Студент

Техничка велика школа

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЈСКИ ФЕСТИВАЛ

Фестивалске припреме културног друштва „Слободан Принцип"

Формуле, математика, предаван>а, програми, лабораторије и вежбе рекло би се то је свет и једна мисао техничара инжењера. Међутим, другачији је живот и рад студената техничара. Нису формуле и математика једино што их данас окружује. Задаци које је поставила социјалистичка изградња захтевају нови лик студента и стручњака. Постоји и друга страна студентског живота а то се види чим се уђе у зграду Техничке велике школе. Зидови предворја школе пуни су огласа, позива, графикона и распореда. Велики број студената пролази овуда свакодневно застаје и прелеће очима истакнуте огласе. Ту се воде разговори и дискусије о задацима и обавезама, о јунским испитима и Мајском фестивалу. На не нарочито истакнутом месту налази се огласна табла друштва „Слободан Принцип”. На плакату позорница амблем који је уоквирио распоред рада секције а ма•ло даље слика са паролом „РепрезентуЈмо што ббље нашу школу на Мајском фестивалу”. Како непосредно звуче те речи исписане под сликом која позива на рад у друштву! * Уторак увече Ј'е вече рада свих секција друштва. Чланови секција журе на пробе. Још неколико минута пред почетак одзвањају задњи кораци у полутамним, преко дана бучним ходницима. У неколико учионица разместиле су се секције културно уметничког друштва. Започеле су редовне пробе. Група хорске секције те вечери ради на „Загорској песми”. Кроз систем корепетиције који се састоји у томе, да се хор дели на гласовне групе које истовремено обраћају песму. Досада су већ постигнути добри успеси. Пошто се песма обради, групе се састају и заједно пробају. Ту се песма исправља тонски и указује се корепетиторима на недостатке. КорепетиРа се поново и песма добија бољи динамички и тонски облик. За време заједничке пробе певачи прате Р а Д диригента. Сто тридесет младих и свежих гласова је отпевало загорску „Мекните се все горе”. Затим је на реду Мокрањчев „Козар”. Из срца, другови, из срца ведро упозорује диригент Коцић потстичући на пажљивије извођење већ заморене певаче. Они улажу нови напор. Пажљиво и неусиљено прилазе раду. Још Једна нежна мелодија Гречањинова „Лана” и проба је завршена. Хор је те вечери тонски савладао ј’ош једну песму. Са н>оме је испуњен план тонског савладавања свих предвиђених песама пре рока. Хор је до почетка априла тонски савладао седам предвиђених песама захваљуЈ’ући пажљивом раду чланова. Зградом, иако вечерас није игранка > одјекују звуци синкопиране мелодиЈе, америчког ритма. То је забавни оркестар започео своје вежбе негде на првом спрату. у последн>ем 15-дневном такмичењу, унутар друштва, заставицу носи музичка секција која је кроз своју масовност и успехе на последњем конкурсу постала најбоља секција друштва. Секција има гудачки оркестар од 18 чланова са преко 10 солиста на виолини и клавиру. Сем тога секција има и оркестар народних игара и забавни оркестар. Оркестар је до краЈа марта увежбао Корнелијев „Конћерто гросо” а сада ради на „Свити” Славенскога. На концерту хора, фолклора и музичке секције пред жиријем који ће се одржати 16-ог овог месеца музичка секција ће сигурно заузети важно место. * Кроз припреме за фестивал по- * кренут је и рад рецитаторске и литерарне секције. Обе секције редовно одржавају своје састанке. У сооици на првом спрату раде рецитатори. Руководилац секције другарица Ана Кисељев, студент технологи*е, к °ја се раније бавила глумом, излаже план секције. Дискзггује се о плану и врши избор песама које ће поЈедини чланови узети на студиј и оорадити за рецитовање. Чланови секциЈе који имају више искуства У рецитовању дају савете и преносе искуства. После дискусије о раду врши се пријем новог члана у секЦију. Нови члан секције полаже мали испит. Сувише снажно и са патоса одјекнуше осећајне строфе пуне питања, скепсе, ироние.и „ ра ? мишљан > а Јакшићеве „Поноћи Рецитатор није студирао песму. Песму треба студирати, упознати аутора и услове у којима је настала песма, Другарска критика и сарадња помоћи ће новом рецитаЈ°РУ у његовом даљем раду. СекциЗа има у програму око петнаест песзма од којих је један део већ изаорала и обрадила за наступ. Неколико учионица даље, раде чланови литерарне секције. Секција Је релативно још малобројна, иако међу студентима Техничке велике школе има доста студената који пишу или се баве проблемима књижев ности. На челу учионице је табла са недавно исписаним формулама и математичким изводима. До пре по- . ла сата чланови секције су у овој соби слушали математику. Сада, сакупљени око првих клупа, слушају нов рад Једног од чланова. Црномањасти младић отворена чела и дубоких црних очију, чита лагано и осећајно свој рад. Студент Керечки Ј'е до сада већ дао неке своје радове у штампу. Он је електричар треће Водине и један од активних чланова *вкције. Приповетка коју вечерас «ита евоцира ратне слике. Борбе, Еемци, разарања. После Керечког |

читају други. Нижу се радови кроз које се оцртава наша нова стварност и ликови нових људи који кроз њу израстају. То су све радови који ће кроз неколико дана бити читани на књижевном вечеру организационом У оквиру припрема за фестивал. А можда ће неки од њих бити штампани и у Алмаиаху најбољих радова... * Културно-уметничко друштво „Слободан Принцип” има и добро увежбану фолклорну сецију. Уторком навече вежбају и „фолклорци”. Увежабава се део по део игре по упутствима и уз исправке руководиоца Наде Јаначковић. Кораци постају живљи, уз звуке виолине почиње весело и непосредно да се одвија коло из сплета српских игара. Понавља се. Потребно је много истрајне вежбе да би покрети сваког појединца и групе као целине добили потребну гипкост и уиграност. Чланови секције са интересовањем и вољом прилазе том раду и редовно долазе на пробе. Међутим, у раду секције не тече све тако глатко като на први поглед изгледа. Недостатак реквизита омета рад секције. Потребно је да се ово питање што је могуће пре реши како би се рад без сметњи могао одвијати по постављеном плану. Други проблем је омасовљење секције. Она за сада има свега 38 чланова а овај број ниЈе довољан за правилан рад секције. Повести широку агитацију за упис у фолклорну секцију непосредан је

задатак управе друштва и руководства секције. * Културно-уметничко друштво Техничке велике школе „Слободан Принцип” систематски се спрема за Мајски фестивал. Оно ће опробати своје снаге на турнеји током овог месеца када ће посетити Загребачки универзитет као и једну сељачку рздну задругу. Оно ће извршити свој задатак, и паролу „Репрезентујмо што боље нашу школу на Мај ском фестивалу” провести у дело. М. Г.

НОЋИ УЧЕЊА

И срце отвори, и мозак отворш. И срцем, и мозтом решавај задатке. Нека светлост над столом целу вок тори. Ех ноки, воки, зашто сте кратке. И тек кад светиљка побледи од зоре, Кад иовв дав рада век куца ва врата, После ноки у којој си стекао на челу нове боре без снова спаватв пола сата. Боре па челу су као жуљеви па рукама Боре п жуљеви су радне медаље, Као ордепи стечени у борбама и мукама са којима се смелије корача даље. Нека свако светло до зоре тори, Нека и мвсла ко пламени горе, И српе отвори, п мозак отворн Да сунце јаче сине кроз прозоре.

ИВАН ИВАЊИ

РАД АКАДЕМИЈЕ ЗА ПОЗОРИШНУ УМЕТНОСТ

У фебруару ове године отворена је у Београду Академија за позоришну уметност. То је прва висока школа оваквог карактера у нашој земљи. Њено отварање је нови доказ да је позоришна уметност и култура уопште постала својина читавог нашег радног народа и да је захваљујући томе толико нарасла да изискује више високо квалификованих кадрова: редитеља и глумаца новога, социјалистичког типа. Преко конкурса којим су руководили наши нај истакнутиј и позоришни стручњаци на Академији је примљен већи број млађих талената из свих наших република. Неки од н>их дошли су директно из драмских студиа или позоришта а многи из омладинских културних група. Упркос великих тешкоћа разне природе: недостатак просторија, стручног наставног особоља, књига итд., управа Академије одмах је после конкурса успела да организује високу, факултетску наставу, а организација Народне омладине све-

страно помаже успешно спровођење наставе. Настава је организована тако да студенти стичу темељито стручно знање из режије или глуме добијајући уз то и високо опште образовање. Наставом руководе наши познати културни и јавни радници. Мора се истаћи љубав и несебично залагање наших позоришних стручњака др. Крајне, Бојана Ступице, Мате Милошевића и Јозе Лаученчића који своја дугогодишња, мајсторска искуства преносе на кашу прву генерацију редитеља и глу маца, Теоретски део и практичне вежбе теку увек у ведрој срдачној атмосфери а непосредан, другарски однос који влада између наставника и студената је објашњење наглом дизању стручног нивоа код студената. Наставници са студентима чине заиста један колектив који заједнички савлађује позоришну уметност значајну полугу друштвеног развитка. Поред стручног уздизања студенти се упознају кроз предавања и

са историјом музике, затим стиму опште музичко образовање, савлађују елементе ритмике, уче руски језик и један од западноевропских, дубље упознају народни језик што Уз посебне часове технике сценског говора претставља важан елеменат позоришне уметности. Истовремено слушаоци стичу темељно познавање историје позоришта, и кроз тај предмет дубље сазнају историско-класни карактер уметности уопште, а позоришта посебно. А познавањем функције позоришта у разним друштвеним формацијама студенти ће лакше овладати многоструким и сложенијим функцијама позоришта у иовој друштвеној стварности. Настава је обухватила и посебне часове на којима студенти упознају дубље и темељније основе марксима-лењинизма. Тако слутпаоци стичу не само теоретска знања него се на часовима и ван њих, кроз дискусију, оспособљавају да то знање при мењују у својој пракси и да на тај начин овладају суштином марксизма-лењинизма. Посебна пажња посвећена је свеопштој научној методи дијалектичком материјализму и студенти уз помоћ предавача савлађују литературу из те области. Академија издаје часопис „Архив” у 100 примерака за потребе сво јих студената који обухватају преводе са руског из области глуме по систему Станиславског и друге чланке. На овај начин испуњава се основни задатак Академије пружити сваком студенту сем стручног знања високу културу. Предавања на Академији за позоришну уметност посећују истовремено и студенти Високе филмске школе у Веограду све до специјализације у својој струци. Иначе, свима слушаоцима је омогућено редовно посећивање специјалних филмских претстава у току недеље што је нарочито важно за стручну спрему наших будућих филмских радника. Академија располаже и сопственом филмском апаратуром те студенти слободно вре ме проводе на Академији гледајући филмове и дискутујући -о њима. Поред тога, слушаоци посећују позоришне претставе, концерте, одржавају контакт са свим културно-уметничким установама у Београду што доприноси свестраном уздизању мла дих позоришних и филмских радника. И управа Академије у сарадн>и са организацијом Народне омладине улаже све напоре не само за потпуно реализовање наставног пла на него и за активно учешће студената у нашој друштвеној стварности М. Мисаиловић

ЧЕТИРИ БРОЈА „ПОЛЕТА"

омладинског часописа за књижевност и културу

Децембра прошле године Централни комитет Народне омладине Србије покренуо је часопис за књижевност и културу, „Овакав часопис. пише у уводнику првог броја један је од важних чинилаца у борби за освајање културе од стране омладинских маса, за проширење културних видика, за развијање књижевних тежњи младих, за буђење стваралачког, критичког и публицистичког рада у најширим слојевима наше омладине." „Полет“ се појавио у време када је наша омладина на Петом конгресу КПЈ добила јасно одређене задатке у даљем гфоцесу социјалистичке изградње међу којима је васпитање у духу социјализма, свестрано подизање интереса за културу и уметност, усвајање социјалистичке културе и уметности кроз сталну и упорну борбу са остацима буржоаског наслеђа у свести и културном животу један °Д најважнијих. На тај начин „Полет“ је дошао да одговори једној великој потреби у животу омладине наше Народне Републике. Он претставља још једно средство више за даље, још успешније развијање културног живота омладине, за подизање њеног културног нивоа. Као пјто се из задатака његових циди „Полет није требао да остане само уско књижевни часопис. Круг проблема које он захвата треба да обухвати све области културе и уметности, с једне стране, и, с друге он треба да се развије у часопис’целокупне омладине наше Народне Републике, потстичући на актиано стварање и изналазећи талечте и међу радничком. сеоском и међу средњошколском и студентском омладином. Досад су изишла четири броја „Полета“. Неупуштајући се овога пута у опширнију критичку њихову анализу остављајући то за неку другу прилику када часопис превазиђе почетничке слабости и јасниЈе оцрта своју физиономију треба се овде осврнути првенствено на оне проблеме часописа од чијег ре-

шења директно зависи н>егов даљи успон, његово још успешније решаван»е оних задатака који су и изазвали његову појаву и који су тако јасно и детаљно одређени у програмском уводнику објављеном у његовом првом броју. Будући да је °вај осврт намењен студентима природно је што ће он имати првенствено да обележи удео Народне студентске омладине на том послу јер часопис је намењен читавој омладини наше Народне Републике, па је према томе он и часопис студената. Још више, пошто часопис има да бије сталну битку за социјалистичку културу и уметност, за подизање идејности и квалитета културног живота омладине онда студенти као његови стални сарадници имају и један посебан задатак. Објављивањем најбољих радова својих литерарних кружока, научних група, успелих семинарских радова, есеја из области наше културне историје, публицистичких радова, покретањем дискусије о појединим принципијелним и актуелним проблемима, објављивањем најбољих резултата богате и свестране културне делатности која се одвија данас на свим факултетима они ће у часопису наћи једну трибину преко које ће изићи пред шиРУ јавност и тиме, што је нарочито значајно, директно учествовати и помагати културни развитак радничке, сеоске и средњошколске омладине, међу којима већ има бројних читалаца „Полета“. (Часопис изпази у 6.000 примерака и тираж му стално р%сте) На тај начин „Полет“ се ]авља као стална спона између младе интелигенције и других слоЗева наше омладине, дајући будупим професорима, лекарима, прав-

ницима, инжењерима могућност да се поред стручне спреме коју им пружа факултет припремају за своЗУ будућу службу народу и делу социјалистичке изградње, да постану чланови нове народне интелигенције чији су погледи шири и чији су задаци обимнији него само уско стручњачки. Уза све то не треба заборавити да часопис објављивањем најбољих радова студената омогућује талентованим појединцима да се даље развијају. Шта би се могло рећи о сарадњи у „Полету“ после прва четири његова броја а нарочито о сарадњи народних студената? Иако се у изишлим бројевима појављује приличан број нових имена ипак је круг сарадника „Полета“, нарочито сарадниха студената, још увек врло узак. За то, без сумње, и уредништво часописа сноси део кривице, Јер није предузимало озбиљније мере за популарисање часописа међу студентима, За повезивање са њиховим многобројним научним и уметничким групама и кружоцима по факултетима. А добар део досадашњих недостатака часописа (као, на пр., ускост културно-уметничке проблематике третиране у њему, кедовољан квалитет појединих радова изазван уским избором, мали број озбиљнијих радова из културне прошлости итд.) и објашшава се баш тиме што је круг сарадника још узак. (За илустрациЈу може послужити пример да Је у друтом броЈу Један члан уредништва обЈавио три рада). Настојећи да часопис још више подигне, да му помогне да стварно преузме ону улогу у културном животу омладине која му Је покрега-

њем намењена, Централни комитет омладине Србије органпзовао је недавно један шлри састанак коме су присуствовали претставкици појединих факултета, литерарних дружика као и други млади људи које интересује културни рад и уметност. На том састанку исцрпно су расправл>ани проблеми часописа. То је био први озбиљан корак ка проширењу сарадње у часопису, ка подизању нивоа часописа и развијању интересовања за њега. Што је нарочито значајно Централни комитет Народне омладине Србије показао је спремност да пружи материзалну потпору сарадницима „Полета . Тако ће млади књижевници који желе да из наше стварности непосредно црпу мотиве за своје радове моћи о трошку часописа да проведу извесно време у сељачкој радној задрузи, на неком великом радилихпту или сличним поприштима наше социјалистичке изградње. На том састанку је, дал>е, одлучено да се у просторијама часописа одржавају дискусиони састанци који би били испуњени критичком анализом изишлих бројева и појединих радова објављених у њима каоидискусијом о појединим појавама у културном животу и културним питањима. Те ће мере, без сумње, знатно допринети подизању квалитета часописа. „Полет“ није само часопис студената. Он припада читавој омладини наше Народне Републике. Његов је задатак да проналази младе таленте из свих слојева омладине, да их подиже и да, осим тога, у најширим слојевима наше омладине нађе своје читаоце. Али, „Полет“ је часопис и студентске омладине. Сарадња студената у њему није само корисна за културни развитак студената, него она у исто време значи и помоћ најкултурнијег дела наше омладине културно-уметничком, научном и идејно-политичком подизању остале омладине. o>. М.

О ОБРАДИ НАШЕ НАРОДНЕ ИГРЕ

У уметничкој обради народне игрв постојало Је код нас у прошлости много лутан»а. До тога је довела неодређеност или боље реКи подвојеност у мишдењу коЈа је спречавала и кочила развој наше уметности. Мз мноштва наЈразличцтцЈих праваца Ввнас ми узимамо Једино правилан, р«ај који најбоље одговара стварности нзшег новог социјалистичког друштва. Кз низа чланака и одржаних предавачл о нашоЈ уметничкој проблематици могло се досада сагледати тај нови правац коЈим Је кренула наша уметност уопште, па прсма томе и фоклорна. Даљи развитак наше фолклорне уметности одбацује два екстремна правца ко_ Ја су до данас постојала у интерпретацији фолклора. Један од њих састоЈи се у преношешу на сцену игре каква се она игра у народу са свом својом сировошћу и непосредношћу, а други се састоЈи у неумесноЈ, формалистичкоЈ и нестудиозноЈ обради народне игре. Пут којим данас иде наша фолклорна уметност тражи задржавање свих оних елемената коЈи карактеришу народну игру, њезино научно студираше и заиста уметничко обрађиваше То Је правад кроз коЈи Ке се народна игра брзо и правилно развиЈати. Наша Јавност имала Је прилике да види огроман броЈ игара етнографских изворних или стилизованих у разних група из свих крајева наше земл»е. и поред разног застрањивања видели смо и велики броЈ добрих интерпретациЈа од коЈих неке могу поглужити и као путоказ при нашем раду. Да ли ћо наступи наших фолклорних група бити успели зависи у знатноЈ мери и од рада њихових стручних руковадилаца, те би се могле даги извесне сугестије у том правцу. Оно што Је најважније код постааљања народних игара Јесте то да се н>и_ ховој обради приђе иа уметнички начин, проучивши до танчина карактер дотичне игре, менталитет краја у кома Је покикла, пстенцираЈући и доводећи До савршенства оно што народна душа у шој изражава. При томе треба првенствено водити рачуна о начину, времену и околностима постанка народне игре, колико је то могуће примајући са резервом аутентичност народних игара онаквих какве се оне играју сада на селу. Ако се ради о директном преношешу народне игре са терена, поготову ако ]е могуће имати на расположешу Целу једну групу играча. треба се одвићи од шеног формалистичког посматраша тј. тражеша искључиво играчких елемената корака што Је досада био чест случаЈ. Оно што игра одлучуЈућу улогу у преношешу Једне народне игре 11 а , позорницу то Је посматраше целог амбиЈента и добијаше Једног општег у■шска, тако да се првенствено овлада карактером саме игре. Овако постављена на сцену сна доноси пред публику одраз читавог краја уместо безличног извођеша низа разних корака. Ово са_ свим разумљиво захтева од руководиоца познаваше основних закона сцене. Исто толико колико се пред кореографа поставља задатак уметничког прилажеша обради игарз, пред играчки ансамбл се поставља задатак правилне интерпретациЈ е те обраде. Од ансамбла се тражи дубоко проживљазаше игре и шено правилно тумачеше сваким покретсм, сваким гестом и мимиком. Зависи од руководиоца како ће ансамбл упутити у обраду игре и како пе га покренути на успешно извођеше. овдо т Реба ансамблу оставити изоо s»У слободу у искреном и самосталном проживљавашу игре да не би лп-цг=° Д ° уооича Ј еног шаблонизираног држаша на сцени. Што се тиче оаза са впсм« б п2 М ОСНСВНО је задржати Р Д цело време рг*да интересоваше за игру и из_ нети Је на сцену онда када је игра потиуио савладана. а Још није у досад у од претераног увежбаваша. То се Јасно огледа у аутоматском и неискреном држашу на сцени. Ф° лкл °Ра као уметгРане Је и васпиташе уметиичког укуса публике. Не смемо дозволиНу ? лика засешује само шароИ ~ ре и к °стима и вешгином изоођеН:>а - Треба ићи за тим да свака Игра има СВ °ЈУ садржаЈну подлогу, а аове^^паи^ ЗВ^ ђеЊе КОД пос матрача изапуно У м етничко доживиг^Г^ ИМ « едбе могу се одн °сити на све ване или ° бЗИ ? а Да ЛИ су оне стили-зозоше Д ° КО;)е мере стидиГ с^, не - Међутим, кад говоримо о народној игри и шеноЈ правилној интро. »Гн, и Л )И „„ Н , е може ”° Јаови^нЖ; п која Је органски вена за саму игру. Велике грешке које су се код нас појављивале биле Л ети! ™ а Г игара уз оригиналну мЈзику играње са компонованом или симфониски обоаће НОМ музичком пратшом. п Р ема И Рбрађена можемо и саму игру поделити у више група. Да наттоната“?а ”Г,а?„, П „ [> Г“ ере кo;|и су позшш> » пратњом (зурле и ту. к 1 изводила многа друштва ва са више или маше успеха ,"552, Т™ на °младинском фестивалч V вонске, посавске и врличке игре коlо ° В ° Је оч игледан пример како мо| да Ж жан утисак. Овоме Је допоинелп „I м а ДаГп“^Г„ И „ Г „ Р о” ек “ нанредно ”ел Ра оетко 3аго код ових игаР‘П 'а ™ «"»■ но. Н^ГГГ ” еи "“ Л -е „Македонско л^м скочица” на „Далматинска по_ ћеи,лГ На “Узику Кухача а у изво..Бранко Ц.еткга&,”^ Крсмановић” и Д’® ранко се нађе „огода. му,Јчла”р,™° » ак> о”ра;: р ” т " а ” а “ >”» !Т“ »»Родда, фолклорни^дааани^^за &Г'?да ) м. н>г да Та С; на ™ е " а » и обрађује га песму срлице утода”“што Ј Н? >1У §алетск / ционашшг бмм а дЈГ° је део из наћемо да код ше нема чак И^ УlШ аиде * них корака (као и орнгинализ „Охридске легенде-ц Ига;за целина ипак д а ј е као народне игре. Ј македонскв к _ Сеакн од °вих начина ако му се шж. УМ ЈГ™ ЧКИ и студиозно. без ЛИСППIКИХ и декадентних скреташа' може дати добрих резултат«. к™? Ипремама за нргстојећи фестиаал ?^ге УНИВерзитета иас^ф^! - по Хн2'^°“ фор^ ДРЖећИ . С€ старих * уобичајеш** радом можемо дг%'гж игру која ће својом идејкои и у«т*т Ч ад^ а^ж^ а ом », одгона ; аги

Д. Милеаковић. ет. техтгкс

Београд, 11 април 1949 год.

Нарљдни аиџд&ши,

Страна 3