Студент

БОРБА 3А ЧИСТОТУ НАУКЕ За стваралачку мичуринску биолошку науну Прва јавна дискусија студената Пољопривредно-шумарског факултета

Народна омладина Пољопривредно-шумарског факултета организо* вала је јавну дискусију по питашима предавања генетике. Ово је прва дискусија коју организује организација Народне омладине извршавајући закључке партиске конференције као и других партиских конгреса и конференција, који се односе на питжве заош -.Јавања борбе за идејност у науци, борбе против ненаучних и застарелих теорија и предавања. Оваква дискусија била је неопходна јер, и после победе мичуринског правца у биолошкој науци у СССР-у” са катедре генетике Пољофакултета, се још Предаје формална генетика Вајсмана, Мендела, Моргана, која се појавила крајем XIX и почетком XX века тј. са настанком империјализма. „Задатак те генетике је у крајњој линији, оправдавање Постојања двеју класа: капиталистичке и класе пролетаријата. „Митска наследна супстанца Вајсмана добила је својства непрекидног постојања, које не зна за развиће а истовремено управља развићем пролазног тела. На тој теорији која је идеалистичка и метафизичка заснивају буржоаски научници разноврсне проблеме, као проблем супериорности једног тела над другим, једне расе над другом, као и проблеме читаве еугенетике. Под капиталистичком владавином не може да се зна шта се може приписати као наследно „стварној" или тобожњој супериорности, а шта класним разликама и пачи,!ну живота. Искуство у СССР-у је показало, да су у бескласном друштву које изграђује социјализам способности оба пола приближно једнако и да се такозвани „заостали“ народи развијају на неоспоран начин. То такође важи и за биљни и за животињски свет, за које је еугенетика сматрала да су непроменљиви. „Ми социјално морамо повезати

питање формалне генетике Вајсмана, Мендела и Моргана са питањем класне борбе и њеног заоштравања у периоду изградње социјализма, у прелазном периоду од капитализма ка социјализму. Као што се капиталистички елементи у периоду изградње социјализма, у колико је њихов положај безнадежнији, хватају сваког средства којим се могу борити против нове власти, тако исто и идеалистичко метафизичке концепs*ије, као капиталистичкоклерикални елеменат реакције у науци, коче мисао ка истини да би онеспособиле младе стручњаке да приђу решавању научних и практичних проблема. Пред нас се поставља питање, да се ослободимо идеалистичких и метафизичких концепција, а у првом реду учења Мендела, Вајсмана и Моргана које се излаже нашим студентима на часовима генетике, без критичког осврта. Друго питање у вези с овим је да студенти што пре усвоје учење Дарвина, Мичурина и Лисенка онако како је то учињено у великом Совјетском Савезу." (реферат) У реферату стручног одбора који је колективно израђен (радили су другови; Миодраг Марић, Миливоје Ћирић, Драгољуб Шутић, Драгољуб Ћурчић, Живота Поповић, Десимир Ћосовић) исцрпно су изнета поглавља из генетике; О хромозовној терапији наследности, менделизамморганизам, наследност и променљивост, наслеђивање стечених особина, мутације и вегетативни хидриди, која су предавања на Пољопривредно-шумарском факултету. У њима се заступа стара и у суштини антиматеријалистичка теорија развитка живота, без признавања неопходности наслеђивања индивидуалних одлика, које организам стиче под одређеним условима живота, без признавања наслеђивања стеченпх особина. Реферат је објаснио ова поглавља генетике уз светлости мичуринске науке.

Менделизам-морганизам

Разматрајући став катедре генетикв по питашу менделизма-морганизма у реферату се поред осталог износи следеће: „Са катедре генетике износи се врло опширно област менделизма-морганизма и даје се у целости. У овом делу, а и у читавим предавањима није не само изнесено него није ни поменуто учење Мичурина и Лисенка твораца савременог Дарвинизма. Док je менделизам-морганизам у предавањима обрађен као епоха засебно, дотлв радови Мичурина и Лисенка не само да се не обрађују као посебна поглавља, него се само узгред помињу са двв три реченице. По изнесеном материјалу и маси цитираних „познатих” и „епохалних” генетичара имена Мичурина и Лисенка остају у сенци незапажена. Наши студенти чују много чешће имена Мичурина и Лисенка ван факултета,но што их чују са катедре генетике или читају у табацима. Због чега то? Да ли можда зато што се не познају радови Мичурина и Лисенка? Сигурцр се зна да је Мичурин, у току свог живота, на основу стваралачког дарвинизма и своЈих активних метода рада, створио око три стотине нових сорти биљака. Лисенко је написао своју Агробиологију која је основа савремене генетике и биолошке науке уопште. На предавањима генетике износе се по реду правила Мендела. Тако као прво правило Мендела, цитира се доминантност особина у синовској, тј. F, генерацији због чега је она унифорфна или монофорфна. Ово правило се објашњава на једноме примеру укрштања високе и ниске биљке. Разлика je код њих само у једном пару особина (монохибгрид). У првој синовској тј. Fi генерациЈи све су биљке високе, ниских нема. Ово Мендел обЈашшава доминантношћу особине високо према особини ниско, коЈа Је рецесивна. Ако Је особина високо доминантна, а ниско рецесивна особина, то ће се зигот, коЈи постаје стапањем гамета, тЈ. полних heлија са овим особинама садржавати њих обе. Зигот, односно биљка коЈа се из њега развиЈа биће висока, Јер особина високо доминира над особином ниско. Дакле, доминирање произилази само и Једино због присуства тих доминантних гена или одредница, без обзира на спољну средину и услове коЈи окружавају дотичну биљку у којима се организам развија. Треба изкети Још Један пример који се такође наводи са катедре генетике: то је укрштање двеју биљака, коЈе се разликуЈу у два пара особина (дихибрид). Укрштен Је грашак са глатким врном и жутим ендоспермом са грашком чиЈв Је зрно смежурано, а ендосперм зелен. Особина глатко доминира над смежураним а жуто над зеленим. У створеној синовској генерациЈи, у коЈоЈ се стаПашем родитељских полних ћелиЈа, налазе све ове особине, то ће она имати сва зрна глатка а ендосперм жут, јер оне доминираЈу над смежураним и зеленим као рецесивним особинама. Као што видимо и овде Је доминантност условљена Једноставно присуством ових или оних доминантних особина. Оба ова примера коЈи се износе на часовима генетике, као и сви други примери показуЈу како Је Мендел тумачио доминантност шаблонски, Једноставном комбинациЈом особина без обзира на развоЈ самог организма и услова спољне средине у којоЈ организам расте, развиЈа се и* размножава. Човек Је овде само посматрач појава, без могућности да на њих утиче са своЈе стране. Шта каже Лисенко о доминирању особина? Разуме се, на часовима генетике ни Једном речи се не помиње мишљење Лисенка по овом питашу. Лисенко Је у својоЈ књизи агробиологиЈа дао своЈе подробно мишљење по питању доминантности. У зиготи која се образуЈе при хибридизациЈи, полне ћелије гамете уносе две наследне основе, две могућности за развоЈ особине организма. А коЈа he се од ових двеЈу особина реализовати и остварити? Лисенко каже да ће доминирати оно што има погодниЈе услове за своЈе развиће. Питање доминантности према томе се решава способношћу да се развиЈу ове или оне особине у присуству одређених услова. Према Мичурину, пак сваки хидрид коЈи Је постао из семена састоЈаће се из оних особина, које су му предали отац, маЈка и његови рођаци а за чиЈе развиће су одговарали услови спољпе окружава Јуће средине и то у најмлађем стадиЈуму пораста хибрида. Међу те услове спадају: температура ваздуха, земљиште, степен влажности, правац и Јачина владаЈућих ветрова, осветљеност, састав и влажност земљишта итд. Како спољна средина са уеловима утиче да се оствари ова или она особина Лисенко показуЈе на неколико примера, Ако се укрсти Plrus elegnlfolla са „крушком безсеменком” сеЈанци (хибриди семена) he у бољим условима за живот показивати особине крушке „безсеменке”. При оскудици на пример влаге у почетку вегетационе периоде личиће на Pirus elegnifolia. Пример показуЈе како се изглед особина у синовскоЈ генерацији могао мењати са променом спољних услова.” У реферату Је затим изнето Још неколико Лисенкових примера коЈи доказују да се доминантност мора посматрати

у организму коЈи се развиЈа у одређеним условима, тЈ. мора се гледати са позициЈе развића самог организма. Ови примери показуЈу да Један организам може испољавати разне доминира Јуће особине, према условима спољНе средине, што значи да не постоЈе стално доминантие особине како то Мендел обЈашњава, а и са катедре генетике се износи у предавањима. „Из ових примера се види Једна изванредно важна чишеница а то Је, да човек може овладати и руководити законом доминантности. ПознаваЈући организам, његове снаге развитка и деЈство спољних фактора на ове, можемо, мењаЈући те спољне факторе, да мењамо и особине организма. Полазећи од оваквих теоретских поставки имао Је Мичурин могућности да у пракси изведе огроман броЈ нових сорти и биљних форми, коЈе нису посто Јале. На овим поставкама лежи и принцип удаљене хибридизације Мичурина, коЈи Је парализовао деЈство ранијих доминантних особина, и стварао друге доминантне особине биљака у новим условима. И поред довољног броја разрађених примера коЈе Лисенко наводи, на часовима генетике на нашем факултету се чак и не помишу ни као историска чињеница. Преко њих се у предавањима прелази као и да не посто Је. После изложеног правила Мендела и многих менделистичких примера на часовима се цитирало и његово друго правило тЈ. цепаше особина у другој генерациЈи или генерациЈи унука (F*). На часовима генетике пошто Је обрађено ово правило и поткрепљено примерима, не износи се став садашње напредне генетике и биологиЈе по овом питању, већ једноставно преко њега прелази. Шта каже Лисенко о цепању хибрида, о генерациЈи унука? По њему Је неправилно сматрати да например код грашка чиЈи Је Један родитељ имао црвени цвет а други бели мора постоЈати три црвена цвета према Једном белом у F2 генерациЈи, што би се по правилу Мендела морало десити. Он овде директно побиЈа броЈни однос цепања код монохибрида тЈ. однос 3:1. По Лисенку целокупно потомство може 6ити или црвено или бело или мешовито тЈ. делом црвено а делом бело. КоЈи ће се од ова три случаЈа остварити зависи од развића полних ћелиЈа или од оних ћелиЈа из коЈих полне поста Ју. Све полне ћелиЈе нису међусобом Једнаке, Јер оне не постаЈу од Једне исте неполне ћелиЈе, већ од разних неплодних ћели Ја. Све неполне ћелиЈе се међусобно разликуЈу што Је условљено различитим условима под којима се врши метаболиоам, те према томе и све полне ћелиЈе коЈе од ових постаЈу међусобио се разликуЈу, Због ових разноликости код полних ћелиЈа које се развиЈаЈу под разним условима виде се у другоЈ фибридној генерациЈи разне форме са оддвоЈеним своЈствима. АсимилираЈући услове спољне средине у првом реду храну, развиЈаЈу се неполне ћели Је. У том свом развоЈу даЈу полне ћелије, коJe због тога морамо посматрати са позициЈа развоЈа организма. Ако се у пољу поЈави Једна сорта грашка, каже Лисенко, са белим цветом а друга са црвеним то значи да за њих обе постоЈе услови у тоЈ средини. Из оваквог расматрања по питашу цепања хибрида може се извући врло важан закључак за пољопривредну праксу. тЈ. да човек ствараЈући одређене услове може мењати неполне ћелиЈе а према томе и полне коЈе из њих произлазе. На овај начин цепање више не би било случаЈна игра и комбинациЈа доминантних и рецесивних особииа како Je Мендел тумачио, но се њима може плански управљати. Из природе, где се оваЈ процес одвиЈа случаЈно, тЈ. преча условима какви се у њоЈ појаве, човек 6и га могао подвргнути своЈоЈ контроли и руководити њиме. О трећем Менделовом правилу о независности особина не треба ни говорити Јер њега су се и сами његови гледбениЦи менделисти одрекли. Појава интермедиЈарности тј. средине између двеју различитих особина у првоЈ синовсксЈ генерациЈи пољуљала Је ово правило. 3® негирала независност наследних « на ’ а Мен дел коЈи Је и сам увисматрао га Је изузетком. То Је у бoрило н»егово треће правило. генетике у предавањима преласледећи одељак генетике на морганизам као виши степен менделизма, излажући га у целини, не цитираЈући мишљеше напредних савремених генетичара по овом и другим питањима.

ОБАВЕШТЕЊЕ

Клуб младих књижевника и уметника културно-уметничког друштва „Бранко Крсмановић” позива све студенте који имају своје оригиналне радове из области поезије прозе и уметничке критике да их предају клубу младих књижевника и уметника (Балканска бр. 4/1). до 1 априла ове год. ради одабирања радова за алманах студентских радова и за Мајски фестивал Београдског универзитета.

НАСЛЕДНОСТ И ПРОМЕНЉИВОСТ

У поглављу реферата у коме се расправља питање наследности и промеиљивости критикује се став катедре генетнке по питању наследности и променљивости. На часовима генетике даје се дефиниција генетике у ужем смислу и каже се: „Она проучава наследност и променљивост особина и својстава живих бића.” У току курса Једно предаваље носи наслов „МателиЈалне основе наслеђа”. А почшне се овако: „ХофмаЈер, ВалдаЈер, Јоханзен, Летси, Пенет, ЛаЈденгрин, Коренс. Голдшмит, Бриџас. Добжански, Валтер, Дикс, Мелр, Дарлингтон, Мендел, Баур, Морган и други. Сви су они понешто открили о тим „носиоцима” наследиости.” У наставку реферат даЈе оцеиу свих тих буржоаских теориЈа у биологиЈи на савременоЈ етапи развитка капитализма. „Студентима се нарочито стално величаЈу Менделизам с његовим статистичким закономерностима, ваЈсманизам, мутациона теориЈа Де Вриза, идеЈа о монополноЈ улози Једра у наследности. Не говори се да су та учења изобличена и да су теориЈе сврстане у архиву научних заблуда. Студенти годинама уче статистичке вариЈациЈе. Мендела и стичу утисак Једне величине. А не могу да чуЈу оцену ТимирЈазева о постанку Менделизма, наиме да Је он никао у условима „ненаучног рада” у приликама Јачања клерикалне реакциЈе у ЕнглескоЈ и експлозиЈе шовинизма у НемачкоЈ.” и даље „будући историчар науке вероватно ће са жаљењем гледати на ову инвазиЈу клерикалног и националистичког елемента у наЈсветлију област људске делатности, коЈе има за циљ само истину и њену заштиту од свих недостоЈних талога”. о тим теориЈама Лисенко Још одређениЈе каже: „За менделистичку генетику у свим њеним вариЈантама познавање суштине наследности скривено Је под седам печата.” Карактеристично Је да се на предавањима генетике уопште не говори о мичуринскоЈ теориЈи наследности као да не постоЈи богат чињенични матери Јал совЈетске пољопривредне науке у области ратарства, воћарства и сточарства. Даље се каже: „да ће генетика у ужем смислу проучавати наследност и њену променљивост” код живих организама и ни Једном речЈу се не упућуЈу млади студенти на Лисенкову књигу „О наследности и њеној променљивости.” Реферат поставља правилно питање: „Како he пољопривредни радници пољопривредни стручњаци сутра моћи да скраћују вегетациону периоду биљака, кад не познаЈу стадијуме њиховог развића?” Али за формалну генетику ти проблеми не постоје. Формална генетика не служи пракси. Зато она и не говори о мичуринској науци коЈа Је баш нераздвоЈна од праксе. Она не говори о стварању нових врста пшенице отпорних према мразу; о начину сеЈања кромпира коЈи доноси две бербе; о начину борбе са коровом, о путевима напредног семенарства, о констромском говечету и друго. То Је бежање од стварности, то Је карактеристика свих класа коЈе пропада Ју. 0 наслеђивању стечених особина Говорећи о питању да ли Je могуће наслеђивање стечених особина и својстава коЈе биљни и животињски организми стичу у току свог живота, у реферату се каже следеће: „Ово питање је поделило биологе иа два непомирљива табора. Говорећи о ЛамарковоЈ теорији на часовима генетике се каже: „да Је Дарвин учинио озбиљне замерке Ламарковим иде Јама и схватањима и ,ша Је всим тога Дарвин дао и примедбу да све промене иису Једнаке у наследвом погледу”. Предавање даље гласи: „Један други научник ВаЈсман Је Јасно поставио границу између наследних и стечених особина у току живота под условима фактора спољне средине. Он Је нарочито био сигуран у своЈе гледиште после експеримената са 22 генерациЈе мишева отсецаЈући им репове и очекуЈући да добиЈу генерациЈу кусу, без репа, Али Је добио увек све, 22 генерације са репом. Доказао Је да стечене особиие иису наследие особине”. На предавањима се кажо да Ламарк наводи примере, код жирафе дуг врат, код кртице закржљале очи и каже да су то стечене особине начина исхране. И овде се опонира Ла-

марку говорећи: „Обрнуто томе доказано Је да се десила мутациЈа пре него што су се жирафе и кртица прилагодиле условима спољне средине." Ламарк Je као Дарвин имао велике заслуге за откривање научне истине о развићу организма и врсте. И Један и други направили су више грешака. О томе Лисенко каже: „Прокламујући неодређеност променљивости” они се хватају за одговарајуће изјаве Чарлса Дарвина о тоМ питању. Стварно, Дарвин је говорио о неодређеној променљивости, али ове Дарвинове изјаве као основ имале су ограниченост селекционе праксе његовог времена. Дарвин је био свестан тога и сам је писао: ~Ми сада не можемо објаснити ни узроке ни природне променљивости у органским бићима.” „Ово питање није Јасно али Је можда корисно да се уверимо у своје незнаше.” (Ч, Дарвин). Лисенко завршава: „Менделисти морганисти се хватају за све преживело и нетачно у Дарвиновој теорији." На часовима генетике се истиче да Је ВаЈсман доказао да стечене особине нису наследне особине. Лисенко се Једном приликом задржао на овом примеру Вајсмана и каже за менделисте: „Отуда су закључили да стечене особине нису и наследне особине. Да ли Је то правилно? Правилно Је. Мичуринци нису оспоравали слична факта. Сви знаЈу да у заметању и развићу потомства мишева њихови репови удела немају. Утицај репа родитељског на потомство Је врло стран. Дакле, примери мехаиичких повреда или сакаћења и немаЈу везе са питањем мења ли се наследност (или како говоре генотип) заЈедно са изменама живог тела под деЈством услова живота. На часовима се ово мишљење понавља и у другом предавању: „Наследне промене”. У њему се каже „како наслеђене тако и наследне промене настаЈу у току стотине саграђених живих биha само док ненаследне промене показуЈу наследну супстанцу полних ћелиЈа за размножавање.” Зар ово не одговара овоме што износи Морган у чланку „Наследности”, који Је обЈављен у америчкоЈ енциклопедиЈи 1945 године, а на кога указуЈе академик Лисенко. „Клицине ћелиЈе постаЈу касније. Главни део ЈаЈника и семенике. Зато по свом пореклу оне су независне од осталих делова тела и никад нису били њихов саставни део. ЕволуциЈа има клицину а не соматичну (телесну Т. Л.) природу, како су то раниЈе мислили. Ово

схватање о пореклу нових особина усвојили су сада скоро сви биолози* 4 . Зар ово опет не одговара основама генетике које даје Кесл. Да сам по себи организам родитеља ниЈе ништа друго него споредни продукт оплођеног Јајега или зигота од кога Је постао. Непосредни пак продукат зигота су друге непродуктивие ћелије коЈе су сличне онима од коЈе су постале... Отуда произилази да наследност (тЈ. сличност између родитеља и деде) зависи од тесне везе између репродуктивних ћелија, од коЈих Су постали родитељи и оних ћелиЈа од коЈих су постала деца. Ose последње су непосредни директан продукт првих. ОваЈ принцип: „континуитета клицине супстанце претставља Један од основних принципа генетике. Он показуЈе зашто се промене тела коЈе су изазване код родитеља утицаЈем околине, не преносе на потомство. То долази зато што потомци нису продукт тела родитеља, већ само оне клицине супстанце, коЈа Је обави Јена у ново тело... заслуга за првобитно разЈашшење ове околности припада Аугусту ВаЈсману. Самим тим н»ега можемо сматрати оснивачем генетике”. То се мишљеше заступа и у нашим предавањима. Оно се преноси на младе, неупознате кадрове. Тиме се дели потпуно мишљење. Моргана. Кесла. Бибинина, Завадовског и других. Човек по њима не може да управља природом организама. Они су далеко од позициЈа теорије развнћа. Мичурин и Мичуринци су ианели смртоносан ударац концепциЈама Морганиста своЈим схваташима на добиЈашу вегетативних хибрида. Говорећи на сесији и Др. биолошких наука И. Е. Глушченко каже: „Данас смо сведоци тога да менделистичкоморганистичка генетика у иностраиству претставља слугу капиталистичког света, средство за оправдаше, метода експанзиЈе. Инострана генетичка литература пуна је чланака, који отворено признаЈу Малтусово учење. Они траже мере за обустављаше рађања у ИггдиЈи, Порторику и другим колонијалним земљама. Ако се тај лек не пронађе енглески генетичар Фуест види црне дане за човсчанство тЈ. „древно троЈство рат, болест и глад”. И наши морганисти треба да одговоре на питање: „Докле ви коЈи исповедате псеудонауку, ви њени популаризатори и штитоноше нећете да схватите, да су путеви совЈетских научника и путеви иностраних носилаца и проповедника идеализма у биологији потпуно супротни?”

Диснусија

За дискусију по реферату јавио се велики број другова. Друг Иван Минковски је изнео у дискусији неоснованост теорије „О континуитету клицине плазме” Августа Вајсмана, о којој се предаје са катедре генетике. Други дискутант, Живота Поповић указао је на велику штетност јецностраног обавештавања студената са катедре генетике и истакао да предавања не само да не проширују и одређују погледе студената него уносе хаос вајсмано-мендел-морганистичких теорија, теорија које пракси нису дале ништа. Од менделизма нема ничега што може да се поштеди, а пред нама стоји само један пут наоружати се напредном Мичуринском науком. Или, како је у даљој дискусији рекао друг Шутић „какви ћемо бити у производњи, зависи од теорије каквом смо се наоружали”. Кроз многобројне примере достигнућа Мичуринске науке у пракси, које су изнели дискутанти огледа се и исправност и потреба прихватања стваралачке мичуринске науке и сва штетност коју студенти Пољопривредно-шумарског факултета имају од предавања формалне генетике. У дискусији су учествовала и два професора која су дајући своју оЦену дискусије истакли њен значај

и правилност постављања проблема од стране студената. У закључку дискусије се каже; „Ова дискусија је показала да је прогресивни материјалистички мичурински праваД био потиснут и замењен предавањима у којима је заступан и одобраван реакционарноидеалистички правац чији су носиоци биолози Вајсман, Мендел и Морган. Схватање нове мичуринске генетике, по којој се нова својства биљака и животиња стечена утицајем услова живота могу преносити наследно, било је потпуно одбачено у предавањима. Заобилажење нове мичуринске генетике, наноси се велика штета подизању оољопривредних стручњака и њиховом наоружавању са научно оправданим методама планског мењања природе биљака и животиња. Усвајање новог мичуринског правца од најпресуднијег значаја је баш за агрономе, јер је то неопходан услов за успех рада стручњака у производњи и унапређивању актуелних проблема биолошке науке. Ова дискусија је допринос захтеву да Пољопривредно-шумарски факултет постане школа правилног васпитања и одгајања напредних кадрова градитеља социјалистичке пољопривреде, због чега се студенти морају оспособити да у пракси спроводе теориске поставке мичуринске генетике.

АМБАСАДИ ЧЕХOСЛOВАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ БЕОГРАД

Враћамо Вам ваш билтен из следећих разлога: што Ви у њему клевећете нашу Партију и нашу земљу намерно изопачујући чињенице; што нас те клевете дубоко вређају на што ви немате никаквога права према људима земље која Вам је пружила гостопримство; Нас радују успеси трудбенмка братске Народне Републике Чехословачке, о којима говори ваш билтен, али из наведених разлога не желимо да нам га шаљете све дотле, док не престанете са клеветама против наше Партије, народа и изградње наше социјалистичке домовине. УРЕДНИШТВО „НАРОДНОГ СТУДЕНТА”

КАКО JE ПРВА ГОДИНА МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА ПОБОЉШАЛА РАД НА КУРСЕВИМА

Тражило је руководство Народне омладине на својоЈ години узроке недоласка на курсеве. Упорно се борило да сазна узроке недоласка 50 од сто студената курсиста на предаваша и консултациЈе. Једна по Једна грешка из наставе Је отклошена предавања сваког дана постаЈу интересантниЈа, али број курсиста ниЈе се повећавао. Комитет Народне омладине поставио Је задатак: проанализирати досадашши рад, разговарати са студентима дарочито онима коЈи не долазе редовно на прецавања и консултациЈе и тиме гронаћи стварни разлог. На идућем састанку на основу запажања и разговора са студентима Коммтет Народне омладине решио Је да ce време курсева промени уместо да се курсеви одржазаЈу увече они he се у будуће одржавати уЈутру пре наставе како се време не би цепало. Даље, постављено је да се пре одржавања курса поред времена тачно означи и сала у коЈоЈ he се курс одржавати, Јер се до тада дешавало да сала не буде обезбеђена, курсеви се одлажу и то слаби радну дисциплину. Руководиоци курсева провешће сталну контролу како на посећивању предаваша, тако и над индивидуалним спремашем матери Јала за консултације. Ове мере показале су се ефикасне. Од 50 од сто студената на првом предавашу после овога дошло Је 60 од сто студената, док сада курсеве и консултациЈе посећује 70 од сто студената и броЈ стално расте. И контрола над спремашем за консултациЈе имала Је успеха, тако да су сада консултациЈе по своме квалитету многе боље.

ПОЛИТИЧКА ПРЕДАВАЊА НА ТРЕЋОЈ ГОДИНИ-ТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА

На трећој години Електро-техничког факултета одржавјау се сваке суботв политичка предавања. Досада су одржана предавања са темама: „КПЈ у старој Југославији“, и „КПЈ у Народноослободилачкој борби”. Како је време одржавања ових предавања добро изабрано то су она добро посе Кена. Редовно присуствује око 120 другова. Дискусије, у којој учествује велики број студената у многоме користи у разјашњавању појединих питања. Поред идеолошко-васпитних кур :ава, ово је врло погодна форма за уздизање политичког нивоа наших студената.

“uuiHA vi/Acnaiđ. Драгомир Милошевић, Е. Ш

ПОЛИТИЧКО-ИДЕОЛОШКИ РАД НА НОВИНАРСКО-ДИПЛОМАТСКОЈ ВИСОКОЈ ШКОЛИ

На Новинарско-дипломатскоЈ високој школи политичко-идеолошки рад Је врло добро развијен. Курсеви коЈи су оформљени раде редовно. Предавања су на висини. У предметима које студенти слушаЈу У школи, углавном су обухваћена сва питаша идеолошке проблематике, и с тога су организована само два курса у оквиру организације Народне омладине. На курсу НОБ-а и Партиске изградше обухваћено Је 100 по сто студената коЈи редовно похађаЈу предавања и активно учествуЈу у дискусијама и консултациЈама. Поводом задше четири теме, одржана Је консултациЈа из обадва курса. Дискусија је обухватила сва питања из предаваног градива, и показало се да студенти прате и уче материјал. Поред тих курсева студенти се упознаЈу са међународном ситуацијом преко предавања, коЈа држе другови из Министарства спољних послова. Та предаваша обухватају наЈактуелниЈе проблеме из међународне политике. До сада Је одржано два предавања. Одзив студената на ова предавања био Је масован. У плану Је Још низ предаваша о међународноЈ ситуациЈи.

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЈСКИ ФЕСТИВАЛ Друштво „Мика Митровић" извршило избор програма за фестивал

Културно-уметничко друштво Медицинске велике школе „Мика Митровић“ пришло је припремама за фестивал решавањем основних проблема свога рада. Друштво је досада одвијало свој рад кроз хорску, музичку, рецитаторску, литерарну секцију народних игара, а недавно је основана секција за културноуметничка предавања. Кроз озај свој рад друштво је постизало добре успехе. Оно je дало преко 40 својих најактивнијих чланова у друштва „Лола Рибар" и „Бранко Крсмановић". Друштво је одржало преко 12 приредби од којих три за градитеље Новог Београда. Поједине секције друштва пружале су помоћ осталим културно-уметничким друштвима у попуњавању њиховог програма. Тако су поједине секције учествовале у приредбама друштва „Бранко Крсмановић“, у приредбама синдикалне подружнице Инвалидског дома, синдикалне подружнице Опште студентске мензе, клиничких болница итд. На редовној годишњој скупштини коју је друштво одржало у оквиру припрема за Мајски фестивал, поред горе изнесених резултата и успеха указано је на недостатке у досадашњем раду. Основни недостатак рада друштва је био тај што се мало пажње поклањгло идеолошкополитичком раду међу члановима. Унутар друштва одржавали су се политички курсеви али они нису давали потребне резултате, јер чланови нису долазили м слабо су дискутовали. Скупштина се осврнула на недостатке у раду појединих секција и указала на то да је такмичење по секцијама имало формални карактер па према томе није ни донело жељене резултате. ДрупгЈво сада броји 246 чланова од којих највећи број студената са прве и друте године Медицинског факултета и са прве и треће године Фармацеутског факултета. Друга година фармације има у друштву свега шест чланова, што значи да је агитација за упис у културно-уметничко дру-

штво на другој години фармације била врло слаба. Будући да је важан задатак у оквиру припрема за фестивал омасозљеше културноуметничког друштва, потребно је да Комитет Народне омладине, управа друштва и руководства актива и група поведу широку агитацију за упис у друштво. Припреме за фестивал захтевају да се квалитет програма којим друштво већ сада располаже подигне на виши ниво. Друштво he тежиште свога рада пребацити на подизање квалитета програма као основну тачку у такмичењу између факултетских друштава. У ту сврху предвиђено је 11,000. динара месечно, за награде стручним руководиоцима. као и за награде најбољим члановима секције. На овој конференцији извршено је награђивање најбољих чланова друштва књигама, слушалицама и тако даље.

На конференцији је извршен избор програма са којим ће друштво наступити на фестивалу. Тако ће хор спремити другу и девету руковет од Мокрањца, затим песме: „Петољетка зове“, „Млади батаљон", „Авијатичарски марш” итд. Фолклор ће наступити са 12 парова и то са српским и македонским народним играма као и украјинским. Предвиђен је и један соло наступ са тачком из балета „Охридска легенДа“ и једна соло руска игра. Рецитаторска секција припрема неколико рецитација а музичка секција ће наступити са делима Бетовена, Чајковског, Шопена итд. Чланови културно - уметничког друштва на овој конференцији подробно су упознати са значајем Мајског фестивала и показују жив интерес за наступ за фестивал.

Ц. Пејовић

Правни факултет и Новинарско - дипломатска висока школа заједно се припремају за фестивал

Током прошлог семестра Народна омладина Правног факултета основала је културно-уметничко ДРУштво „Ђуро Стругар”. Рад друштва у прошлом семестру није показао неке видне резултате иако су за то постојале могућности. Узрок овог слабог рада је на првом месту недисциплина чланова секције, немарност и неуредност у посећивању проба, нарочито хорске и фолклорне секције. Тако се дешавало да на пробу фолклора дођу свега 3 члана док се многе заказане пробе хора нису могле одржати због недоласка чланства.. Припреме за Фестивал захтевају да се прекине са досадашњом праксом и да културно-уметничко друштво свој рад постави на потпуно друге основе. У ту сврху у овом семестру управа друштва предузела je оштре мере по дитању дола-

ска на пробе као и по многим другим питањима организационог учвршћења друштва. Као резултат ових мера рад је кренуо новим смером и културни живот студената на Правном факултету покренуо се. Овоме донекле доприноси и спајање културно уметничког друштва Правног факултета са свим секцијама Новинарске дипломатске високе школе. Секција Новинарске дипломатске високе школе наступиће на Фестивалу у заједници са културно —уметничким друштвом Правног факултета а после Фестивала оне he формирати своје посебно културно уметничко друштво. Ово спајање омогућиће да оба факултета изађу на Фестивал, са добро припремљеним програмом.

Вера Новаковкћ

ОМАСОВЉЕЊЕ СЕКЦИЈА ХОРА И ФОЛКЛОРА ПРВИ ЗАДАТАК ДРУШТВА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА

Културно —уметничко друштво Природно-математичког факултета извршило је поновну аудицију за хорску и фолклорну секцију. Хорска секција друштва обухвата сада око 60 чланова, док фолклорна, има 24 члана. Будући да овај број чланова не задовољава, друштво треба да поведе рачуна о омасовљењу ових секција. Музичка секција има 16 чланова, а рецитаторска 18, док литерарна секција, осим тога што је пописала чланство, није учинила ништа више да покрене рад својих чланова. У току припрема за Фестивал главни задатак друштва је; омасовити хорску секцију на 80 чланова, а фолклорну оспособити за иступ са 10 парова и омасовити је на 30 чланова. Музичка секција треба да формира оркестар гитара. Рецитаторска секција овог друштва имала је могућност да до данас свој рад покрене са пуним успехом. Но, чланови секције као и руководство нису искористили залаган>е нашег познатог уметника Раше Плаовића, који је одржао низ предавања о вештини рецитовања. Овим предавањима користили су се већином чланови рецитаторских секција са осталих факултета, док чланови секције која је организовала предавања, нису долазили на њих, нити су користили њима. У току почетних припрема за Фестивал друштво је успело да реши нека питања свог организационог рада, те je у сагласности са деканатом добило просторију за рад, која сасвим одговара потребама. Друштво је, такође, набавило клавир, а набавка хармонике један је од услова за даљи рад музичке и осталих секција. Комитет Народне омладине и управа друштва бацили су тежиште рада иа учвршћење радне дисциплине и уредности планова секције и кроз то на омасовљење најглавнијих секција. Пеоград, 21 марта 1949 год.

tiafnynu сшуфенш,

3