Студент
НА НOВOOСНOВАНOМ МЕТАЛУРШКОМ ОТСЕКУ ХЕМИСКО-ТЕХНОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА ПОЧЕЛА СУ ПРBА ПРЕДАВАЊА
Технолошки факултет бележи оснивањем металуршког отсека значајан датум у своме развитку. Главни предмет проучавања на Технолошком факулету била је досада технологија органских и неорганских материја. Технологија метала проучавала се у оквиру неорганске хемиске технологије. Међутим, нови друштвени услови, темпо развитка наше индустрије, а напосе металургије, диктирају изграђивање стручњака за наше фабрике и металургиске комбинате. Отварање металуршког отсека претставља, такође значајну меру у спровођењу одлука V конгреса Партије у вези подизања кадрова. Чињеница је, као што је истакао друг декан Др Тутунџић на отварању отсека, да се добар део стручњака, који су излазили са Технсдошког факултета, опредељивао у пракси баш за металургију. Технолог металург треба да буде стручњак који је способан да руководи технолошким процесом, да га контролише и усавршава. Наша металургија развија се на бази нашег великог рудног богатства, па је јасно колики велики задаци стоје пред новим отсеком у проучавању најбољих и најекономичнијих метода коришћења тога блага. Добити квалитетне легуре и метале, пружити нашој индустрији добре сировине за израду машина. изградњу конструкција итд., велики је и одговоран задатак који захтева темељније знање из подручја технологије метала. Металуршки отсек треба да пружи студенту научне основе испитивања особина метала и легура и да прикаже економску страну процеса обогаћивања руда, припрема, топљење, термичке обраде итд. Студенти шестог семестра Технолошког факултета схватили су колики одговорни задаци стоје пред њима и у задовољавајућем броју су се пријавили на нови отсек. Прва генерација техонолога металурга свесна је почетних и објективних тешкоћа које неминовно ирате сваки почетак. Већ су предузете мере да се у сарадњи са наставницима оспособе неки апарати за вежбања. Наши наставници обећли су да ће пружити пуну помоћ издавању скрипата, књига, итд, Следеће генерације металурга имаће боље услове за рад. Садашњи металурзи омогућиће им да се користе љиховим искуством и пружиће им, уз помоћ народне власти и наставника, сва потребна средства за правилан и несметан рад. Ранко ШОТРА секретар стручног одбора Технолошког факултета
ДА ЛИ СУ ОБАВЕЗЕ IV ГОДИНЕ ФАРМАЦЕУТСКОГ ФАКУЛТЕТА РЕАЛНЕ?
Велинв н одговорни дадаци који у овој години стоје пред студентима завршних годнна, учинили су да наше организације са појачаним напором, смелије и брже приђу апховом решавању. Свакв и најмањи пропуст, свако одуговлачење може да умањи успех, да смањи број студената који треба да днпломирају, спречи испуњење плана. Сигурно је да вма доста тешко Ка. Алп. против њех се треба борита упорно, јер ннсу несавладиве, са више иницијативе, са више коришћења својих, сопствених сретстава и снага. А њих има довољно на свим факултетима. Међутим, још увек вма актрва и група Народне омладиие и руководилаца код којих питања стручвог рада, учења в дипломирања нису постала свакодневвом бригом. На њих се „сете” тек повремено и тада се обично, са чуђењем, констатује да нешто иије у реду. Тако су се зачудили и неки руководиоци Фармацеутског факултета. Сто седамдесет студената чстврте године обавезало се да положи само 250 испита. „Обавезе су потпуно реалне, мислило је руководство, с обзиром на прилике, на тешкоће, ва услове под којима се студира, с обзиром на наше пропусте (између осталог ннсу прегледани стручни листовн, нпсу анализиране обавезе појединачно)”. Већина студената има заостао испит из фармацеутске хемије. А то је обиман предмет који без трн месеца рада није могуће спремити. Уџ-
беника уопште неиа, скрвпата нема, бројеви, формуле итд. Требало је да вежбе почну још фебруара а почећо тек 17 априла. Кад оне почну сваки студент ће морати да проведе 20 —30 дана у лабораторији. А то значи да за то време неће моћи да учи, јер... „ако ја седим шест сати у лабораторијуму нема те силе која ће мене да натера да после тога учим” каже једна другарица руководилац. Актив IV године је створио мишљење да. с обзиром на све „објективне” тешкоће, питање је да ли ће се и ове, потпуно „реалне” обавезе моћи да испуне. При томе се заборавило да добар део године није требало да протекне у нераду, и да није могуће да студентн сад тек почињу да се спремају за испите. Нико још на Фармацеутском факултету, кажу, није положио више од два испита о једном року. То је традиција. Студенткиња Радмила Ђопић је хтела, узимајући обавезу, да наруши ову традицију. Хтела је да положи више од два испита. На састанку актива IV године она је упозорена да није у стању, да положи толико нспнта. Иако није успео, то Је био једини покушај ревидирања обавеза на конференцвји IV године. Док друге организације спроводе ревизију обавеза на горе, руководство IV годпне Фармацеутског факултета то чини у обратном смислу. И још води упорну борбу за ту своју „правилну линију”. Студије на фармацији трају четнри
године. У јуну, према обаведама, нећс дипломврати нико. У септембру двој®(*)» У јануару око 30. У 1950 годвни, у јуну, септембру, итд. осталв. Руководство каже да њихови кадровв нису планирани за ову годину, већ укупно до 1951. Па према томе није потребно журити. Ни „најбољи” неће да узму веће обавезе, веће да дипломирају раније. Како ће с« то онда захтевати од осталих. Но ако се човек мало више заинтересује за те узор-ђаке видео би да они немају викаквих задужења, да у организацпји Народне омладине не раде пишта. Од тих и таквих чланова Народве омладине створио се на че,твртој години критериј шта се може а шта се не може, и некаква традиција факултета. Организација Народве омладине Фармацеутског факултета треба да учвни да се обавезе на IV години реввдврају како у погледу полагања вспита у јуну и септембру тако и у погледу дипломирања. Учвршћивање организације на IV године, као в веће интересовање за оних осамдесет-деведесет чланова Народне омладине који немају никаквих задужења допривеће да овај актив у многоме савлада разне тешкеће које му данас изгледају непремостиве.
Завршне припреме научних група за смотру
Сређивање материјала за историју уметности нарооа Југоспавије
Стручна секција Народне омладине Академије ликовних уметника формирала је у току прошлог семестра научну групу, која је предузела прикупљање и разрађивање материјала из две облаети: о цртежу и о историји уметности народа Југославије, Разрађивање проблема цртежа проистекло је из потребе пречишћавања става у односу на реалистичко цртање. Врло је важно правилно приступити студији, упознати реалистички цртеж прошлих периода и правилно га користити као основу за нова искуства. Проблем цртања је први основни проблем за сваког студента Академије ликовних уметности, после чијег правилног решења може се даље ићи у уметничком обликовању. Тумачити проблем цртања, у првом реду значи тумачити питање студије цртежа. Ради тога, група је као свој први задатак поставила разрађивање проблема студије у цртању, поред историског развоја цртежа, техничких могућности цртања и проблематике става у односу на цртеж код нас на Академији ликовних уметности. Историја уметности народа Југо-
славије, други предмет рада научне групе, није обухваћен у наставном плану Академије ликовних уметности као засебан предмет. Већина студената је недовољно познају и у много случајева погрешно. Материјал досада издат, поред тога што у њему има много неправилних, буржоаских тумачења, није сређен и недоступан је за рад студената. Група ће ту празнину надокнатити својим радом, дајући кроз поједине реферате, у главним цртама, преглед наше уметности. Поред тога група припрема преглед литературе потребне за обраду појединих епоха. Целокупан рад ће створити могућност за каснији научни рад из појединих проблема наше историје уметности. Своје реферате група износи пред схуденте у оквиру дебатног клуба. Ових дана је читао свој реферат „Студија у цртежу” друг Божа Продановић. Реферат, илустрован пројекцијама цртежа старих мајстора, изазвао је дискусију на којој је продубљено питање реализма у цртежу у практичном раду на Академији. Анализа извршења плана - рад једне научне групе
Већ неколико месеци на Економском факултету постоји кружок за проучавање организације привредних предузећа и књиговодства. Овај кружок је посетио досада неколико привредних предузећа. Прва два гфедузећа била су локалног значаја и у њима су се студенти упознали са свим странама рада предузећа, почев од организације производње и њене проблематике, организације планирања, евиденције и обранучавања рада, до планирања производње и евиденције. Кружок је посетио и једно предузеће оппггедржавног значаја, са задатком да изради документовану анализу извршења плана (предузеће је испунило план 52 дана пре краја године). Пре прве посете предузећу у кружоку су извршене озбиљне припреме, како би се чланови што боље упознали са технологијом производње, мерилима производње, капацитетима, питањем снижења коштања и повећање економичности, као и везом са осталим предузећима и гранама привреде и са питањима тржишта и реализације производа. Чланови кружока реферисали су на састанку по појединим питањима. У предузећу, група студената је била одлично примљена. Најпре су се упознали са технолошким процесом производње па затим са оперативном евиденцијом за прошлу годину. Из материјала ове евиденције, финансиских планова, погонских листова и структуре цене за месеце могло се извући много закључака о раду предузећа и података за анализу и извршење плана. Сваки члан кружока, на бази материјала, обрадио је једну страну рада предузећа, израдио графиконе за илустрацију и дао анализу. На састанку кружока продискутоваће се о појединим анализама и донеће се заједнички закључци. Ову анализу извршења плана предузећа кружок спрема за смотру рада научних група на факултету. Р. С.
ПРОБЛЕМИ КОЈИМ СЕ ТРЕБА ПОЗАБАВИТИ
КАД СЕ ПРЕПИСУЈЕ НА ПРОБНОМ ИСПИТУ ПРЕПИСИВАЋЕ СЕ И НА ИСПИТИМА...
На П години Електротехничког факултета одржан је пробни писмени из електромеханике. Овај пробни писмени, је једна од форми контроле како студенти уче преко године дотичан предмет. Међутим, студенти друге године нису првилно схватили ову меру контроле. То се најбоље види из броја присутних на пробном испиту а затим, и из односа присутних према испиту. На пробни испит дошло је свега 50°/о студената. Али и они који су дошли на испит и радили задатке
нису могли бити оцењени. На пробном испиту је био дежуран мали број демонстратора па су присутни студенти „искористили ситуацију" и преписивали. Н. П. • * « Овим проблемом потребно је да се позабави оргапизација Народне омладине још сада. Преписивање је и досада претстављало проблем на нашем Универзитету, а поготову на факултетима Техничке велике школе. Организација је оштро и правилно реаговала на покушаје
обмањивања професора на појединим факултетима, али се у напшм редовима није још у пуној мери усталило мишљење да је варати професора, ма у ком виду, недостојна ствар, преко које организација Народне омладине не може олако да пређе. Због свега тога организација Народне омладине на другој години Електротехничког факултета треба да посвети нарочиту пажњу овој појави, и да предузме мере да се она убудуће у потпуности искорени. НАШ НОВИ НАСТАВНИЧКИ КАДАР
НАЈБОЉИ ДЕМОНСТРАТОР НОВИ АСИСТЕНТ
Јесењих дана 1945 године поново су забрујале и испуниле се учионице и ауле наших факултета. У војничким блузама и шињелима, дојучерашњи борци прихватали су се после дуге паузе књига неки да настави започете студије, други да их тек отпочну. Међу њима налазио се и ЈБубиша Миланковић, студент технике Ш семестра, онда, машинског отсека. Отврдле руке од пушке и мраза, новом снагом и са великом љубавл»у стегле су поново циркле, лењире и оловку. Жеља да се изгубљено време надокнади, заборављено знање обнови, свест и сазнање да су разореној земљи и њеној обнови кадрови баш сада, више него икада раније, неопходни, створили су од ЈБубише Миланковића преданог ђаха, претворили су га у новог борца борца на стручном пољу. Пре свега, требало је у што краћем року ликвидирати заостале предмете прве године, како они не би сметали у даљем редовном студирању. Али на који начин то постићи? Уџбеници су били ретки, лабораторије 'је окупатор уништио, прибор за цртање прескуп и тешко се набављао. Једини излаз из те сктуације био је колективан рад кружоци. И ЈБубиша је од првог дана почео да ради у кружоку. Он о раду у кружоку каже: „Радили смо даноноћно, јер пред нама није била само заостала прва година; неположити испите из ДРУге. значило је створити исту ситуацију опет нагомилати заостале испите, а ми смо решили да њих уопште не буде у нашем даљем студирању”. И заиста, у времену од новембра 1945 до септембра 1946 године друг Миланковић положио је све испите прве и друге године. У трећу годину он Је ушао без иједног заосталог испита. Настало је ново раздобље са ноним условима у студнрању Љубише и његових другова. Тешкоће из прве године углавном су биле ликвидиране. Тиме је омогућено Д а
се пређе на нов начин рада — индивидуЗлни. Љубиша о томе прича: „Диктован специјалним условима колективан рад био је само средство борбе против тешкоћа и недостатака за несметано студирање; али он никако није био најбољи начин стручног рада, зато сам ја, чим је створена могућност за индивидуалан рад, одмах почео сам да радим. Тим новим начином рада добио сам могућност за студиозније проучавање проблема и предмета, добио сам могућност да још много шире користим помоћну литературу, да уопште проширујем своје знање”. „Али додаје од одмах моји друтови и ја нисмо потпуно одбацили колективан рад, јер и он има својих добрих страна. Само смо сада место кружока створили консултационе групе. На њима смо, уз помоћ асистената, детаљно претресали и дискутовали о појединим питањима која не разумемо, или пак о исправности разних теорија из појединих области”. Тако је Миланковић ЈБубиша, сада кроз нов начин свог стручног рада, наставио да систематски себе изграђује и спрема за доброг стручњака. И овога пута напоредо са радом ишли су и успеси. Трећу годину завршио Је Јуна 1947 године, четврту јуна 1948 године. За три године он Је положио испите: прве, друге, треће и четврте године са просечном оценом нешто изнад девет. • • • У жељи и да још више употпуни своје знање, и да пре свега помогне и својим друговима у савлађивању градива појединих предмета, друг Љубиша Миланковић се добровољно јавио за демонстратора у IV семестру. Прво је демонстрирао математику, затим статику.
У V семестру постао је демонстратор из науке о чврстоћи и на крају из електричног мерења. И у овом раду он је постигао добре резултате. Пре свега, свесрдно је помагао студентима у савлађивању тешкоћа у стручном раду, тако да су га групе са којима је радио не само цениле него и волеле. Један студент, некадашњи члан групе којој је он демонстрирао прича: „Он је умео да проведе са нама сате, да тако детаљно и приступачно објашњава, да се по десет пута, ако је потребно, враћа на проблем и то све само да би нам што више помогао, да би нам што лакше било. Зато смо га волели и зато смо увек говорили да је наш Љубиша најбољи демонстратор”. Али друг Миланковић умео је да свој рад као демонстратор користи и за своје стручно изграђивање. Он о томе каже: „Једна од форми путем које се долази до најпотпунијег савлађивања проблема, где се човек упознаје и рашчишћава са најосновнијим појмовима једном речју, најбољи начин за детаљно упознавање материје, то су припреме и рад за демонстрирање. Оне су ми много користиле у мом стручном уздизању”. • * • Радећи овако на стручном узцизању Љубиша Миланковић није заборављао ни на остале дужности члана Народне омладине. Радио је у стручном одбору. Он је у многоме допринео организацији и проналажењу нових форми стручног рада на свом факултету организсвању консултација, кратких курсева из појединих предмета и евиденцији и контроли цад индивидуалним радом. Због сНога рада неколи-
ко је пута похваљен на свечаним конференцијама свога актива. • • * Али сигурно, највећи успех у раду студента Миланковића је дипломски рад и његова одбрана. Тема дипломског рада била је из области преноса електричне снаге, а гласила је „Паралелан рад далековода Београд Костолац Бор”. То је, уствари, теоретско расматрање и испитивање могућности рада постојећег далековода под извесним специјалним условима (као на пример: одржавање сталног напона, испитивање величине пренете снаге, под условима да сва постројења раде пуним капацитетом итд.). Миланковић прича; „И почео сам да радим. У почетку сам се питао шта управо мене треба да руководи у изради ове теме поред њеног чисто привредног момента, питао сам се колико она и мени самом треба да користи. И решио сам да приђем њеној изради тако, да она буде поред анализе мога досадашњег стручног знања из те области, још један даљи корак у његовом проширивању. Зато сам детаљно радио на испитивању података са терена и разгледању и проучавању искустава иностранства из те области”. Рад на дипломском отпочео је 10 септембра и завршио 10 децембра. За три месеца он је савладао и тако обиман и таки тежак материјал. 18 децембра 19« године Љубиша Миланковић постигао је свој циљ _ пвстао је пов стручњак одбра«кс је свој дипломски рад. Оцена •е овога пута била 10. • * * Узимајући у обзир његов успех у стручном раду за време студија, његов успех као демонстратора и показану зрелост у изради дипломског рада, наше школске власти поставиле су Миланковић Љубишу за асистента кабинета за електричну енергију. И. Б.
СТИЛ РАДА СЕКРЕТАРИЈАТА АКТИВА ТРЕЋЕ ГОДИНЕ МАШИНСНОГ ФАНУЛТЕТА
У такмичењу актива Народне омладине Београдског универзитета, актив треће године Машинског факултета заузео је друго место. Тај велики успех је последица не само залагања свих чланова Народне омладине, већ и правилног руковођења секретаријата актива, његовог доброг стила у раду. „Ми смо свакодневно У непосредном контакту и све проблеме заједнички решавамо. То је основ нашег успеха“, тачно примећује руководилац стручног рада друг Нојбашић. Секретаријат је редовно одржавао своје састанке, тако да ни један задатак није у активу спровођен, а да претходно он није претресан и разрађен на састанку секретаријата. Но чланови секретаријата се нису ограничавали само на састанке, већ су се у просторијама секретаријата сваког дана после предавања налазили, дискутовали о задацима и заједнички их спроводули. Тако, на пример, питање кроса у прво време се није у активу озбиљно схватило, мало се другова уписало а још мање долазило на тренинге. Али када је цео секретаријат помогао руководиоцу фискултуре и почео објашњавати члановима Народне омладине важност кроса, први резултат је био 125 уписаних другова. Захваљујући оваквом раду, секретаријат је најчвршће повезан са члановима актива, познаје њихове тешкоће и жеље и на основу тога даје садржај рада активу. Он се не ограничава само на извршавању постављенога „одозго” већ и самоиницијативно проналази начине да се што боље спроведу основни задаци Народне омладине. Тако је средином марта секретаријат организовао колективну посету фабрици Железник, у којој је учествовало преко 180 другова из актива. Ово није ко ристило само стручном раду (другови су се боље упознали са типовима дизалица) већ је помогло развијању колективног духа и другарства У активу. Сада се припрема стручна екскурзија у фабрикама тешке индустрије у Загребу. Захваљујући бризи коју о раду актива води, секретаријат код чланова актива има пуни ауторитет. Пример узимања обавеза то најбоље потврђује. Ма да је актив дао 16 демонстратора који помажу млађим годинама, ма да број студената добрих ђака није мали, ипак у активу има још великог броја заосталих испита, те због тога узимање обавеза је имало посебну важност. Секретаријат је то озбиљно поставно и преко 95 од сто другова је узело обавезе за јунске и септембарске испите, што је у поређењу са ранијим узимањем обавеза најзиши проценат (у прошлом року обавезе је било узело 75«/а студената).
Питање организационог учвршћења актива било је током првог семестра актуелно, зато је секрвтаријат њему посветио велику пажњу. Дешавало се на пример да је на састанке актива долазило мање од 70 посто чланова. Тај проблем је секретаријат решавао кроз целокупни рад актива Народне омладине. Проблем актива почели ’ су решавати сви чланеви на еамим сасганцима актива, те су ови постајали интересантнији и кориснији (на пример, стипендије, здравствено питање, кон трола учења итд. ). Побољшан је апарат који помаже секретаријату у вођењу евиденције чланова, статистике и благајне. Све је ово учинило да се актив убрзо организационо учврсти, тако да сада на састанке долази преко 190 чланова. Овај проблем још у активу није потпуно решен, јер има око 30 чланова Народне омладине који се не осећају одговорним ни на стручном раду ни у раду Народне омладине. Међу њима има неколико који и поред сталног указивања секретаријата, настављају са слабим радом. Оправдано је што секретаријат намерава да предузме оштрије мере против њих. Лично учење чланова секретаријата је добро, ма да се на томе не сме стати. У последњем року сваки члан је положио просечно 3,6 испита а ипак је код неких чланова секретаријата остао један број заосталих испита. Питац>е личног уздизања сваког члана секретаријата, како идеолошког тако и културног није занемарено али се о овоме не води редовна брига. Важно је истаћи да ова питања интересују секретаријат треће године Машинског факултета за разлику од многих наших секретаријата, који због низа практичних задатака „не стигну да поведу рачуна, о овим за рад наших руководилаца ,тако важним питањима. Секретаријат актива познаје своје недостатке, самокритички их анализира и исправља. Недостатак рада актива је слаб рад по агитацији и пропаганди; он се нарочито одражава код другова који руководе овим радом у активу. ( На састанку од њих 40 дошло је седам). У плану рада за април месец секретаријат је предвидео мере за отклањање овог недостатка. Стално побољшавајући стил свог руковођења, ослањајући се на активност свих чланова Народне омладине, секретаријат треће године Машинског факултета ће успешно спровести задатке који стоје данас пред нашим омладинским органичацијама. Идеолошко-васпитни и културни рад у »Црвеној звезди«
Поред задатака, да фискултурно васпитава широхе масе омладине нашег главног града, посе Оно Универзитета, да репрезентује нашу фискултуру и спорт у звмљи и иностранству, наше спортско друштво Црвена звезда има један огроман задатак, да изгради нови лик фискултуркика, човека чиЈе ће карактернв особине имати у себи нај Јаче одоажене црте карактера социЈалистичког човека. По ономе што је досада урађено друштво је стварало широке могућности за свестрано васпитање наших фискултурника. То нам најбоље показују резултати у 1948 години. Само стручних и политичких предаваља одржано Је 132, а приредби и другарских вечери 7. Како се то васпитање одразило на клубове и секциЈе у целини као и на поЈединде доволшо Је сетити се са каквом су се борбеношћу, еланом и љубави борили наши кошаркаши у 1948 години, екипа партизанског марша са сво Јом упорношћу и пожртвовањем, футбалера коЈи су у купу ЈугославиЈе освоЈили пехар „ Ларшала Тита и др. Таквих се примера мсже наћи и код других наших клубова, секциЈа и поЈединаца. Међутим, у односу на високи реноме нашег друштва опште васпитно стање, како у идеолошко-политичком тако и у културном погледу не може се рећи да задовољава. На годишњоЈ скупштини друштва, одржаноЈ у Јануару ове године, констатовано Је да се питање политичког рада, одговорности, дисциплине, уредног личног живота, дружељубл>а и љубави према друштву, мора посветити већа пажња. Руководство друштва Је с обзиром на важност' тога рада и на место коЈе припада нашем друштву у општем фискултурном покрету, поставило сдређене форме, преко коЈих се чланови нашег друштва политички уздижу и културно васпитава Ју. Тим радом руксводи одељење агитпропа друштва преко агитпроп-референата клубова и секција, коЈи су покретачи и носиоци политичког и васпитног рада међу својим члановима. Међутим, има примера да поЈедини референти нису схватили свој задатак или се према њему немарно односе. То потврђуЈе пример шах клуба и боксерске секдиЈе, где референти нису успели да организују у току месеца марта ниЈедно предавање и колективну посету иако су за то имали све потребне услове. Различите су форме идеолошко-васпитног, политичког и културног рада међу члановима нашег друштва. Идеолошко васпитни курсеви су Једна од главних форми рада. У друпггву постоЈе курсеви Народно-ослободилачке борбе Основа лењинизма са 162 члана. Футбалери прелазе на семинарима матери Јал из курса Нарсдно-ослободилачке борбе. Већину курсиста сачињаваЈу студентп. Курсеви раде нормално: редоано се одржавају предавања и консултације, а завршиће своЈ рад до 15 априла, када ће се полагати испити из пређеног материЈала. Иако се у последње време знагно напредовало, како у организационом погледу тако и у спремању материЈалз, ипак, узевши поЈединачно, неки курсеви, не задовољава Ју. Тако на курсу Основи лењинизма, коЈег посећуЈу чланови кошарка клуба, долази просечно на предавања и консултације 45 од сто курсиста. Руководство клуба ниЈе ништа предузело да се то стање исправи. То исто може се рећи и за бициклисте на курсу Народно-ослободилачке борбе броЈ 2. Наша предавања, политичка и стручна, имаЈу задатак да чланове упознаЈу са свим политичким догађаЈима код нас и у свету. Сваког месеца у клубовима и секциЈама држе се наЈмање два предавања. Тако су у току марта скоро све секциЈе и клубови одржали по два предавања по питању реконструкциЈе наше пољопривреде и прораде резолуциЈе о наредним задацима са П конгреса КПС. предавања се обично одржаваЈу после тренинга остављаЈући члановима доста времена за њихово учење. Као добар пример могу послужити футбалери коЈи су у току месеца марта одржали два политичка и два васпитна предавам. Ова су м по броЈу слушалаца и по
квалитету предавања потпуно успела, Али неке секције и клубови нису томв питању посветили довољно пажње. Иако су нека предавања била добра и популарна, ипак није присуствовао довољан броЈ слушалаца (пример одбоЈкаша и атлетичара). Такође васпитна предавања нису добила широки замах на коЈима би се претресао досадашњи рад по питању дисциплине и понашања, као критике и самокритике чланова Црзене звезде. Ни културни живот чланова Црвене звезде ниЈе запостављен. Све секциЈе и курсеви наизменично, организуЈу сваког месеца по две колективне посете биоскопима и позоришту. У току месеца марта одржана су два другарска вечера коЈа су организовали атлетичари и мачеваоци. С обзиром да друштво нема погодне просторије културни жиоот ниЈе могао бити обилатиЈи и разноврсниЈи. Да би оваЈ рад на идеолошкв-васхштком и културном уздизању наших чланова био што бољи, донет Је годишњи план коЈи предвиђа да се на курсезима „обухвати 520 чланова, да се одрже 170 предавања, 54 приредби, да се организуЈу 160 колективних посета биоскопима и позориштима и 38 излета’*. Досада Је од тога остварено: 162 члака су обухваћена на курсевима, одржано 20 предавања, 5 приредби и 25 колективних посета. У току идућих месеци друштво намерава да помогне мањим спортским друштвима одржавањем читаве сериЈе предавања, нарочито стручних од стране наших истакнутих фискултурника. Такође се предвиђа стварање библиотеке, а када се добиЈу просториЈе отварање друштвеног кутића.
Мухедив Ломигорић
СТУДЕНТИ IV. ГОДИНЕ АГРОНОМИЈЕ У ПОСЕТИ СЕЉАЧКОЈ РАДНОЈ ЗАДРУЗИ
У оквиру такмичења, студенти IV године агрономије посетили су уНовој Пазови сељачке радне задруге: „Слободан Принцип” и „Јединство”. У сељачкој радној задрузи „Слободан Принцип” студенти су обишли машинско-столарску и ковачку радионицу. У сељачкој радној задрузи „Јединство” стУденти су разгледали задружне штале, свињце, товилиште и топле леје. Пред скупом задругара, студент Кашиковић одржао је предавање из области сточарства. Задрутари су га пажљиво слушали, и велики број је узео учешћа у дискусији постављајући разна питања из области сточарства. Затим с’у задругарима предате књиге, ввћином из пољопривредне литературе. ПРИРЕДБА СТУДЕНАТА У „ПАРТИЗАНКИ”
Студенти јужнословенске групе Филозофског факултета дали су недавно приредбу за радни колектив фабрике „Партизанка” у Београду. Скроман али добро припремљен програм студената био је од стране радника срдагчно поздрављен.
2
Нар&џчи стџџенш.
Београд, 11 април 1949 год.