Студент
ву гледајући у патос. Фратер је Лагано хркао. Па... шта се ради у Рзнићу, пљачкају ли? Голе ће, бре да вас оставе! И Идризу задрхташе дуго обрве пиљећи у чивчије. Уздрхталим прстима он отвори табакеру са столице, баци двије цигарете Рамадану и Салији, упали своју, и поче халапљиво ву* ћи дим. —* Значи тако: дођоше опет Црногорци да владају. Сад ће све муслимане да кршћавају. Нагнаће их у буљуцима као девесто... које оно бјеше... аха, тринајесте, све у Бистрицу! А зима као ова пуца лед као стакло... Сјећаш ли се Рамадане? Сјећам, ага, сјећам... како не, < — додаде одмах Рамадан, а у се би се присјети: „Твога оца нијесу крстили; имао је пите и лира.“ А Идриз-ага одмах упаде: Па шта сад чекате Шнптари?! Шта сте савили шију као волови у јарам? Ћутите као жене! • Идриз повуче дим зажмуривши. Оћете ли да вас опет боду ' вилама у задњицу док клањате, да виде газитс ли закон Алаха... (Он је већ заборавио да су ова двојица католици). ПатерТома се разбуди. Што се не борите хришћани?! Хоћете ли да вам жене откривају? Силоваће их тако ми
оног Христа, —■ и он показа прстом на бронзани рељеф распетог Христа иа зиду више агиног крсвета. Нијесу до сада никаквог зулума чињели... упаде Салија, по обичају да се истрчи. Рамадан га мрачно попријечи оунма: „Ех, мој Салија, заборавио си како се разговара са газдом. Не држи те ага да те гоји, него ребра да ти броји.“ Салија само стегну мршаво лице. Идриз замишљено оћута нско* лико минута, па хтједе поново да плане, а поглед му паде на попа, на његову модру, обријану главу, блијсдо чело са всликим наборама над зараслим очима и помисли: „Како се ужирио крмак убамбречио се као мјешина." Затим лагано, неодлучно рече: Треба да се дижу Шиптари на оружје, док је вријеме. Како ћемо ага, да оставимо фамилије. Народу се не чини зулума. Сиротиња је увек сиротиња, а богатима није рђаво... Рат јс отишао, не повратио се дабогда! поче Рамадан мало слободније. Како то: „не чине нам зулума“! Гоне нас, бре, као псе, а то је као да вас гоне. Зар тако, бре? Двадесет година сам ти земљу дапао да радиш! Идриз поче да виче: Где је леб, где је месо ноћас, а? Оставили сте ме да цр-
кнем као пас... Да није овог попа... Фратер стрекну из дремежа као да се оклизну по леду. ■ Ааа... простења од кроз нос и мљацну устима. Треба се борити, рече не знајући о чему је рсч и потом поцрвене као куван рак. Идризу би нелагодно, извади цигарету не нудећи чивчије. Траже ли ме? упита осоро. Како су ми дјеца? Партизанн не питају за тебе. Узели су ономад три овна... ево цедуља... ревизиција кажу. Дјеца су добро и жена... Баци то! Нсго... приђите ближе да разговарамо:,. и он показа очима на успаваног фратера... ★ Рамадан се колебао више од два мјесеца да ли да сруши мост преко Дубравке, као што им је иаредно Идриз-ага. Није он био иеодлучан, него га је иешто последњнх мјесеци довело на раскрсницу и још се није могао одлучити којим путсм да крене. Често је говорио сам ссби: "Каква је то штета, вслика штета за нас... Воз вредн више него сто парн волова, тако ми бога. Како ћемо ићи за Пећ ако срушимо мост? Нама је горе... А опет међу овим партизаннма има и Шиптара, да није ту што лукаво...
Ага кажс куку од партизана, а Суљ одбороник каже сад смо ми аге. Е, не знам тако ми бога!* Мучен'мислима, ишао је по се* лу; није му се радило. Одлазио је понекад са осталим сељацима на раднс акције. Једног дана док су копали каналс за наводњавање њива он се тобоже случајно примаче до Јефта, свог сусјсда, и уз разговор га упита; 'Да ми кажеш Нешто право Јефта. Ти си одборник па знаш... Ајд дај "бесу“ да ћеш право да кажеш... Гледај, што ти мислиш овај партизани пе раде рђаво, а агу не могу, тако ми бога, више да носим. Ко има да будс подобро: ага илн партизани?“ Јефто се смјсшио искрености Рамадановој и, уфитиљивши брк, поче објашњавати... „Лаже овај Јефто, мислно је Рамадан, како може да буде добро за сиромах? Сиротињу и бог не трпи... Е доћиће вала и пашс врнјсмсГ У уторак око пола ноћи дођс Сзлија код њсга са килограма дииамита. Рамадан се колсбао, у почетку није хтио ни да чује за минирање моста; дуго су се препнрали у мрачиој колиби. Салија је брзо говорио; Како год хоћеш... Идриз-ага Је запретио; куршум вам не гиие! Истјераће нас са земље. И мени
се, бре, не иде, али... Ако нас ртјера где ћсмо, дјеца ће да нам помру од глади. Кад сиђоше под мост, вода је била модра, мрка. Ситно ошускан>е по обали једва се чуло. На другој обали уздигнут ивицом ливаде густ зид врба у тами. Рамадан извади обле штикове у масној хартији из њедара. Поче их мирно слагаги у „слијепи" прозорчић. Калнја је звјерао около да ко не наиђе. Шаптао је Рамадану: „Па то не ваља ""ако, ништа сг нсће срушитиГ Рамадан нијс одговарао. И даље је мирно слагао, као да ужива у томе и кзда склони све штикове одви дуг фитиљ. Громо напипа шиби* цу... У том моменту од Рзнића дуго запиштз локомотива. Рамадан кресну неколико пута мало уздрхталим прстима и кад ситан пламен заигра у тами он баци и фитиљ и шибицу у воду. Окренувши сс он пође без ријечи. Салија пристаде за њим. Рамадан? Јели ово добро за нас, питам ја тебе, а? гласно рече Рамадан и поћутавши, сам одговори, Јок! Одозго од села тутњала је локомотива избацујући високо ројевс варницт кроз ноћ. Рамадана прође нека језа и поче дрхтати
Данило Нииолић
КОНФЕРЕНЦИЈА МЛАДИХ ПИСАЦА И УМЕТНИКА
У суботу 12 фебруара одржана је конференцнја младих писаца и уметника Београдског универзитета. Конференцију је организовао Клуб младих писаца и уметника *Бранко Крсмановић“. Реферат о организацисним питањима одржао је Голуб Добрашиновић. После дискусије изабрана је управа клуба, и за претседника Голуб Добрашиновић. За руководиоце секција су: ЈБубо Станојевић за литерарну, Александар Лакнћ за ликовну, Динка Мијатовић за музичку секцију, Ераковић Вукашин за кружок филмске и позоришне критике; у уметничку комисију изабрани су: Радомир Константиновић, Павле Броз, и Данило Николић. ★ Највише се говорило о организационим питањима, али без дубље анализе и закључака. Почетком ове школске године литерарна секција се укључила у клуб. Октобра месеца основан је
кружок за филмску и позоришну критику, којн је за кратко времс окупио неколико десетииа чланова. Комитет за кинематографију пружио је помоћ у предавачнма и литератури. На иницијативу агитпропа Универзитстског комитета КПС формиран је од литерарне секције, кружока за филмску и позоришну критику и претставника Ликовне и Музичке академије, клуб младих писаца и уметника Београдског универзитета. Конференција је требало да анализира рад, али је то учињено доста површно и у рсферату и дискусији. Није довољно само нанизати успехе него нстаћи искуства за будући рад. Литерарна секција је у протеклом периоду одржала две књижевне вечери. За разлику од прошле године те вечери биле су са дискусијама па због тога много корисније и за писце. И поред лоше агитације на њима је било присутно око 200 студената. Али Академија поводом 70-годишњице смрти Ђуре Јакшића била је сла* бо посећена. У децембру је одржано саветовање са члановима удружења књижевника Србије на коме су читали своје радове 10 чланова ове секције. Оваква форма показала се веома корисном. У повезивању са радничком, сељачком и средњошколском омладином Београда, као и са омладином Србије, секција је постигла видне успехе. Крајем првог семестра гостовале су екипе у Панчеву, у предузећу "Југоштампа* у Новом Саду, сељачкој радној задрузн "Ловћенац* и 111 женској гимназији. На факултетима је одржано 12 литерарних састанака. Секција је имала и два радна састанка. На једном је члановима подељено за обраду 30 бнографија наших народних хероја. Кружок за филмску и позоришну критику одржао је у току новембра и децембра 5 теоретских састанака. (2 из историјата позоришта и 3 из области кинематографије), дискусије о филмовима "Софка“ и "Шепртља". Организоване су 2 претставс за студеЈЈте и више за чланове кружока.
Сарадња са Удружењем кн>ижевника Србије није била довољна. Може се наћи начина да убудуће Удружење или поједини књижевници пруже већу помоћ литерараној секцији младих писаца Београдског универзитета. Питања: план рада, евиденција чланства и уклањање из секција "почасних чланова*, помоћ факултетима и диисциплина постављају се пред клуб као основне мере за побољшање рада. На фестивалу Београдског универзитета који ће се одржати у мају, наступиће и млади писци и уметници. Стогаје већ сада потребно вршити припреме. Конференција није довољно анализирала рад, нити је на темељу искустава и претстојећих задатака донела одређене закључке, сем неколико доста општих које је реферат набројао, Конференција је оглашена као "свечана изборна конференција*, међутим изборни део добио је другостепено место.
Конкурс
Културно-уметниичко друштво Београдског универзитета расписује конкурс за награду нацрта за значку друштва. Нацрт треба да садржи следеће елементе: 1) Припадност друштва омладиви Београдског универзитета; 2) Назив Културно-уметничко друштво ”Бранко Крсмаповић* 4 3) Обележје природз делатности друштва (хорско певање, фолклор, драма). Најбоље израђени нацрти биће награђеми следећим наградама: I награда 4.000. динара, 11 наградћ 2.000.- динара, 111 награда 1.000. динара. Рок за подношење нацрта је 1 март 1949 године. Из Секретаријата Културно уметничког друштва "Бранко Крсмановић“
Културне вести
Годишња изборна конференција хора и фолклора Културно-уметниичког друштва ”Бранко Крсмановић“. Дана 19. 11. 1949 године одржаће, у својим просторијама, годишњу конференцију чланови хора и фолклора културно-уметничког друштва "Бранко Крсмановић*. Позивају се сви чланови хора и фолклора да присустпују овој конференцији.
Из песникове поруке
У стиху рећи истину свима И чврстом вером, топлином авука Будити треба младости жар. Нска порасте, буја ко плима И стиха мога топла порука: Перо и срце роду иа дар. И онда кад ме не буде више, Жеља и мисли, сећања блага, Кад све умиме: и бол и сјај, Кроа шум ветрова, жамор кише ЗвониКе једиа песма драга: Народу перо и срце дај. Данас песниче, велики друже, Људи у строју, ђаци иа клупа Напамет анају сваку ти реч. Твоји стихови по земљи круже И твоје срце са иама ступа У аграду белу што расте веК. Све речи твоје-младице жеља, Сви снови твоји што шапКу ве«е, Сву љубав што си утко у стнх Расклапају се ко поља беља Наших видика. Пред наше зене Израста лепши још земље лик.
Владета ВУКОВИЂ
О новим кадровима драмског студија
Одмах по ослобођењу позорицгни живот у нашој земљи захваљујући свесрдном помагању народних власти брао је креиуо напред. Појавио се велики број талентованих младих људи са упорном жељом да постану позо* ршини уметници. А како се упоредо са развојем културног живота јавила и потреба за проширењем уметничког ансамбла У нашој земљи, Народно позориште у Београду основало је Драмски студио. Његов главни задатак био је правилно развијање талената и„ употпуњавањв кадрсва. Велики број пријављених на конкурсни испит потврдио јс неопходност једне такове школе. При при Јему и поред великих потреба за новим кадром, критеријум комисије био је строг у толикој мери да је од 180 кандидата примљено свега 18.
Школовање у студију по првом наставном плану требало је да траје 2 године- После годину дана продужено је на три године јер се увидело да су две годнне кратке за савлађивање великих задатака постављених пред нови глумачки кадар. Предавања у Драмском студију поверена су нашим истакнутим глумцима и позоришпим радницима и професорима Уннверзитета, Сви се они труде да своје знање пренесу на младе ученике. Напори на савлађивању потешкоћа са којима су се студенти и нрофесори сударали били су награђени. Ученици Драмског стулија треће године са неколико млађих другова и другарииа
узели су учешћа у Фестивалу Народне омладине Југославије и комадом Млада гарда од Фадјејева однсла прву награду. Поред свог свалодневног учења ученици ове школе узели су активног учешћа на радним акциј-ама. О младкна Драмског студија учествовала је 100®/о на кзградњи пруге Шамац —Сарајево, као и на изградњн Новог Београда, Овс године прва генерација Драмског студија завршава своје троподишње школовање. Они очекују да ће нм руководство Народног позоришта у Београду пружити све могуКности за уса* вршавање у практичном раду, Први кадрови Драмског студија преносиће ускоро праву позоришну уметпост у широке иарод* не масе, и тиме испуњавати свој одговорни задатак.
Горлана Петровић
БроЈ 2
НАРОДНИ СТУДЕНТ
5