Студент
Проглас Међународног студентског савеза поводом Светског конгреса присталица мира
У приаремаша за Koarpee вокреиуте еу иајтир« дешократске шасе у целош свету. Кроз шиотобројие шитиите, иротласе ш сабирие акцшје д о* тло је до изражаја једиистиеаа иоља иарода да пружш оджучаи oraop ешим атресииииш плаиоииша ашеричких ишперијалиста, иоља да ее вристалиаама рата иашетше чврстш шир. У тој преткоитресној кашпалш ш Међуиародши саиез етудешата уаутшо •ја сту дентској ошладшви сиета аротлас, којш доиосшшо:
Међународни савез студената, светска организација демократских студената, која у својим редовима окупља више од три милиона младих људи и девојака из 54 земље, потпуно се саглашава са одлукама Бироа интелектуалаца за мир (створеног на Конгресу у Вроцлаву) за одржавање Светског конгреса присталица мира. Овај конгрес he ујединити све демократске националне и међународне организације У њиховим заједничким напорима за одбрану мира. Веран свом антифашистичком ставу и свом Статуту заснованом на истински демократским принципима, Међународни савез студената одмах се одазвао позиву Бироа интелектуалаца за мир. МСС схвата важност акције, он у н»ој види најбољи начин и за одбрану Интереса самих студената. Одржавање Светског конгреса присталица мира омогућује снажно јединство националних и међународних организација које у својим редовима окупљају огроман број радника, жена, омладине, интелектуалаца и свих демократски настројених људи који се т»скрено боре за очување мира. Ми смо данас сведоци све јачег заоштравања борбе између мирољубивих и демократских снага, с једне стране, и снага реакције, и рата, с друге стране. Под руководством империјалистичких и монополистичких кругова САД и Велике Британије, светска реакција хушка на нови рат како би широке радне масе свих земаља одвратила од њихове борбе за бољи живот. Ти реакционарни кругови одбацују предлоге претставника демократских земаља и међународних демократских организација које захтевају смањење наоружања и строгу контролу над употребом атомске енергије, као и забрану атомског оружја. У пркос настојањима и захтевима демократских снага, ратни хушкачи повећавају наоружање, стварају агресивне пактовб и настављају са ексцдоатацијом колонијалних и зависних земаља. Светска реакција на челу са владајућим круговима САД и Велике Британије, спречаваОрганизацију уједињених нација да оствари своју улогу чувара мира. Сву одговорност за ратове у Југоисточној Азији и на Средњем истоку сносе империјалисти САД и Велике Британије. Они иду толико далеко да дана предлажу да се Франкова фашистичка Шпанија прими у Организацију уједињених нација, помажу непријатеље кинеског народа и обнављају војну моћ Немачке уз помоћ нацистичких монополиста. Уз помоћ домаће реакције, империјалистички кругови САД и Велике Британије воде данас безобзирну офанзиву против демократских права и благостања читавог низа народа. Таквим циљевима империјалиста и ратних хушкача демократски студенти и уопште демократска омладина целог света пружа сталан отпор. Пред све бројнијим ратним интригама империјалиста, демократски студенти целог света спремни су дана, више но икада досада, да уједине све своје снаге са снагама милиона мирољубивих људи који
се одупиру пакленим циљевима империјалиста. Демократски студенти знају шта зиачи рат; они су свесни да им само трајан мир и нријатељство међу народима могу обезбедити несметано учење и брз развитак. Властито искуство показало је студентима да припреме за рат увек повлаче за собом срозавање животног стандарда, помањкање демократских слобода и свако отсуство могућности за развитак науке и културе; припреме за рат, с друге стране, имају увек за последицу ширење разних реакционарних учења, расне и националне мржње. Из тих разлога студенти се никако не могу сложити са тезом о неизбежном рату, дубоко верујући да се добри односи међу појединим државама могу очуаати без обзира на њихово друштв%но уређење. Међународни савез студената је уверен да he сви студенти одушевљено поздравити инихдојативу за сазив Светског конгреса присталица мира, МСС позива демократске студенте да у својим земљама приреде манифестације у част Конгреса при-
сталица мира ида на тај начин још једанпут докажу своју решеност да бране мир м да се боре против свих покушаја изазивања новог рата и разбијања пријатељства међу народима. Уверени да he Конгерес показати несаломљиву чврстину светског фронта мира, демократски студен-4и свих земаља, млади носиоци културног наслеђа свог народа, . одуше-вљено прихватају и поздрављају одлуку о сазивању Светског конгреса присталица мира. Они и овом приликом изражавају своју потпуну оданост ствари мира, међународног пријатељства, напретка и истинске науке и културе. Студенти, борите се у својим земљама за светски мир! Јачајте јединствени фровт мнлиона људн целог света протнв потпаљивача новог рата н цепача међународног пријатељства! Настојмо да сви напорм импернјалнста за изазивање новог рата буду осуђени. Нека живи прнјатељство народа целог света у борби за праведан н трајан мир! Напред за мир, националну независност и бољу будућност!
Као што је познато...
У последње време штампа народно-демократских земаља и СССР-а све се више служи лажним информацијама из реакционарних империјалистичких листова. Ове информације се у клеветничкој кампањи против наше земље и Партије обично користе као докази и „чињенице говоре“!l
„МАТЕМАТИКА ЗЛОЧИНА“
Идеја рата као да је ошамутила мозгове америчких монополиста и њихових стратега-дипломата. Национални буџет, јака индустрија, природна богатства, научни лабораторији, све, све се подређује силном наоружању. Све, по њиховом рачуну треба да послужи једном циљу остварењу светског господства. Али рат желе само свемоћници из Волстрита. Њима он треба, јер теже новим изворима сировина, новим тржиштима, робовима, новом богатству. Америчком народу, а његова реч је овде најважнија, рат не треба. За њега рат значи и катаСтрофу, коју треба пошто-пото спречити. Управо зато, у циљу убризГавања ратне грознипе и мирољубиВом свету, амерички империјалисти упоредо са трком у наоружању воде и бесомучну ратнохушкачку хајку, у којој покрећу сав, веома богати, пропагаидни апарат почев од радиа па преко штампе и литературе до позоришта, биоскопа и рекламе. Међутим, то није све. Идејои рата помућени труст-мозгови пошли су и даље. Дали су се на заистамучан посао. Одлучили су наиме да „научним” путем докажу не само нужност него и потребу рата. Завидно место* међу тим „научним капацитетима” заумео је и неки Гај Ирвинг Бајч, који је недавно ваблистао са чланком људи може да храни земља” објављеном у америчком часопису „Популајшн Бјултин”. До каквих је „научних” резултата дошао мистер Бајч? Две милијарде и двестопедесет милиона људи/ то је по његовом мишљењу много и неиздрживо, јер земља може да храни ни мање ни више него 902 милиона (!). Оних 1340 милиона људи су сувишни, угрожавају живот осталих и...” зато је неопходно разрадити програм смањења становништва земљине кугле” мирно упозорава тај научни злочинац са »аучне катедре. Те злочиначке идеје мистер Бајч % њему слични обавијају у рухо чо-
векољубља, покривају сесмоквиним листом, већ сасвим прозирним: „Знајте, драги земљаци тако они то говоре да би оправдали својв злочиначке „теорије” да се гладни пренасељени континенти могу нахранити само у том случају ако се ваше потребе на пбла смање. Да се то не би догодило, треба „смањити” број људи на земљи”. Треба, дакле, по злочиначкој математици Бајча и осталих апологета рата, „смањити” читавих 1350—1500 милиона људи, треба ратом, глађу, атомском бомбом и другим проналасцима савремене науке уништити ни-
шта мање него две трећине новечанства! Зверска логика рата, агресије и уништење човечанства заслутомИрвинга Бајча м њему сличних доларизираних „научника”- обавијасе тако и научним рухом. Она ћеутом правцу постићи и много веће „резултате”. Но, то неће ниш#а помоћи да се и таква логика и сви планови империјалиста, који се помоћу такве научне логике покушавају оправдати, сруше оном другом логиком, логиком прогреса, јачанбадемократских снага у свету, пораста моћног фронта мира.
„Печат"
Детава ее: џ ва Мехкцвиској вежвкој тколк. УчествуЈе: џскстеит ш стулеитк rpehe голиве. Време: на еваком чаеу хкруртшје. Кулисе: веиормалио (екоро) иуи амфитеатар. Атмосфера: утлавном пријатиа fy клупама весело. Уговарају ее ве• черњи спгтавџк. аричају скнокии догака/и, ту м тамо падие no иекн виц). Глас асистеита као д а жоладв шз велике даљнне уморан од ве• лшкот пробвјања кроз јаку буру тлаеова, једва да се в дотакве евих зидова дворане. , Опаска: првказ треба поематратн као такву категорију кз студеитекот живота која шиаче аршвада аротлостк, алш која још покекад иетде ■ шекрсие. П р в и а р и з о р Доиосв иове болесиике. Асшстеит иаставља взлагање. АСИСТЕНТ: Овај случај ke иаш воказати... СТУДЕНТИ: ззззлз^ Вежбе се одвијају. АСИСТЕНТ: ...» jero је за иае од шелшке шажиости... Друтошв, молим мало твше! СТУДЕНТИ. (умшрују се sa шшшут аа опда оает) з»зззз.Време аромшче. Полошвиа часа i * шрошла. Стручии руководилаџ тодв-
(трагикомедија у бесконачно много призора) ие почиње да оверава присуетво иа вежби. Најпре аајбдижима,а оида и иајудаљеиијима. Отпочиње „ турпе• ја” свих иогуких евезака, листова ва које руководвдац стручио удара печат. Оппата живост. Једанаест и четврт. Док аснстент > взтовара посдедње речи, трупа „иајвреднијих студевттТ', који су пвадо” закасииди, популава се аоследњим придотдицама. Спрема се сгарт ва асистентом потпвс. Око њета ту • жва. Ои јс арекривеи свескама. СТУДЕНТ: БР. 1: (тихо) Кодвко еи добила... аечата? СТУДЕНТКИЊА БР. 2: (скромво) Са м о два. А ти? СТУДЕНТ БР. I: (повосво уздитвута чела) Ја... четири! 4 —5 СТУДЕНАТА: (тледају ra м »адивљево у једаи глас) Блааато тебм! Ковачио се неред формира у у* редии реа. И сада почиње ои о ! Асмстеит брзо потписује. Жури му се. Но, ј |в лм, то очи варају. иди реп заиета као да се смању}е...?!
Наравно, , како се ииемо одмах досетили! Па у томе и јесте п о е нта читаве тра т и • комедије. Почиње игра: „крекемо се у пругу , иди „ето мене опет". Како се то итра? Ево: када дође на ред, сгу* дент добија потпис и уместо да оде он опет стапе у реп реда... и тако, ако успе и три, четири пута. СТУДЕНТ БР.З:: Како иде? СТУДЕНТКИЊА БР. 4: (веседо) Ћут! вежбе се... увежбавају. Дванаест печата (кодико је потребно сакупити целе тодипе) „Нај• вреднији" студеити освагају захваљу/уАи овој рапионадизацији, фи ■ зичкој коидицпји, а пре свега доброј ортанизацији рада ” само за неколико дапа. Затим (када се сви скупа заморе) евртава се час и... (пада завеса) Друг и пр из о р (исти као и први, Tpehn као први ш друти итд.) Публика аплаудира, ако то пак ие чиии, значи да размишља. I ГЛЕДАЛАЦ; Оддичио! Духови • то, ади... П ГЛЕДАЛАЦ: ...Ади еада би требало проваНи како мозак „ире • шалтаги да уместо знања апсор бује печате и аотписе. (према допису М. Радоса ■ вљевића• ст. медицине)
Фискултура и спорт
ГГРИПРЕМЕ ЗА СТУДЕНТСКЕ ИГРЕ
Почеле су борбе за прва места
Овогодишњв првенство претставља најмасовније фискултурно такмичење које је досада одржано на Београдском универзитету. Поред великог броја фискултурника који су учествовали на унутарфакултетским такмичењима, на првенству Универзитета учествује преко 200 футбалера, око 500 кошаркаша и одбојкаша, преко 100 рукометаша, неколико стотина атлетичара, преко 150 шахиста, десетине бициклиста, стоно тенисера, стрелаца и других. Преко многобројних такмичења која се свакодневно одржавају првенство he дати нгјбоље екипе и појединце који ће репрезентовати Београдски универзитет на Другим летњим студентским играма.
Сутра се играју полуфиналнт такмичења у рукомету Рукометно првенство изазвало Je велико ин*гересован.е међу студентима који се по први пут на Универзитету такмиче у овој спортској дисциплини. Дванаест екипа такмичило се по купсистему. У прва два кола постигнути су следећи резултати; Ветеринарски Природно-математички 5:2, Машински Медицински 5:4, Правни Рударски 5:5, Грађевински Ветеринарски 9:5, ДИФ Електротехнички 6:0, Еконоуски Архитектонски 6:0, Машински Правни 6:0. У тређем колу које се игра сутра, у полуфиналу састају се; Грађевински ДИФ и Економски Машински. Финална борба победника одржаће се 28 априла. Према досада показаној игри највише изгледа за освајан>е првог места има екипа ДИФ-а, која располаже са неколико талентованих рукометаша. Узбудљиве борбе на првенству у мачевању На првенству у мачевању учествовало Је 19 бораца са Правног, Економског, Медицинског, Ветеринарског, Техничке велике школе и ДИФ-а. НаЈвише успеха постигли су студенти Техничке велике школе. У флорету, где Је учеетвовало највигае мачевалаца, тек после баража победио Је . Божић, а за н>им су се пласирали Карјагин и Јаковљевиђ. Баражна борба Божић Девечерски 3:2 у мачу, донела Је Божиђу двоструко првенство Укиверзитета. У борби сабљом Божиновић Је направио изненађен>е. победивши Божића у баражу са 5:3. На првенству у мачевању први пут су наступиле студенткиње ДИФ-а. Најбољи уснех показала Је Грибова, која C0 борила у конкуренцији са другопласираном на државном првекству Јовановиђевом и ученицом државног првенства Пратникеровом. Она Је двапут победила Јовановићеву и тек после баражних борби подлегла Је искуснијим противницима. Две утакмиц* футбалског првенства За треће коло футбалског првенства квалификовале су се екипе Правног, Грађевинског и Пољопривредно-шумарског факултета, Дома воЈних студеката и Државног института за фискултуру. Екипе се по Једноструком бод систему боре за наслов футбалског првака Београдског универзитета. У првом сусрету екипе Пољопривредно-шуиареког и Грађевинског факултета поделиле су Содове играЈући 3:3 (3:0). Због слабе игре голмана грађевинаца, који Je могао да брани- два гола, екипа Пољопривредношумарског факултета веђ у првом полувремену постигла Је вођство од 3:0. У другом делу игре грађевинци су заиграли много боље, играли пожртвованије и успели да изједначе резултат и тиие освоје Један бод. У другом сусрету, у равноправноЈ игри ДИФ Je цобедио Правни са 1:0 (1:0). У 18 минуту црвог полувремена, из сувише строго досуђеног једанаестерца, ДИФ Је дошао у вођство 1:0» У другом полувремену, првих 20 минута правници су били знатно надмоћнији али ово преимуђство нису знали да искористе. НавалО je сувише комбинирала пред противничким голом. До краЈа игрв ређали су се наизмснични напади обеЈу навала. После ових утакмица стање на табели Је следеће: ДИФ 1 1 0 0 1Л 3 Пољ шумарски 1 0 0 1 3:3 1 Грађевински 1 0 0 l 3:1 1 Правни 1 § 1 0 0Л I Дом воЈ. студ. (Бројеви значе: играо утакммца, добио, изгубио, нерешено, бодовм и голдиференциј а). Грађевински првак П груп* у одбојпм У паставку такмичета мушких шкхna у одбојци, завршено Je првенство друге групе. Првак Је Грађевинеки факултет са истим бројем бодова као м Природно-математички факултет, али са бољим количником у сетовима. Табела има следећи изглед: Грађевински 5 4 1 14:4 4 Прир. математичкм 14 1 14:8 4 Економски 5 13 П:в 3 Руджрски 5 3 2 в:18 3 Нов. дип. школа 5 14 9:l* l Правни 5 0 5 0:15 0 у другим групама такмичења и даље тра Ју. Постигнути су ови резултати: мушке екипе: Архитектонски Фармацеутски 3:1, Дом војних студенатаАрхитектонски 3:0; женске екипе: ДИФ Ветеринарски 2:0, ДИФ Архитектнски 2:1 и Архитектонски Ветеринарски 2:0. Према садашњоЈ ситуациЈи од мушких екипа прваци осталих група he највероватниЈе бити екипе ДИФ-а
и Пољопривредно-шумарсхог факултета, а од женских екипа ДИФ-а. Мали број студенткиња на стрељачком првенству Такмичења у гађању отпочела су пре неколико дана. Још у самом почетку примећено Је да на првенству учествуJe мали број другарица. На унутарфа* култетским првенствима учествовало Је 71 друтарица и то са Медицинске велике школе 7, Економског 11, Ветеринарског 11, Пољопривредно-шумарског 24, При-
родно-математичког 8, Више педагошка школе 5 и Дома војних студената 5. Такмичења другарица на осталим факултетима одржаће се у току недеље. Гађања су вршена из малокалибарске пушке са по 13 метака (5 метака из стоJeher става, 5 из клечећег и 3 пробна). Најбоље резултате постигле су студенткињв Дома воЈних студената; Јовић Милица са 38 поена, Митровиђ Зорица 23 и Симуновиђ Славка, студент Пољопривредно-шумарског факултета са 29 поена. Досада су одржана и унутарфакултетска првенства студената Ветеринарског факултета с& 61 такмичаром и Медицинског факултета са 20 учесника. Гађање Је вршено војничком пушком са по 5 метака на остојању од 200 м. Најбоље резултате показали су: Констгнтиновић Иван, ст. медицине са 37 поена и Димитријевић Љубиша са 35 поена. , Такмичења у гимнастици почињу 26 и 27 априла У еали Државног инспгГута за фиекултуру сутра и прекосутра отпочињу прва такмичења у гимнастици. Према досадашњим пријав.ма на такмичењу he учествовати преко стотину фискултурника са Универзитета и великих школа. ПОЈЕДИНАЧНО ПРВБНСТВО У АТЛЕТИЦИ Студенти Техничке велике школе, Медицкнске великв школв и Пољопривредно-шумарског факултета одржали су своја поЈединачна такмичења у атлетици. На такмичењу Је учествовајто преко 200 такмичара. Постигнуто Је нелолико добрих резултата: Герзић. ст. медицинв скочио Је у вис 170 а Н. Милићевић, ст. технике у даљ 8,41 м. А. Божиновић, коЈи Je прошле недеље ба-
цио диск 39,52 и постигао резултат девети у држави, на овом такмичењу Је постигао слабиЈи резултат 384 и тиме освоЈио првенство Пољопривредио шумарског факултета у овој дисциплмни. У петак и суботу у 15 часова на et9диону „Црвене звезде” такмичења се настављају. Оба дана одржаће . се поЈединачно и екипно првенство Универзитета у атлетици на коме he учествовати по два такмичара са свих факултета и школа из сваке дисциплине. У суботу he се такође одржати и првенство Универзитета у партизанском маршу на 20 км. Почело Je поједивачно праенство у шаху Ових дана отпочело Je поЈединачно првенство -у шаху на коме ое такмичи 14 најбољих шахиста са Универзитета и великих школа: Пановић, Косић, Faдић, Пешић, Перчић, Савчић, Ружић, Стефановић, Видмар, Антић, Обрадовић, Кондали. Пантић и Радовић. Одиграно Је прво коло и постигнути су следећи резултати: Косић Пановић 1:0,
Радић Кондали 1:0, Пешић Обрадовић 1Л и Ружић Стефановић 1:0. На екипном такмичењу засада води Економски факултет са 72,5(1) поена. На другом месту налази се екипа Пољопривредно-шумарског факултета са 67 поена. На трећем месту је Филозофски 66(6), а на четвртом Техничка велика школа i 62(3). Пошто ове две екипе имаЈу да одиграЈу још по једну утакмицу то he се борба за прво место водити између њих. Даљи пласман је следећи: 5) Медицинска велика школа 61, 6) Ветеринарски 55(5), 7) Правни 46,5, 8) Природно-матемаггички • 41, 9) Дом војних студената 38,5, 10) Техничка велика школа П 37(1), 11) Новинарска и дипломатска школа 35,5(1) и 12) Виша педагошка школа 5,5(1). Првенство he бити завршено до краја ове недеље, када he поједине екипе одиграти заостале утакмице и партије. С. Ш. ОВЕ НЕДЕЉЕ ФУТБАЛ Игралиште „Милиционара” 26. IV. у 9. Дом војних студената Пољопривредно-шумарски. 26. IV. у 10,30 ч. ДИФ-Грађевински 28. IV. у 9 ч. Правни-Дом војних студената Игралиште „Икаруса” Земун 29. IV. у 10. ч. ДИФ Пољопривредно-шумарски Са двомеча студената Загреба и Београда
ПРОЛЕЋНИ КРОС 1949
Уместо 4700 студеиата на кросу |е учествовапо 5260 такмичара
Овогодишњи пролећни крос студената Београдског универзитета заједно са првенством Универзитета послужио је нашим фискултурницима као припрема за Друге летње студентске игре. Значај кроса је и у томе што је на овим такмиуењи-
ма учествовао велики број нових студената-фискултурника, које гимнастичка друштва по факултетима треба да прихвате и омогуће Им даљи развој. На кросу је према узитим обавезама требало да трчи 4700 студената. Међутим, захваљујући добро спроседеној агитацији, залагању управа гимнастичких дрУштава и помоћи комитета Народне омладине, обавеза је премашена: трчало је 5260 такмичара. Зато овај успех који су постагла наша гимнастичка друштва увелико претставља и успех наше омладинске организације.
Преглед броја учешгка по факултетима и великим школама је следећи; Ветеринарски 876 (узета обавеза 600 такмичара), Пољопривредно-шумарски 704 .(500), Техничка велика школа 1577 (1350) Природноматематички 376 (250), Филозофски 256 (250). Државни институт за фискултуру 80, Академија ликовних уметности 15, Правни 72 (100) и Економски 138 (400). Као што се види из прегледа на већини факултета је премашена узета обавеза. Слабе резултате показали су Правни и Економски факултет где обавезе ни приближно нису испуњене. Организација кроса на већини факултета је задовољила. Али je било случајева где је и подбацила. Тако на кросу Техничке велике школе и Економског факултега у Топчидеру, било је гужве на циљу, такмичари су неколико пута секли стазу а десило се и то да су студенти економије уместо 2000 м. трчали само 800 м. С. А. 7акмххчен>е студената технике Загреба и Београда V петак и суботу одржани су сусрети у атлетици. кошарци. одбојци, рукомету, футбалу, стоном тенису, мачевању и шаху између студената Техничке велике школе из Београда и Загреба. Најинтересантнија такмичења су била у атлетици. Учествовали су познати атлетичари; Попов. Булиђ, Урбић, Леи др. Побенили су студенти Загреба са 115:109. Резултати сусц»е" а у осталим спортским длск-шлинама су следећи: одбојка MviuKe скипе: Техиичка велика школа (Б) ТВШ (3) 3:0: женске екипе: ТВШ (В) ТРШ (3) 2:0: кошарка мушке екипе; 'ГВШ (Б) ТЗОТ (3) 56:43; женске екипе; ТВШ (3) ТВШ (Б) 24:21. Студенти Тсхничке велике школе из Загрсба победили су своје колеге из Београда у шаху са 5:3; мачевању 10:3 Ллорет 6:3 и сабља 4:5), футбал 1:0, рукомет 4:2 и стони тенис 5:3.
Са кроса студената економије
4
Народни еии^еши
Београд, 25 апркл Ш8 год.