Студент

ЕКОНОМСКИ ПОЛОЖАЈ И ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА СТУДЕНАТА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

Организација Народне омладине и органи Народне власти од првих дана рада Београдског универзитета приступили су решаван»у економско-здравствених проблема студената.. Обновљене су извесне старе установе студената, Здравствено и Потпорно удружеи»е, а при организацијама Народне омладине створенн су економско-здравствени одбори. Организација Народне омладине је успела да уз сталну помоћ органа Народне власти оспособи старе студентске домове и мензе и отвори нови дом *Ђилас“, а Здравствено удружење студената опоравилишта на Авали, Златибору, у Будви и Петровцу на мору, прошири студентску поликлинику и пружи приличну помоћ у бањском, санаториском и осталом лечењу студената. Током времена већи део овог посла је прелазио у надлежност државних органа. 1947 године основана је Централна управа студентских домова и мензи која је на себе преузела бригу за исхрану студсната, чување постојећег и изградњу новог станбеног фонда. Ове године је решењем Комитета за научне установе, Универзитет и високе школе основана Упрзва за здравствену заштиту студената, која ће се старати о здравственој заштити и лечењу болесних студената, о СтудентскоЈ поликлиници, студентским одмаралаштима и опоравилиштима, о хигијенско-здравственим условима рада и учења студената. Непрестаном бригом Народне власти и наше омладинске организације материјални услови живота студената, из године у годииу, били су све бољи. Они су се стварали успешним извршењем прве и друге године нашег Петогодишњег плана, јачањем привредне моћи наше земље. Колико се променио економски положај студената најбоље се може видети ако га упоредимо са положајем студената у старој капиталистичкој Југославији. СТИПЕНДИЈЕ; Школске 1937/38 године од укупно 8.305 редовних студената стипендију је примало само 136 или у процентима 1,6 по сто, тј. сваки стоти студент. Ове школске године, 1948/49 године, имамо од укупно 22.060 редовних студената 11.500 стипендиста са просечном стипендијом 2.000. динара (овде нису урачунате академије и ВПШ) у процентима 50,2 по сто, тј. стипендију прима сваки други студент. ПОТПОРЕ И ПОМОЋ: Школске 1938/39 године Потлорно удружење студената, и то само на име позајмице, од траженог износа 926.595. динара доделило је 485.620. — динара на 2.776 студената просечно на једног студента 175. динара.

1947/48 године Удружење је доделило на име помоћи, тј. без обавезе враћања 2,893.043. — динара на 6.290 студената, просечно 459. динара на једног студента. У процентима изражен у односу на укупан број студената она износи 31,4 по сто, тј. сваки трећи студент добио је помоћ. Када се узме у обзир да су ову помоћ углавном примали другови који немају стипендију, види се да је готово сваки студент био на неки начин помогнут или стипендијом или новчаном помоћи Удружења. Удружење је од народне власти само у 1946 години примило 1,000.000 динара, док до рата није добијало од државе никакву помоћ. Пре рата у четири студентска дома становало је 680 студената. Данас у пет домова и студентском павиљону "Милинко Кушић“, који је ове године изграђен, станује 2.775 студената, тј. четири пута више него пре рата. У студентским ресторанима су се пре рата углавном хранили они који су становали у домовима. Данас се у нашим ресторанима храни 8.500 студената. Захваљујући помоћи Народне власти и Народног фронта у Београду, за смештај студената само у овој школској години било је додељено 1.200 гарсоњера и девојачких соба. Овде нису узете у обзир оне просторије које су сами студенти нашли, Станбени фонд још увек не задовољава потребе наших студснатл, има неких студената који су због тога што нису могли да нађу станове напустили редовне студије (Пољопривредно-шумарски у Земуну). Да би решили станбено питање као и обезбедили довољан број факултетских просторија Народне власти су одлучиле да у овој години на Новом Београду изграде: станбене просторије за 6.000 студената; Правни, Економски и Природно-математички факултет као и зграду Новинарске школе. Изградња Агрономског и Ветеринарског факултета ће отпочети. Поред тога ће се у Београду у близини Техничке велике школе подићи ресторан у коме ће моћи да се храни око 2.000 студената. Ово ће углавном задовољити потребе нашег Универзитета у 1949/50. У 1935/36 години за здравствену заштиту студената држава је дала суму од 27.900 динара, тј. 5,3 по сто од укупног прихода здравственог фонда или 5,9 процената од уплате чланског улога. Године 1947/48 од Народне власти Здравствено удружење је добило 3,630.961 — динар тј. 47,6 процента од укупног прихода, или 97,6 процента од уплате чланарине. У старој Југославији здравствена заштпта студената била је препуштена самим студентима односно њиховом Удружењу за здравствену заштиту, које је због

минималних средстава указивало помоћ само малом броју болесних студената, а и она није била довољно ефикасна и стална. Године 1935/36 Здравствено удружење је издало за здравстсвене потребе студената 505.510,54 динара, а 1947/48 године за исте потребе Удружење је утрошило 5,522.351,93 динара, тј. 11 пута више. Данас бригу о здравственој заштити студената воде органи наше Народне власти. Уредбом Владе ФНРЈ о обрачунавању и наплати трошкова у државним здравственим установама од 3 јула 1948 године стекли су право на бесплатно лечење сви студенти стипендисти, а неки стипендисти имају 50 по сто олакшица. Ову половину трошкова, уколико постоји предлог организације Народне омладине, може да сноси Удружење. Отворена је у бившсм санаторијуму Пантовић једна од најмодернијих поликлиника у земљи. У поликлиници је у току прошле године извршено 24.499 лекарских прегледа, а у 1939/40 години 2.304 прегледа. Пре рата није било ни једног обезбеђеног места у санаторијумима за лечење туберкулозних студената. Данас има 110 места. Пре рата држава се није старала да обезбеди студентима опоравилишта и одмаралишТа. Захваљујући старању Народне власти ми смо у прошлој години у ове сврхе добили четири виле на Златибору. Отворена су одмаралишта на Авали, у Будви и Петровцу на Мору. Кроз ова опоравилишта је прошло 1.269 студената. За издржавање ових студената утрошена је сума од 2,032.804,59 динара. У 1949 години одобрен је кредит од стране Комитета за научне установе, универзитет и високе школе од 4,800.000. — динара за издржавање студената а 3,500.000. — динара за поправке одмаралишта на мору у Подгори и на Златибору. Ови подаци најбоље говоре колико се видно изменио економски положај студената у нашој социјалистичкој домовини. Они потврђују чињеницу да наша земља сигурним кораком корача у социјализам. Међутим, посебно је питање да ли се ова материјална средства увек правилно користе и пружају онима којима је она најпотребнија и који је највише заслужују. Не може се порећи чињеница да у томе наше организације Народне омладине имају пропуста и грешака. Поједине организације ниеу довољно схватиле озбиљност задатака економско-здравственог сектора. Задаии нису посматрани као политички проблеми. Она се нису упорно бориле да брзо и благовремено помогну члановима Народне омладине у решавању њихових материјалних тешкоћа. Задатак је наших организација Народне омладине, а посебно Економско-здравствених одељења да се упорно боре за спровођење у живот одлуке 111 конференције Београдског универзитета. „Брига о материјалном животу и здрављу свих студената треба да буде свакодневни задатак партиске организације, а специјално руководство партиске организације дужно је да пружи пуну помоћ Народним властима у решавању материјалних питања студената. У том циљу особито ангажовати економско-здравствене одборе (одељења) и контролисати њихов рад. Одборе треба оспособити да не врше само дистрибутивне функције него да руководе и решавају задаћу збри.авања студената - .

ВЛАДАН ПАНТИЋ,

руков. Економско-здравствено! одељења УК Народне омладине

Један студент технике написао јс професору на испиту, на место задатка, да је глупо полагати испит без приручника.

Један део зубне амбуланте новоотворене студентске поликлинике

Нема смисла, овај задатак није израђен ни у једном приручнику. Како човек онда да положи

СА ВЕТЕРИНАРСКОГ ФАКУЛТЕТА

АКТИВ IV ГОДИНЕ ПОСЛЕ СПАЈАЊА СКОЈ-а И НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ

После Заједничког конгреса СКОЈ-а и Народне омладине, омладинска организација Ветеринарског факултета, снажно је коракнула напред и постигнутим успесима постала једна од најбољих организација Народне омладине Београдског универзитета. Тај напредак се најбоље одразио у активу IV године, чији резултат у раду не само потврђује правилност одлуке о спајању наших двеју организација, већ јасно говори о свим предностима, које је то спајање пружило даљем развијању наше Народне омладине. Дктив Наррдне омладине IV године схватио је спровођење у живот одлука Заједничког конгреса као свој најважнији задата. Секретаријат актива, конкретизујући ове одлуке на проблеме свога актива, направио је план рада по свим секторима. Одликујући се свеобухватношћу проблема, план је посебно истакао решеше најважнијих задатака стручног и политичког рада. Но секретаријат актива добро је знао да правилно поставити проблеме, направити добар план рада је само један део посла, и зато је његовом објашњењу свима члаиовима Народне омладине и контроли извршавања задатака посвећена нарочита пажња. Тежиште је пренесено на групе Народне омладине, где се рад почео одвијати добро и интензивно. Конфереицнје група Народне омладине које су се одржавале сваке недеље, биле су радне и конкретне, претресале су сва питања; од дисциплине и учења до питања коме ће се поделити потпорна помоћ. Захваљујући решавању баш ових питаша која интересују сваког студента, проблем доласка на конференциЈе готово се није постављао. Руководство омладинске организације, за разлику од рада пре Заједничког конгреса, сада је озбиљније припремало конференције, дискусију и закључке, тако да су оне све виш е попримале карактер и озбиљност састанака СКОЈ-а. Критика и самокритика постала је у групама Народне омладине, право оружје за исправљање недостатака и васпитање људи. Захтев одговорности за слаб рад умногоме је допринео да неки студенти, који досада нису били везанн за рад омладинске организације, почну све више бивати њ е ни одговорни чланови. Овако добар рад група Народне омладине је нај'већи успех актива IV године Ветеринарског факултета, узрок сеим његовим успесима. У активу Народне омладине обухваћени су готово сви студенти (од 289 студената 280 су чланови Народн е омладине). ЗаЈеднички живот је зближио студснте, тако да се актив осећа као прави колектив. То он није само у извр-

шавању задатака, већ и у културном раду и забави. Недавно је актив на приредби иступпо са сопственим хором, оркестром, фолклором, рецитаторима итд. Приредба није значајна само по томе што показује добар културнн рад, већ и колективни дух актива, а то је за нову омладинску организацију нарочито важно. Резултати учења нарочито јасно показују напредак актива. Велики број заосталих испита говори да се раније о учењу није водило рачуна. Да би то исправили, кроз редрвно посећивање вежбн и предавања, студенти су се озбиљно припремали за Јануарске испите. То ј'е дало резултата и актив IV године пријавно је 720 испита или 2,3 испита на сваког студента. До 8 фебруара положена су 304 испита, пало 40, а одустало 33 студента. Овом успеху треба додати добар рад чланова Народне омладине у научнимгрупама (32 је обухваћено) и велики број демонстратора. Из овог актива велики број чланова Народне омладлине је у факултетским руководствима, секцијама итд. и сви су они добри ученици. Ово искуство актива још нам једанпут потврђуЈ’е да добро органи зован и активан рад у Народној омладини, не само не омета, већ помаже успехе у учењу. Стална брига актива били су вечерњи идеолошко-васпитни курсеви, о којима се дискутовало на конференцијама група, где су критиковани другови који су нередовно долазили на исте. Од 262 пријављена друга на курсеве редовно је долазило 216, што је у поређењу са прошлом годином велики успех. Колективне посете актива биоскопима, позириштима итд., биле су најмасовније и најбоље организоване, тако да је на 11 посета редовно ишло преко2oo лругова. Ако би навели резултате по другим секторима, упоредили њих са ранијим резултатима, добили би исту слику напретка организациј'е. Сви су они постигнути кроз такмнчење. Тако је у радну бригаду уписано 248 другова, а редовно је излазило на рад 245. Слични успеси су постигнути на економско-здравственом и другим пољима рада. Резултати у фискултури, иако премашују план, су незадовољавајући. Међу друговима влада мишљење да су они за њу „стари“. Мора се признати да Ј'е ту нешто „старо“, али то је њихово схватање фискултуре. Као чланови Народне омладине они су дужни да и на фискултурном пољу покажу исто тако добре резултате као и на другим секторима рада. То ће употпунити успех актива IV године и допринети још већим резултатима у раду.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 2