Студент
ПРОСЛАВА СВЕТСНЕ ОМЛАДИНСКЕНЕДЕЉЕ (Наставак са прве стране) А гм ногиоци таквиж улога у жигтори* }ш ииали су нсту судбину: све дубље су тонули у ревизионизам и опортушзlм. Поступцн са нашим националним мањинама и људима у Мађарској. Руиунији, Чехословачкој и Бугарској „теорије” о бугарској Макелонији и слнчнв, очито то доказују. И то је по вашем увјерењу (а и по њиховом по свој прилипи), науионалнзам н шовинизам без обзира што се он данас нвлази под патронатом Информбироа. Троукигтичко одрнцање могућности изгралње гоцн;алнзма у једној вемљи Лењин и Стал.ин давно су разголитили. Упркос тога одрицања и наша пракга доказује тачност учења Лењина и Стал.ина, јер ми традимо социјализам н градимо ra властитим снагама иако нам ово друго није била жеља. А наши „критичари”, да би доказали игправност своје супротне тврдње, прелазе иа практично ометање наше соци алистичке изградње, објективно побијају Лењина и Стаљина у томе учењу, придружују се објективно (хтјели они то или не) импери(алигтима у том поглу. С тога је даиас забрањено у сопијалигтичким згмњама писати и прпчати о успјггима социјалистичке изгралње у Југославији. Мјесто тога пише се и прича како склапамо потајне и дефицитне трговингке уговоре са империјалистима, заборавља јући дд смо по иекад на своју штету баш тако трговали са Совјгтским гавезом и земљама народне демократије, а не никада са капиталистима. Такво стање ствари дало је ohbj’ посебни интернапионални значај нашој борби за изградњу социјализма у Југославији. У чему се он састоји? 1) Без обзира чиме се све служи анти-југословенска кампања у СССР-у и земљама народне демократије, без обзира иа упорност те кампање да сакрије суштину спора, гуштина ce састоји у праввлном рјешењу питања односа мгђу соџијалигтичким земљама и то не у декларацијама, него иа дјелу. 2) У самом спору између нашв Партијв и СКП (б) појавиле су се ва свјетло дана разне прикривене, анти-мар»систичке и нацио-иалистичке тежње код неких „критичара” које се морају ликвидирати. Појавио се недопустиви међу комунистима туђи морал и метод дискусије, који су врло штетни за иеђународии раднички покрет. Цосљедна интересима једингтва и јачања свјетског социјалистичког блока, помажући често пута без сваке надовнаде неке социјалистичке земље, ввша Партија је у пракси показала евоје схватање односа међу социјалистичким земљама. Оно је дубоко маркевстичко, дубоко интернационално, као што је досљедно марксистичко рјешгње националног питања у самој Југославији. Неравноправност као праКтични принцип не можс се одржати у сарадњи међу социјалистичким земљама и ои се мора замјенити принципом најпунијег узајамног разумије* вања у интересу читавог сбцијалистичког блока и сваке земље посебно. Својим принципијелним ставом, који једино и доликује партији лењинског твпа, који одговара игтинском пролетерском моралу, не колсбајући се ии часак у одбрани истине, наша Партнја је показала како треба, a наши како ие треба да дискутују међу ссбом комунисти. Према томе ни једно ни друго питање (питање односа међу социјаливтичким земљама и питање пролетерског морала) нису само наша питања, вити питања наших „критичара” него су то питања међународног радничког покрета. Истрајати до краја у борби За правилно рјешење тих пвтања то је данас интернационална задаћа КП Југослвије. И досљедна тој интернацвоиалиој задаћи (која је исто-времено и пролетерско-национална), наша Партија побјеђивала је до сада и побјеђиваће и убудуће и издвојеваће в коначну побједу. Када he услиједити наша коиачиа побједа? Коначна побједа биКе на видику кад нанесемо одлучујући ударац кампав>и против наше земље. А одлучујуhn ударац биће изградња социјализма у вашој земљи. Радн тога изградња соцвјализма у Југославији има онај посебан иитернационални звачај. Стога je та изградња даиас неодвојиво повевана са борбом наше Партије против ввформбировске, анти-југословенске кампање. С тога јс сваки „Информбировац” непријатељ социјализма, нецријатељ сретне наших иарода, непријатељ пролетерске интериациоиалне солидариости, па према томе непријатељ и Совјетског Савеза. Стога иам није чудно што су се код нас „прнеталице резолуције Информбироа” везалп са империјалистичким атентурама и споменутом резолуцијом покушавали сакрити своју прљаву прошлост или своју буржујско-кулачку дтшу. ■ Такве су чињеннце. И баш вато што је то тако, што ваша Партија, Партија лењинског типа, воги данас тако одговорну улогу, што ваступа истнну, н интересе меНуи«родиог пролетаријата, што брани маркснвам-лгњинизам од ревизионизма, што уаорио ннснгтира на маркгнстичком рјешсњу важних питања које је кнеторија поставила на днсвни ред, зато је иаша партнја остала јединствена н вато he нстрајати у борби Зато је свака малодушност, вбуњсност пред ауторитгтима н погрјешна н ' , пко штгтна и ва нашу вемљу ■ S* г н алнстнчкн блок у цјелини. Из caera пронстнче »акључак. Да би воначнн расплет што прије уелнједио морамо што брже нвграНиеати социјализам у снојој вемљн. А мн ћемо ■ у будуНе да га изграl)УЈ«мо сами као што сме ra ■ до сада градилв еами бев хгнје еве дотле докле то буде втжно. Зааршгтак нашег Петогодншжег плана значнНе кртпну ообједу со-
цијализма в код нас и у читавом гвијету. Ми не сумњамо да ћемо План извршити из три разлога: 1) јер имамо овакву Партију, овакав ЦК и оваквог Тита у чијнм је рукама до сада непобјеђено оружје марксизам-лењинизам; 2) јер је наша Партија милионима нити повезана са народом и јср је социјалистичка свијест изражена у радном елану наотих трулбсника код њих толико развијена да јој је теотко наКи сличан примјер; 3) јер се у нзшој зсмљи нрију нензмјерна и још неискоришКена богатства да јој је такође теотко наКн сличан примјер. Према томе, изградњл социјализма у нашој земљи то је дубоко национална и данас двоструко интернамионалиа дужност сваког нашег трудбеника. А та дужност у нас је већ нашироко претворена и све се више претвара у нашу социјалистичку стварност. За нас, другови, будуће кадрове наше домовине, гцијалистичка изг]lадња значи при;е свега стећи што прије и што потпуније стручно знање, овладати пстннском науком, дати отаџбини нове хиљаде социјалкстичких стручњака. По томе треба нијенити нашу соци јалнгтичку. националну и интернационалну свијест. Пспунити обавезе које смо дали значи још једном потврдити наш ннтернаппонализам онако како су га потврђивали наши другови у славној прошлостн студентског покрета на Београдском универзитету и тако ћемо и убудуће конкрстно ми доказивати љубав и оданост наших naрода према Совјетском Савезу и ствари соцнјалнзма уопће. Да живи борбена солпдарногт демократске омладине свијета у борби за праведан мир и срећну будућност младих покољења! Да живи иаша славна Партија, њен херојски ЦК на челу са другом Титом, руководство наших народа у изградњи социјалпзма! Прослава Светске омладинске недеље Поводом Светске омладинскв недеље Претседништво међународног студентског савеза упутило је Светској федерацији демократске омладине посланицу у којој се изражава солидарност са свим организацијама чланицама Светске федерације демократске омладине у борби за чврст мир, Јединство, демократиЈу и националпу независност. Потреба Јединства каже се у посланици данас Је већа него икад раније. Она произилази из заЈедничке опасности која угрожава будућност омладине целога света. Та опасност Је резуллат ратне завере империЈалистичких сила које под заштитом монополистичких и империјалистичких кругова САД све безобзирније нападају права и животне интересе омладине. Омладина и студенти ће Једино путем Јединства са свим напредним снагама, које се боре за мир и демократију, постићи испуњење својих захтева. Међународни студентски савез издао Је проглас поводом Светске омладинске недеље. У прогласу се истиче значаЈ борбе за потпуно Јединство светског омладинског покрета и каже да ће 1949 година бити пбсвећена припремама за Другн велики светски омладински конгрес, коЈи he бити нови допринос демократског омладинског покрета Јачању мира. Међународни студентски савез каже се у прогласу чврсто веруЈе дц he успешно остварење задатака коЈе Је поставила Светска федерација демократске омладине обезбедити развоЈ и Јединство демократског омладинског покрета и у великој мери помоћи борбу мирољубивих народа за мир. • У свим већим аустралиским градовима одржане су масовне манифестациЈе поводом Светске омладинске недеље коЈу организује Светска федерациЈа демократске омладине. Млади радници, намештеници и студенти прошли су улицама СиднеЈа носећи написе у којима се народ позива на Јединство у борби против ратних потпаљивача и за одбрану мира. На масовном митингу у СиднеЈу претставници разних напредних омладинских организациЈа захтевали су у говорима да се омладини побољшаЈу радни услови и да ЈоЈ се да могућност образовања.
ВЕСТИ ИЗ СВЕТА
Студентска организациЈа Савеза грчке антифашистичке омладине (ЕПОН-а) упутила Је како Јавља радио станица Слободне Грчке. телеграм СветскоЈ федерацији студената, у коме се оштро протестуЈе због изрицања смртие пресуде народном хероју из времена хитлеровске окупације Манолису Глезосу и млану претседништва студентске организациЈе ЕПОН-а Леониди Киркосу. „Немоћни у борби против Демократске армиЈе каже се у телеграму, страни господари и њихове домаће слуге убиЈаЈу ненаоружане демократске грађане по градовима и селима. Грчки студенти с гневом протествуЈу пред светским Јавним ињењем и позивају студенте целог света да на време задрже руку атинских злочиначких властодржаца и спасу омиљене вође Грчке студентске омладине: Киркоса и Глозоса.
ФИСКУЛТУРА и СПОРТ ПРОЛЕЋНИ КРОС 1949
На кросу ће учествовати 4.700 студената
Пролећни крос на Београдском универзитету и великим школама одржаће се од 3 до 24 априла. Он пада у време првих такмичења за првенство Универзитета, у време припрема за Друге летн>е студентске игре. У томе Је његов посебни значај, алп не и једини и наЈважнији. Кроз учешће на Пролећном кросу треба пре свега обухватити у наш фискултурни покрет нове фискултурнике из редова студената, а ново откривене таленте прихватити и омбгућити им даљи развоЈ. То he заЈедно са првенством Упиверзитета и разним другим такмичењима бити припрема за Друге летње студентске игре. ВИШЕ УЧЕСПИКЛ НЕГО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ Припреме за крос по факултетима већ су почеле. Фискултурна руководства у заједници са комитетима Народне омладиЈге и уз учешће самих студената преузели су обавезе на следећи броЈ учесника; Техничка велика школа 1.350, Медицинска велика шксла 1.000, Ветеринарскм факултет 600, Пољопривредно-шумарски 500, Економски 400, Филозпфски 250, Природно-математички 200. Државки институт за фискултуру 170, Новинарска и дипломатска висока школа 130 и Правни 100. Према обавсзама на кросу he учествовати 4.700, што значи за 1.700 више него прошле године. Узети обавезу само Је Један део задатка који треба да се сврши. ОнаЈ други део, важнији, испунити па и премашити обавезу, тек стоји пред нама. Како ћемо то постићи? Искуства са наших прошлих кросова помоћи he нам у томе. АГИТАЦИЈА АгитациЈа Је Један од битних услова за успех кроса. То најбоље потврђуЈе пример Ветеринарског факултета са Јесењег кроса коЈи Је тада пребацио обавезу за 18 од сто, у првом реду захваљујући доброЈ агитацији. На том факултету аштација се спроводила од првог дана и то систематски: поЈединачно, по групама, по годинама и уз обимну помоћ организације Народне омладине. Прошле године Је мали броЈ учесника на кросу био са прве године. Зато у припремама за пролећни крос тежиште агитациЈе треба да буде на првим годинама, како би што већи броЈ наших најмлађих другова учествовао на кросу. ТРЕНИРАН.Е Фискултурна руководства не треба да пусте на крос ни Једног такмичара који није одржао потребан броЈ тренинга. Изводити такмичара са јсдним или ниЈедиим тренингом неправилно је и опасно по здравље учесника. Са тренинзима почети поступно. На првим тренинзима трчати 200 —300 метара, затим 600, 800 итд. Све то комбиновати полагањем
норми за значку фискултурника, гимнастиком, прескоком преко препрека, јарака и сл. Тренинге одржавати после предавања и вежби, у оквиру тренинга спортских секција итд. ОРГАНИЗАЦИЈА КРОСА Овогодишши Пролећни крос, који he се такође одржати децентрализовано, спровешће гимнастичка друштва по факултетима уз сарадњу и помоћ фискутурног одељења Београдског универзитета и факултетских комитета Народне омлалине. На јесењем кросу први пут Јо ово такмичење спроведено на овај начин. Међутим. организација није била на запидној висиии. Због недовољног броја редара и слабо обележсне стазе, студенти Природно-математичког и Економског факултета и Техничке велике школе секли су стазу. (Једна група техничара скратила је стазу за 500 м.!) Из истог узрока другарице Природно-математичког факултета трчале су 2.000 метаоа уместо 1.000! И у погледу организациЈе кроса треба се угледати на Ветеринарски факултет. Руководство овог факултета на време Je обезбедило потребан броЈ редара, реквизита и свлачионица. Стаза и циљ су били добро уређени и Јасно обележени. Треба избегавати одлазак на коос по групама, годинама и отсецима. На та.l начии добиЈа се мали број учесника (пример Техничке велике школе коЈа Је подбацила обавезу у Јссењем кросу за 715 учесника). Много већи броЈ учествуЈе када иде цео факултет. (Пример Ветеринарски). Пожељно је да се крос претвори у излет, тако да се после кроса остане цео дан. Ту би културно-уметничка друштва помогла извођењем пригодног програма. Прелазни пехар држи Ветеринарски факултет. Овог пута ветеринари су повеђали обавезу за 100 такмичара. Хоће ли пехар бити поново њихов?
С. Анђелковпђ
ФИСКУЛТУРНИЦИ ПОЉОПРИВРЕДНО-ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА ИЗГРАДИЛИ ИГРАЛИШТА ЗА ОДБОЈКУ И КОШАРКУ
Ових дана загршенм су радови на уређењу дворишта Пољопривредно-шумарског факултета. Фискултурници са факултета преузели су обавезу да направе неколико игралишта. Радило се скоро сваког дана. Од запуштеног дворишта створено Је неколико терена. Изграђена су 2 игралишта за одбоЈку, терен за кошарку и терен са свим потребама за трчање преко препрека. Двориште Је сада постало место где се у слободним часовима сакупљају фискултурници са Тренира се одбоЈка, кошарка и полажу норме за
значку фискултурника. Од фискултурника коЈи су радили на изградњи терена, добровољним радом су се нарочито истакли другови: Ракиђ, Главашки, ТурудиЈа, Кузмаковиђ, Малагурски и Перовиђ. (А. В.)
ШАХ Започело је екипно шаховско такмичење
Ових дана почело је екипно шаховоко првенство Београдског универзитета и великих школа на коме учествује 11 екипа са преко 120 учесника. Игра се на 10 табли (8 другова и 2 другарице). У прва 4 кола постигнути су следећи резултати: Ветеринарски Пољопривредно-шумароки 5,5:2.5(2); Дом војних студената Природно-математички 5.5:4,5; природно-математички Виша педагошка школа 9,5:0,5; природно-математички Правни 6,5:3,5; Медицинска велика школа Правни 5:5; Пољогхривредно-шумарски Медицинска велика школа 7:3: Пољопривредно-шумарски Виша педагошка школа 5:1; Филозофски Техничка велика школа TI 5,5;4,5; Филозофски Економски 5:4(1); Филозофски Правни 7,5:2,5: Техничка велика школа I Ветеринарски 5,5:4,5; Техничка ве-
лика школа I Економски 7,5:2,5; Ветеринарски Пољопривредно-шумарски 5,5:2-5(2); Медицинска велика школа Дом војних 5:3(2); Пољопривредно-шумарски Филозофски 4:3(3); Економски Ветеринарски 8:2. Вројке у заградама означавају недовршене парти Је. Сташе на табели после IV кола Је следеће: Пољопривредно-шумарски 22(5) поена, Филозофски 214), Прирвдно-математички 20,5, Економски 14,5(1), Медицинска велика школа 13(2), Техничка велика школа Г 13, Ветеринарски 12(2), Правни 11, Дом војних студената 8,5(2), Техничка велика школа II 4,5, Виша педагошка школа 1,5 поена. Екипе Пољопривредно-шумарског и Филозофског Љакултета одиграле су по 4 утакмице, Техничке велике школе I, Више педагошке школе и Дома војних студената по 2 и Техничке велике школе II Једну утакмицу. Остале екипе одиграле су по 3 утакмице. Победничка екипа шаховског првенства добиће пехар Комитета Народне омладине Београдског универзитета, а наЈбоље пласирани шахисти на поЈединим таблама награде коЈе су дали Комитет Народне омладине Универзитета, Шаховски савез СрбиЈе, Шаховски одбор Београда, Црвена звезда и редакциЈе „Шаха“ и „Народног студента I *. С. А. -w
Кратке вести
На овогодишњем иролећњем кросу студеити сарајевских фекултета преузели су обавезу да he учествовати са 500 такмичара. Заједно са футбалском екипом „Босне“, која Је 15 дана провела на логорован»у у Будви, спремали су се и футбалери сарајевских факултета који he учествовати на другим летњим студентским играма у Београду. Озбил»не припреме врше и секције кошарке, одбојке, рукомета и мачевалачка секција.
СТУДЕНТИ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ПРИПРЕМАЈУ СЕ ЗА ПРВЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА
У вези са претстоЈећим првенством Универзитета и пролеђњим кросом, на Филозофском факултету Је одржан срстанак гимнастичког друштва на коме су изнесени недостаци у досадашњем раду (несналажљивост руководства у раду, неозбиљно схватање задатака, слаба агитациЈа међу студентима, неиспуњење обавеза на Јесењем кросу, неуредно прикупљање чланарине и др.). У летњем семестру руководство Је озбиљније пришло раду. Кроз тренинге екипа футбала, одбојке и стоног тениса прошло Је преко 100 студената. Секција стоног тениса одржала је 8 тренинга. Шахисти су одиграли Једну симултанку на 16 табли и гостовали у Панчеву. (М. С.)
Основано је планинарско друштво на Београдском универзитету
ррих дана основано Је на Београдском унивврзитету планинарско друштво коЈе има за циљ да упозна наше студенте са природним лепотама земље, нарочито да их упозна са местима где су вођене борбе у току Народно-ослободилачког рата. Друштво he ускоро организовати курсеве на коЈима he се чланови упознати са техником планинарства. Друштво већ сада броЈи око 200 чланова.
Првенство универзитета Распоред првих такмичења ФУТБАЛ
Итралиште -Милиционара": 4 IV у 9 ч. Медицински Ветеринарски 4 IV у 10,30 ч. Правни Технолошки 9 IV у 9 ч. Електро технички Економски 5 IV у 10,30 ч. Грађевински Машински 9 IV у 9 ч. Виша педагошка школа Рударски 9 IV у 10,30 ч. Дом војних студената Новинарско-диплогиатска школа Игралиште „Икаруса“ Земун; 2 IV у 10,30 ч. Пол.опривредношумарски Архитектонски 6 IV у 10 ч. Фармацеутски Филозофски 7 _ IV у 10 ч. Д. И. Ф. Природно-матема чки ОДБО Ј К А 2 IV мушке екипе: Електротехнички В. П. Ш. Филозофски Академија ликовне уметности Технолошки ПољоЈтривредношумарски 2 IV женске екипе; Д. И. Ф. Рударски Медицински Ветеринарски Архитектонски Економски Утакмице се играју у сали ДИФ-а. Почетак у 14 ч. ШАХ - VI КОЛО 31 Ш Правни Техничка велика школа II Пољопривредно-шумарски Ветеринаоски Дом војних студената Техничка Велика школа I Виша педагошка школа Филозофски Природно-математички Медицинска велика школа Утакмице се играју на првоименоааним факултетима. Почетак у 19 час.
НАРОДНА ТЕХНИКА ПОМОЋ НАЈМЛАЂИМА
Схватајуки велики рпачај оргаиизације Народие техиике у васпитању младот иараштаја, члаиовн клуба технике „Стеван-Стив Наумов” са Техничке велике школе, преузели су патронат над станицом младих техничаца V реона. Тиме је клуб испунио једву од својих обаведа које је предвпдео у свом тодишњем плаиу. У оквиру помоки станици у циљу омасовљења, клуб технике је ортанидовао два пута свечаве зборове пиопира на којима је присуствовало око 300 пионира. О Циљевима и задацима станице младих техничара товорио је секретар клуба Борко Новаковик. Он је у име клуба обекао свестраиу помок стаиици, позивајуки пионире да се са своје стране заложе како би њихова станица предњачила у раду пионира техничара. На крају састанка, ннонири су пажљиво разтледали радове члаиова клуба. Студентн су им објашњавали принципе на којима су ти радови израђени. При одласку пиопири су разтледали макете и моделе који су изложеви у ходницима Техничке велике школе Н. К.
ПРЕДВОЈНИЧКА ОБУКА Слабо посећивање часова првдвојничке обуке
РУДАРСКИ ФАКУЛТЕТ У овом семестру организација Народне омладине пришла је озбиљније питању предвојничке обуке. Извршена је подела слушалаца по четама и водовима, изабрано руководствс и уведена евиденција о посећивању часова. Али и поред тога долази просечно свега 60 од сто оних који подлежу предвојничкој обуци. А има и таквих другова као што су: Јокановић Растко, Животије Ђорђевић и Никола Карагановић који још нису били ни на једном «асу у свом семестру. Такве сличне другове треба организација Народне омладине да позива на одговорност и да им објасни да им се неће оверити семестар ако тако продуже.
Општи студентски преглед је у току. Он се врши по детаљно израђеном плану. Прво су се прегледали студенти који станују по 50мовима, а данас почиње преглед студената са факултета, Преглед се обавља у студентском дом/ „Гајрет”, где је смештен покретни анти туберкулозни диспанзер Министарства здравља. Овај преглед треба да да истиниту слику здравственог ста ња студената ка ко би се оболелима пружила ефикасна помоћ. Успех прегледа зависи од придржавања реда и плана прегледа. ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ Искуство из прошлог семестра послужило је да се у овом семестру озбиљније приђе организовању прбдвојничке обуке и контроли посећивања предавања. Студенти су подељени у групе, одређено је стално време и место одржавања часова; свака група има свога командира који води евиденцију посећивања предавања. Потребно је да сви командири група буду у сталној вези с деканатом и са организацијом Народне омладине. Деканат нема још потпуни увид о посећивању предавања, јер му командири група не достављају редовно извештаје. С друге стране, постоје случајеви да једва 50 од сто студената посећује часове предвојничке обуке (романска група). У таквој ситуацији потребна је најхитнија организације Народне омладине, позивање појединаца на одговорност, опомене и кажњавање. Благовремена контрола и примењивање потребних мера научиће неодговорне студенте да озбиљно схватају часове предвојничке обуке. У противном случају, ако се остави да ствари иду својим током, наћи ћемо се у истој ситуацији у којој смо били у јануару, (известан број студената биће у опасности да ггенавља годину). (В. Т.) ПОЉОПРИВРЕДНО-ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ У почетку прошлог семестра часове предвојничке обуке на Пољопривредно-шумарском факултету посећивало је свега 67 од сто студената а сама евиденција је неуредно вођена. Тек са постављањем командира питање евиденције је решено. Па ипак било је другова који су на улици заустављали наставнике тражећи им потпис, иако нису посећивали предавања. Да би се поправило овако стање, организовани су курсеви за другове који нису посећивали редовно часове. Али и на курсевима је било
мало другова, због тога што су одржавани на почетку јануарског испитног рока. Оскудица у уџбеницима решиће се организовањем библиотеке за предвојничку обуку. За исти предмет основан је и кабинет. Спискови слушалаца су сређени, евиденција се побољшала, те ђе се рад у овом семестру одвијати много боље и организованије. (С. М.)
ОБАВЕШТЕЊЕ
Обавештавају се сви читаоци „Народног студента”, да ће се, почев од бр, 7, лист пподавати по цучи од 3 дкнара по Јеток гркнерку. £Гг>ема томе, претплдтч ипоси; тромесечпа дичгра SS, погугодишња динара 72, и годгшња дмнара 144. Позивају се сви нап*и претплатници да у вези громене допуне своју претплдту. (Из аминистрапкје)
Задруга студената технике испунила своје задатке
Недавно je на ТехничкоЈ великоЈ школи одржана годишња конференциЈа задруге. Циљ конференције био Је да се анализира рад задруге, изабере нов Управни и Контролни одбор и поставе пред задругу нови задаци. Студенти Техничког факултета основали су своЈу задругу Још 1939 године у циљу међусобног економског помагаОд своЈе обнове рада па до данас задруга Је успела и поред извесних пропуста и слабости да одговори наЈтежем задатку да подмири потребе студената у њиховом стручном раду. За све то време велика помоћ указивана Је од страна народних и школских власти. ОрганизациЈа Народне омладине дал Је из своЈих редова другшзе ■ задрузи и таЈ рад сматра као за А Ј жењем у организациЈи. Координациони одбор основан Је да би поЈачао везе између техничких факултета Београда, Загреба и Љуољане. Из европског фонда у Женеви за помоћ студентима, задруга Је добила извесну количину материјала који се састојао из 34 логаритмара, 31 комплета циркла и таЈ Je матери Јал подељен преко организације Народне студентске омладине иаЈбољим студентима како У погледу учења тако и по раду у организациЈама. У прошлој години задруга Је, захваљујући довољним обртним средствима, направила промет од 2,700.000. — динара. Овако повећање промета дошло Је услед повећања броја чланства и могућности набавке потребног матер У протеклоЈ години управа задруге имала Је доста тешкоћа 6 ”” а унесена у план) али уз помоћ министарстава и Извршног °Д 6 °Р а I « абави л а Је робе у вредности од 2.764.000 ДинараОД важних артикала набављено Је 40.000 свезака, 48.000 хамера, 500 цртаћих табли, 28.000 оловака, 12.000 гума итд. Задруга Је рримила задатак да свом чланству омогући Јевтинпје набављање робе. То Је било остварљиво због тога што
задрута није имала потребе за већнгм приходом јер су расходи сведени на минимум па није ни користила дозвољени рабат и маржу. Ради набавке робе преко лета су остала два друга на раду у задрузи. Они су извршили свој задатак набавивши довољно робе за почетак школске roдЛне када је потражња од стране члакова највећа. Ради правилнијег рада задруге уведено Је једнообразно кшиговодство а у прегледу чланства уведена је картотека. У току 1948 године броЈ чланова се повећао на 2.270. По указаној потреби студенти Шумарског факултета техничке групе примљени су за чланове задруге. Финансиско пословаше задруге у 1948 години приказано цифР ама изгледа оБлагајна Је у току године примила укугшо 2,860.377 динара а издала у току исте године 2,854.949 динара. Чиста добит задруге у протеклој години износи 130.458. динара. Управни одбор Је предложио скупштини да на основу задружних правила 50 од сто Ове добити стави у основни фонд а 50 од сто у културно-просветни фонд. У дискусији задругара и делегата било Је неколико предлога коЈи су унети у план задруге за ову годину. Дат Је предлог да се на Поллпривредно-шумарском факултету отвори продавница задруге како би се студентима тог факултета уштедело време око набавке. Затим Је дат предлог да се на истакнутом месту изнесе садржаЈ робе која се налази у задрузи. Проректор Техничке велике школе указао Је на потребу ординације рада са школским властима и потребу побољшања асортимаиа роре. На краЈу ове конференције изабран Је Управни одбор Контролни одбор и комисиЈа продавнице. Главни задатак коЈи стоЈи пред одборима Је обезбеђење контингената робе за 1949 годину. С. TPE’BAKOBH'R
4
Одг«.рШ| nr.l —— М.тгиш «. ом«. Урвднмштво . »да«..строц.Ј. Бсоград. Ешш« ул«. 4. «лефон *3-464: вроЈ «.0..«r Р.НТВ. 1-9066360. Шта.п.рнЈ. -Борб.". Београд. »ч«.«и 31.
Наџцни сшЈЈфСши
Београд, 28 марта 1949 год.