и у том погледу обновимо студентски живот. Напокон, развијајући тако студентски покрет као целину, као покрет свих студената, ми не можемо заборавити ни даље напоре ка све већој активности и јединству демократски расположених студената, јединству које целом студентском покрету даје позитивну и најчвршћу садржину, а студентима њихово место у општем народном и друштвеном животу. Сарадња са хрватским и словеначким студентима, наша заједничка сарадња са студентском омладином балканских и других народа, на конструктивном плану борбе за мир и заједничке интересе, ето још једног задатка коме треба посветити много снаге. То треба да буде основна линија наших напора. Да бисмо успели, потребне су нам све снаге, снаге свакога, и оних који до данас нису били активно с нама. У студентским удружењима, којима треба давати све више јер, понављамо то данас пожемо и морамо, њихово, стручно, културно, економско или спбртско лице, морају се окупити сви студенти као такви, у раду за добро себе и наше студентске заједнице, изнад својих политичких разлика и без обзира на своју политичку заинтересованост, Довољно је бити поштен и добронамеран, искрен и конструктиван, па да свако буде примљен раширених руку. Међу нама нема једино места негативним, саботерским, разбојничким и корумпираним елементима, ма како се они политички ли, ма како се као „неполитички“ покушали претставити. Сви студенти изузев те ишчезавајуће мањине биће, као што их је велика већина и сада позитивни чиниоци у општем студентском покрету. А сви они који поред тога имају заједничкв и идеале борбе за демократију, права читаве омладине и народа, радиће истовремено и на другим плановима, према своме Убеђењу и свести. Од нашег листа ми хоћемо све више да направимо, као што и његов положај органа тридесет наших удружења показује, слободну трибину свих поштених и конструктивних студената, огледало нашег живота, и напора, путоказ ка новим задацима и успесима. Наше студентство има већ своје светле традиције. У извршењу својих нових задатака оно ће ићи руковођено њима. Свесно да се залаже за своја права, своју будућност и своју срећу, да служи будућим генерацијама студената, омладини, и читавоме народу! (Прекуцано из ~Студента“ од 27 септембра 1937 године).

71 ПРОГРАМ ПРОСЛАВЕ

110-годшшћице Београдског УНИВЕРЗИТЕТА 22 децембра: Дочек делегата; у 18 часова свечан пријем за делегате у Ректорату; у 20 часова свечана претстава у Народном позоришту. 23 децембра: у 10,30 часова свечана академија на Универзитету; у 18 часова свечана студентска приредба; у 20,30 часова банкет за делегате и госте. 24 децембра: Свечана академија на ТехничкоЈ великој школи, Медицинској великој школи и на свим факултетима Београдског универзитета. Увече испраћај делегата. Од 23 до 28 децембпа изложба материјала из историјата студечтског покрета и послератног рада Народне омтадиче на Универоитету и великим школама. ће бити отвопена у Универзитетској биб”иотеци „Светозар Мзркооић“ свакога дана од B—l28 —12 и од 14 —20 часова. Број 34

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Страна 3