Студент

ПОВОДОМ 4 АПРИЛА 1936 ГОДИНЕ

Тринаест година од погибије Жарка Мариновића

Bei се навртааа 13 годииа од када еу иевародии режшми егаре Јуто• елавије доиели уредбу о давођењу „унввердитетске страже" и тиме хтеди да угуше и аоследњи траг слободне мислп и иауке иа вашем У иивердитету. Трииаест је тодима од погибије Жарка Мариновика, студевта права, у борби да аутовомију У ииверзитета. Али, благодареки руководству Комунистичкс партије на У иивердитету, која је диада да поведе студеатске масе у борбу и сваку тешкоку претвори у успех, ми се даиас сећамо 4 апрмла 1936 roдиие као велике студентске победе у 25-диевпом штрајку под руководством Партије. У тој и другим борбама против венародпих режима који су гушшли демократска права иарода и слободу науке и мислш Партија је вас• питала хиљаде студената ва вашем У ниверзштету. Друг Тито, у разтовору са претставвицима страиих студеитских оргавкзацкја је рекао: „Код иас је студевтска омладипа још прије рата стајади у првим редовмџа антифаши• стичког покрета у борби против фашистичке опасиости и реакције. Још одавво прије рата нарочпто је био познат Београдски упиверзитет по њетовшм иеобичним папредним акцијама. Ои је, тако рећи давао импулс и карактер читавој борби омладине Јутославије".

У вези прославе 4 априла 1936 године, доносимо проглас Акционог одбора студентима Београдског универзитета од 1937 године: „У данима када студентски покрет притиснут силним нападима непријатеља, брани своја тешком борбом стечена права, Јединством и чврстином својих редова, долази 4 април, дан херојске смрти, Жарка Мариновића. Долази нам тај велики крвљу обележени дан у коме je изражена сва величина студентске борбе у сукобу са подивљалим снагама шестојануарске реакције. Долазећи у тренутку када је потребно окупити све студентске снаге он ће много допринети, да сећајући се велике жртве Жарка Мариновића збијемо и очеличимо своје редове. Напојене херојским примерима неустрашивих херојских студентских бораца, нове генерације знаће бранити оно за што су многи наши другови дали своје младе животе. У својим прпим почецима студентски покрет имао је да издржи велику борбу. Борба се морала водити са онима који руковођени противнародним и протипустудентским победама пмсу презали од најгорих средстапа да угуше борбу студентског покрета. Покушаји и настојања режима да изврше потпуно поробљавање земље огледали су се у најоштријим нападима који су вршени над радничком класом и читавом ослободилачком борбом народа. Слично стање било је на Универзитету. Експоненти реакције на Универзитету настојали су да политичку праксу ненародног режима споља пренесу на Универзитет. А баш у том периоду студенти су повели енергичну и неуморну борбу за основна права и слободе. Положај студеката био је исувише тежак, Услови школовања били су такви да су многим студентима онемогућавали систематски и правилан рад. Требало је снизити таксу и школарину које су намерно 'повећаване да би Спречили студирање онима који их нису могли платити. Требало је омогућити добијање уџбоника да би студенти могли учити. Морала се водити борба против назадних уредаба и прописа којима су се спутавали студенти у свом раду. Здравствене прилике биле су сасвим слабе. Живећи од продавања млека, спавајући у којекаквим подрумима многи студенти били су здравствено упропашћени. Од универзитетских здравствених институција није било помоћи. Такве прилике које су огорчиле живот тих наших генерација биле су погоршане нечовечним поступцима Универзитетских власти, са ректором Ћоровићем на челу. Као претставник шестојануарске реакције на Универзитету ректор Ћоровић је настојавао да од нашег слободног Укиверзитета ство ри трибину са које би режимске слуге вршиле разне политичке негативне утицаје. Он је хтео да од нашег слободног Универзитета створи прирепак којекаквих политичких режима, да помоћу њега политички преваранти врше боље обмањивање. Али студенти као права народна интелигенција која je ставила своје и народне интересе. изнад свега, нису одустали од својв борбе. Они су своју борбу ојачали увлачењем нових студентских маса и масовним акцијама ломили све оне препреке које су им стајале на путу. Студенти су водили неуморну борбу да Универзитет буде школа за васпитање народу одане интелигенције, школа у којој he се чути слободна студентска реч. Намеру универзитетских вла-

сти да увођењем универзитетске полиције укоче и омету сваки рад студената, студенти су жестоком борбом онемогућили. Тако је дошло до општег студентског штрајка којим су студенти показали да се о њихово, у борби исковано јединство, морају сломити сви напади противника. У том штрајку избоден ножем, од познатих разбијача и непријатеља студентског покрета, потплаћених агената и мучких убица, од Ћоровића толериране банде „ОРНАС”, пао је неустрашиви борац Жарко Мариновић. Пао је од оних који су се данас ушанчили у антистудентским организацијама, „Југословенско - бугарској лиги”, „Светом Сави” и „Словенском југу” и уз подршку универзитетских власти покушавају да створе фронт националних студената, а чија се националност* огледа у разбијању студентског покрета, пљачкању сту дентске имовине и убијању студентских бораца. Пао је у тренутку кад су се освајала студентска пра-

ва, кад подли непријатељ није имао другог средства осим мучког удара каме. Али његова жртва није била узалудна. Она је оснажила студентски покрет. Она је чврсто везала све студенте па су ониследећи његов пример борбености и пожртвовања, створили моћан покрет, снагу која је спасила аутономију Универзитета у часу када је претила велика опасност. Свргавањем злогласног ректора Ћоровића створено је ново стање на Универзитету у коме су својим радом на стручном, економском и културном пољу показали велике успехе. Својим правилним радом створили су чврсте везе са народом и његовом борбом и изградили моћно јединство својих редова. У данашњем новом периоду када се под утицајем распламтелог ратног пожара из основа мења ситуација, студентски покрет нашао се пред новим задацима, новим борбама. Проводећи антиратну политику, помажући својим народима да се спасу од рата и ратног клања борећи се против домаћих и ратних провокатора, студентски покрет је дошао у сукоб са свима који у ратном клању налазе свој план. Враћамо се на стари период, период борбе студената. Слободе и права студената, тешком борбом стечене, стално нам се узимају. На захтеве студената универзитетске власти остају глухе. Опасност прети и слободи нашег Универзитета. Врши се систематски и све јачи напад на тековине студентске борбе и то све плански и унапред оргацизовано. Назадњачке силе које притискују читав народ харају и на Универзитету. Претстоје нам нови догађаји, нове борбе. 4 април који долази ове године у знаку нове борбе студената нека окупи све студенте у моћни фронт за одбрану наших тековина. Нека тај велики дан ободри и окрепи наше борце за нове победе. Нека он свима нама буде примерборбености, оданости и пожртвованости. Слава студентском и омладинском борцу Жарку Мариновићу! Слава свим палим жртвама за народна и омладинска права! Живело јединство евих студената! Акдиони одбор студентских стручних удружења

Жарко Мариновкћ

Научне групе Пољопривредношумарског факултета чекају спремне смотру

Научне групе Пољопривредно-шумарског факултета врло су рано правилно схватиле свој радни задатак тако да је већ у прошлој години, у првом броју Универзитетског зборника, изашао рад „О проблему азота у чернозему”. Крајем првог семестра 1948 године појавио се и први број самосталног Зборника студентских радова на Пољопривредно-шумарском факултету. Радови у том Зборнику били су огледало напора студената да зађу у поЈедине проблеме који за нашу пољопривреду имају већи, општи или локзјјни значај. Сада, до половине априла, треба да изађе други број Зборника у коме he објавити своје нове радове чланови научних група. На првом месту у овом броју долази колективни чланак: „О ненаучности предавања из генетике на нашем факултету”, где се јасно указује на штету коју студенти имају од једноставног обавештавања и тумачења мендело-морганистичке генетике. Члан научне групе Драгољуб Шутић, приказује своја опажања о осетл>ивости неких домаћих сорти кромпира према гљивици, која проузрокује врло опасно обољење на кромпиру, звано пламењача, од којег врло често страдају наша кромпиришта. Крсто Росић износи закључке из испитивања Јужно-банатских чернозема. Ова иепитивања су вршена у вези са прокопавањем канала Дунав —Тиса—Дунав. Ђорђе Јелинић даје резултате огледа о утицају калцијум амон-нитрата (сложено ђубриво) на принос шећерне репе. ДсбривоЈе Ђорђевић је изложио рад на испитивању једне модификације Бернаровог калциметра. У Зборнику he изаћи и рад МилоЈа Сарића О вегетативним хибридима и неким опитима у вези са њима током прошле године, као и запажања Саве Милинковића из области екологиЈе шумског дрвећа у реону МаЈданпека. Поред овог Зборника, коЈи ће изаћи средином априла, већ су, углавном, завршени радови за Првомајски зборник. Велики број ових радова већ Је 1 априла узет у штампу. О педолошким испитивањима Битољске котлине изнеће нам своје резултате МиливоЈе Ћирић, Миодраг Живковић и Крста Росић. Они су испитивали могућности мелиорациЈе севфо- источног дела Битољске котлине и морфолошке облике земљишта алувиЈално-дилувијалног наноса у котлини. Исто тако су извршили хемиска испитивања земљи шта ове котлине у вези са мелиорациЈом ПелагониЈе. Исушивањем Пелагоније и мелиорацијом њеног земљишта, добиће се на нашем југу, у Н. Р. МакедониЈи, комплекс плодних земљишта за културе коЈе траже више сунца и топлоте опијумски мак, памук и друго. Анкету о раду 26 земљорадничких задруга

општег типа водио је Бора Радовановић* Циљ је овог испитивања да се установи како су функционисале земљорадничке задруге општег типа после њихове реконструкције од набавно-продајних ка општој земљорадничкој задрузи. Задруге које су испитиване показале су у сваком погледу успех, ма да је било понегде пропуста због слабе агитације. Слична је тема друга Перовића који обрађује своја запажања о успесима и недостацима 14 сељачких радних задруга, чији је развој праћен од њиховог оснивања, даљег рада који се одвијао и уз помоћ студената, који су више пута ове задруге посећивали. Нарочито видан напредак запажа се у погледу сточног фонда и евиденције. Павле Марјановић износи своја испитивања „О екстеријеру моравске расе свиња”. Циљ озог испитивања је био да се испитају морфолошке и физиолошке одлике ове наше локалне расе, која по својим квалитетима има услова да се поред монголице рашири даље од свог уског реона око Свилајнца. Одређивање кишног коефициента за територију Н. Р. Србије- који је врло важан за изградњу шумских објеката на потоцима и рекама, а исто тако од значаја за правилно регулисање бујица, извршио је члан научне групе Ачимовски. У припреми за Зборник је и рад Миломира Џалића О одређивању лимунске киселине, као и резултати испитивања квје је Лазар Аврамов вршио У виноградима околине Вршца. До првог маја he се завршити још неколико радова. Они неће ући у Зборник, али he бити готови до почетка смотре научних група, Живота Војновић ради на испитивању квржићних бактерија у вези са добијањем вештачког бактеријалног ђубрива. Ово jfe од великог значаја за зрнене махунале, нарочито за културу соје, која се код нас све више уводи. Сава Мишков обрађује поједине културе гљивица које условљавају превирање и стварање вина, а Јован Ђорђевић ради на испитивању , специфичне тезнине млека у вези са његовим конзервирањем и чувањем при различитим температурама и под разним другим условима. Новак Павловић ради на проблему одређивања малих количина калијума у земљишним растворима и екстрактима. Поред тежње за плодним радом научне групе Пољопривредно-шумарског факултета успевају да све више окупе млађе студенте са треће и друге године. Радећи упоредо са искусним друговима они се оспособљавају за самосталан рад и тиме уједно одржавају континуитет примерног научног рада на овом, под садашњим условима реконструкције пољопривреде, врло важном факултету. Н. Павловић

НАША КРИТИКА Слаб састанак није само изгубљено време...

Недавно одржани састанак нсторнскот актива Филодофског факулгтета, по иачииу њетове „припреие" н веуспеху,. јесте пример састанка који шора пшчедпути из праксе наших ортаавзација. На Филозофском факултету састанци се одржавају обичпо средош. За једну среду секретаријат овот актнва није успео да спреши предвиђеио предавање о политици ваше ПартиЈе на седу, али је решио да састанак ,дтошто-пото" одржи, макар на штету његове корисности и садржајпости. Диевни ред је пекако скрпљеп: дискусија ао чланку друта Ћиласа „О нациоиалиој псторији као васпитном предмету" из „Комуписта" бр. 1, полптичке информације и текуки задаци. О овом диевном реду пије се раније размпшљало. Историчари су врло добро звалп да је неопходно да детаљно проуче и разраде члапак лрута Ћилас који је за њпх од нарочитог значаја. Али те ввчери вије уопште било дискуспје по овом чланку, иако се опа морала оче • кивати пре света на овом активу. Корен иеуспеха вије у томе што се чдаиови Народпе омладиие не интересују за пробдематику исторвске иаставе, neh у томе што }е састанак потпуво веприпремљев, Историчари би имади извапредно користав састанак да се рааије разрадио план дискусије, освовие теџе, и најзад, да се обезбедио потребан број часописа „Комунист" и указадо на литературу. Ди скусија по чланку друта Ћиласа шора се још једвом покренутн на овом активу, и тада историчарима треба указати да ту вису шогуке 3 тачке дневног реда, }ер је тема довољво општирна не само да заузме, већ н премаши обим једне вечери. Друта тачка политичке иифоршације, такође вије одтоворида сво Јој вамени. Пре света, ове информације је зтодпије органпзовати између, или восле часова, а никако због њих свецијалио позивати студенте на саставак ко/и запрема вече. С друте стране, информацнје су се кретале теревом опште позватих чињеница. Са доста раеплињавања говорило се о политици на селу, пако he то бити посебпа тема У дискусији, восле дугот натезања једав друт }е поставио пвтање о карактеру кивеске револуције, алп се иије иашло спремиих друтова који би објасвилш ово ве лако пптање. Датим су вабачелн још неки проблеми који такође нису добиди јаспо решење, јер су се површно додиривали. Дискусија је показала да би, ва пр., о кинеској револуцији и још неким питањима, требало припремити предавања, јер за њих оостоји интересовање, а ве могу се обра • дити добро у оквиру политичких информација. Затим су, под треком тачком, решавани текуки зодацн. 0 чптавом овом састанку добија се утисак да је био сам себи циљ, да се на њему само изтубило врем*>. М- често товоримо о васпитном карактеру састанка. 'Ади овакав састапак васпитава у лошем смислу, јер вема садржине и навикава људе ва формалиџам. Зато је За оштру осуду свака весавесност у припреми састанака, }ер то иде na штету нашет политичког рада уопште, а стручнот посебво.

Драган Недељковић

Једва од битних карактеристика ваmer живота и рада ва факултетииа, јесте приличав број саставака и ковферевција члааова Народие омладиве. На њима проводимо доста времева и, поаекад, јави се мисао да ту тубимо време, да вам оии вису увек корисаи. Кад то кажу члаиови Народве омла• диие веџани да своју организацију, члавови који су дотлн ва саставак, Јер знају да иа њему треба ретавати, и да се и решавају миоги проблеми и иауче миоте страри та мисао овда товори много. Она се може јавити само иа састанку тде наше мисли површно прелазе преко опште позиатих чиње• иица и фраза, или су можда и од њих далеко, а nehe се јавити на састанку тде су иам ствари тако ковкретве, бли• ске да о њима неосетио почињемо мислити, одређивати свој став према њима, на саставку, са кота можемо отићи убеђени да смо, можда, имали веправилан став, или смо друте убедили да смо имали право; ва коме смо упозвали мноте особине својих друтова, вау• чили како треба прилазити стварима, оцењивати их, како треба радити. II све то, иа одређевој појави из вашв праксе, иа ковкретном примеру иатеra друта. То је онда васпитни састаиак, користаи и заиимљив, на који ће се радо доћи u друти пут. Исто тако мисао о тубљењу времева ие може се јавити на добро припремљепом политичком предавању, кад постоји оиај уски коптакт слушалаца са предавачем, јер се раније звало $а тему, тезе, литературу, а у дискусији се зиају чиории пробле• ми које треба расправити бат гу у колективу који се припремио да пх расправи. Такво предавање постиче па размишљање, иа њему се мното иаучи и може чланове трајно да заинтересује за иеки предмет. Студент члап Народие омладине, мора савесно ековомисати времевом, да би одтоворио својим мнотобројиим задацима. На то га позива и потстиче и њетова ортанизација. Међутим, слабо припремљеним векорисиим саставком у пракси се штети добром економисању времева. Поред тота, пропуштају се оне велике мотућвости деловања иа масе које пружа ова форма масоввот рада. Али, слаб састанак, није само из • тубљево време. Ои делује и активион&гативио иа чланове: саставци се почињу схватати као формалност, и члавови се удаљују од своје ортаиизације. Данас се треба одлучно борити против оваквих састанака који су мвотОстраво штетии. То мора постати &вар не само руководства, вЈ>ћ и свих чланова Народие омладине, који својим предлозима, примедбама, притиком, н • пицијативом, моту мното допринети по~*а.гитета иДтиж стггаиака.

СТУДЕНТИ ВИШЕ ПЕДАГОШКЕ ШКОЛЕ У ПОСЕТИ РАДНОЈ ЗАДРУЗИ „БОРАЦ” У ПУТИНЦИМА

Сто тридесет студената Више педагошке школе посетило је радну аадрЈггу „Борац” у Путинцима. На жељезничкој станици студенте је сачекала омладинска бригада радне задруге са заставама и хармоником. Цело пре подне студенти су провели у разгледан»у обора, штала, радионица, и у разговору са задругарима. О историјату постанка и живота радне задруге причао је претседник Живко Манојловић: „Задруга је формирана марта 1946 године од 40 домаћинстава, већином колониста. Тада нијесмо имали ни коња, ни крава, ни свиља, ни машина за обраду земље, а што је најгоре нијесмо имали искуства. Те године радило се од јутра до мрака... 1947 године број домаћинстава се повећава на 70, а данас задругу чине 134 домаћинства. Данас смо свм задовољни, слажемо се и добоо радимо. Имамо преко 800 свиља, 90 кољп и доста крава и машина за обраду земље”. Студенти су показали велико интересоваље за живот задругара. Увече су дали приредбу Том прг ликом предат Је поклон задругарима у кљигама. (В. 3.)

ПРВИ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНО- ИСТРАЖИВАЧКИ РАД НА МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ

САМО ЖЕЉА ДА ЕКСПЕРИМЕНАТ УСПЕ ПОМОГЛА ЈЕ ДА САВЛАДА СВЕ ТЕШКОЋЕ...

Рад научних група на нашим факултетима у овој школској години знатно се размахнуо у односу нп прошле. То се пре свега огледа у њиховој масовности а онда и у квалитету радова чланова научних група. Многи факултети забележили су већ лепе резултате: Пољопривредно-шумарски, Медицински и Ветеринарски. Међутим, тај рад се нарочито развио у овом семестру и то кроз такмичење и припреме за претстојећу смотру научних група у месецу мају. У том циљу на многим факултетима одржавају се јавни »састанци на којима чланови научних група читају своје радове. Међу тим радовима има многих који претстављају не само покушаје библиографског расматрања појединих проблема, већ и покушаје научно-истраживачког рада, па чак и озбиљне прилоге том научно-истраживачком раду. Један од тих је и рад друга Вукобратовића Слободана. « * • Док по скелама око Физиолошког института ври од зидара, док одјекују ударци њиховог длета и шкрипе колица напуњена малтером, док у полу-готовом подруму стоје сандуци са тек пристиглим инструментима док се једном речи разорени и у рату опустошени Физиолошки институт гради у модеран, добро опремљен, највећи институт такве врсте на Балкану, у његовим тек омалтерисаним собддш окупили су се чланови прошлогодишње научне групе. Почетак је нове школске године. Велики и озбиљни задаци стоје у овој годики пред Народном омладином на нашим факултетима. Један од њих је даље развијање научног рада. Зато су се чланови Физиолошке научне групе и окупили на овај састанак. Пре него што пређу на даљи рад они треба да резимирањем прошлогодишњег искуства и анализом овогодишњих нових могућности дају смернице за даљи размах научног рада, да конкретно дају задатке сваком појединцу за даље испитивање и експериментално доказивање питања и проблема физиологије. Професор Нешковић узима реч: Ми немамо услове за неки озбиљан и самосталан експериментално-истраживачки рад. Зато ја стојим на становишту да се и у овој школској години углавном треба држати библиографског начина проучавања проблема. Застаје... Чекићи, дизалице, хука

мотоца, заглушују му речи, и они су по његовом мишљењу кајбољи доказ да се на институту који је тек у изградњи ,где не постоје још све удобности за несметан рад, не може систематски и експериментално радити. Почиње дискусија. Један од првих се јавља Слободан Вукобратовић, студент четврте гбдине, демонстратор: Тачно је да су услови рада на нашем институту не само минимални због оскудице у инструментима, већ и врло отежани градњом и уређењем института. Али, ја мислим, да и поред такве ситуације ми можемо и морамо да у овој школској години пређемо и на први детаљнији експерименталан рад, па чак и на прве истраживачке покушаје. Ја сам на пример још у току прошле године почео припреме за један од таквих покушаја. Желео бих да радим на проблематици срчаног аутоматизма, и то икспериментално да истражујем нове могућности третирања те проблематике. • « « Желећи да што пре спроведе у дело ову своју замисао Вукобратовић је отпочео са радом одмах после овог састанка, још првих дана септембра. Први задатак у том раду био је савладати експерименталну технику. Пред њим су у лабораторији стајали стари искварени комографи, готове хартије за снимање иа њима није уопште било, а средства за њено самостално спремање и препарирање још мање. Почетак је мало обећавао. Али Слободан Вукобратовић чврсто је био решен да у покушају до краја истраје, јер он је знао да воља, упорност, снага и вера често пута у научно-истраживачком раду више вреде него најмодернији инструменти и апарати. И отпочео је борбу са тешкоћама. Са шелаком и од обичне хартије он је сам приправл»ао материјал за снимање. Ту је утрошио миого недеља. Место рада од неколико сати на електричном комографу дошао је даноноћни рад на старим кимографима. Све је то коштало много напора, а још много више времена. По десет пута он је морао да понови рад на снимању откуцаја и рада срца, јер се час кварио кимограф, час брисао фикс са хартије. Резултате је добијао после десетог па чак и после петнаестог експерименталног покушаја. Тако је Вукобратовић Слободан из ноћи у ноћ, корак по корах car

владао тешкоћу за тешкоћом, постизао резултат за резултатом. То је била прва фаза, период савлађивања експерименталне технике најтежа фаза у раду Вукобратовића. После двомесечног рада резултати су стајали пред њим. Он je успео да употребом атропина паралише нерв вагус. Сада је требало пратити даљи рад атропинизираног срца, односно видети да ли he инхибиција и даље постојати при врху срца, у том делу где по многим ауторима нема нервних елемената вагуса. Наставити тај рад у уеловима и ситуацији на Физиолошком институту било je немогуће. Зато се Вукобратовић обратио руководству Школе и организацији Народне омладине. Захваљујући посредству ректора Медицинске велике школе, др. Ксенофону Шаховићу и помоћи професора фармакологије др Димитријевића, а такође и помоћи професора Ветеринарског факултета др. Симића и Боже Николића, он је прешао дџ ради у добро опремљене лабораторије Фармаколошког института. Преласком на овај Институт ко ји располаже најмодернијим средствима за експериментално докази-

вање, он је добио услове за један потпун и систематски рад. И тако је наставио своја истраживања и испитивања из области срчаног аутоматизма. Након двадесет дана таквог систематског рада њему је пошло за руком да утврди да у врху срца постоји инхибиција. Сада је требало прећи на остварење, доказивање и објашњење исправности своје нове постазке о индукцији. Ослањајући се на многе етране научнике, а у првом реду на Совјетску школу и њено учење о индукцији из области нервног система он је покушао да њом објасни и рад срчаног аутоматизма. Међутим, овим постигнутим резултатима Вукобратовић није завршио своја даља експериментална испитивања. Пред њим још увек стоји напоран рад и нове борбе са тешкоћама. Он ће морати још да испита дејство ерготамина, адреналина, ацитилхолина на рад срчаног аутоматизма. Такође ће морати да изврши и нити нерва вагуса. Али и са овим досада добивеним резултатима он је већ постигао успех. Пре свега, значај његовог успеха је у томе што је он први студент Медицинског факултета, односно први члан научних група на овом факултету, који је прешао оквире библиографског рада, који је први покушао да отпочне са истраживачким радом, који је показао да воља, упорност и систематски рад могу да победе све тешкоће и тренутне оскудице, и да тим путем треба кренути, смело кренути. • • • Овај успех рада друга Вукобратовића и уопште радови чланова научних група на нашим факултетима, имају и свој шири значај. Тај се значај састоји у томе што они својим прилогом медицинској, или било којвј другој науци, помажу да она обухвати и разради многе проблеме који су код нас још необрађени, они је обогаћују и тиме конкретно помажу њеном даљем уздизању. Ift. В.

Сдободан Вукобратовкћ

2

Haftfig.Hu трфеми

Београд, 4, апрнл 1949 год.