Студент

ПРОСЛАВА СВЕТСКЕ ОМЛАДИНСКЕ НЕДЕЉЕ НАША СОЦИЈАЛИСТИЧКА ИЗГРАДЊА ЈЕ ВЕЛИКИ ДОПРИНОС ИНТЕРНАЦИОНАЛНОЈ БОРБИ СНАГА ДЕМОКРАТИЈЕ

У оквиру прославе Светске омладинске недеље одржана је 26 марта на Правном факултету свечана академија. Академији је присуствовало преко 2.000 студената нашег универзитегг. Рзферат о борби напредне света, окупљене у Светској федерацији демократске омладине, поднео је друг Нидрија Крешић члан Универзитетског комитета Народне омладине Србије на Београдском Универзитету. После реферат*а културно-уметничко друдггво Београдског универзитета ~Бранко Крсмановић”_ извело је програм. Са Академије ;*у уаућени поздравни телеграми Светској федерацији демократске омладине и Међународном студентском савезу. Пошто је у реферату иггакао међународну ситуацију ове године Светску омладинску као и борбу омладине и студелата света за мир, демократију, друг Андрија Крешић је између осталгг рекао: Јединствена омладина Југославијв под заставом сврје двомилионскв организације налази се у првој линији антиимперијалистичког фронта. Дубоко национална и интернационална свијест наше омладине имају свој корјен у нашој прошлости, кад је још у доратна времена наша омладииа окупљена око СКОЈ-а стекла велики углед у напредном свијету. Та свијест је потврђена учешћем и нашим жртвама у шпанској револуцији, на омладинским међувародвим конгресима, у борби против окупације Чехословачке, против нациовалног и социјалног ропства у старој Југославији, а нарочито у великом Ослободплачком рату наших народа. Није могуће исцрпсти примјере легендарног херојизма који су испољавали наши омладинци у тој тешкој дугогодиш»ој историји нашег покрета. То је величанствена епопеја која чека на велике таленте. То је богати капитал који је уврстио нашу омладину у ред вајнапреднијих бораца за прогрес у чвијету, нд тој основи васпитава се и вагпитаваће ce нова покољења за велика дјела друштвеног преображавања у својој социјалистичкој домовини и у свијету. То је резервоар оне чудне снаге и евтузијазма којим се данас мијења лице наше земље. И коначно, то је дјело наше славне Партије, која је водила, васпитавала у том духу нашу омладину, која је извела наше народе на пут социјализма, за коју никада није било нити ће бити непремостнвих тешкоћа, јер оваква Партија na челу оваквог народа, овако васпитане омладине способва је да савлада сто пут веће тешкоће него што су биле и вего што су сада. ★ Наша борба против империјализма данас јесте изградња социјализма у Ју гославији. Изгрзђивањем снажне социјалистичке Југославије ми продужавамо своје интернационалистичке традиције јачајући на тај начин социјалистички блок, ми продубљујемо и обогаћујемо свој интервационализам елементима новог социјалистичког патриотидма, активно изражавамо своју солидарност са борбом омладине и демократских свага свијета за праведан мир в срећву будућност варода. Стога наme нове фабрике, путеви, хидроцентрале, градови, исушена поља, канали, задружни домови итд. истовремено су нове иобједе у свеопћој антиимперијалистичкој борби. Форме које ми у овој борби проналазимо обогаћују и допун>УЈУ искуства међународног пролетарвјата, у својим условима њих данас користе у социјалистичким а и у другвм земљама. Морална и материјална помоћ коју ми пружамо данас потлаченим народима (грчком вароду, албанском народу, француским рударима, шпанском народу и другима) затим улога Југославије у међународној дипломатијв сви ови елементи значе продубљавање и повећање интернационалног значења наше борбе за социјализам. Ради свега тога наша соцвјалистичка изградња значи велики допринос интернационалној борби снага демократвје. У припремама за други Конгрес С. Ф. Д. 0. за конгрес који ће бити моћиа демонстрација омладине свијета против ратних хушкача, наша омладина организује нове радне бригаде за изградњу Београда, за довршење Ауто-пута и за многе другс радне акпије. У наше фабрике, рудиике, у саобраhaj долазе нове масе омладинаца. еа сво'их радних акпија они уоиосе crsчено знање и свој радни елан. Невнђено расте продуктивност рада. Гваки дан читамо о нладим ударницима, upoналазачима и организаторима рала. Из фабрика na наша поља све јаче тску модерна пољопривредна оруђа. Наше село захватно јв моћни покрет за оснивање радних задруга. Омладина у првим редовима покрета. Ми истискујеио капнталисту са њвговог последњег упоригата, из пољоиривредв. У иашим школама в универзптетима распламсава се борба за нову наставу, за боље овладавање модерном наукоч, sa I>гупљање све школске омтадин* и њезином комуннстичком васпитању. Партија ■ вародва власт уз поиоћ на*

совних организација воде бригу о сталном повишавању животног стандарда ставовништва, еве боље се задовољавају културне потребе службевнка, које су силво порасле. Тако ми манифестујемо своју солидарност са напредном омладичои свијета. Тако ми градимо под мудрим руководством Партије и Тита дивну звмљу, социјалистичку Југослааију. Наша социјалистичка изградња има и један посебан интернационални зиачај. Социјалистичко друштво ми из* грађујемо данас у оригиналним условима, када нам покушавају онемогућити сво велпко дјело ■ империјалисти и неки социјалисти. Покушаји имперпЈалиста су нам разумљиви и са њиховог становишта оправдани, а покушаји комуииста су иам мало разумљиви и са комунистичког становишта потпудо неоправдани. Да кажемо нешто о покушајима ове друге врсте. Наши „критичари” скучени врло често догматизмом израженим у шаблонској цитатологији марксизма-лелењинизма никако не схватају суштину наше народно-ослободилачке борбе, наше социјалистичке револуциј«. Велики ослободилачки рат није био само герилски покрет и није довољно ако ce окарактеришв само као „херојски отпор народа”. „Оружана ослободилачка борба против туђинске окупације и борба за обарање власти капиталистичке класе условљавале су једна другу, биле су два вида исте ослободилачке борбе, нераз* лучива и временски и по садржини, двоструки израз иств класне садржине” (Моша Пијаде: „Тридесет година КПЈ”). Тај пример досљедне револуционарне борбе против фашистичког окупатора пружила је само ваша Партија. У процесу те борбв створена je армија новог типа, млада револуционарна армија која је водила рат (а нв само герилски покрет) против окупа-

тора. И тв је искључиво била наша тековина. У процесу те борбе срушена је стара и створена нова власт радног народа оличена у форми народннх одбора. Та револуцнонарна власт у тој формн позајмљује се од нас данас у земљама народне демократије од Чехослодачке до Кореје („Румунија је увела народне одборе ових дана, а Мађарска их још нема”). Зар све то није револуција? Зар успешна пракса те револуције није доказ правилности руковођења резолуцијом? Ради чега онда не признати револуцију и марксистичку досљедност линије КПЈ и како се може на пример Југославија третирати као некаква ново-демократска капиталистичка земља од стране неких совјетских публициста још пре фамозне Резолуције? А такво неразумјевање (или непризнавање) наше револуције карацтеристичнв је било за неке совјетске теоретичаре и до резолуције Информбироа. Но њихове „теорије” не могу порећи ни другу чиц,еницу да је наша Партија практично показала могућност успјешне борбе против фашизма и могућност ствдрања нове државе у току самог рата док је фашизам још био у снази. Ми не заборављамо пресудну улогу Совјетског Савеза и ако нам то подмећу, али његова улога била је улота и за остале компартије окупираних земаља само се код њих све свело на ту улогу СССР-а, а њвхова улога била је понајчешће улога статиста. А радв некакве „економије мншљења” не би требало взједначавати те прииципијелно различите улоге како се то дешава нарочито у току информбировске кампање. Брисати најславније стравице револуционарне историје једиог народа, одрицати иам без еавјести историске заслуге, нијв никакав марксизам нити интернационализам, него нацпонализам који се не може сакритн никаквом цитатологијом. Тако стоји ствар в са одрицањем и ометањем наше изградње социјализма. Присталице мирног, еволуциоиарног процеса, који говоре како ће социјализам изградрти без диктатуре пролетаријата, који којекако тумаче појам народне демократије, упињу се из све снаге да нам заблате прелазну заставу социјалистичке изградње, која се налази у сигурним рукама наше Партије. (Наставак на четвртој страни)

ПОСЕТЕ СТУДЕНАТА СЕЛУ

Студенти IV године Медицинског факултета у сељачкој радној задрузи „Саво Новачевић“ у Новом Врбасу Да би упознали студенте са организацијом задруга и пружили помоћ задругама, организација Народне омладине IV године Медицинског факултета уз помоћ лекара посетила Је сел>ачку радну заДРУгу „Сава Ковачевић” са 120 студената и 10 лекара специјалиста. Овом приликом специјалисти су извршили уз помоћ студената 737 £ прегледа а хигијенска екипа прегледала је 200 станова. У схоиру посете одигране су утакмице одбоЈке и футбала а увече у месн im до- 4ti му културе одржана је приредба. У име студената задругаре јс поздравио Јован Вељковић, секретар партиског комитета IV годинз. После говора задругарима је приказан филм о штетности празн:>зерја на селу а културно-уметничка екипа извела је мали уметнички програм. Прва посета сељачкој радној заДРУЗи успела је по свом основном задатку непосредној селу и задругарству и у многоме ће користити организацији Народне омладине у организовању б/лућих посета.

Н. Шаран

Студенти Медидине врше преглед у задрузи „Јединство’*

ПРЕД СМОТРУ РАДНИХ БРИГАДА

На дан 3 априла OjPPHcahe се у Београду смотра свих радних бригада са територије Н. Р. Србије које ће учествовати на изградњи Београда. Омладина и чланови Народног фронта показаће на смотри да су спремни да испуне све своје задатке у трећој години наше социјалистичке изградње. Народна омладина Београдског универзитета учествоваће и ове године на радним акцијама. По факултетима многе радне бригаде су се већ обновиле и организационо учврстиле. Оне се спремају за велику смотру радних бригада и за постојећи рад. У трећој години нашег Петогодишњег плана на свом Трећем конгресу Народна омладина је примила обавезу да изгради Ауто-пут „Братство—Јединство" и да узме учешha у изградњи главног града наше земља Организација Народне омладине Србије учествоваће на овим акцијама са 76.000 сеоске и школске омладине. Добровољни радови наше омладине до данас обележени су крупним резултатима. У великим радним акпијама у земљи учествовало је прошле и претпрошле године 161.815 омладинаца и омладинки са територије Србије. Само у 1948 години 424 бригаде проглашене су ударним једном или више пута, док су 44 бригаде одликоване ордењем. Преко 10.000 омладинаца проглашено је за ударнике. Велике победе однела је омладина Србије и у осталим радним акцијама. На подизашу задружних домова учествовало је 321.000 чланова Нарсдне омладине. За нове радне битке, за извршење узетих обавеза у овој години озбиљно се спрема омладина у целој земљи. Активи Народне омладине такмиче се ко ће имати више бригадиста. У омладинским листовима често читамо дописе који пристижу из разних крајева под насловом: Колж-

ко чланова актива, толико и пријављених бригадиста. Ово је постала парола наше омладине. Почетком априла студенти ће већ отпочети локалне радне акције. Својим изласком на рад два пута месечно, радећи по три сата, наше бригаде, од којих he свака бројати 50 дс 350 бригадиста могу много да помогну изградњу Београда. Ове године ће још више да расте и да се развија наш главни град. Београд he постати велико градилиште. Студентске радне радиће на том градилишту и допринеhe да Београд на крају године добије нов и лепши изглед. Ове године ће се у Београду градити око 9.700 станова. Отвориће се нови ресторани и нове продавнице за снабдевање грађана. Фискултур-

ници ће добити нова игралишта и фискултурне сале. Студенти нашег Универзитета добиће нове факултете и институте и нове станове. Од нас студената Београдског универзитета наша привреда очекује људе који he својим знањем помоћи и убрзати социјалистички преображај наше земље. Зато се наша Партија и држава непрестано брину о студентима. Ове године утрошиће се милионске суме за обимне радове на проширењу нашег Универзитета и изградњу студентског насеља у Новом Београду. Студентима ће се тиме створити још бољи услови за несметани рад и могућности за развијање научног рада. Пошто се сваке године повећава број студената на нашим факултетима и великим школама почеће ове тодине да се граде нове зграде за

факултете и институте. Почеће изградња новооснованог Стоматолохаког факултета. Довршиће се Хистолошки и Физиолошки институт. До краја године ставиће се под кров Гинеколошка клиника у којој ће студенти на пракси допушавати своје знање. Прошириће се и зграде Поллпривредно-шумарског факултета и Техничке велике школе, а потпуно he се довршити Ппироднсматематички факултет. У нашој Академији наука отвориће се нови институти а стари he се преуредити. Ова изградња у којој he узети учешћа студентске бригаде свију наших факултета потстиче напоре студената да испуне задатке који проистичу из потребе социјалистичког преображаја наше земље. Поред локалних радних акција наше бригаде узеће учешћа у акцијама преко лета на Ауто-путу и изградњи Новог Београда. До 1 маја оформиће се и организационо учврстити радне бригаде које he радити преко лета. Нови радови на проширењу Укиверзитета биће великог обима. У Новом Београду подићи he се велика зграда друштзених наука у којој he бити смештене три установе: Економски и Правни факултет и Новинарска и дипломатска висока школа. Шумарски факултет добиће нову зграду. Радне акције студената преко лета трајаће само месец дана. Бригаде he бити углавном састављене од студената прве године, а негде и друге године дакле од студената који не иду на праксу. Учешће наших студената на радним акцијама је допринос више за испуњење наше Петолетке. Оно показује колико наше студентске организације прожима одушевљење и свест о изградњи социјализма код нас. В.Ш. .

Распоред радвих бригада на дан смотре

Све студентске бригаде нашег Универзитета треба да се на дан 3 априла окупе на својим факултетима до 7,30 часова пре подне. Смотра he се одржати на Тргу републике и почеће тачно у 9,30 часова. Бригаде нашег Универзитета долазиће улицом Георги Димитрова и силазећи улицом „29 новембра” избиће пред Централни дом Југословенске армије. Бригаде студената Техничке велике школе, Економског, Правног факултета и Новинарско-дипломатске школе постројиће се на простору од Пожарне команде, Правног факултета до Техничке велике школе. Бригаде Медицинске велике школе, Ветеринарског факултета и Државног института за фискултуру изићи he улицом Народне Републике поред Правног факултета на улицу Георги Димитрова. Бригаде Пол>опривредно-шумарског факултета избијају Карађорђевом улицом преко Топличиног венца и улицом Вука Караџића пред Филозофски факултвт где ce при-

кључују бригадама Филозофског, Природно-математичког факултета, Високе педагошке школе и Академије ликовних уметности. Све бригаде заједно крећу поред Студентског парка и Симином улицом излазе на улицу 29 новембра где се прикључују осталим бригадама Универзитета. На челу колоне ићи he шест пута ударна бригада Економског факултета „Владимир Перић Валтер”, четири пута ударна бригада Медициноког факултета „Др Благоје Нешковић” и бригада Државног института за фискултуру „Јован Микић-Спартак”, а за њима бригаде Техничке велике школе, Правног, Економског факултета и Новинарско-дипломатске школе, затим бригаде Медицинске велике школе, Ветеринарског факултета, Пољопривредно-шумарског, Природно-математичког, Филозофског факултета, Више педагошке школе и Академије ликовних уметности. Универзитетски комитет Народне омладине Одел>ење ш

СТУДЕНТСКЕ ИГРЕ И ФИСКУЛТУРНИ СЛЕТ У БЕОГРАДУ

У општем образовању наших студената и фискултура има своје место. То je у складу са принципима нашег новог друштвеног уређења у коме се људи свестрано образују и васпитавају и на тај начин оспособљавају за изградњу социјализма у нашој земљи и добијају нови лик - лик новог човека. Према томе и фискултуру треба схватити саставним делом социјалистичког васпитања наших људи. То нам посебно налаже да оспособимо тако наше студенте да то буде светрано образован и васпитан млади кадар стручњака који he у току студија у потпуности добити такав лик стручњака (човека) какав одговара нашој социјалистичкој домовини. У спровођењу овог задатка имамо подршку и помоћ наше народне власти, која преко одговарајућих органа пружа и материјалну помоћ за развој фискултуре на Универзитету. Тако смо за ову годину досада добили помоћ одКомитета за фискултуру Савезне владе, Фисаја и Фисаса у виду фискултурних реквизита и справа за вежбање у вредности од пола милиона динара, а посебно смо добили помоћ од 300.000 динара за смучарски течај на Копаонику кроз који је прошло 200 студената. Они су се оспособили за помоћнике инструктора смучања, руководиоце смучар-

ских станица, и уопште за смучаре. Несумњиво да све ово претставља озбиљну помоћ за развој фискултуре на Универзитету, претставља солидну базу за почетак систематског развоја фискултуре међу студентима. Једна од форми за популарисање и омасовљавање фискултуре међу студентима јесу и Студеџтске игре, које постају традиција наших универзитета. Прошле године летње студентске игре одржане су у Загребу. У укупном пласману победила је репрезентација Београдског у ниверзитета. У јануару ове године одржане су зимске студентске игре на Бледу на којима је победила љубљанска репрезентација. Ове године летње студентске игре одржаће се у Београду од 18—22 маја. За нас Студентске игре имзју зкачаја из неколико разлога. Пре с*®га, по својој важности оне прелг.. е оквире Универзитета # имају и шврег значаја за развој фискултуре у нашој земљи, јер игре, између осталог, треба да открију и кеве фискултурне снаге које ће омасовити нашу фискултуру у квалитету. Због тога he Студентске игре вати и ширу јавност, што нам налаже да уложимо све снаге како бисмо спремили тако такмичаре да игре буду на виоини. Студентске

игре, даље, треба да буду плод си* стематског рада студената на фису културном и спортском пољу. Онв he потпомоћи да се кроз предтакмичења на појединим универзитетима, унутар факултета к међу тима, с једне стране омасови фискултура, а с друге стране да се npoналазе и нови таленти за појединв гране спорта. Студентске игре постају традиција наших универзитета и засада су једино.поље ка којем се сви универзитети кзше земље међусобно такмике. И најзад, Игре имају велику важност и са политичке стране, јер доприносе зближавању и упознавању студената из свих република, продубљују братство и јединство наших народа. Стога оне имају и васпитни значај. Према досадашњим искуствима, а на основу значаја, популаркости и развијености поједи.них спортова, Игре ће сбухватити следеће фискултурне и спортске гране: шестобој, атлетику, гимнастику, гађање, стони тенис, тенис, мачевање, футбал, рдбојду, рукомет и кошарку. Право наступа имаће сви редовни студенти који обавезно прођу кроз такмичења на факултетима појединих универзитета. Овде треба указати на два момента; Прво, у такмичењу неће уче* ствовати врхунски такмичари тЈ» такмичари савезног разреда. Другр, екипе и појединци који ће претстављати универзитете моћи ће само онда претстављати свој универзитег ако буду учествовали на међуфги култетским такмичењима и буду Изабрани за репрезентацију. Ово свакако има свог посебног значаја. Неучествовање такмичара савезног разреда омогућиће да се појаве нови таленти који ће несумњиво дбпринети да ое наша фискултура омасови у квалитету. То ће у исто време бити стварни одраз масовности, развоја и скаге фискултуре на појединим универзитетима. С обзиром на вожност Игара, № борно такмичење у оквиру прве»ства Универзитета послужиће за правилап избор такмичара и због тога ће бити иотребно обезбедити широко учешће студената у факултетским и међуфакултетским такмичењима. Други важан фискултурни догађај у Београду биће градски фискултурни слет који ће се одржати У јуну. Несумњиво да ће то бити ввлика фискултурна манифестацијја која he одразити масовност и снагу фискултуре у нашем главном* рраду. Он ће уједно одражавати полет и снагу радних људи Београда у извршавању Титовог Петогодишњет плана. Како је студентска фискултурна организација саставни део београдске фискултурне организације, то ће и иако у мањем броју, учествовати на слету. Гимнастичка друштва треба одмах да узму за садржај рада чланова друштва учење слетске вежбе. На тај начин ће се омогућити да се припреми слетска вежба без великог напрезања чланова гимнастичк* организације, који ће моћи нормално, без губљења времена да спреме слетску вежбу; те припреме ће у*» једно користити и за спремање такч мичара за народни вишебој и шестобој за студентска такмичења. Кроз све ово треба ојачати и организационо учврстити гимнастичка друштва. Да 6и се успешно извршили овц задаци; лшроко организовање та»<* мичара у оквиру припрема за Сту* дентске игре и припрвмање слетск# вежбе, морају се фискултурна ру* ководства и фискултурка организаи ција у пуној мери заложити, а руко* водства <ЈЈиладинска и омладинам организација у целиии треба да им пруже подршху и пуну поиођ.

Шииттш в***

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ! ОРГАН НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШНОЛАМА ГОДИНА XI БРОЈ 7 БЕОГРАД, 28 МАРТА 1949 ГОДИНЕ ЦЕНА 2 ДИН.