Студент

21 ФЕБРУАР- ДАН СОЛИДАРНОСТИ СА БОРБОМ ОМЛАДИНЕ KOЛОНИЈАЛНИХ НАРОДА

Порука претседника Међународног савеза студената СГУДЕНТИМА СВЕТА

21 фебруара ове године демократска омладина света манифестоваће своју колидарност са омладином која се још увек бори за своју националну независност. Мрља је на нашој цивилизацији што чак и после успешног рата лротив фашизма, још увек на свету постоје силе које угњетавају колонијалне народе. Срамота је што чак Повеља Уједињених нација, усвојена 26 јуна 1945 године, када говори о овом проблему, веома пажљиво бира речи. У вези са несамоуправним телима у Декларацији се каже: „Чланови Уједињених нација који су лреузели на себе одговорности за управу над територијама чији народи још нису постигли пуну меру самоуправе, признају начелно да су интереси становника тих територија изнад свега и преузимају као светињу обавезу да у оквиру система међународног мира и безбедности који се успостављају овом Повељом, у највеђој мери произведу благостање становника свих територија и у том циљу; а) Да обезбеде, с дужним поштовањем за културу дотичних народа, њихово политичко, економско, социјално и васпитно налредовање, правичан поступак и заштиту од злоупотребаИпак погледајмо стварну ситуаЦију. У извештајима индивидуалних студентских делегата на седници Савета Међународног савеза студената у Паризу истичу се две стварности: прво, огроман пораст демократских снага у оним земљама где радничка и студентска омладина иду раме уз раме са осталим народом; друго, све већи притисак метрополитанских сила с циљем да угуше ове демократске снаге и да покрену нове империјалистичке ратове. Природно је да је омладина највише погођена овом ситуацијом. Ја имам на уму демократске студенте Кине, који се боре против Чан Кај Шека и других коруптивних агената, Волстрита, за истински мир, за своју националну независност и за истински демократско образовање у својој земљи. Њихов покрет стално расте и крунисан је огромним успесима. Ја имам на уму храбре студенте Индонезије, чије су универзитетске студије биле прекинуте најбруталнијим и најциничнијим нападом холандских империјалиста. Они се такође боре против својих непријатеља којн покушавају да допринесу њиховом „блаГoстању“ оружјем добивеним у оквиру америчке помоћи. Цинизам холандских и америчких империјалиста окарактерисан је поступком према Хатиној влади која је била „тројански коњ“ против интереса индонежанског народа и сама терорисала демократске елементе у Индонезији. Ја имам на уму све наше колеre у Виетнаму, Малаји, Бурми, Цраку, Палестини, Индији и свим другим колонијалним, полуколонијалним и зависним зсмљама, напросто у оним земљама за које Повеља Уједињсних нација тако лажљиво каже „чији народи још нису постигли пуну меру самоуправе“, и који се боре против колонијализма у свим његовим облицима. Сви они имају право на највећу симпатију и најосновнију моралну и материјалну подршку свих демократских студсната и омладинаца у читавом свсту. Они су у првој линији бораца за идеале Л\еђународног савсза студената, јер у свету не може никада бити истинитог и праведног мира докле год империјализам нс нестане са земљине површипе. Мир и национална независност су међу првим предусловима за демократско образовање. 21 фебруара 1949 године одлучвије него икада раније: Напред за мир, националну независност и демократско образовање!

Борба за демократизовање просвете јесте борба за националну независност

Ледна од главних лозинки за 21 фебруар, дан међународне солидарности са омладином која се бори против колонијализма, јесте борба за демократску просвету, јесте борба за националну независност. Никакве националне независности, никакве демократске просвете то је истинска ситуација која је одавно постојала и која је данас нарочито изразита у колонијалним зависним земљама. Доклегод постоји империјалистиичка доминација једне земље, потпуно је немогуће имати демократски систем просвете. Политика која се састоји у томе да се огромна већина становништва држи у незнак?у, политика која се састоји у томе да се студентима не дајс никаква материјална помоћ, да им се одузима свака грађанска и академска слобода, политика која покушава да у школама и универзитетима има само лојалне и послушне слуге, јесте битан саставни део колонијалне доминације. У циљу побољшања стања npoсвете у колинјалним и зависним земљама студенти воде борбу npo тив колонијалног експлоатисања. Један од најглавнијих циљева М. С. С. јесте да помогне студенте

колонијалних и полуколонијалних зависних земаља да постигну свој пуни социјални, економски и просветни развитак. s У борбама које су студенти колонијалних и полузависних земаља водилн до данас за побољшање својих услова, за учење и демократску просвету, они су стекли много драгоцених искустава. Студенти Индије и Пакистана отпочели су почетком 1938 године важну борбу против повишења

школских такси за побољшање својих материјалних прилика. У току августа и септембра прошле године били су образовани по покрајинама, широм читаве Индије, демонстрације, зборови и заседања који су били саставни део ове борбе. Влада је покушала да сломи ове демонстрације бруталном силом. Стотине студената били су бијени, хапшени и бацани иза тамничких решетки. Борба за боље услове рада студената мобилише их такође у борби за истинску националну независност. Баш са тога разлога је херојска борба кинеских студената у градовима који су под влашћу Куоминтанга, борба за побољшање њиховог материјалног положаја, против политнке гладовања Чанг Кај Шека, постало моћно обележје у борби за окончање грађанског рата. Овај покрет био је други фронт за ослобођење кинеског народа, фронт који је успостављен чак и у градовима Кине под влашћу Куоминтанга. Народи и студенти Вијетнама, у току рата за национално ослобођење од владавине француских ко лонијалних освајача, придавали су и сада придају велику важност борби против неписмености. Овај важни део борбе за демократизовање просвете обезбедио је мобилизацију студената у покрету отпора против завојевача. На тај начин, студенти колонијалних и полуколонијалних народа, борећи се за демократизацију просвете, активно учествују у револуционарној борби за националну независност.

Студенти Индонезије боре се за националну незавпсност своје земље

Графикон непнсмености у коло«и-јалним земл*ама. Бројеви с леве стране означавају процешт неписмености. Из графикона се очигледно види да је у ослобођеним крајевима Индонезије и Виетнама неписменост све мања

Тешки услови живота омладине Јужне Африке

Данас је, вероватно, Јужна Африка једина земља у свету у којој постоје закони који забрањују већини становништва да повиси своје квалификације и да врши свој квалификовани рад. Разлог је томе џјто незнатна мањпна белог становништва, која бира парламеиат у коме могу да учествују само лица европског порекла има потребу за неисцрпним извором јсфтине радне снаге, за руднике злага, дијаманта и за своје плаитаже. Као пример дискриминације таквог облика може се навести „Закон о боји коже“ од 1926 roдине, који се сматра актом цивилмзовапе радничке политике, а забрањује афрнканцима да се баве квалифнкованим радом у индустрији. У данашњој Јужној Африци, после два века колонијалне владавине белих, међу 8,000.000 афричког становништва, неманиједног црног инжењера, архитекте, апотекара или машинисте. Африканци се запошљавају као дрвосече и водоноше. Све струке и дужности где се тражи квалификација, резервисане су за претставнике беле расе, Беспослица је највеће зло за младог радника. Државна политика уперена је ка кочењу пораста градског и индустриског становништва. Као последица тога омлана Јужне Африке нема никакве наде на стално запослење, а убудуће може да рачуна само на повремени рад. Што се тиче услова рада и плата афричких радника, они не одговарају захтевима цивилизације и у неким су случајевима потпуно нечовечни. Радници на фармама нзложени су физичким казнама и другим варварским и нечовечним мерама, живећи непрекидно у страху и ужасу. Смртност африканаца од туберкулозе је највећа на свету 1200 на сваких 100.000 становника. 70 по сто афричког становништва болује од туберкулозе. Према извршеном предрачуну, ако се смртност не смањи, кроз 100 година у Јужној Африци неће остати ни један африканац. Смртност деце износи 600—700 деце на сваку 1.000. 70 по сто целокупне афричке деие води полугладан живот. Лржавни трошкови на затворе и полицију износе 3,000.000 фунти годишње, док је проценат криминалитета у Јужној Африси најве-

ћи на свету. Али, зато за просвећивање африканаца, влада даје свега 1,000.000 фунти, Право на стручну наобразбу, као и на свако друго школовање резервисано је за беле, па чак и ако Африканац стекне струку у иностранству, на пример електричарску, он у својој отаџбини не може радити у тој струци, због боје своје коже. У трговачким и техничким стручним школама моry да уче само бели, док су остали 8/10 становништва лишени тих елементарних права. Законом је забрањено постојање синдиката који окупљају афричке раднике. Африканци штрајкачи кажњавају се законом, јер се штрајк сматра злочином. Сваки синдикат, у којем су учлањени африканци, може према постојећим законима да буде забрањен. Али и поред тога, синдикати Јужне Африке јачају и повећавају своје снаге, без обзира на то, што немају легални апарат у борби за побољшање услова рада. У развитку синдиката Јужне Африке одиграли су велику улогу млади африканци, индуси, па чак и бели радници. Стварање синдиката, који окупљају у својим редовима африканце, говори о порасту борбеног духа младих афричких радника. Солидарност и подршка демократске омладине читавог света, не само да ће пружити знатну помоћ афричким радницима у њиховој борби за побољшање њихових животних услова, него ће показати читавом свету истински карактер режима који влада у овом делу Британске империје.

7U“/e афричког становништва болује од туберкулозе

1 марта почиње општи студентски преглед

Познато је да међу нашим студентима има релативно велики број оболелих од туберкулозе, као последица тешких економских и нехигмјенских услова живота и рада, како за време старе Југославије тако и за време рата. Да би се тим друговима мо* гла пружити радикална и ефикасна помоћ, требало их је на време открити и издвојити било у болницама или санаторијумима и, углавном, имати јасну слику и тачан број таквих болесних студената. У том циљу, одмах на почетку рада нашег Универзитета, организован је општи студентски преглед, а доцније још два, али су, нажалост, сви ови досадашњи прегледи остварени само делимично, пруживши нам непотпуне и недовољно поуздане податке. Анализирајући све ове дооадашње прегледе неуспех произлази, највећим делом, због несавесног и неодговорног става многих студената, због несхватања важности значаја ових прегледа, Преглед се обављао флуорографским снимањем плућа и свако закашњавање или недолазак ометало је правилан и плански развој прегледа, а често и упропашћавање филмова, до којих се није лако долазило. Дешавало се да многи студенти после снимања нису долазили на клинички преглед или посебно снимање плућа, неки су губили снимке и картоне, а било је и таквих који уопште нису долазили на преглед. Због свега овог, прегледи нису могли дати коначне и тачне резултате који би нам омогућили увид над свим туберкулозним болесницима и правовремено изоловање и лечење. Поред ових пропуста, било је и појава недисциплине, «е-другарског понашања, нереда и слабе бриге о народној имовини. ИмаЈући све ово у виду, овогодишњи преглед, који ће почети првог марта, треба обавити са пуно озбиљности и детаљно израђеним планом! Преглед има за нас вишеструки значај. Пре свега, о« ће открити и све оне другове који не слуте да су болесни од те страшне болести, туберкулозе, или да нагии>у њој. Затим, откриће оне другове код којих је процес обољења тек у зачетку и код мојих је потребно учинити све да се процес локализује санаторијумским или болничким лечењем. На краЈу, о« ће дати тачаи број и истиниту слику здравственог стања свих на» ших студената- То је јидини начин да се правилно, организобано и ефикасно пружи помоћ свим болесним друговима, било слањем у санаторијум, болиице или у наша олоравилишта, да се обезбеди исхрана у Дијеталној мензи, ставе под највећу лекарску контолу, пружи им сва могућа материјална помоћ и укаже највећа другарска пажња. О значају и важности овога прегледа студенти ће много више бити упознати преко брошура, које ће им бити подељене на факултетима. Тамође, факултетске секције обавестиће студенте о распореду прегледа, месту и току читавог прегледа. Да би успех овогодишњег прегледа дао потпуне и жељене резултате, сви се морају строго придржавати реда и плана прегледа, морају обавезно и тачно на време испуњавати све оно што се од њих буде захтевало. Не сме се дозволити да се и ове године понове оне исте грешке и пропусти из ранијих прегледа и да сав посао буде узалудан. Поред наредбе Ректората, да се ником неће оверити семестар ко не буде имао потврду о прегледу, правилно је ако се очекује, да ће студенти коначно схватити сву озбиљност овог прегледа и помоћи да се и овај задатак са успехом изврши.

Ж. Тасић

8

Одговорни уредник Влада Митровић, ст. прева. Уредништво и адвшнистрапита Београд. Балканска улица 4. гелефов 23*464; број чековног рачуна 1-9060360. Штампарија „Омладина”, Београд, Војводе Мишића улица број 19

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 3