Студент

У ЈУНУ И СЕПТЕМБРУ ТРЕБА ДА БУДЕ ПОЛОЖЕНО 73.859 ИСПИТА

У циљу ггобољшан»а стручног рада на Универзи-гету и великим школама организација Народне омладине предузима низ мера које доприносе побољшању стручног рада и учења студената, подизању квалитета знања стручњака који ће одговарати потребама наше социјалистичке праксе и степену друштвено-економског развитка. Једна од таквих мера је и узимање обавеза на састанцима група Народне омла-' дине уз дискусију свих чланова. У дискусијама су се озбиљно и савесно исшгтале могућности стаког појединог студента, могућности узимања већих обавеза или пак смањивања оних које су биле превелике. Анализом укушшх обавеза Универзитета и великих школа може се констатовати да је организација Народне омладине постигла успех у поређењу са претходним периодима како у погледу броја датих обавеза тако и у погледу броја чланова Народне омладине који су дали обавезе, односно који су обухваћени евиденцијом. Изузев Правног факултета и неких факултета Техничке велике школе наша организација је обухватила евиденцијом готово све студенте. Проценат обухваћених на Техничкој великој школи је мали углавном због необухватања евиденцијом студената који понављају семестар. Према обавезама, у јуну и септембру биће положено 73.859 испита, док ће заостати 21.712. Данас, после јануарског испитног рока има 20.650 заосталих кспита Значи, биће учињен знатан корак напред у даљем сређивању прилика на нашем Универзитету али. природно, овим се не можемо задовољити Напротив, ту и тамо било је неозбиљног даваша оСавеза тако да ć& број испита koje треба дати у јуну и септембру може повећати. Значајно је истаћи да су на појединим факултетима студенти узели обавезе да положе готово све испите у ова два рока. Тако ће студенхи Економског факултета положити 95% испита, Пољопривредно-шумарског факултета 80°/о, Филизофског аткође око 80% итд. У јуну и прва генерација стручњака васпитаних у новој Југославији. Према обавезама број дипломираних студенаТа износиће 1.000. Међутим и поред ових значајних успеха има и пропуста. На неким факулхетима евиденцијом је обухваћен и недовољан број студената па је од тог броја дало обавезу 70 80%. (Техничка велкка школа). Не улазећи у дубљу анализу узрока због чега су поједине године узеле мале обавезе, осхавиле велики број испита за септембар или јануар можемо констатовати да је понегде постојао прилично лабав однос организације према разним „објективним” условима „који се не могу више исправити”. Тако се на пример, на по неким годинама помирило са судбином да у јануару следеће године понавља годину добар број студената. Трећа година Ветеринског факултета обавезала се да у прва два рока положи 31% испита на које има право. 350 студена<га изгубиће годину. Са том чињеницом су се сви помирили јер „има много обимних заосталих испита, јер је програм треће године обиман” и сл. На четвртој години Ветеринарског факултета остаје 60% испита после септембра, што доводи у питање дипломирање великог броја студената у року. На Медицинском факултету остаје око 47% испита после септембра. Због испита са млађих година понављаће још у септембру известан број студената, док he велики број условно уписати семестар. Овде се истиче. као приговор обимкос т и тежина градива које има да се спреми, и велики број заосталих испита. Организација Народне омладине, У првом реду политичко-васпитним мерама, мора допринети да се овако стање поправи. На Фармацеутском факултету четврта година је оставила 63% испита да полаже у јануару. 170 студената IV године обавезало се да положи А мо 250 (!) испита. Ни по два испита хтросечно. Н а другој и трећој години овог факултета остаје после септембарског испитног рока 40% испита. На четвртој години Грађевинског факултета с т уденти говоре да су узели максимум обавеза које уопште могу да узму с обзиром на пројекте које су обавезни да ураде, на заостале испите итд. Међутим, и њихове обавезе доводе у питање дипломирање на време тако да he према садашњем стању, дипломирати у року, ито у најбољемслучају, пет с т удената. Сличан је случај и на IV години Машинског факултета. На Пољопривредно-шумарском и Природно-математичком факултету мали је број студената који ће

дипломирати у прва два рока. На Пољопривредно-шумарском факултету једва 40% студената. Око 40 50 с т удената IV године овог факултета понављаће семестар. у септембру а 80 је још у овом року понављало. Овакво стање несумњиво захтева упорнији и бољи рад свих студената јер се баш у савлађивању свих тешкоћа и разних објективних (и оних које поједине године сматрају објективним) услова огледа оснбвна црта новог стручњака социјализма, члана Народне омладине. Један од узрока овако*вог с т ања на IV години Пољопривредно-шумарског факултета је свакако и тај што је руковођење стручним радом препуштено искључиво руководиоцима стручног сектора на појединим годинама док ни стручно руководство факултета ни комитет Народне омладине као целина не поклања У довољној-мери пажњу питањима стручног рада (изузимајући научне групе). Руководство Техничке велике школе није усмеравало у довољној мери узимање обавеза. На појединим факултетима није било доброг увида у рад састанака на којима су се узимале обавезе, тако да руководство није могло ни да делује у пуној мери. Брига око обавеза била је препуштена најчешће руководиоцима година док ни стручни одбор факултета није био упознат са током давања обавеза. Тако на пр. руководилац стручног рада Грађевинског факултеха није знао до састанка стручног одбора факултета да је састанак за узимање обавеза на првој години протекао неозбиљно, да су сбавезе узете углавном на лакше предмете. Првој години је баш требало посветити највише пажње И помоћи њеном руководству да узимање обавеза спроведе како треба. Мале обавезе неких организација камећу важан задатак. Њихово проширивање на већи број студената и повећање до максимума. Проши ривање и повећавање обавеза не треба вршити на поновним састанцима на основу анализе података о обавезама. Комитети Народне омладине и руководства актива, на оснсву детаљног познавања ситуације на својим годинама, могу сами закључити где обавезе треба проширити а где повећа т и. Другове који су дали мале обавезе звати у комитет Народне омладине и поразговарати са њима да повећају обавезу. Обавезе које су узете на Универзитету и великим школама су утлавном добре. Оне говоре да је свест наших студената порасла, да је немаран, небрижљив однос према учењу у великој мери ликвидиран. Но на даљем побољшању тога односа организације Народне омладине морају непрестано радити. Контрола учења коју ће у току овог месеца извршити сви активи и групе Народне омладине биће једна од најзначајнијих мера у том правцу.

Геолошко-минеролошки актив најбољи актив у мартовском такмичењу на Природно-математичком факултету

Ако се постави питање зашто је баш геолошко-минеролошки актив добио прелазну заставицу, онда се одговор неће свести само на бројке, него he се говорити о ономе што је нарочито карактеристично за овај актив; развијена колективност и дисциплинованост у раду код.већине његових чланова. И баш због тога могао је актив да већину узетих обавеза не само испуни него и пребаци. Актив броји око 190 чланова Народне омладине и према овом бро ју узете обавезе биле су реалне. Тако је узета обавеза да ће у идеолошкогполитичком раду учествовати 85 по сто чланова, обавеза за стручни рад је 87,5 по сто, за радне бригаде 90 по сто. По испуњавању обавеза актив геолога и минеролога истиче се нарочито на идеолошко-политичком пољу и у раду културно- уметничког друштва. рбавеза за идеолошко-политички рад испуњена je са 104 посто, а обавеза за културно-уметнички рад са 102,3 по сто. Поред одговорности и активног рада чланова овог актива, успеху је допринела редовна контрола над радом руководилаца група и над извршењем азадатака сваког појединца. Комитет Народне омладине Природно-математичког факултета наградио је актив са 2.000 динара. Секретаријат актива купио је за тај новац и поделио 22 књиге друговима и другарицама који су у овом мартовском једномесечном такмичењу показали највише залагања. На, крају овог такмичења културно-уметничко друштво факултета наградило је књигама своје најбоље чланове. И овога пута највећи део тих иаграда припао je друговима и другарицама, члановима минеролошко-геолошког актива, јер су се они и у овом раду показали као најмарљивији у друштву. Поред успеха минеролошко-геолошког актива треба истаћи успех и осталих актива. Нарочито је карактеристичан случај хемиског актива, који је у првој недељи такмичења постизавао свега 25—30 по сто од узете обавезе, а на крају месепа успео да заузме друго место у такмичењу. Актив географа који је на крају првог семестра са активом математичара био на последњем месту, сада је заузео треће. Колико је правилно схваћено так мечење може се закључити из упоређења успеха најбољег и „најгорег” актива актива математичара. који је према броју чланова узео обавезе; за идеолошко-васпитни рад 100 по сто, а испунио, са 81,9 по сто, обавезу за стручни рад 80 по сто, а испунио са 92,8 посто и на крају за радне бригаде обавезу 90 по сто, а испунио 91 по сто. П. Р.

На месец дана пред Фестивал

Онако како се почело са припремама за Мајски фестивал нису се могли да очекују богзна какви резултати. Многа друштва уопште нису радила, негде нису ни постојала, дисциплина чланова није осећала. Данас, на месец дана пред Мајски фестивал, ситуација се у целини узето изменила. Наша друштва заиста постају жаришта културно-у-метничког живота на факултетима. Залагањем чланова и управе друштва, и уз помоћ коју им све више пружају комитети Народне омладине, друштва дају позитивне резултате. Извршено је привремено спајање културно-уметничког друштва студената Правног факултета- „Ђуро Стругар” са културно-уметничким секцијама Новинарске и Дипломатске школе; фестивалски програми песама са којима ће хорови наступити не претстављају више проблем; такмичење које је објавило друштво „Соња Маринковић” прихватила су сва остала и оно служи не само као база припрема за Мајски фестивал, већ и као средство за опште јачање друштва и њиховог угледа међу студентима. Оно је постало систем рада појединих друштава, развило је самоиницијативу, створило могућности за изналажење нових извора снага и на тај начин допринело, да се већ предвиђени обавезни фестивалски програми обогате новим течкама које по својој садржини претстављају вернију слику стварних снага нашег Универзитета. Нека друштва нису круто схватила „упутства”, као шаблон утврђени и непроменљиви, већ су им она послужила за откривање нових могућности. Тако је друштво Техничке велике школе „Слободан Принцип” створило музичку секцију која већ броји око 60 чланова-вокалиста и приредило је у оквиру * припрема за фестивал конкурс солиста. Друштво Медицин-

ске велике школе „Мика Митровић” обогаћује сврј програм балетским тачкама, а друштво Природно-математичког факултета створило је оркестар гитариста. Важан је и напор који улаже, напр. друштво „Слободан Принцип”, предвиђајући да до Мајског фестивала одржи низ предаван>а која треба да допринесу културном уздизању чланова друштва. Тако су, између осталих, предвиђена и предавања; Улога савремене музике у друштву, живот и рад Стевана Мокрањца, Музичка настојања у Народно-ослободилачкој борби; О народним играма, О фолклору краја у којима су поникле игре која се за фестивал спремају; Важнији песници наше културне прошлости; О нашој данашњој поезији итд. Уопште узевши, .друштво студената Техничке велике школе правилно је уочило да припреме за Мајски фестивал немају кампањски карактер већ да служе и за потпуно организационо оспособл»ава ње за самостални живот. Зато се и предвиђа да се остварењем финансиског плана, из сопствених средстава, набаве ношње и униформе, ноте, радио апарат, дају конкурсне награде и награде за Мајски фестивал, организују два излета и једна краћа турнеја по Војводини. Међутим, потребно је још Nteoro напора да Мајски фестивал заиста буде културна манифестација .која ће одговарати угледу и снази нашег Универзитета.* Још у многим друштвима, па и у оним која у целини гледано добро раде, има -доста недостатака: неиспуњавања предвиђеног плана, крутог придржавања а „упутстава” и потцењивачког односа према неким секцијама друштва. Брига друштава за литерарне и рецитаторске секције. је мала. Друштво „Мика Митровић” извештава фестивалски одбор Универзитета,

на месец и по дана пред фестивал, „да литерарна секција неће учествовати”. У агитпроп Универзитетског комитета Народне омладине, пре неки дан, долазе један за другим три друга, редом се претстављају за руководиоце литерарне секције Филозофског факултета „Крсто Бајић” и траже „упутства културно-уметничким друштвима за фестивал” штампана у „Народном студенту”. У рецитаторским секцијама, и тако великих школа као што су Медицинска и Техничка, мало је чланова а избор песама ограничио се на песме наших песника. Њега би требало проширити и на песме песника СовЈетског Савеза и земаља народних демократија, а чланови рецитаторских секција морали би више да користе стручни курс који в'оди наш познати уметник Раша Плаовић. То шаблонско схватање „упутстава” огледа се и у припремама сплетова народних игара. Многа друштва припремају само сплет српских игара, а могла би, према снагама са којима стварно располажу, да припреме и народне игре других наших република. Напр., на факултетима има доста студената из Македоније и Црне Горе. Они су и досада на нашим приредбама често наступали. Они би то могли и сада, у оквиру фестивала да учине. Посебну пажњу треба посветити солистима. Пример Техничке велике школе показује какве велике могућности постоје. Али примери других факултета показују исто толико колико се мало бриге музичким снагама поклања. Чудан је, када се ради о учешћу солиста на фестивалу, став другова са Музичке академије. Од њих се очекује, и с правом, да својим ,тачкама испуне програм две три вечери. По своме квалитету оне би биле свакако на завидној висини. Међутим, припреме се не врше, на фестивал се мало мисли и стиче се утЛсак као да се на otfoj’ културној манифестацији нашег Универзитета може и без студената Музичке академије. Припреме за Фестивал, у овој завршној фази, нису више задатак само културно-уметничких друштава. Мајски фестивал претставља и садржину рада читаве наше организације. Из тих разлога, за уклањање основних недостатака од којих су неки и наведени, није данас довољно да се користе само средства са којима друштва располажу и помоћ коју им пружају комисије фестивалског одбора Универзитета и поједини јавни и културни радници. Потребно је са значајем Мајског фестивала упознати наше деканате и ректорате да и они, са своје стране, пруже моралну и материјалну помоћ. Потребно је, нарочито, да организација Народне омладине са још више система и упорности помогне своја културно-уметничка друштва и популарише Мајски фестивал мећу студентским масама и грађанством, као озбиљан покушај откривања новИх снага и доприноса кашем културном стваралаштву.

Велика смотра радних бригада

Јуче пре подне у Београду је одржана величанствена смотра радних бригада. Пред почетак радних акција, смотра је била велика радна манпфестација * чланова Народног фронта и Народне омладине. Двеста бригада Београда, тридесет бригада Новог Београда и десет посебних фронтовских бригада које раде у Београду и околини слиле су се на Тргу Републике. Поносна су и ведра бпла лица ове огромне масе радних људи која гради социјализам у својој* земљм. Колона студената Београдског универзитета је била дуга. Њу је чинило 65 бригада свију наших факултета, школа и академија. Преко 14.000 студената изишло Је да заједно са члановима Народног фронта и осталом омладином покаже да је спремна да помогне изградњу CBoie земље. На челу колоне су биле најбоље студентске бригаде. Прва шест пута ударна бригада Економског факултета „Владммир Перић Вал тер”, носилац Ордена братства Је динства I реда. Зз шом је ишла бри гада Медицинског факултета „ДР Благоје Негаковић”, носилац Ордена

рада I реда. Затим бригада Државног кнститута за фискултуру „Јован Микић Спартак”, аза њима остале бригаде. Радне бригаде чланова Нгродног фронта и Народне омладинс слиле су се на Тргу Републике у једну огромну јединствену радву јединицу градитеља старог и Новог Београда. Песма је одјекивала са свих страна све до почетка митинга. Речи из масовних песама: .... .да нам живи живи рад” и Тито ми смо твоЈе поколење” преплитале су се, Нит су им често прекидали громки поклици другу Титу и Централном комитету КПЈ. Све то говори како радне људе наше земље прожима одушевљење и свест о изградњи социјализма. На митингу су говорили; члан Политбироа ЦК КПЈ Моша Пијаде, Добривоје Радосављевић у име Народног фронта СрбиЈе, Рато Дугоњић у иие Народног фронта Београда и Воја Вуцелић, у име Народне омладине Србије за Београд. Са митинга су послати поздравни телеграми другу Титу и Главном одбору Народног фронта Србије.

ЛИКОВИ НАШИХ ПРОФЕСОРА

Радомир Алексић - заслужни професор и васпитач

Тек неколико недеља уназад, одржан је свечани састанак Народне омладине Филозофског факултета. На конференцији су додељиване награде и похвале најбољим студен тима у протеклом такмичењу. На истој конференцији додељеје и Орден рада 111 реда професору Радомиру Алексићу. Велика, свечана сала Филозофског факултета била је те вечери преплављена студентима. Реферисало се..., дискутовадо..., даване су нове обавезе, позивано је на ново такмичење. А кад је декан прочитао са листе награђених име професора Радомира Алексића, у сали је настао тајац... И док.је скромна и мало погнута фигура Радомира Алексића примала одликовање, настали тајац претворио се у снажно одушевљење, у спонтано, прожето љубављу признање младих људи, према свом заслужном професору и васпитачу. Дуготрајан и френетичан аплауз, илустровао је еамо један део поштовања, признања и љубази студената, према свом новом социјалистичком професору. ★ О себи и свом раду, професор Радомир Алексић не воли мцрго да говори Његова истрајна и часна делатнсст на друштвеном и научном пољу најбоље илуструју њега као човека. Новембра месеца 1941 године када је фашистички окупатор прегазио нашу земљу и кад је преко својих

слугу отпочео фашизацију наших народа, бунтовни глас Радомира Алексића са катедре Београдског универзитета, позвао је све поштене професоре да се одупру насилном фашизирању Београдскот универзи тета. А потом је био ухапшен од Гестапоа. На Бањици проаео је преко три месеца, свакодневно гледајући смрти у очи. После ослобођења земље, његова политичка делатност је врло широка. Од првих дана ослобођења до данас, поред научног рада на Београдском универзитету, qh је језички редактор „Борбе” и „Културе’ веома активан члан синдиката, добар предавач, један од првих организатора и учесника на обнови Београда универзитета. ★ О научном раду професора Радомира Алексића потребно је више говорити. Његова специјализацијз је „Историја језика са дијалектологијом”, „Граматика савременог књижевног језика” и „Старословенски језик”. Пре рата он низ година уређује часопис „Наш језик”, а такође сарађује у часопису „Јужнословепски филолог”, у коме је кроз 11 књига изнео своје расправе и научне чланке из области нашег језика и књижевности. После ослобођења, на позив Министарства НР Србије, у заједници са професором Стевановићем, издаје у три издањг „Граматику за средњу школу” и малу расправу „Из Вукове борбе за књижевни језшс и правопис”. У ко лективу са словеначким професо-

рима Латковићем и Шкерјаном, он је радио на „Словеначко-српском речнику” који је недавно предат за штампу. Неколико година систематски је радио на испитивању говора „паштровског” и „васојезићског” које сада припрема за штампу. Такође је за штампу припремио уџбеник „Читанку старословенског језика”, а на старословенској граматици још ради. Ради и на низу расправа под називом „Прилози историје кајкавског дијалекта” које ће

завршити крајем ове гбдине. Он је организовао превођеше списа совјетског научника Мара, оснивача новог учеша „О језику”, Као члан савета Института за српски језик, у колективу са друговима са катедре, Радомир Алексић ради на „Великом речнику нашег књижевног језика”. Сем ових научних радова професор Радомир Алексић преводи са словенских језика научну марксистичко-лењини• стичку литературу.

Рад! то је мој жизот, каже Радомир Алексић. Срећан сам што активно учествујем у нашој новој друштвеној стварности. Орден ко ји сам примио, за мене је велика част. Он ме истовремено обавезује да још више дам -од себе за изградњу нових кадрова и социјализма у кашој земљи. У раду са студентима, на предавашима или по научним кружоцима, професор Алсксић је веома добар педахог, високо-научпо образован паставник, изврстан и несебичан подтагалац у савлађиоашу стручних задатака студената. Недавно је постао руководилац једне научне студентске групе. у РЗДУ на подизашу нових филолошких кадрова професор Алексић даје велики удео. Mo.ia највећа жеља, каже Радомир Алексић. је окупити и спремити високи научни кадар из редова наших младих студената. По требчо је, пре свега, упутити те младе људе у начин и метод научног рада. У том поглету чекају нас огромни задаци... Мора се систематски и темељно обпађивати ова веома важна ствар. Питање нашег кши жевног језика. новог речпика, дијалектолошког атласа нашег Iезика, рад на неоткпивеним историским споменипима св°* те веома ватне ствари треба да своше нашк млади кадрови у заједнитти са иама. Зар има веће части за једког navчног радника, него радити за свој народ и свејим народом”. д. Т.

I c Џ. rtrj V f CMPT ФЛПШЗМУ СЛОБОДЛ ВАРOДУI : v ШгФФ a«ar Обавезе говоав da јв сввст студвната поjS 'te'Slff оасла, да је нвмаоан, нвбрижљив однос према * учењу у ввликој мври ликвидиран. Задатак fe Народнв омладинв да и даљв ради на побољОРГАН НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИНИМ ШКОЛАМА шању тога односа. ГОДИНА XI БРОЈ 8 БЕОГРАД, 4 АПРИЛ 1949 ГОДИНЕ ЦЕНА 3 ДИН.