Студент

АНКЕТА МЕЂУ СТУДЕНТИМА ЗАВРШНИХ ГОДИНА ТЕХНИКЕ

СТУДЕНТИ О НАСТАВИ У ШКОЛИ

В. ИВАНОВИЋ

Нашем инжењеру није довољна само добра теоријска спрема. Он на свом послу мора да буде организатор, ствараоц и истраживач. Према томе студенти технике се за такве инжењере морају спремати у својој школи. На пример, ево шта очекује студента машинца кад се сутра буде укључио у привреду: да буде добар конструктор машина и да организује и руководи производњом тих машина. То није лако/Исто тако тешки задаци чекају и студенте других грана технике грађевинце, технологе и др. Техничка велика школа не даје још такве стручњаке, иако је наставни план развијен и прилагођен потребама наше привреде. Ниво стручности сада дипломираних инакењера, иако није нижи од предратног, ипак не може да задовољи потребама привреде. Над питањем шта треба да се учини, које мере да се предузму да би се виво стручности подигао, н тиме одговорило потребама, замислили су се студенти завршних година Техничке велике школе. Разговори о томе нису ретки међу њима, нарочито поводом анкете коју је покренуо Комитет за научн? установе, Универзитет и вслике школе Владе НР Србиј План и програм и_ставе измењени су и проширени али ни до данас нису потпуни. Наша привреда и садржај и метод наставе не развијају се упоредо. У њиховом развоју постоји нссклад који Техничка велика школа мора да отклони. У плану и програму Техничке велике школе има недостатака. Друг Иља Стојановић, студент Грађевинског факултета је на састанку стручног одбора говорио који су по његовом мишљењу недостаци у плану и програму. Они се састоје прво у томе што се студенти на факултету уопште не упознају са организацијом производње. Овај предмет у настави не постоји. Наставни планови нису донесени на време. У њима има увек неких измена што ствара забуну код студената. Примедбе које су давали студенти преко свог стручног одбора нису се узимале у обзир. Има у тим плановима предмета за које не постоје наставници. Донесени независно од усслова који постоје на факултетима они су доста сметали у раду студената. Међутим и у раду самих студената има доста недостатака. Резултати испита, нарочито из математике главног предмета, показују недовољно знање студената. Таква мера као што је увођење пријемних колоквијума пре уписа на факултет учиниће да се отклони недостатак који утиче на квалитет инжењера. Студенти који немају довољно знање из математике не могу да прате редовно предавања. Увођењем колоквијума средњошколци ће математику радити више, нарочито у оном времену пред упис. Колоквијуми у току године из појединих предмета су такође једна од мера које треба увести да би студенти редовно и систематски учили, наставља друг Иља Стојановић. Рад студенагга технике у лабораторији је веома важан. Њега треба потпуно омогућити студентима. Међутим, студенти рударства су на рад у лабораторији морали дуго да чекају а технолозима је због слабе вентилаиије, недостатка бензина и др. ометан рад а то се могло отклонити. Недостатак уџбеника, нарочито за студенте 111, IV и V године, такође је узрок слабе стручности. Универзитетски уџбенипи се не пишу (често због мале новчане награде!), преведених уџбеника је такође мало а предавања многнх професора су слабог квалитета. Студенти сматрају да треба да постоји контрола над предавањима. Неуспех студената на испитима је у исто време и неуспех наставника. Професор треба исто кзо и студент да сноси одговорност за свој неуспех. Целокупан наш рад треба да се усклади са задацима привреде па

чак и пројекти и графички радови, додаје друг Турајлић, геодета. Многи наши радови су веома обимми, често коче и само успешно студирање уместо да доприносе подизању нивоа наше стручности. Затим, сматрам да би и теме студената-чланова научних група требале да буду у правцу онога што је нашој привреди потребно. А, ево, шта каже друг Раишић, машинац о вежбама које су саставни део стручног рада студената: Наше вежбе не пружају нам велике користи. Оне нису увек усклађене са градивом које се прелази. Често професор предаје, а ми вежбамо друге ствари. Број студената се на њима смањује уместо да буде обратно. Наставници не контролишу довољно рад на вежбама. Има професора који предају по старим уџбеницима. Не труде се да нас упознају са новијим тековинама науке. Препоручују нам

старе књиге иако има новијих, бољих издања, истиче друг Дуловић. Исто је тако потребно преБило је недостатака и у пракси студената које би требало што гре отклонити да би она стварно утицала на подизање нивоа стручности студената. Инжењеру школа само донекле помаже да реши све оне задатке који му се поставе. Све друго пружа пракса. А она је прошлог лета била таква да студентима није много користила. Постоје поред ових још низ проблема који захтевају да се реше. О томе шта треба да се предузме да би се ниво стручности будућих инжењера подирао дискутоваће ускоро студенти заједно са својим професорима. Решити све проблеме значи створити могућност да Техничка велика школа испунн важан задатак у Петогодишњем плану да изгради високо квалификоване стручњаке инжењере.

Наша најбољи активи

КОД ГРАЂЕВИНАЦА ПЕТЕ ГОДИНЕ

На новосаграђеном трећем спрату Техничке велике школе налази се учионица „апсолвента грађев«не”. У сали, у макоје доба д-ана, налазе се окупљени сггуденти како седе за столовнма, преморавају, цртају, један другог питају за савет ,ј«дан друтом помлжу. Читава њихова година долази у ту салу свакодневио, гдс заједнички раде, усавршавју саоје стручно знање, проводе заједно слободно време у разоноди другим речима живе заједничким животом. То је њихов начин рада, то је полазна тачка њнхових садашњих успеха. Но тако није било увек. Почело се као а на оста.тим факултетима са кружоцима, али та форма рада није задвољила. Затим је један део студената почео долазитн у оалу да тражи помоћ и користи се искуствима старијих другова сада дипломаца. Убрзо се увидело да је овај њихов долазак уродио плодом. Ова уаајамна повезаност у р®ду користила је стицању н употпуњавању знања, а посебно отклањању последица дугог периода прекида студија за време окупације. Ваљало је привући добре ђаке и уверити их, колика ће бити заједничка добит ако жртвују извесно време да помогну своје у учењу слабије другове. Конференција Народне омладине је рашчистила то питање. Заједнички рад је постао правило. И сада, свнх 69 незапослених студената грађевинаца пете године навраћају у учиошшу. Сви су чланови Народне омладине, што је исто тако последица њиховог заједничког живота и узајамног упознавања. У чему се огледа добра страна o©ог рада? Ако једна група студената проучава исту материју, и ако се слабнји студентп ослашају на искуство бољих, онда ће тежити да сви добро оавладају то градиво јер ће у гтротивном случају њихови другови отићи испред њих, а они остати уса-мљени у раду и изгубити ону подршку коју би имали да рзде упоредо. На тај начин, скупни их рад нагони да не изостају иза осталих другова. ♦ • • У оали висе графикони који показују усаехе по групама који су путоказ њиховог пута ка завршетку студија. Ту су имена најбољих У такмичењу: Вујановић МихаЈло, Групче Ристе, Тодоровић Бранко. Бор>ели Младена. Сви они већ досада стопроцентно испунили своју обавезу. Таквих на петој години кма 29. Од 184 испита колико су се обавезали да дају у овом исшггном року, грађевинци пете године су досада положили 117 Деветсрииа су узелн обавезу да ће дипломирати, а 10 је липломгерало. Петоро су узели рбавезу да радс дипломски рад. а осморица га раде. док су тројица већ предалч своје дипломске ратове. Досадз је израђено 108 пројекзта.

„Ови графикони рећиће вам биће ускоро измењени новима, који ће дати пуну слику нашег рада, јер садашњи показују само повремена померања у стручном раду. А ми смо осим полагања исгтита узели и друге обав-езе: да идемо на радне акције, да похађамо уредно курссве, да организујемо ша«-турнир, да учинимо месечно по једну колективну посету, да одржимо месечно по једа« реферат са политимком темом." Од тога је већ нешто досада извршено. Радна бригада је једанпут излазила на рад. На курсеве су ое ‘•пријазили сви, а посећује их редовно 93 по сто студената (изостанци су махом оправдаки). Одржан је шаховски турнир са 24 учесника. Учињено је оедам колективних посета и одржана су досада два реферата са политичком темом. Да би се могао имати целокупни преглед оваквог ра'Да сваког појединца установљен је нови сиотем графикона. • * • Студенти Гра!)евинског факултета пете године раде добро. Али досадашња искуства показују да се може радити још боље, Досад још није спроведена појединачна контрола. Плаа разбијен на меоеце није се у&ек повољно развијао, али се после сваке иитервенције организа.ције Народне омладине побољшавао. Ноеа контрола неће бити само повремена. Она ће бити спроведена на тај начин што ће сваки студент имати свеску, коју ће всдити сам и у њу убележавати све промене у своме целокупном раду. Обавезе у будуће увек морају битн реалне. То постижу студенти грађевине пете године на тај начИн, што организација унапред обавести студенте о значају обавезе групе као целине, и обавезе сваког појединца, давајући на тај начин сваком студенту времена да о својој обавезн зрело промисли. Образује се комисија која два дана прсд конференцију проучава обавезу сааког члана, назначујући могућности за повећање или за омашење обавезе. Тај задатак може комисија поуздано извршити благодарсћи опет само заједничком раду који је омогућио да се сви студеити тако добро упознају, да знају шта ко вреди и шта ко може од себе да да. Тако су обавезе постале реалне и може се с поуздањем очекивати њихово пуно испуњење. Нови систем графнкона, и нова поједнначна контрола уз реалност обавеза омогућкће да се у потпуности развије тзкмичарскм лух и даће слнху такмичењз н његове резултате од самог почетка. На тај начкн ће бити омогућено и унутарње такмичење измсћу саобтчћајаца. констг>укт:'в , ч' 1 и хидро-техничарз.

С. Беговић

БАКСУ3

Испиитни рокови; јануар-фебруар. Фебруар-јануар. Недоумица. На који рок ваља ићи, питају се студенти Техничке велике школе. И пада одлука: и на један и на други. Јануарски рок је проба, а претстава је у фебруара. Тако је мисилио и Јова, студент технологије (име је измишљено, али је догађај истинит). Јова је на трећој години а има заостали испит из механике. Спремао се као и други. Рачунао је: статику сам полагао, из отпорности ћу сигурно пасти димензионисање греда и еластична линија, то је ситница за мене. Динамика?! Е, то је мало тежи проблем. Учио је из бележака својих другова и није спремио нека тежа питања. Мислио је овако; математичко, клатно је већ пало у прошлом' року значи, није актуелно у овом; „Конзервативне силе“ су пале у претпрошлом року значи, ни њих не треба радити; „стрму раван“ професор Вороњец није ни предавао, а сад ако је баш толики баксуз те падне питање „слободан пад у ваздуху" онда не остаје ништа друго него да узме пушку па да се убије због баксузлука. Целе ноћи пред испит сањао је професор Лазаревића како једном огромном „Герберовом усред велике сале размахује гредом" са два препуста у рукама, а професор Вороњец сео на врх Ајфелове куле, запалио цигарету и поручује студентима: Нађите ми отпорс ослонаца и силе у свима штаповами ове решетке. Поред тога пронађите ми за колико ће се померити врх ове куле под утицајем ветра чија сила износи две тоне. Све му је то прошло кроз главу на путу за факултет... ★ Испит! Аууууууууу!... прошло је кроз салу кад су прочитани задаци. Нико се није надао да ће пасти „решетка". Јова се сетио Ајфелове куле. И у задатку се тражило померање тачке под утицајем силе од две тоне. „ластична линија" коју су сви очекивали није дошла. Задатак из динамике гласио је: центрифугално клатно. Јова је израдио динамику, а погрешио у задатку из отпорности. Позвали су га на усмени. За два дана која су му преостала до усменог испита није имао врсмена да обради питаг ња из динамике која није знао. Професор Лазарсвић поставио је на усменом испиту прво питање: конзола са концентрисаннм оптерећењем. Јова је то израдио. Још треба да одговори из динамике и готово. Г. Вороњец поставаља пнтање: Да лн знате шта су то коизсрвативне силе? Јови се смрче пред очима. Изведите математиичко клатно. На обз питања Јова одговара: ~не зта-м”, а затим искрено прнзнаје: „нисам обрадио ова питања коизсрвативне

силе“, „математичко клатнои „стрму раван“, а у себи је помислио: „слободан пад“ ваљда неће пасти порсд толиких питања“. Оба професора су му уважила ово зато што је искрено признао, и поставаљају треће питање; Објасните шта је то „слободан пад у ваздуху“. Јови се отсекоше ноге, нешто га жацну посред срца. остави креду и пође. Као кроз сан чуо је речи професора Вороњеца: Дођите у фебруару! Баксуз или незнање? Ни једно ни друго, Јова је стекао искуство и потврдио народну пословицу: Искуство се скупо плаћа.

Зоран ДИМИТРИЈЕВИЋ

У УЛОЗИ КАМЕЛЕОНА О продуженом јануарском испитном року деканати и неки руководиоци Народне омладине на ТВШ давали су променљива обавештења, одричући се често претходних.

(15-ХП-48) Другови, сјајна прилика! Два испитна рока за једа« првдмет.

(15-1-49) Другови, један рок у јануару и, евентуално, (још се не зна) у фебруару.

(25-1-49) Опростите, другови, мало сам се пребацио. Постоји само један рок јаиуар или фебруар.

Број 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3