Студент

КРОЗ НАУЧНЕ ГРУПЕ - ОСПОСОБИМО НОВ КАДАР НАУЧНИХ РАДНИКА ПОБОЉШАЊЕ РАДА У НАУЧНИМ ГРУПАМА ЗАДАТАК И КАТЕДРИ И НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ

Научне групе на нашем Универзнтету постигле су у току прошког семестра добре резултате. Израђено је око 74 рада у којима у огромној већини има доста црта научно-истраживачког рада. Појава научних група као нове форме рада на научном уздизашу свака • „ ко је значајан догађај у животу на нашем Универзитету. Потреба за шиховим организовањем се нарочито код студената који су се истакли напорним радом у савлађивању наставног градива и показали посебан интерес за научн о истраживачки рад. С обзиром на позитиван значај и улогу коју ба да одиграју научне групе нарочито у припремању младих научних кадрова на Универзитету, потребно је било приступити решавању проблема који су се у раду научних група непосредно постављали у вези са начином организације научних група, избором чланова, планом и методама рада и другим питањима. Основни проблем који је наша организација решавала У току прошлог семестра и основни услов за добар рад научних група је руковођење радом. За правилан рад и развој научних група нужан је да са њима непосредно руководе професори. Пракса је показала да на свим катедрама и институтима где су професори активно помагали непосредно руководили радом научних група да је тамо било добрих резултата. У свом реферату на Универзитетској конференцији Народне омладине друг Бранко Павићевић је о томе рекао следеће: „Ми смо имали прилично тешкоha док смо убедили поједине наше професоре и ако има по неких које још нисмо потпуно убедили да научним групама треба да руководе професори или доценти, сарадници катедара, а да је катедра као целина одговорна за рад дотнчне научне групе. Овакво гледиште које је по нашем мишљењу једино исправно, заступали смо зато што смо знали да једино наши наставници могу упутити студенте у технику и методику научно-истраживачког рада, с обзиром на њихову научну ерудицију, искуство итд., што самим студентима свакако не би лако полазило за руком. Ми смо, даље. знали да he наши наставници схватити као своју обавезу да своје огромно научно искуство оставе у наслеђе нама, млађима. Поред осталих доприноса које један научни радник даје за добро заједнице и народа, којима он треба да се поноси, разуме се спада и то, колико је одређени научни радник васпитао студената који he га наследити у његовом истраживачком раду. Ми сматрамо да, свака катедра у своме плану рада треба да разради питање унапређења рада у научним групама, подизање система рада научних група на виши степен и т. сл.” Други важан услов за бољи рад научних група је већа помоћ руководства Народне омладике научним групама, више бриге за њихов рад, више помоћи појединим члановима научних група у њиховом уздизању. Факултетска руководства би требала да из редова најбољих студената предлажу катедрама нове чланове научних група, да користе рад на изради наградних тема, да за рад научних група заинтересују већи број студената. Боља организација састанака и научних конференција такође ће допринети даљем учвршћавању рада научних група. До сада су такви састанци са изузетком неколико катедри и института били слабо припремљени. Припремањем састанака нису руководили професори или сарадници катедри. Њих су углавном спремали студенти. Таква је пракса неправилна јер ма како дискусије и реферати били до-

бри, састанак неће бити на висини ако њиме не руководе професори. Много пута је истицано да научне групе уствари треба да васпитавају нови научни кадар, нове сараднике наших катедри и института. Међутим. они који би у првом реду требало да учествују у раду научних група демонстратори од којих се највише очекује на овом пољу до сада су у веома малој мери узимали учешћа. На Универзитету је према подацима од краја прошлог семестра, радом научних група обухваћено око 50 од сто демонстратора. Са оваквом праксом које је очигледно штетна требало би одмах прекинути. Демонстратори морају да се изграде у нови научни кадар због тога нема разлога да они не учествују и то најактивније у раду научних група. Даљи услов за бољи рад научних група је веће ангажовање чланова за изучавање страних језика. Непознавање главних страних језика сужава видик човека који се бави изучавањем неког научног проблема и спутава му замах у раду. Зато за сваког студента, члана поједине научне групе, мора постати закон учење главних страних језика руског. енглеског и француског у првом реду. Непознавање страних језика негативно се одразило у раду научних група, рецимо на Техничкој великој школи, Медицинској великој школи, на Ветеринарском факултету итд. Теме чији је карактер био такав, да су зависиле од литературе на неком страном језику, нису обрађиване. То практично значи да се

због непознавања страних језика велики број студената лишава могућности да буде упознат са научним достигнућима других народа. За учење страних језика није потребно организовати неке специјалне курсеве јер њих на Универзитету и великим школама има у довољном броју... Треба просто пред чланове научних група поставити као један од задатака и услова за рад у научној групи даље изучавање страних језика. Секретари научних група треба да воде евиденцију о томе како цоједини чланови уче стране језике, користећи се сугестијама својих катедри, чланови научних група треба да одабирају и библиографишу страну литературу за своју групу. Уз помоћ руководилаца научне групе ће пратити стране часописе и литературу своје струке и повремено би могли држати предавања о томе шта је која земља или научна установа постигла у области одређене науке, како би сви студенти са те стране били упознати са најновијим достигнућима светске науке. Чланови научних група, својим библиографијама, сугестијама и саветима треба да помажу свим студентима у раду на семинарима и раду на продубљивању стручног знања уопште. Даље побољшање рада у научним групама треба да буде стални задатак и катедри и организацији Народне омладине. На тај начин ће научне групе и извршити своју пуну улогу у припремању нових, младих научних кадрова.

Студенти 111 године ветери не на вежбама из патологвде

ЗАЈЕДНИЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ПРОФЕСОРА И СТУДЕНАТА ЗА ПОБОЉШАЊЕ РАДА НАУЧНИХ ГРУПА Што пре организационо учврстити научне групе

Да би се критички претресао рад нгуучних група Филозофског факултета и убудуће отклониле н>ихове слабости, одржана је конференција свих наставника са студентима. На конференцији су донети закључци о преуређењу рада научних група, и будућим смерницама њиховог рада. У свом излагању декан Филозофског факултета професор Душан Недељковић подвукао је значај формирања научних група као средства за изградњу будућих наЗ’чних кадрова, за планско подизање младих научника Осврћући се ка слабости у радУ он је нагласио да је недостатака било и на једној и другој страни, и код наставника и код студената. С једне стране наставници нису показали довољно бриге и упорности у својој помоћи раду научних група. Наставници и асистенти сматрали су да су научне групе више ствар студентске организације него катедре. То је основна грешка која је условила слабе резултате. Пошто би разделили теме. наставници се често више нису бринули за рад групе или би остављали контролу над радом групе асистентима. С групама се није плански радило. Оне се, пре свега, нису састајале у одређено време. Често би зато професор давао исга упутства за рад сваком члану групе посебно и на тај начин губио много времена, С друге стране студенти који уђу у научну групу не схватају рад озбиљно. Као карактеристичан пример може да послужи филозофска група која ствара своју научну групу сваког семестра поново. На овој групи десио се и следећи случај: августа месеца 1948 био је обезбеђен кредит целој научној групи да ради у Дубровнику, али се ни један студент није одлучио да пође. У свом даљем излагању проф. Недељковић дао је предлоге за побољшање рада научних група. Студентска организација треба за пријем у

научне групе да предложи катедри најдаровитије и најмарљивије студенте, које he растеретити других дужности и омогућити им да се потпуно посвете научном раду. Студентска организација треба да пружи пуну помоћ руководству научких група да се убудуће не би дешавало самовољно рада од стране појединаца и растурање читавих група. , У даљој дискусиЈи подвучено је да у циљу проширења научних група њима треба обухватити и студенте млађих година а не као досада углавном другове са 111 године. Научне групе треба да одржавају редсвне састаш.е, да се дају упутства

и контролише рад, Сваки 15 дана треба организовати читање научних радова у оквиру саме групе а затим и у ширем кругу слушалаца. У вези са смогром рада научних група која ће се одржати маја месеца потребно је да одмах све катедре одреде систем рада, да направе план да дају теме за научне радове у окви-, ру специјалности а да студентска организација пружи највећу помоћ у раду научних група. Студенти су изразили жељу да их наставпици ван школског програма упознају са актуелном пробпематиком како би студенти били у сташу да прате савремену науку.

У дискусији учествовало је више професора и асистената. Неки су се самокритички осврнули на своју досадашњу помоћ групама. Изнесено је доста предлога како треба пла- нирати рад научних група, упознавати студенте кроз дискусије на семинарима и кроз семинарске радове. Предложено је такмичеше између појединих научних група. У закључку дискусије декан професор Недељковић нагласио је да ће се све учинити да би се остварили сви корисни предлози који ће омогућити да се научне групе liiTo пре чврсто организују, бројно ојачају и оспособе за даљи плодоносни рад.

Бранка Тасић

Архитектонски факултет Ппан рада - предуслов за добар рад научне групе

Да би сг решила организациона питања, поправио рдд и садржај научних група, и решили други проблеми који су се током времена појавили, сазвано је саветовање свих научних грула на Архитектонском факултету са професорима који њима руководе. На конференцијама се дискутовало о организационом побољшању научних група, избору чланова и слично. У директној вези са радом научних група стоји питање гаалитета кадрова. Од студената се очакује да постану стручњаци који he свуда бити способни да унапређују, продубљују и даље развијазу науку. То су и разлози због којих је дошло до стварања научних група. На Архитектонском факултету у рад научних група је учлањено 110 другова или 10% од целокупног броја студената, што за почетак претставља успех. Формиране су научне групе из пројектовања, унутрашње архитектуре, историје архитектуре и конструктивних наука. Међутим, може се рећи да стварно ради мали број група. На саветовању је истакнуто да је први задатак за успешан рад научних група у-

спостављање добровољне али чврсте дисциплине без које се неће моћи извршавати задаци нити испуњавати план рада. Погрешно јб такође схваташе да је основни задатак научних група само повишење квалитета учења. бољег савлађивања предмета и добијање боље оцене на испиту. За успешан рад је пре свега потребан не само квалитет учења, не само дубина проучавања неке дисциплине, већ је основни и главни задатак научних група привикавање и упућивање студената на самостално научно-истраживачки рад. Док су још на факултету потребно је да се упуте у начин како да својој струци прилазе научно са дубоком и свестраном анализом конкретних и са нашом праксом везаних задатака. Овакав рад захтева од сваког члана групе пре свега упорност и љубав у решавању конкретних зддатака и проблема. Професор Ђурђе Бошковић који руководи научном групом историје архитекууре, изнео је своја запажања у вези са начином и садржајем рада као и у вези искустава које је стекао у раду са својом научном групом. Прво питање које је професср Бошковић поставио као врло важно јесте: ко све може бити члан једне научне групе. У досадашњој пракси било је случајева да су чланови научне групе били студенти који су имали једва прелазну оцену из прбдмета коме желе да се научно посвете или да су из тог предмета имали слабу оцену или га чак нису ни полагали. Разумљиво је да су се нивои знања добрих и лоших чланова научне групе сукобљавали. рад се није могао развијати. Из тога произилази потреба да се научна група оријентише према студентима који имају високу оцену из дотичног предмета. Разубмљиво је да и ту не треба круто поступати. Професор Бошковић је истако велику улогу и важност стварања плана рада, као потребан предуслов да би су ушло у научне проблеме. План такође треба да буде еластичан вдко би се могао увек прилагодити тренутним приликама рада на групи. Од велике је важности повезаност и присна сарадња чланова научне групе са професорима. У групи којом руководи професор Бошковић дешавало се да до састанка дође а да се професор претходно није видео са оним научне групе • који треба да реферише, да би му дао литературу, да би продискутовао о начину рада итд, У таквом случају састанак разуме се није био на висини. Чланови научне групе историје архитсктуре се даље често у свом раду ограничавају само на литературу коју нађу у кабинету. Ретко одлазе у друге библиотеке у којима би могли допунити своју проширити свој хоризонт знања и ван школе, што је уствари неопходно потребно за добар научни рад У,

групама. Ипак и поред ових пропуста у раду научна група историје архитектуре је једна од најбољих и најстаријих научних група на факултету. Она постоји већ 3 године. Чланови се увек критички осврћу на свој метод и садржај рада, исправл.ају се и уводе нове методе. Научна група историје архитектуре често служи за пример осталим научним групама. О потреби коришћења страних библиотека говорио је и професор Максимовић. Један од основних метода рада се састоји у томе да се што обилније користе већ утврђене научне чињенице и широко употребљава литература. Највећи проблем у налажењу метода рада пројектантских група проузрокован је ширином саме материје. У том правцу су групе лутале и сад стање није боље. Потребно је поделити рад у два дела. Први део би сачињавала анализа теме и садржаја пројектовања, тј. свега оног што претходи непосредном цртању и пројектовању. Учити и продубљивати сам метод прилажења задатку био би, дакле, први најважнији део рада пројектанских група. Други део би сачињавало само пројектовање и проблеми конструктивне природе. Као и други факултети тако је и Архитектонски факултет добио наградне теме које ће научне групе радити колективно уз помоћ професора кроз дискусију и реферисање на својим редовним састанцима. Разрада ових задатака и њихова расподела треба да буде према снагама и способностима појединаца онако како ће показати најбоље резултате. И то је разлог да научне групе створе онакав план рада каказ спроводи у живот научна група професора Ђурђа Бошковића.

С. Милићевић

НАУЧНЕ ГРУПЕ ТРЕЋЕ ГОДИНЕ РУДАРСКОГ ФАКУЛТЕТА СПРЕМАЈУ СЕ ЗА СМОТРУ

Научне групе треће године рударског и геолошког отсека предузеле су читав низ радова, спремајући се да на смотру научних група изађу са што бољим резултатима. Научна група рударског отсека ради у задње време много интензивније. Чланови групе одлазе ових дана са професорима у рудник „Црвени Брег” где ће студенти практично радити. Студенти су подељени у секције и одлазиће по неколико пута недељно на рад у оквиру редовне наставе. у свом будућем раду, чланови групе ће још више сарађивати са професорима, како би резултати рада по групама били што бољи.

Ветеринарски факултет Научне групе студената ветерине припремају се за смотру

Једна од најбољих научних група на Ветеринарском факултету је група на Паразитолошком институту, којом руководи професор др Чеда Симиl). Од првог дана организоваи.а ове гру* пе др Симић посветио је уздизаљу н.е> них чланова пуно пажње. Пре свега, он их је упутио и пружно им богату литературу. Онда. кроз дискусије, савете и много објашљења он им је помогао у руковашу шом, у одабирању птребног материјала из н«е, У разјашњењу непознатих проблема и питања. Овакав систематски рад показао је своје добре стране још у прошлом семестру. Чланови су у малом времеиском раздобљу били већ оспособљеии за самосталан рад на обради појединих проблема. И тако су они приступила својим првнм научним радовима. Њих је седам на броју у групи. Већина су демонстратори, а сви одлнчни ђаци У вауцв о паразитима има јога увек неких неразјашњених проблема о разBOjy, размножавању. опстанку и уопгате животу појединих паразита. И бат због те непотпуности познавања појединнх паразита борба противу њих је и отежана. Савевн« и рентбликанско Министарство пољопривреде одлучили су да обраду неких од тих проблема повере члановима научне групе Паразитолошког института. Други део теме из ове проблематнке добивен је од Срвсве акаде.мн;е науке.

Разрада и решавање ових проблема, то су ти први научни радовв чланова научне групв Паразитолошког ипститута. И у овом самосталном раду појединаца професор Симић им је велика помоћ. Ои је сваког појединца детаљно упознао са проблемом в при свакој sehoj тешкоЈш свеспдно помогао. Ових дапа чланови научне групе Паразитолошког института завргаиће своје радове јер дани фестивала eeh се ближе а они he са тим темама уствари naahn иа фестивал. Један од радова је већ готов. То је рад ПетровиН Златибора о „Окскаридози”. Приликом обраде овог проблема он је специ;ално их!ао да се задржи na питању егзогепог развитка „Токсакара мистакса”. То је паразит који живи у цреву мачке она му је прави дома Нин. Развој његов у спољиој средини био је догада непознат. Радећи иа овом проблему друг Петровић је проиашао и објаснио услове под којима се тај паравпт најбоље развија. Какав је то успех иајбоље he показати овај податак. Свој рад по прспорури професора др Чеде Симића on је прочитао пред члаипвима Српске кадемије наука који су тл срдачно примили и честитали на успеху његовом првом алл озбиљном прилогу вауци о ларазитима. Са овим обраНеним проблемом и са још шест који he ових дана бити ro-

тови, чланови научне групе Паразитолошког института Ветеринарског факултета заједно са својим професором, главним помагачем и другом у првим покушајима научног рада, дочекаће дане смотре научних успеха студената нашег Универзитета. ПОМОЋ СЕЉАЧКИМ РАДНИМ ЗАДРУГАМА И СТОЧАРСКИМ ФАРМАМА Други задатак научних група на Ветеринарском факултету је помоК нашој теренској ветеринарској служби, сел>ачким радним задругама и сточним фармама. Та помоК се поред посеКиваља села и директне интервенције на терену, као и поред агитације и предавања о потреби стварања хигијепских услова за одгој стоке, огледа и кроз рад на вежбама. Овако кроз практнчан рад, испитивањима и утврђиваљем разнвх сточних зараза, упознавањем са случајевима на терену, чланови Микробиолошке научие групе Ветеринарског факултета богате своје стручно знање и проширују практично искуство. Али сем овога, као што је напоменуто, значајан је и њихов прилог, још као студената, нашој теренској ветеринарској служби у борбн за сузбијање смртности стоке. у борби за пове Кање квалитета стоке. у борби за подизање нашег модерног сточарбтва.

Наша критика Омладинска руководства треба да измене свој однос према прикупљању чланарине

Један од основпих услова да чланство у Народиој омладини јесте ло ' ред придиавања Статута и рада у ) е Р' ној од основних органилација, и р е ' довно плакања чланарине. Неиспуња ■ вање ових најосновиијих услова днача директно кршење Статута Народне омладпие Јутославије. Но и поред тота, ови прописи се не *примењују у потнуности иа нашем У нивердитету, в eh се често праве врло крупне трешке нарочито у. потледу плаћања чланарине. Плакање чланарине је приличпо за • немарено и дапостављено у нашим омладинскнм ортанидацијама на Универзитету. То показује Д° постоји ueдисциплина и педовољна одтовориост чланова Народне омладине пред сво• jot/ ортанизацијом. Плакање чланарипе показује колико је члан везан за своју организацију, колико на њу мисли, у њој живи и ради. Тамо где је ово пи• тање занемарепо пе може се реки да )е организација чврста и да члановп правилно схватају своју дужност. На Великој медицинској школи платило је чланарину за јануар и фебруар света 46*19 чланова Народпс омладине, што значи да око 3.000 чланова нису уопште испунили ову своју најосновиију обавезу. То је крајња немарност чла• пова Народне омладипе и уједио ве• лики пропуст руководства Медицинске велике школе. Али, овај случај није усамљен. Има jom таквих факултета који служе као лош 'пример у плакању чланарине. На Машипском факултету 42*19 члапова Народне омладине нису платили чланарину за јануар и фебру• ар; ва Пољопривредно шумарском 35%. на Архитектонском факултету 26®/* а иа Ветеринарском Is*/e. Има и таквнх факултета који се уопште не интере• сују да ua време прикупе чланарину ■ и да о томе пошаљу извештаје Универзитетском комитету Народне омладипе. Актив IV тодине Технолошкот факул• тета још није предао чланарину за ја• пуар, фебруар и март благајнику Тех • пичке велпке школе, а такав је случа] и са активом Ш тодине Грађевинског факултета. Па зашто су омладпнске органпзације иа овим факултетима учиннле овај пропуст? Како је мотао актив I тодине Рударског факултета да прикупи чланарину 100*1 о од свих својих чланова за јануар, фебруар и март. Исто тако прикупљена је члаиа• рина 100*/9 на Државном институту за фискултуру а на Технолошком факу.т тету само 50*/». На Филозофском фа • култету пи 50*1ђ чланова омладине није платила чланарину док је на Природ • но-математпчком факултету чланарину платило преко 90*/ђ чланова Народне омладине. Потпуно је разумљиво да руководства омладииских ортанизација на овим факултетима пе поклањају довољну пажњу овом питању. О томе се ретко кад дискутује ва састанцима и копфереицијама Народне омладине, мало се политички објашњава ово важно питање, а и када се питање члапарине постави на дневни ред, то је онда редовно под „разио” и преко њега се брзо прелази. Најчешке се мисли да је то задатак блатајпика и да Комитет народне омладине иије д ужан да о томе води бриту и да указује блатајиику помок. Тако је чптав тај рад зависио досад пскључиво од сналажљивости и предузимљивости благајиика на појединим факултетима. Што се тиче рока за прикупљање и достављање чланарине У ииверзитетском комитету Народпе омладипе за јаиуар и фебруар, ни један факултет ви)е испунио овај задатак на време. Због семестралног распуста у јануару, било Је предвиђено да се прикупи чланарпна у фебруару за оба месеца и да се достави У ниверзитетском комитету Народне омладине. Овај задатак је извр• шен тек почетком марта, а пеки факултети нису то ни до данас урадили. Такав је случај са омладинским opraнизацпјама на Правном факултету, Му зичкој академији и Академији ликовних уметности.. Сваки члан Народне омладине треба и мора да редовно плака чланариву и да то схвати као најосновнију дужност. Чланарина се плака унапред за сваки месец од 1 до 10 а износи 6 динара. Чланови Народве омладине треба да схвате да блатајиици иису дужни да их траже по њиховим становима и да их моле за чланарииу, век су дужни да сами потраже блатајника и да плате чланарину. Нажалост, таквих појава има врло често. Студенти не долазе редовно иа предавања и блатајници група иду да их траже (на пример неки активи Економскот факултета). Овакве појаве треба ликвидирата у пашпм омладипским организацијама. Чврсто повезано са члапарином је в питање испуњавања буџетских плавова. Буџетски планови се морају остваривати, а то се ие може постики без добро ортаннзоване благајничке мреже широке акције да се чланарина прикупља 100*/%. Свима је позпато да имају велике расходе. У з чланарину прикупљају се и добровољпи прплозп од чланова Народне омладине, а то је баш тлавни идвор тих финансиских средстава за потребе Комитета Народпе омладине. Међутим, ч овде }е одзив члнова врло слаб, а то је опет последица пезалатања и иеуказивања омладинскот руководства. Да се у том иотледу могу постики добри резултати иека покажу следеки примери: На Рударском факултету сваки члан Народне омладине је дао просечно по 6 динара прилота; на Прнродно• математичком факултету просечио по 4 дииара. А како је на друтим факултетима и какав је тамо резу-ттат.? На Грађевинском факултету тај просек износи свега 0,56 динара по ** лану а на Технолошком факултету 0,75 дипара. Да би се отклопилн ови недостацп потребно ]е да омладинска руководства всправе свој однос према прикупљању чланарине, попуне и учврсте благајничке мреже п што је нарочито важно у* кажу на неодговорност свима члановима Народие омладине који се немарно одвосе арема алџкању члаиарвие.

2

Hapag.Hu сисрдеши

Београд, 21 марта 1949 год.