Студент
IV ГРАДСКА КОНФЕРЕНЦИЈА Народне омладине Србије за Београд
У суботу је одржана Четврта градска конференција Народне омладине Београда, на којој је, извештај о раду Градског комитета Народне омладине Србије за Београд у 1948 години поднео секретар Воја Вуцелић. Подвлачећи значај конференције друг Вуцелић је нагласио да је наша организација ојачана и учвршћена те да је „под непосредним руководством наше Партије израсла у снажну масовну организацију, која у својим редовима васпитава 97% омладине Београда, која је приликом избора за органе Народног фронта изашла са 95% на изборе, док су зајам уписали 74.163 омладинца и пионира у износу од 42,971.350 динара“. Идеолошко јединство наше организације, наставио је друг Вуцелић, постало је још чвршће, нарочито после историске одлуке Петог конгреса КПЈ о спајању СКОЈ-а и Народне омладине. Народна омладина Београда извршила је часно све задатке које је пред н»у постављала Партија и наш народ. Успеси наших народа у 1948 години на изградњи социјализма утолико су већи, што смо морали да се боримо са непрсдвиђеним тешкоћама, које су проузроковане фамозном Резолуцијом Информбироа. Насупрот свих тсшкоћа и клевета које су нам неправедно нанете наши народи и омладина још чвршће и јединственије стоје уз нашу Партију, Централни комитет и друга Тита борећи се за што бржу изградњу социјализма у нашој домовини. Настављајући са изношењем постигнутих резултата референт је говорио о оспособљавању омладине за стручне раднике и рекао: „У 1948 години формирано је 208 омладинских радних бригада са 40.625 омладинаца, рекао је Вуцелић задржавши се на учешћу омладине у радним акцијама. Бригаде су радиле на разним објектима као: „Звездара", реконструкција улице Кнеза Милоша, Нови Београд и другим местима. На свим овим радовима дато је 1,275.000 радних часова. На радовима ван Београда учествовало је 30 бригада са 5.375 омладинаца. На Ауто-путу, Новом Београду, црузи Кучево —Бродице, хидроцентрали у Маврову и на прузи у Панчевачком Риту омладина Београда дала је 1,220.000 радних часова. У 1943 години омладина Бсограда дала је укупно 2,495.000 радних часова што у новцу износи 32.037.694 динара“. У извештају су затим изнесени резултати агитационо - пропагандног рада, који су далеко бољи од резултата у 1947 години. Организациј'а Народне омладине је објашњавала међународне политичке догађаје, упознавала омладину са задацима социјалистичке изградн>е, раскринкавала ратно-хушкачку политику империјалиста и објашњавал» суштину Маршаловог плана. Омладина Београда правилно је схватила став наше Партије у вези са Резолуцијом Информбироа и објашњавала исправност политике нашег Централног комитета. Од доношења плана идеолошко-политичког рада до данас формирано је 1.606 кружока са 38.830 омладинаца. До данас су одржана 4.032 предавања. Кутурно-просветни рад у првој половини прошле године одвијао се у такмичењу за фестивал омладине Београда, а у другој половини у припремама за фестивал омладине Југославије. У току такмичења дато је 119 приредби и одржано девет реонских и градских смотри. Другог дана одржавања конференциЈ'е, Божидар Михајловић, политички секретар Градског комитета Народне омладине поднео је реферат „О наредним задацима Народне омладине Београда у 1949 години". Он је између осталог рекао: Омладинске организације у београдским срелњим школама и факултстима треба у овој години више него досал ла развијају дискусије о квалитету и идеј-
ности предавања, о начину изучавања појединих предмета, о појединим нејасним стварима из разних области и да на тај начин употпуњују своје знање. Народна омладина на Универзитету треба да настоји да успех на испитима буде много бољи него прошле године, да се бори за редовно полагање испита и да заоштри контролу доласка на предавања и вежбе. Посебан задатак омладине Београда је рад омладине у установама. Недавно је формирана организација Народне омладкне у установама Савезне владе и Владе Народне Републике Срблје која треба у овој годиии преко својих актива у појединим установама да поведе борбу против бирократије и недисциплине. По рефератима развила се дискусија у Koj’oj је узело учешћа велики број делегата. После дискусије донета је резолуција о наредним задацима Народне омладине Београда. На крају је изабран Комитет Народне омладине Србије за Београд од 35 чланова.
Помоћ катедара - услов даљег напретка научних група
У раду научних група јавља се ( поред потребе за обиљем научне , литературе и експерименталноистраживачки.ч могућности, потреба за сталном подршком и руководством од стране иаставног ссобља. Студент који после савлађивања геориског и практичног програма у оквиру своје струке прелази на нову етапу научноистраживачкоЈ рада, сусреће једко подручје пуно неодређених и несигурних појава. У мору чишеница и могућности може он крекути странпутицом, која га неће одвести успеху; може му се десити да услед неупућености поново проналази оно што је већ пронађено и тиме узалуд утроши своје драгоцено време; може коначно, да се просто пзгуби међу обиљем чињеница, гомилајући их некритички без стварног позитивног резултата. Све, су то велике опасности за сваког ко почиње да се бави научним радом, и на тим подручјима, присна сарадња са професорима и асистентима може да да своје најлепше плодове. Полазна тачка рада је подела тема. Beh ова прва, на око формална страна, повлачи за собом низ важних радњи. Прихватањем
; теме почиње заједнички посао i професора и студента, где профе• сор такође треба да игра врло • активну улогу. Совјетски научник, професор Рајнберг пише следеће: „Дајући студенту тему треба с много осетљивости прићи своме ученику, улнти му храбрости, уздићи ra некако у његовим сопственим очима, идејно га наоружати. одушевити перспективама рада. Треба му стрпљиво објашњавати и објаснити општу идеју теме, јер без тога' нема нити може бити научног истраживања. Оваквим начином рада избегава се свако лутање, студент стиче самопоуздање, а обуздава претеривање; стиче зрелост размишљања и критички став. Он укратко добива све добре особине научног радника. Разумљиво је да ова врста сарадње поставља приличне захтеве од наставног особља. Код нас су научне групе релатпвно врло младе, и цео механизам рада међусобних односа још је у формирању и прилагођавању специфичности појединих факултета. Презаузетост професора такође је један од узрока што је на не-
ким факултетима помоћ научним групама прилично мала (Правни, Економски), али се понсгде, као на Техничкој великоЈ школи јавља и формалан однос професора према научним групама. Сматра се да професор треба садо да раздели теме и да прегледа радове кад буду готови. На Природно-математичком факултету студенти су се, до пре кратког времена, слабо обраћали својим професорима за помоћ и савете, било због превеликог самопоуздања било, просто, из немарности. На кеким факултетима, студенти шта вишемисле да ће они боље радити ако се не обраћају уопште професорима. Обично се заборавља да наши професори могу да нам пруже драгоцену ориј'ентацију у првим покушај’има научног рада. Професор Рајнберг, у књизи Koj'a је већ поменута, пише о томе следеће: „Свима изгледа само по себи разумљиво да онзј' ko пође путем научног рада мора сам да овлада техником тога рада. Никоме не пада на ум мисао да је неопходно потребно поучити људе у томе како се ради у „кухињи научног рада“, и још од самог почетка увести их у лабораториј научноистраживачког и научно-литерарног Свако уме да хода, па зар људе томе треба учити? Међутим, у последње време код нас у Совјетском Савезу, с пуно разлога троше се огромна средстваи снаге на то, да се људи науче правилно ходати улицама. Сваки човек уме да трчи. Међутим, сада је створена прилично занимљива наука (у оквиру фискултурног и спортског покрета) која се бави правилном организацијом и усавршавањем ове дисциплине... С тога ми се чини да је потребно и у погледу научних кадрова... а пре свега у погледу наших аспираната, исправити ту грешку. Треба младе другове поучити и научном занату, техници научног рада и технологији научног процеса. Омладина совјетске науке, треба да изучава не само науку свих наука, марксистичко-лењинистичку науку, не само свој'у непосредну струку, него и методику и технику научног рада; она треба да се учи вештини научног рада уопште.“ Мнори наши факултети у целини и неке групе на оним факултетима, где је иначе опште стање рђаво, показују како се обостраном жељом и залагањем могу премостити све објективне тешкоће и незгоде, и постићи врло добра и присна сарадња са професорима. Beh су опште познати успеси студената пољопривредно-шумарског факултета и Медицинске велике школе, чији радови претстављају допринос нашој стручној литератури. На техничкој великој школи, где иначе на овом пољу има доста пропуста, истиче се .примерна сарадња студената са професором Драгишом Ивановићем на Електротехничком факултету. Колико успешна сарадња може да из корена измени став на једној научној групи показује пример геолошке групе Природно-математичког факултета. После почетних слабих успеха у сарадњи са професорима одржана је заједничка конференција, која је успела да стварно учини прелом у дотадањем раду Побољшан је додир са наставним особљем, opraнпзоване су екскурзије и као резултат ових промена већ су довршена четири научна рада. Сарадња са професорима нарочито је потребна и корисна у време када наше научне групе још интензивније раде како би што боље и што успешније учествовале у смотри рада научних група KOj'a he се одржати маја месеца. Помоћ професора у раДУ научних група данас, отстраниће непотребна лутања, и допринеће да резултати рада буду виднији и многобројнији. Т. М.
КРОЗ ИСКУСТВА ТАКМИЧЕЊА КА НОВИМ УСПЕСИМА
На V универзитеској конференцији Народне омладине дошла је до изражаја и чињеница да се такмичење слабо одвија у многим нашим организацијама. Не може се рећи да те организације нису радиле; оне су чак постизавале видне успехе. Али пропуст је баш у томе што ти успеси нису коришћени за развијање такмичарског елана, који би их учинио још већим. Досадашња *искуства показују да такмичење још није продрло у масе, до сваког члана наше организације, да оно није постало стил рада иаших руководстава. Овоме је у великој мери допринело то, што су нека руководства схватила такмичење као сектор у нашој организацији. Мислило се: основаћемо такмичарску комисију која ће организовати такмичење и оно ће се добро одвијати. Али, досадацњи рад, показао је сву неправилност оваквог постављања такмичења. Такмичење мора да води и организује Комитет Народне о<младине, а такмичарске комисије имају при томе само помоћну улогу, Међутим, у неким организацијама отишло се још даље у секторисању- Унутар такмичарске комисије стварани су сектори који већ постоје у бироу Комитета Народне омладине. Тиме се још јаче испољила тежња да се члтава организација такмирења препусти такмичарским комисијама. Руководства морају сватити да је задатак такмичарске комисије да евидентира и развија такмичење кроз очигледну аглтацију, пропаганду и слично. Зато у такмичарским комисијама треба задужити једног друга за евиденцију такмичења, другог за графичко приказивање резултата, трећег за пропагамду такмичења. У пракси се показало да је ово најприкладнија структура такмлчарских комисија. Такмичење се досада одвијало слабо и због тога. што је otn између појединих факултета било временски неодређено, није било везано за одређени рок, а многи ситни задаци организације нису билл сажети у један одређени задатак, по коме би се такмичеље одвијало. То је у великој мери кочило његов пуни замах, а неодређеност је ометала његово стално погстицање. Зато је на последњој универзитетској конференцији подвучено да се такмичење међу факултетима веже за одређене латуме и задатке, као на пример: Јунски лспитни рок, смотра културно
умегничке делатности Народне омладине Београдској универзитета у мају, смотра научиих група, пролећне студентске фискултурне игре итд. Ако погледамо ове задатке видимо да они у себи садрже свеукупну делатност Народне омладине. Ни за један наш свакодневни задатак не може се рећи да је изван ових задатака. Посебан је проблем како такмичење развијати унутар факултета, између појединих основних организација, Било би погрешно да се као једини потстицај овог такмичења употребе смотре, испигни рокови и слично, јер he факултети овде иступати као целине- Поред тога, дуги рокови за сумирање резултата такмичења основних организација успављивали су такмичарски дух код чланова Народне омладин?. Зато сумирање резултата и додељивања награда основним организацијама мора бити много чешће, на пр., крајем сваког месеца. Основни задатак л садржај читавог такмичења јесте да оно продре до сваког члана наше организације, да постане масовни покрет, начин живога и рада на-
ших организација и њених чланова. Зато би руководства основних организација морала да разраде методе такмичења за сваког појединца. У том циљу могли би се још чешће анализирати успеси и пропусти појединих чланова чешће него што ће то радити Комитет факултета зо своје основне огранизације- Ако резултати такмнчења sуду објављивани крајем сваке недсље, такмичење ће сваког дана бити живље и обухватати све внше чланова Народне омладине. Наравно, да читав овај рад мора пропратити жива агитација, истицање слика, додељивање назива најбољег студента, актива, групе, додељивање награда и др. Резултати које је дало досадашње такмичење говоре о великој снази наше организацАје. Али у њој леже још и врло велике могућности. Кроз правилно схваћено и добро организовано такмичење, могућности организације треба искористити до краја, повећати њене успехе и још више је учврстити.
Милан Игњатовић,
члан бироа УК Нар. Омладине
Одлуке II пленума ЦК КПЈ о социјалистичком преображају нашег села прихватиле су наше радне масе на селу масовним ступањем у сељачке радне задруге. Схватајући да је даљи успон наше пољопри зредне производње могућ само на бази стварања крупних, со цијалистичких пољопривредних газдинстава, наше радне задруге већ данас широко искоришћавају савремену пољопривредну механизацију.
Пред пролећну сетву у сељаччој радној задрузи „Никола Максимовић". (Међаши код Бијељине)
2
НАРОЛНИ СТУДЕНТ
Bpoj' 4