Студент

КУЛТУРА - УМЕТНОСТ

Нроз припреме за , { Фестивал друштво „Крсто Бајић" побољшало је свој рад Културно - уметничко друштво * Филозофског факултета „Крсто ' Бајић” је пример друштва које је свој рад ојачало и покренуло у току припрема за Мајски фестивал. 1 Проблеми у раду друштва, који нису били мали, решавају се у току припрема, тако да друштво кроз ( систематски двомесечни рад, успева 1 да омасови своје секције и започнв 1 са активним деловањем. Основано у новембру прошле го- j дине друштво је више било пасивно j него што је радило. Основане су ] секције, оформљена њихова руко- j водства, али је то све остало на па- < пиру. Припреме за Мајски фестивал j друштво је дочекало организацио- < ijo неспремно. Док су остала кул- ; турно-уметничка друштва појачава- j ла свој рад, дртле је на Филозоф- - ; ском факуАтету све остало на мрт- j вој тачки. i Комитет Народне омладине Фи- 3 лозофског факултета није имао ( увид у рад друштва, нити је одмах ј интервенисао зд отклањање слабо- r сти у том радуД Руководства група Народне омладине такође се нису * интересовала за тај рад. Њихова : помоћ друштву сводила се на упи- 1 сивање чланова у поједине секције, * а даље их није интересовао рад тих чланова у секцијама. Сама управа i друштва није познавала рад поједи- ■ них секција. Тако се дешавало да ce у литерарној секцији промени i руководилац, ада управа друштва I то не зна. Управа друштва се није довољно бавила проблемом омасовљења секција што се врло рђаво Ј одразило на рад секција. Такав је i случај са литерарном секцијом. Ка- < да је један број чланова ове секције отишао у Клуб младих књижевника и уметника рад те секције je 1 замро. Поред свега овога ни управа < друштва, ни Комитет Народне омла- < дине нису обратили пажњу на избор руководства у секцијама, те је често долазило до смењивања појединих руководилаца секција. Тако су смењена три руководиоца литерарне секције, руководилац рецитаторске секције и руководилац хорске секције. Све ово се врло негативно одразило на рад друштва. Почетком марта рад управе друштва је покренут. Пред друштво се поставио задатак да отпочне са припремама за фестивал. Иако нешто касно, почели су се одржавати редовни недељни састанци управе на којима се дискутовало о раду ДРУштва. Руководства секција qy коначно била учвршћена. Управа ce почела озбилшо бавити главним проблемом рада; окупљањем људи у секције и давањем садржаја њиховом раду. Хорска секција је своју главну тешкоћу окупљање људи и проналажења згодног времена за пробе успешно савладала. У хору сада има 110 људи. Оскудица мушких гласова уклоњена је тако да оу другови који могу учествовати у хору ослобођени свих осталих дужности. Број проба хора се повећао, оке су постале редовне а дисциплина се поправила. Сада хор спрема 4 песме за фестивал. Литерарна секција је успела да окупи у своје редове оне студенте који пишу и баве се литерарним радом. Устаљено руководство развило је систематски рад секције. То је омогућило да je сехција у другој половини марта била у стању да организира четири наступа. На задњем' наступу читали су своје радове почетници који •до тада уопште нису наступали. Доказ да је рад друштва кренуо напред је и оснивање фолклорне секције која до сада није постојала. Секција Лма 24 члана и под стручним руководством припрема за фестивал 8 кола. Поред ових секција све акт/тниje .ради музичка и рецитаторска секција. Музичка секција има око двадееет чланова. Она ће за фестивал дати солисте на виолини, хармоници, клавиру итд. Седамнаест чланова рецитаторске секције ради на 12 рецитација и најбољи од њих наступиће на фестивалу. Прбољшање рада друштва и његовФ’ активно припремање фестивалског програма било је омогућено и пуном помоћи руководстава Народне омладине по групама и Комитета Народне омладине факултета. Уз ову помоћ и свестрЗним загалан>ем управе друштва секције су успеле да окупе око 200 активних чланова. Пробе хора, литерарни састанци, пробе фолклорних група нтд. свакодневно се одржавају. Културно-уметничко друштво „Крсто Бајић” моћи ће на фестивзлу репрезентовати свој факултет. Будући да је друштво касно отпочело са припремама оно можда неће на фестивалу заузети место које би могло према снагама са којима располаже. Међутим, важно је то да се кроз припреме за фестивал ti 3 основе изменио однос чланова према своме друштву као и однос руководства Народне омладине према друштву. Резултат тога је живост и заинтересованост која сада влада у друштву и тежња, не само за тим да се што боље изиђе на фестивал, већ се припреме за фестивал схвате као моћно средство за коначно Сређивање прилика у културном животу студената Филозофског факултета. Д. Ђ.

Фолклор - најбоља секција друштва „Соња Маринковић"

Приредба коју је културно уметничко друштво ,Соња Маринковић” дало 21 о.м. била је плод вишемесечног рада друштва и припрема за фестивал. Она је показала резултате рада свих секција и у исто време упозорила је на недостатке у извођењу неких тачака који се до фестивала могу уклонити. Програм приредбе био је обиман и обухватио је много тачака хорске, музичке, рецитаторске и фолклорне секције које су наступиле са деловима свог фестивалског програма. При редба је на тај начин одразила сву разноликост културно-уметничкоц рада на Пољопривредно-шумарском факултету као и настојања и рад чланова друштва. Кроз та настојања и рад, који је прошле године осигурао друштву „Соња-Маринковић” знатан успех, ове године друштво постаје опасан такмичар како у такмичењу у припремама тако и у такмичењу на самом фестивалу. Пођимо од појединих тачака ове предфестивалске приредбе која доносећи друштву нова искуства, треба да му помогне у даљем раду. Две најмасовније секције хор и фолклор показале су различите резултате. Док наступ фолклорне секције претставља једну целину, један леп уметнички доживљај, дотле хор није успео у потпуности да искористи постојеће могућности, масовност и богатство материјала којим располаже. Због техничких немогућности хор је на овој приредби отпевао пет песама, Једну за другом без паузе, од којих су две теже и дуже композиције. Замореност која се неопходно мора појавити код овакве организације наступа веома много утиче на квалитет извођења одузимајући свежину гласовима и динамику самом извођењу. Зато при фестивалском наступу треба мислити на то и наступ хора поделити на два или чак три изласка на сцену. Друго питање је квалитет извођења песама који је хор показао на приредбњ Он говори да ових десетак дана, Чсоји нас деле од фестивала, треба искористити за даље увежбавање, тонско дотеривање и психолошко обрађивање песама. Потребно је више уживљавања, више омладинског полета у извођењу. То се нарочито односи на песме „Петолетка зове” и од „Триглава до Балкана”, Међутим, нарочиту пажњу треба обратити на „Приморске напеве” где многа тешка места (координација солиста и хора) захтевају солиднију обраду. Читаву композицију тре-» ба учврстити, унети у њено извођење вАпе локалне боје, постићи техничку уједначеност свих делова песме, изгладити несигурне прелазе од једне мелодије на другу. Више рада захтевају и женски гласови. Добро изведена Мокрањчева „Друга руковет” доказује да се и код „Приморских капева” могу, уз исправљање и дотеривање, постићи бољи. резултати. Фолклор ће на једној бољој, веhoj и вишој позорници моћи да дрође до пуног изражаја. Из читавог програма фолклора издвајају се лепотом извођења србијанске и маке-

донске игре за које је обезбеђена врло добра оргинална пратња. Међутим, недостатак правих македонских народних ношњи квари донекле тај утисак и било би потребно да управа за фестивалски наступ обезбеди оргиналне македонске ношње. Тај наступ успео и леп по својој уиграности и доброј обради игре, по природном држању играча и њиховом добром избору, био је најбоља тачка ове приредбе и има sтслова5 т слова да буде један од најбољих фолклорних наступа на фестивалу. Рецитаторска и музичка секција дале су неколико успелих ствари. Музичка секција је наступила са три соло тачке, дуплим октетом који је успешно отпевао три песме, и са тамбурашким оркестром чији је наступ са потпуријем народних игара био успешна тачка овог вечера. Рецитатори су дали три добро одабране рецитације. Потребно је унети извесне исправке у интерпретације Горкове песме о „Соколу” и „X песме” Ковачићеве „Јаме”. Помањкање снаћших, наглашених е-

феката у рецитовању главни је недостатак у рецитацији обеју песама. Овако рецитоване оне постају бледе и расплинуте. Tpeha рецитација, Змајева песма ' „Пелен бака и Чемер дека”, успела је и оригинална тачка програма приредбе и успех у раду секције. Са својих 15 тачака ова приредба говори о интензивности културно уметничког рада на Пот,опривредно-шумарском факултету, који he са својим друштвом изићи на фестивал са лепим и разиоликим npoграмом, Фолклор је са успехом завршио ову приредбу на којој су се настојања за постигнуће вишег квалитета показала, и успела и недовољна, како којим тачкама. Зато ће остале дане до фестивала друштво морати до максимума да искористи за дотеривање тачака које буду изабране за фестивалски наступ, да обрати нарочиту пажњу на усклађивање и увежбавање хора чија масовносг треба да буде оправдана добрим квалитетом извођења. М. Б.

НАСТАВИТИ УВЕЖБАВАЊЕ ПРОГРАМА ЗАДАТАК СВИХ СЕКЦИЈА ДРУШТВА »МИКА МИТРОВИЋ«

У оквиру припрема за Мајски фестивал, Културно —уметничко друштво Медицинске велике школе „Мика Митровић” дало је 20'. о. м. приредбу са једним делом програма који спрема за Мајски фестивал Приредба ће знатно помоћи у коначном одабирању програма за фестивал. Она је указала да извесне недостатке и на потребу још бољег увежбавања хорских, фолклорних и рецитаторских тачака у току још преосталог времена до фестивала. Управа друштва #повукла је одавде и значајна искуства која ће јој послужити при одабирању тачака за наступ. Хорска секција је на приредби наступила са најтежим делом свога програма за фестивал: Мокрањчевом П., Ш., IX. руковети. За хорску секцију влада на МедицинскоЈ великој школи велико кнтересовање, те она броји око 160 чланова који уредно долазе на пробе тако да се број присутних на пробама креће до 98%. Кроз такмичење између секција унутар друштва, подигнута је дисциплина и у хорској секцији, но недостатак просторија отежава вежбе тако бројног хора. Пошто се је број чланова хора знатно попео изнад броја који је предвиђен за хорове у упутствима за фестивал, може би се могло прићи одабирању квалитетнијих певача и оних који боље владају материјалом и тада брзо приступити уметничком дотеривању песама за наступ. С обзиром на бројну заступљеност Мокрањчевих песама на којима ради хорска секција, требало је већ током припрема одрбсати предавање о Стевану Мокрањцу а и друга предавања из подручја кул-

туре и уметности што би такође подигло културни ниво чланова секције. У томе треба користити искуства „Слободана Принципа” и неких других културно-уметничких друштава, која су за своје чланове припремила и дала већ неколико предавања из подручја музике и хорског певања. На приредби хор још пије показао довољну уметничку обраду песама. У II руковети има још нејасности у изговараљу речи што добрим делом произлази из неуједначености у темпу. Слијно je и са IX руковети, док је УП. знатно боље изведена. На приредби је рецитаторска секција која броји- 10 чланова била заступљена са 2 £ецитације од којих је Костићева „Ја кажем дан” добро изведека. Рецитатор Угриновић је добро обрадио песму и приближио се уметничком рецитовању. Уз ову, рецитатори ће наступити на фестивалу са још 4 рецитације. Значајну тачку програма чиниће и музичка секција која сада броји 16 чланова гудачког оркестра. Она увежбава Моцартсту „Ноћну музику” и концерт Чајковскога. Наступиће и са 2 тачке солиста на виолини и клавиру. Добро увежбан народни оркестар наступиће са певачима народних песама. У последње време покренут је рад и у литерарној секцији која је на почетку била стављена у задњи пла«. Заказан је конкурс за литерарне радове и одређено литерарно вече за 28 о. м. где ће се награђивати најбољи радови. До сада је од■ ■■■■■■■■■■■■■■■■«■■■■■•■

бору за конкурс стигло ггреко 20 радова, тако да he и литерарна сек-' ција бити добро заступљена. Фолклорна секција ради на увежбавању сплета српских игара, македонског кола и солистичких тачака шпанске игре, руске игре и једне балетске тачке. Секција је добро заступљена, долазак на пробе је редован ,но требало би одржавати већи број проби. Играчи у српском сплету још увек нису довољно уиграни, још се није прешло на кореографско дотеривање игре. У току још преосталог времена потребно је истрајном вежбом изгладити те недостатке. У времену до фестивала „Мика Митровић” ће кроз наступе на Новом Београду и радио станици, те наступу у драмском позоришту коlи ће дати крајем месеца још више увежбати тачке свога програма и тако допуњен искуствима осигурати успех на фестивалу. М. Г.

ИСПРАВКА У прошлом броју листа „Народни студент" у чланку „Српско сликарство у ХШ и XIV веку“ на трећој страни поткрала се једна грешка. Написано је „фреске Мутимировог доба” а треба да стоји „фреске Милутнновог доба“.

Прекинуте жице

Пошто га стражар не пропусти за Дубраву Коља се врати преко моста натраг, Послије јучерашњег хапшења град је био пуст; само 6и покека дјевојчица претрчала улицу са кондтом у руци или би задимио прашином камион преко широке пијаце која је лежала крај моста уз мирну, пространу као пољана, ријеку. На крају моста Коља сачека групу италћјанских војника који су, џаврљајући*сви у исти мах, гонили три натоварене мазге преко пијаце к њему. Подешавајући кораке према ходу Италијаиа, он покуша да промакне заклоњен поред стражара, али га овај, кад бјеху минули једно десетак метара, спази и викну баш као што је Коља страховао у себи неокрећући се. Коља стаде чешкајући лијево кољено и поче да моли, понављајући да му је крава остала ту близу, у селу под Церовиком; али је карабињер, мрачан, натмурен псујући викао промукло: Вај вија! Одлази, порка мизерија! И тако Коља, чешљајући прстима бијеле као зрео овас бичеве косе и млатарајући црним панталонама, доклапа босим ногама до пијаце. Он ријеши да пошто-пото пређе вечерас у Дубраву, да на било који начин саопшти оно што му је речено, па пође ивицом подзидане пијаце изнад ријеке. На крају пијаце, тамо где је ријека текла мирно испод ниских сиротињских пушара, он стаде, дохвати камичак и бацајући га у ријеку хитро погледа на стражару на оном крају моста. Карабињер се није видео. Коља се тада брзо спусти низ зид, прескочи поточић пун млитавих крпа и потрча ивицом подривене ливаде. Прешавши једно двјеста метара, спусти се у ријечно корито држећи се за жиле које су. виселе из одроњене земље, па потрча пјесковитом обалом поред воде. Дотрча до чуна који се као љуљао на ла-

ком вјетру. Пошто je чвор конопца био мокар и тврд он га развеза зубима и одрјеши чун од врбе. Одавде се ријека постепено сужавала кроз тамно-зелени шевар и грбила се далеко доље, код бјеличасте стране брда, под сплетом крупних грана надвијених над водом. Кол»а убаци конбпац, па ускочи; упирући веслом у пијесак одгурну чун од обале и хитро веслајући поред лијевог бока окрену га, па се отисну ка другој обали. Узрујан и задихан он је мислио: „Пуцаће ако ме видео... Да пе пошаљу некога за мном. Ма, ја ћу прије.у. Ах, што није овде оштар брзутак па да пресијечем укосо...” Окс њега се мирила, у плавичастом сумраку потамњела, узнемирена вода. На средини ријеке он погледа горе на дуг мост са три велика камена стуба и на стражару на његовом крају, тамо где је од моста одлазио пут нагло заокрећући под Церовиком ка селима. Изгледало му је да чун мили и ужурбано је замахивао кратким веслом отсијецајући кришће воде, час с једне, час? са друге стране, тако да је кљун сјекао воду неколико метара улијево, па неколико метара удесно. Приближавао се другој обали и понесен радошћу, квасећи пљувачком суве усне, мислио је; „Цркнуће телефон иако не стигием до ђеда. А сјутра ћу рано у Зорић... Станућу мирно и комапдовати... Не, не, како се оно каже? А, јест... рапортираћу: „ Друже Јагоше, све је извршено као што си писао. Тачно као у писму: телефон са Деровика је синоћ цркао”. Сигурно ће ми дати какав мали левор. „Оче, рећи hy, могао би ми дати један левор!” Даће ми... Их, кад би ми дао...” У тај мах улети чуи у шевар и суве трске узнемиреио зашушташе. Још док је Коља трчао ивицом подривене обале је сумг|.ајући мотрио кроз прозорић дашчане страјкаре са моста. Кад дјечак

ускочис* у чун он истрча из стражаре и са ивице пута довикну нешто ониском војнику у црној кошуљи са знацима поднаредника на грудима, који cTajatue пред вратима čapaftce на ливади под цестом. Како није могао разумјети од жагора и пјесме шта му довикује стражар, поднаредник утрча унутра и гласови умукнуше као прекинути. На вратима се затим саби гомила глава слушајући радознало шта то карабињер с пута виче. Не потраја дуго, а из бараке излети поднаредник и крупан старији војник, који је нарамљивао, намештајући шлем у трку. Баш тада је Коља пловио чуном средином ријеке. Кад избише из кукуруза на обалу ријеке између три изглодане врбе чун са дјечаком шмугну у густ шевар, који се тамнио у сумparfy, неких двјеста метара доље под бријегом. Њих двојица прескочише поточић, попеше се уз стрму грбачу бријега и избише над јаругом напушеном згрушаном вом шумом. Према њима, уз другу страну јаруге, пео се неко; жбуње је шуштало, крцкали су суви лактови грана и понегде се једва примјетно, њихао врх дрвета, док су они напрегиуто ишчекивали с кундацима уз слабине да дјечак изрони из шуме. Горе на ивици ливаде изби из грања тамна прилика високог Коље. Парајући тишину поднаредник викку, дрхтећим гласом; Ферма, стој! Коља се кагло трже, па зажди преко ливаде пуг Церовика. Војници потрчаше оп/гојени уз страну и кад изађоше на ливаду дјечко бјеше ишчезао. А дотле... ч Коља се провуче кроз ограду од бодљикаве жице, распоривши пуловер на рамену и између чокота претрча виноград. Кад се попово провуче кроз ограду, изађе на срњину која се пчмт њ^те

кукуруза чак горе до пута. Ослушкујући, он чучну у јарак поред винограда. Читав буљук мисли кружио му је главом и сплијетао се у чворове. Над њим се наднијела бодљикава ограда. Леђа Церовика оцртавају се према небу, црна и напета као лук. У даљини, иза њива кукуруза, диже се као блок стијене црна мума. „Одоше, изгледа помислио Коља стискајући кољена. Да се нијесу негде притајили? Отац вели да нијесу храбри, ама су лукави...” И некако тек сада схвати да је сам у пољу, у мраку, да га гоне, да га могу убити и страх га стеже својим кљештпма да поче дрхтати. Али то потраја тренутак и као бљесак мун>е изађе му пред очи мајка како га са прозора прати погледом; а одмах иза те друга слика; ђед-Марко, иде поред волова и*помало их пецка прутом. Коља иде уз кола за њим и баца клемпавом бијелом псу комадиће хљеба, а ђед прича себи у бркове не гледајући га —”... Ова ђавоља жица веже те кукавне жабаре с топовима у граду, па чим наши ударе с оне стране Церовика од Зорића, они јављају кудијен ће туђи... Добро нам се сумину дангк, тако ми бога, да је не закучимо овом лабудином, а требаЛо би је претући као змију...” Обузет мислима Коља је ћутао неколико Ишнута. па се подиже, као да исклија, ослушкујући из јарка. И као да је неко поред њега гласно рече: Не чују се „жабари” одоше... А војници се за то вријеме прикрадаху уском путањом између кукуруза и винограда ка стрњини... Коља је грозничаво пипао по трави у јарку и кад нађе два повећа облутка, потрча преко стране к путу, гдје је на крају стрњине висила, се са живе ограде, двострука телефонска жица. Чувши кораке, војници брже и опрезније, као ловци са спремним пушкама, приђоше путем до стрњине. Напрежући вид у тмини, они спазише на широком стрну. горе, при живој огради поред пута, згурену прилику како * клечећи. Тупо и једва чујно одјекиваху ударци по телефонским житшма их преко водећег каиена Коља са некоjjuwn -шмаха претуче жипе. Затим,

устаде мислећи да је сам и шумно дишући од узбуђења и трчања објема рукама, као да се умива, отријв зној с лица, А тада се разлеже суров глас: Рагацо, ферма! Коља стрекну, обамрије стојећи изненађен, па крену да бјежи. Поднаредник диже пушку, приљуби образ уз кундак нишанећи неколико тренутака и окине. Пуцањ одлете преко поља. Послије неколико корака Коља паде заривши лице у меку топлу земљу; затим се с напором диже на руке и кољена, клекну и притиште рукама рану на кључној кости под грлом. Кад крв куљајући проточи кроз прсте, он их погледа огрезле у крви и док су црне капи падале с њих, устаде клецајући, па се окрену војницима који су трчали к њему. Платићете нам за ово... фашисти!, па нагло. паде наузнак, загрцну се и издахну. Стојећи над мртвим дјечком поднаредник избаци, репетирајући чаУРУ из пушке и удахнувши љут дим барута, покуша да се јетко осмијехне у тами. Порка мизерија! У овој проклетој земљи и дјеца су херојски настројена, и баци пушку на раме. Али он још не бјеше доврипад кад бљесну пламен рбатом Церовика и разлијеже се урлик бомби. Заборавивмlи прекинуте телефонске жице они стругнуше кроз живу ограду и побјегоше кроз мрак путем за град. На брду се сручише још неколико пута бомбе прекидајући својом експлозијом брзе рафале машинке и мукло клокотање тешког митрал»еза. А оуда, послије кратке тишине, уздрхта далек и јасан глас: Напријед пролегерии и слуја узвика ка боју: Рра...аааа... аа... Те ноћи, док је Коља Нешковић лежао icpai прекииутих ж тт, иатапајући крвл>у своју топлу земљу, ниједна топовсха граиата из града није прсла на слободном Цероврсу. Ланило Николић

Два гостовања литерарне секције

У низу планом постављених задатака у оквиру фестивалских припрема, литерарна секција Универзитета организовала Је досада неколико посета гимназиЈама, предузећима, радним задругама и градовима у унутрашшости СрбиЈе и Аутономне покрајине Војводине. Циљ ових гостоваша Је повезивање наше секције са наЈширим слоЈевима нашег радног народа, који пажљиво прати сва културна постигнућа из послератне стварности, а првенствено кзнижевни пут наших младих писаца. Поред раниЈих књижевних гостоваша организованих у првом и почетком другог семестра, у априлу су екипе литерарне секције посетиле КрагуЈевац к Панчево. Приликом гостоваша у КрагуЈевцу у састав екипе ушла су и три члана из Музичке академиЈе коЈи су наступали са својкм музичким тачкама што Је знатно употпунило и обогатило програм. Од чланова литерарне секциЈв читали су своЈе радове С. Вукосављевић, С. Марковић, Д. Грбић, С. Раичковић, М. Крковић и Љ. Станојевић. Публика Је топло поздравила иступ младих књижевника-студената, који су овога пута иступили са својим наЈновијим, углавном, још необјављеним радовима. Гостовање у Панчеву је такође било добро организовано. Ово је друга посета Паичеву у овој школској години и дошла Је на иницијативу Народног универзитета Панчева и уз подршку клуба младих писаца који такође постоЈи у Панчеву. Сала Народног универзитета блла Је пуна. Публика, састављена махом од средшошколаца и остале омладине са одушевљењем Је поздравила младе књижевнике који су иступили са своЈим најбољим радовима. Иема сумше да и Једно и ‘друго гостовање има вишеструки зиачај у погледу , продубљивања другарских односа и тешше сарадње између наших студеиатаписаца и младих књижевника у нашоЈ Републици. ОстагљаЈући на страну тоцли пријем најшире публике у оба града, може се рећи да је Универзигетска секција потстакла стваралачке напоре младих писаца у дотичним местима. Љ. Ст.

|ео*рад, 25 април 1948 гад.

Нарбдни ст^еили

3