Студент

ИЗ ИСТОРИЈАТА СТУДЕНТСКОГ ПОКРЕТА Прве жртве

Било је то у децембру 1934 године када се међу студентима нашег Универзитета пронео глас да је отворен концентрациони логор у Вишеграду, у који је послано 15 студената. Безмерно је било огорчен»е студената противу ове дотле још неопробане мере, против борбеног студентства. Свуда су одржавани по факултетима митинзи и конференције. Протествовало се против злостављања и интернирања студената, против ограничавања слободе студирања, проГив кргџења аутономије Универзитета итд. На Правном факутлету и општој студентској мензи која је била баш те године извојерана и отворена, свакодневно се сакупљао велики број студената жељних вести о својим друговима у Вишеграду и спремних за сваку акцију која би могла помоћи интернирцима. Током чцтавог јануара месеца обавештавана *је јав ност о неделима режима над студентима, о намерама Јефтић —Живковићеве владе да удари по универзитетским слободама итд. Цео Ja* нуара 1935 протекао је у знаку такве акције. Постигло се притиском на универзитетске власти да се образује једна комисија која је пошла да извиди стање интернрраних студената. И тадашњи ректор Ђаја отишао је у Вишеград. То је било задњих дана јануара 1935 године. Али студенти су били свесни да се неће моћи постићи пун успех само оваквим акцијама, били су свесни да режиму и универзитетској реакцији треба показати да су стотине и стотине студената спремне за сваку борбу. Најборбенији и најсвесни]и другови су по факултетима свакодневно об;ашњавали студентима сврху ових мера режима против Универзитета, указујући на потребу да се овоме да снажан и видан отпор. 29 јануара преко целог дана владала је међу студентима необична живост. Свако је осећао да се спрема нека значаша акција. noieдини другови прилазили су поштеним и активни.lим студентима показујући већ својим дожањем да иMaiv нешто важно да рекну: „Знаш свакако друже, да се против овог мора нешто предузети; дођи вечерас код „Албаније” у седам часова”. И неколико минута пре седам, тога вечера, левом страном Кнез Михајлове улице врвело је неколико стотина младих људи. Куцала су убрзано младићка срца; на узбуђеним лицима читало се нестрпљиво ишчекивање. Ондједном напетост би прекинута кроз ноћ се разлеже поклик; Живела слобода! Са свих страна полетеше неколико стотина студената у правцу одкуд се чуо поклик, прихватајући и сами ту паролу. Доле концентрациони логори! Живела аутономија Универзитета, биле су пароле које су се могле чути, а одмах затим као помахнитали навалише жандарми на гомилу која се још није заправо ни снашла, ни збила. Падајући у велике гомиле снега распршише се студенти невични и неискусии за овакве акције. Тако се завршила ова прва улична акција коју су извели београдски студенти у ери формирања студентског покрета. Намера да се на овај начин пред лицем целог Београда демонстира огорчење студената против напада режима није додуше успела, али је ово прва школа много значила: стечено је још једно ново искуство. У каснијим борбама то је и посведочило. Прошла су још два дана у ишчекивању даљег догађаја, а онда се пронео глас да се комисија вратила из Вишеграда и ректор треба да обавести студенте о стању интернираних. Првог фебруара сакупио се на Правном факултету велики број студената да чују вести о својим друговима. Спремљена је једна резолуција у којој се тражило распуштање логора у Вишеграду, одбрана аутономије Универзитета, слобода студирања итд. Али је ректор, вероватно и под притиском режима одбио да даје ма какав извештај из Вишеграда, исто тако одбио је и резолуцију. За час је донета одлука како ће се на ово одговорити. Не излазимо одавде пре но што буду пуштени наши другови, гласила је порука студената ректору; исто то исписано крупним словима на хартији и таблама истакнуто је на прозорима зграде, а затим, почеше припреме за отпор, јер се прет постављало да ће власт непоштујући аутономију Универзитета провалити у зграду и покушати да на • силу отстрани студенте. Као мравињак изгледала је зграда Правног факултета. Са свих страна од руке до руке, дотуране су велике клупе, једне на друге слагане по степеницама претстављале су солидну брану. Оно што се претпостављало, заисста, је било тачно. Око једанаест сати агенти и жандарми, у ратној спреми, са шлемовима и карабининАма провалише у зграду. Пред бруталним насртом жандарма, који се нису жацали да употребе и ватрено оружје, повукоше се студенти на трећи спрат, забарикадивши ваљано све приступе. Права киша цигли, каменица, столица падала је на нижа степеништа и у аулу, тако да се непријатељ није смео ни показати. Више агената и жандарма погођено је циглама у леђа или у главу и заплашени овим ниједан од њих се није усудио да пође уз степеиице, и ако је сипана ватра из револвера и карабина. Најхрабрији су стајали на барикадама не плашећи се пушчане паљбе и бацајући каменице, нису дали непријатељу да се приближи. Други су вредно дотурзли материlал: цигле, клупе. столчце; нарочито су се другарице показале вредне у том послу, неустрашиво су прилазиле барикадама додајући друговима цигле, а многе од

њих и саме су са пуно мржње и претњи гађале понеког агента и жандарма, који би се у аули појавио с времена на време, отварајући паљбу пут трећег спрата. Тако су пролазили сати, а непријатељ није успео да се приближи. Одједном почеше из ауле долетати мале и наивне бомбице, које су се распрскале ту међу студентима. Наивне на изглед, али им је дејство било страшно. Ширио се из њих загушљиви и густ дим који је страховито уједао за очи и нос, нагонећи на страховити кашаљ и повраћање. Пузајући до прозора (јер су прозори засипани пушчаном ватром) разбијали су дру . гови прозоре да би ушао свеж ваздух. Држећи да је овим унео пометњу међу студенте, непријатељ је покушао да се приближи, али га је са барикада поново киша камекица. Јунаштво наших другова било је за дивљење. Ту међу њима, високо уздигнутих руку, узмахујући једном великом гредом пут степеница где ce појавише жандарми, одједном је пао Срзентић, погођен метком из револвера од стране једног агента који је са суседног крова пуцао кроз прозор трећег спрата. У први мах се мислило да је он пао у несвест, од умора, глади и загушљивог дима, али када га другови раскопчаше да би слободније дисао, на грудима са леве стране видела се малена рана из које је навирао танак млаз крви. Смртно погођен борио се Мирко са смрћу. Тражено је од полиције да пропусти лекара да би му се указала помоћ, или да га пренесу у бол ницу, али је одговор био негативан Ускоро затим црна кецеља једне другарице, истурена кроз прозор на дугој мотци, објавила је пред Београдом и целом земљом да је угашен један млади живот. Уморни, изгладнели и дављени несносним димом студенти су још давали отпор, али је већ почеЛо нестајати материјала за одбрану. Пред вече, имајући у виду све ово, а претпостављајући да би евентуални упад полиције преко ноћи .(јер је светло било укинуто) био врло крвав, донета је одлука да се престане са отпором. Псујући и млатећи пропуштали су полицајци кроз шпалир дуж степеница једног по једног студента. Велики је број похапшен. Orpoман број студената сутрадан на Мирковој сахрани показао је да су решеност за даље борбе и револт студената још веће. Полиција је растурила поворку, три стотине студената похапсила многе премлатила и протерала, а 30 послала у Вишеград. Борба је настављена. Логор је распуштен, а Универзитит је остао очуван. Тако је великим бројем жр тава и крвљу тадашњих генерација искупљена слобода Универзитета. Настављале су и настављале младе генерације започету борбу, вазда се сећајући и дивећи Мирковом јунаштву и пожртвованости тадашњих генерација, учећи се на њиховом примеру. (репортажа из зидних новина Правног факултета 1 фебруар 1935 год.).

ПРИПРЕМЕ 3А СМОТРУ НАУЧНИХ ГРУПА

MecaiUfUHCKu факџлисеис ТРЕЋИ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ РАД ■ ФИЗИОЛОШКЕ НАУЧНЕ ГРУПЕ

У оквиру такмичења пред мајски фестивал, научна група физиолошког института Медицинске велике школе дала је за врло краткочвреме и трећи експериментални рад, убедљив и документован. Експериментатори, студенти Александар Ружић, потпоручник ЈА и Руди Де~' бијађи, војни студент, иначе добровољни демонстратори, приказали с jr своја експериментална открића на последшем састанку научне групе. „Још августа прошле године заинтересовали смо се за најлакше добијаше жучних боја каже друг Ружић. ПосГаветовали смо се и одлучили на самосталан рад. Излазимо са чишеницама које ћемо документовати, али наша истраживаша овим делом рада нису завршена.“ Наслов овог рада је: „Из биохемије хемоглобина; могућност ресинтезе биолошке активне супстанце". Да би дошли до жељеног циља, до модернијег и лакшег добијања жучних боја, морали су да пођу од основа од хемоглобина. Њихов се рад састоји из два дела. Теоретски део обрађује она питаша из биохемије хемоглобина, која су у вези са експерименталном проблематиком, и то: савремено гледиште о физичкохемиским особкнама глобина суштина физичко хемиске активности порфирина и закључак Фишера о начину везиваша глобина и шегове простетичке групе. Експериментални део обухвата потпуно оригиналне експерименте. Обрађујући овакву проблематику, експериментатори су се морали су-

кобити са пуно тешкоћа, које су их уствари и натерале да сами изграде методику експерименталног рада. Те су се тешкоће, углавном састојале у овом: 1) Експериментална методика која će односи на до сада објављене радове по овом питашу, љубоморно и пажљиво је чувана од стране разних аутора; 2) Постоје извесне теориске несугласице по питању међусобних односа глобина и шегових простетичних група, ич 3) извесна открића из ове области учинила су да аутори посумњају у поједине раније експерименталне радове. Рад са непромењеним хемоглобином захтева, на пример, температуру од 0 степени, док се досада радило на собној температури при чему се глобин денатурисао.

Руководећи се оваквим констатацијама, аутори су одлучили и успели да после скоро десетомесечног напорног и брижљивог рада створе своју технику и на састанку научне групе прикажу своја три оригинална експеримента. После изведених експеримената водила се углавном, информативна дискусија. Тако је са успехом завршен овај тешки и вишемесечни напорни рад студената Александра Ружића и Рудија Дебијаџија. Овај успех даће им потстрек за даљи рад, а осталима ће послужити као још једно искуство да чврста воља и жеља за постизање циља сазладава свв препреке, било техничке било научне природе.

С. Стојиљковић

Фарлчлцермски факумиеш.

НАЈБОЉИ ЧЛАНОВИ НАЈБОЉЕ НАУЧНЕ ГРУПЕ

Студенти Фармацеутског факултета, заинтересовани проблемима појелиних храна науке које на свом факултсту слушају, врше испитивања у оквиру четири научне групе: из органске хемије, фармацеутске хемије, токсикологије и фармакогнозије. Рад ових група је прилично огежан недостатком факултетске библиотеке, сталне просторије за састанке, а такође и тиме што су лабораторије тек у формирању.

Резултатима рада и бројношћу. чланова предњачи научна група из фармакогнозије. Групу у већинк чине студенти четврте године. Они су током прошлог лета били на терену, а ове године на темељу добивених података са праксе, приступили су научно-испитивачком раду. Испитивања су вршена у разним деловима наше земље где терени нису били испитани у погледу лековитог биља. Крајњи циљ је био изградња фармакогнозиске карте. Добри чланови ове групе су уједно добри чланови омладинске организације. Мали колектив који сачињавају другарице Мира Симић, Лидија Рајнвајн, Рада Лазаревић, Вера Пејовић и Вера Дедић био је прошлог лета на Дурмитору где је детаљно нспитао терен око Црног језера. Другарице су тамо организовале изложбу о скупљању лековитог биља. Њихов рад о лековитом биљу Дурмитора штампан је у првом броју часописа „Медицински подмладак”. Предраг Лукић је један од иајбољих ђака на четвртој години оредња оцена му је преко 9 (он демонстрира на трећој години). Према обавези коју је узео, Лукић he дипломирати у јуну. Прошлог лета испитивао је лековито биље у једном делу Санџака. Његов рад претставља сумиране резултате тога исгитивања и штампан је у трећем броју „Медицинског подмлатка”. У циљу допуњавања наставе Лукић је ва почетку ове школске године на самом терену упознавао студенте треће године са лековитим биљем. Радмила Лазаревић и Радмила Самуиловић, студенткиње треће године и поред тога што тек сада проучавају фармакогнозију на својој години, занимају се проблемима из те области и успеле су да израде добар рад о лековитим и зачинским дрогама и дрогама са етеричним уљем, користећи зато литературу. Сви ови радови имају двоструки значај: на научном пољу где претстављају резултате испитивања неиспитаних терена као што су Црна Гора, Санџак и Пореч и привредни значај, јер сакупљање лековитог биља претставља важну грану с обзиром на богатство наше земље у њима. Овако плодан рад и резултати ове научне групе могу послужити као пример и осталим групама на факултету, чији рад и резултати не одговарају њиховим могућностима. Р. П.

Огкуд потиче стална слабост научних група Праеног факултета Научне групе Правног факултета довршавају последше од седам радова, колико се пргатрема за смотру научних rpjrna. Форсирањем рада група током последња два месеца постигнуто је, да радови буду на време завршени тако да је факул*тетска комисија могла отпочети са прегледањем. И поред овим успеха стање научних група на овом факултету уопште узев није ни издалека задовољавајуће. Од седам група и подгрупа колико је образовано на почетку године, већина се одржава само формално или уопште не ради. Историско-правна група се потпуно распала, а група за уставно право, на пр. постоји, али не ради ништа. На укупно 26 чланова них група колико их је сада остало долази само седам осредњих радова и два реферата која су у ствари продубљивање градива. Ако се узме у обзир да је сама грађанскоправна група који броји пет чланова дала четири рада, биланс осталих група постаје још лошији. Који су узроци условили хроничну слабост научних група на Правном факултету од којих се очекује врло много, нарочито с обзиром на корените измене у нашој друштвеној втварности које се природно огледају и у иашем праву? Проблем је у толико важнији што су групе на почетку школске године започеле рад са великим еланом и окупиле у то време у односу на друге факултете процентуално највећи број студената. У самом ставу руководиоца научних група oceha се пре свега премало упорности у савлађивању тешкоћа, недовољно живости у тражењу нових форми које би премостиле те тешкоће и премало вере у сопствене снаге. Од почетка другог семестра на пример сматра да је „сада” прекасно за покушаје оживљавања рада. Искуства са осталих факултета међутим показују да је чак могуће да се у летњем семестру привуку и нови студенти на рад у научним групама. Тамо где је питање учења, а нарочито питање научних група схваћено као основни задатак нашег студента и где је решено заједнички од стране организације Народне омладине и струч ног одбора, било је увек успеха. А да ли правилно схватање' о научним групама и њиховој важности влада на факултету или не. у многоме зависи од активности руководиоца научних група. Познавање проблематике; и значај група и неуморна и убеђивање: то су неопходна оружја доброг руководиоца у борби за побољшање стања научних група. На Правном факултету осећа се прилично једностран став према смотри научних група. Томе доприноси и недовољна брига Комитета Народне омладине за правилан развој научних група. Познато је . да припреме за ову смотру и сама смотра треба да нам с једне стране покажу достигнућа научних група уопште, али је вероватно далеко важнији други циљ: да се баш кроз приказивања успеха и живота научних група зантересују широкв масе студената за научни рад, да проблематика и рад група постаиу познати целом факултету, да се слабијим групама прикажу и пруже искуства бољих група, да се још више подигне стваралачки елан чланова група и да се уопште изврши , још боље организационо учвршћење. Такав дух смотре се на Правном факултету слабо осећа; једино што је обраћена пажња да се радови на • време ваврше. Руководилац научних група сматра да ће се за време летњег распуста моћи окупити чланови и активизирати рад научних група. При том он мисли да засада у том правцу због јунских испита није могући ништа учинити, већ да ће се чланови лако окудити после завршених испита „јер се сви _ познају”. Али таква политика познанства нужно повлачи за собрм скучавање базе научних група. ’ Исти круг људи радиће увек истим методама са истим осредњим успехом. Стварно оживаљавање рада и јачање научних група може се постићи само ако се руководство ослони на широке масе студената из које ће потодном агитацијом и мудрим одабирањем моћи да издвоји свеж подмладак чланова. Наведени пропусти тактичке природе поред непосредних неуспеха омогућују, да на факултету и даље владају понеки неправилни појмови о самим научним групама. Чују се мишљења да је научни рад или уздизање ипак на крају крајева лична ствар прјединаца; питање умешности студената да међу осталим пословима пронађе и нешто времена за научне групе. Рад у њима се не сматра довољно озбиљним, па je било случајева да студенти услед презадужености на другим секторима и то често чланови са много воље и елана напуштају рад у групи. Научна група, резонује се даље, мож.е чак пвстати заклон за нераднике ако се студенти превише ослободе оеталих задужења, итд. Треба бити начисто да оваква мишљења и уопштс млако прилажење целом проЈЈлему .уиапрвд измиче основицу за успешан рад. Научни рад је свакако ствар личног залагаља, али гајење и развијање тог рада јо питање и катедре и целе омладинске организације. Кроз целокупне припреме за смотру провлаче се ове тежње за заједничким напором свих заинтересованих у решавању тог питања па бм то требзло да се осети и на Правном факултету. Т. М.

Вежбе из испитивања материјала студената електро-технике П гсдине

Зборник студентских научних радова Пољопривредношумарског факултета број 1-1949 године

У оквиру припрема за мајску смотру радова научних група изишао је средином овог месеиа први овогодишњи број зборника студентских научних радова Пољопривредно-шумарског факултета. После првог броја самосталног зборника (објављеног још у децембру 1948 год.), који је због тежње да са кроз н>ега обухвате сви проблеми остављао утисак пренатрпаности (у њему се писало и о заосталим испитима), овај број се ослободио тога баласта и постао у пуном смислу речи огледало научно-истраживачког рада студената Пољопривредно-шумарског факултета. Распоред радова у зборнику подељен је по катедрама и показује колико су ce поједине катедре заједно са студентима као колективи заложиле за пун успех научних група. У Збсрнику је објављено 6 радова. Од тога пет радова студената пољопривредног, а један је рад шумарског отсека. Највише радсва (3) дали су студенти са катедре агрохемије и педологије. Овоме је углавном, допринела пуна сарадња студената и шефа катедре професара С. Николића који је члановима rpvne пружио пуну помоћ. Ђорђе Јеленић Је у свом начнсм раду испитивао утицај калцијум-амон-нитрата на принсс шећерне репе и нашао Је да Је његов оптимум дејства при употреби 450 кгр на хектар. Ово ђубризо »;ајбоље одговара условима у нашоЈ земљи, Јер се може да употре&и и на киселим земљиштима због садржаја креча у ђубриву. Садржана количина креча, међутим, ништа не смета да се ђубриво употреби и за земљишта коЈа имаЈу креча. Пошто he се ово ђубриво у нкјскориЈе време производити у нашоЈ земљи. наша пољоприћредна пракса добиЈа овим радом већ Једно искуство. Крсто Росић у раду о Јужно-банатском чернозему дошао Је до закључка да Је пољопривредна нредност озог земљишта врло погодна за узгаЈање житарица, а нарочито индустриског биља и других њивских култура. ИмаЈуђи у виду овакво стање Јужно-банатског чернгзема потребно Је да се предузму мере за побољшање агротехнике у обради земљишта и да се у плодоред уведу и смеше ливадских трава, чиме Ке се повећати плодност ове области. ДобривоЈе Ђорђевић Је успео да од старих делова бирбта направи модификовани Вернаров калциметар, каквог свака лабораториЈа може да направи, пошто су прави Бернаров и Гајслеров калциметар прилично скупи. Отступања коЈа показуЈе оваЈ калцииетар су мала и због његове лаке конструкците наведене нетачности у овом случаЈу не играЈу пресу Дну улогу. Модификовани калцимстар може корисно да послужи свим нашим лабораторијама. Катедра за заштиту биљакз заступљсиа Је са радсм студента Драгсљуба ШутиНа иа иснитпвању неких иаших домаћих сорти Кромпира према пламењачи. Тако пламењача, поред низа других обољења коЈима подлеже кромпир, редовно прати кромпи-

ришта широм целе земље. Због тога се камеће потреба за испитивањем отпорности и других сорти наших кромпира према овој болеети. Резултати су показали да сорте кромпира „домаћи словеначки бели” (око Цеља и Печењевца) показују релативно добру отпорност, па се с обзиром на то могу препоручити нашоЈ пољопривреди, док су, например, кртоле прикупљеке из Срема и кртоле кромпира „словеначка роза” врло осетљиве према пламењачи. Катедра гајења и оплемењивања њивских биљака заступљена Је радом студента Милоја Сарића „О ввгетативноЈ хибригизацији жита”. У раду, на основу савремеиих резултата у совЈетско агробиолошкоЈ науци Т. Д. Лисенка, изкосе се звпажања која је сам аутор вршио на вегетативноЈ хибригизациЈи неких наших жита. Са катедре обнове и гаЈења шума дат Је рад Саве Миланковића: „Прилог познавању еколршких услова у буковоЈ и храстовоЈ шуми на

МаЈданпечкоЈ домени”. У раду се износе резултати двогодишњег испитивања еколошких фактора маЈданпечких шума. ОваЈ броЈ зборника показуЈе Јасно да су научно-истраживачке групе Пољопривредно-шумарског факултета сталв на чврсте ноге. Свестраним и Још интензивнијим залагањем студената и катедре као Једног колектива постићи ће се Још већи резултати. Како су сада катедре коначно оформљене. а на њима ce редовно одржаваЈу састанци на којима поред чланова катедри присуствују и чланови научне групе те катедре, можемо очекивати Још боље резултате. Поред овог првог броЈа Зборника изићи ће до 1 маја и друти број. На таЈ начин научне групе Пољопривредно-шумарског факултета дочекаће маЈски фестивал са два готова Зборника студентских научних радова.

Н. В. ПАВЛОБИЋ

„Медицински подмладак" стручни часопис Народне омладине МВШ - број 2

Пријем на који је наишао први број „Медицинског подмлатка” у редовима Народне омладине Медицинске велике школе. као и брзо окупљаше великог круга сарадника из редова студсната, сведочи да је покретањем овог часописа у стручном животу студената г,тклтвена једна велика празнина. Леп броЈ оригиналних радова и приказа • у овом броју, који je по богатству, {<азноликостл и квалитету радова далеко превазишао први броЈ, говори о томе да се из редсва Студената издижу млади кадрови будућих стручшака. У уводном делу часопис доноси чланак друга ГруЈице Жарковића ~Борба за превентивну медицину задатак медидинског подмлатка, у коме се истиче значаЈ превентивне медицине у ноbćJ социјалистичкоЈ Југославији”. Од оригиналних студентских радова истичу се радови И. Ламбића „Клиника аортне анеуризмг”, Љ. СтоЈковића и Р. Стефановића „Топографски одиоси супракарпалног дела н. медиануса”, рад студената стоматолошког факултета Д. Којића „Витамини и зуби” и пооебно рад Данице Павловић, ст. фармациЈе „О полимеризанионим схголама као Gaзи за индустрију вештачких маса”. Од приказа са института и клиника треба у првом реду нстаћи приказ М. Јовића, демонстратора патолошког института „О случају симпатогоноиона коре надбубрежие жљезде” и приказ С. Савина студента медицине, „Коинциденција могалсбластичне анамое типа Биермер и тровање бензолом”. У приказима углавном су обуквапени наЈпознатији медишшски чагоплси у свету, у првом реду совјетски, затим, енглески, француски и швајцарски. Нешто Je оскуднија по обиму и начину приказивања рубрика приказа књига,

хоЈа Је, углавном, ограиичена на библиографско регистровање кових студентских уџбеника и приручника. У овом броЈу часописа отворена Је рубрика „потсетник” која he уколико на њоЈ буду сарађивали и професори и асистенти, моћи веома корисно да послужи студентима. У оквиру маЈског фестгввала Беогр>адуниверзитета и смотре радз научних група студената Бесг*радског универзитета изаћи ће у да£е фестивала богато опремљен трећи број часописа, који ће по обиму бити скоро два пута већи од нрвог и другог броЈа. Даљи успе.х часописа завиеи у првом реду од снаге факултетских научних група и даљег проширења сарадника са сва три факултета, а нарбчито са Фармацеутског и Стоматолошког. С друге стране, сам часопис треба више приближити проблемима наше народне патологије, а његову тематику обогатити темама из области превентивне медицине, организациЈе здравствене службе и историЈе медицине у ЈугославиЈи. На том путу било би корисно да часопп! успостави ближи контакт и тешњу сарадњу са Српским лекарским друштвом нарочито у погледу искоришћавања његовог искуства. Први броЈ „Медицинског подмлатка” може се поздравити као успео покушај, који уз упоран рад и одговорност свих студената Медицинске велике школе, а нарочито оних коЈи су већ сада обухваћени у научним групама, има све услове да даљи развоЈ.

ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ

Ликвидирањем гпафиччих рацова омопћујемо свби бољч усш у јунском испитном року Велику сметњу у раду студената . технике претставља неблаговремена израда графичких радова. Међутим, немогуће је избећи ту незгоду, јер се задаци добијају прилично касно То, углавном, долази због тога што је за решавање појединих графичких прсблема потребно добро познааање градива и то градива које је излагано у току текућег семестра. Али када се задаци већ поделе свако одлагање решавања и обраде тих радова (што је честа појаза) јесте потпуно неразумљиво и неодговорно, поготову што при њиховом решавању упоредотавлађујемо и само градиво. Имајући у виду то, студегЈти друге године Грађевинског факултета одлучили су: да не одлажу решавање радова из отпорности, да не заостану са елзборатом из геодезије и радовима из грађевинских конструкција, да што пре заврше задатак оргацизације Народне омладине на другој години пружање хитне помоћи заосталим друговима како би и они достигли текућу наставу. На тај начин би се постигло да бар друга половика маја остаив за спремање испита. Тако ће се градиво моћи савладати на време и осигурати стални контакт са предар.ањима, што несумњиво условљава бољм успех. На тај начин избећи ће се и пренатрпг-ност послсвима у мају што је дссада била редовна предиспитна појава. М. М.

2

Нар&ђни сисуаенли

Беогрзд 25 апрлл 1948 год.