Студент

НЕКА ПРВИ МАЈ БУДЕ СВЕСТРАНА МОБИЛИЗАЦИЈА НАШИХ СНАГА НА ПОЉУ УЧЕЊА

Први мај

Први мај је традиционални празник радничке класе читавог света. Од 1889 године када је на конгресу Прве интернационале проглашен за радни међународни празник, Први ма Ј је дан смотре и мобилизације радних маса света у борби капитализма и реакције, а за ослобођење испод капиталистичког јарма, за бољи и човечнији живот. Први ма Ј јб дан борбене солидарности међународног пролетаријата у борби за социјализам. Ове године радничка класа света прославља свој велики празник у условима, када империјалистичке си ле на челу са САД припремају нови рат, нову несрећу свету, а радничкој класи нове окове, и ропски живот. У условима када милиони радника у капиталистичким земљама лутају без посла и претрпљују страхоте глади и мучења, али, она га прославља, с друге стране, у истовременим условима напретка и јачан>а међународног радничког покрета који на челу са СССР и земљама народних демократија устаје против рата, и води огорчену борбу за мир . и чврсту демократску мирољубиву међународну сарадњу. Први мај ове године долази у јеку величанствених победа народа поробљене и потлачене Кине, Грчке, и других за национално ослобођење. Он долази у времену када куцају последњи часови дотрајалом капиталистичком систему, када су снаге напретка толико најачале да му могу задати последњи одлучујући ударац. Историја борбе радничке класе Југославије уско је везана и нераздвојна од међународног радничког покрета. Радничка класа Југославије са саојом авангардом КПЈ увек је била и остала доследна својој интернационалистичкој обавези према међународном пролетаријату, увек помажући сваки напредни покрет радног народа других земаља против класног, економског и националног угњетавања. И то како у време старе Југославије окупљајући широке народне слојеве, како у току рата борећи се против покушаја фашизирања света, тако и нарочито данас у условима изградње социјализма. Међулим, ове године народи Југославије прослављају Први мај у специфичним околностима. Величанствени су резултати и успеси са којима они дочекују међународни празник Први мај. Испуњена прва година Петогодишн»ег плана, успешно извршење задатака друге године, нове творнице и фабрике, радионице, нове школе, болЈЈице, нове хидроцентрале, хиљаде километара нових путева, нова за обраду поља, хиљаде и хиљаде новооснованих сељачких радних задруга и нов, сваког дана све већи полет и ентузијазам за даље успјехе, то је живи доказ и њене снаге, њеног праведног и правилног пута, којим је води славна КПЈ на челу са Титом, и највећи допринос и свом народу и међународном радничком покрету. Но, наша радничка класа, радни в а Род, и Партија прославља ове године Први- мај у јеку срамних покушаја неких комунистичких партија да униште њене тековине, да баце у заборав њену борбу, да је скрену са праведног и правилног пута којом је води КПЈ, на челу са другом Титом. Тај покушај који сг темељи на најбезочнијим лажима и клеветама претворио се у хајку која до данас није позната међународном радничком покрету, која је сушта супротност оном духу и моралу који треба да влада у решавању односа између социјалистичких земаља. Ова хајка претставља акт који међународном радничком покрету наноси огромне штете у његовој борби против империјализма, и тиме слаби антиимперијалистички блок. , Народи Југославије свесни су тога да изградњом социтализма у својој земљи не само побијају те клевете и доказују сву њихову неоснованост него, у исто време, и доприносе ономе што треба да одликује сарадњу социјалистичких земаља. Њима ће овогодишња прослава Првог маја бити још један потстрек за даље напоре, даље успехе и постигнућа. Као што је то било досада Народна омладина Југославије ће и одсада бити највернији помагач у изградњи и спровођења праведне и правилне линије наше Партије. Народна омладина Београдског униперзитста која је у предратном периоду првомајске прославе обележила крвљу својих најбољих синова данас учењем и благовременим давањем привредним планом предви ђеног броја висококвалификованих кадрова доприноси изградњи социјализма и победи линије наше Партије. Славвки 30-годишњицу нашв Партијв данас у условима побвдоноснв изградњв социјализма у ФНРЈ, ми св са поносом окрвћвмо на свијвтлу рвволуционарну прошлост коју је наша Партија прошла под Вашим мудрим руководством. То Јв пут дослвдне и бвскомпромисне револуционарне борбе и стваралачкв применв марксизмалењинизма на нашу југословвнску стварност.

Свечани састанак партиског актива Београдског универзитета У ЧАСТ ПРОСЛАВЕ 3О-ГОДИШЊИЦЕ КПЈ

У четвртак, 28 о. месеца, у амфитеатру Правног факултета одржаи је, у част прославе тридесетогодмшњице КП Југославије, свечани састанак партиског актива Београдског универзитета. Предавање је одржао друг Газо Хасановић, организациони секретар Универзитетског комитета КП Србије. Пошто је истакао развој Партије у првим годинама њеног стварања и указао на значај доласка друга Тита за секретара КПЈ 1937 год. он је даље говорећи о нашем универзитгту рекао: Наш Уииверзитет је био један оД жаришта борбе, где је израстао и развијао се проверсн и потпуио одан руководећи кадар, кадар који је био етуб Партије. Иепријатељски слементи добросу знали значај рада са омладином тим пспресупшим извором' јачања Партије, па су се трудили да угуше омладински покрет, али им то није успело. Омладински покрет под руководством Партије и даље је наставио борбу. По речима друга Ранковића „Студентски похрет иа Београдском упиверзитету јавља се као најјачи политички фактор у омладикском покрету, из к«»гд, је изрзсла маса добрих партиских руководилаца.” Они су пролазили кроз курсепе који су били, под тешкнм условима илегалног рада, организовани на Универзитету. Напредни студентски покрет дао је јаког потстрека и помагао је напредни омладински покрет да јача у средњим школама. Уједиљепа студентска омладина онога времена јачала је све више јединство својих редова. Београдски унивсрзитет служио је за углед добро органпзованог лдеолошко-васпитног рада, добро органпзованог масовпог рада и велихих окршаја са класним пепријатељима. Комунистнчка партиЈа ЈугославиЈе Је јачала организујући и водећи

раднимку класу и радне масе У боубу за остварење њихових животних иитереса. Правилна линија наше Партије, у првом реду, утицала је на силно омасовљење синдикалног покрета. Синдикалне организације пошле су путем широке општензродне политичке борбе. У борби против скупоће, у борби против паилазеће фашистичке опасности, за независност земље, синдикално организовани радници у заједници са радним сељаштвом и осталим напредним елементима претстављали су стуб у % Народном фронту, у тој општенародној борби. Руководство Комунистичке партије Југославије, то јест њен Централни комитет, знао је лењинистпчки да увек и на време по сваком питању заузме правилан и јасан став. Безброј примера то потзрђује. Ево само једног од њих: У Прогласу ЦК КЦЈ поводом аншлуса Аустрије марта 1938 године каже се између осталог. „Немачки фашисти постепено, али доследно, проводе свој паклени план да претворе народе Средње и Југоисточне Европе у робове и топовско мссо у свом коначном обрачуну са демократијом, а нарочито против њсне тврђаве Совјетског Савеза”. Колико се ово генијално предвиђање обистинило мислим да није потребно коментарисати, јер ми смо живи сведоци тога. Снага наше Партије огледа се у томе што је она била у стању да пропаст старе Југославије претвори у основу победе наше социјалистичке револуције. Сличних појава немамо у Европи иако су и тамо постојали објективни услови као и код нас. Нажалост, појаве у Европи далеко изостају иза оних у нашој земљи. Напад немачких фашиста на Совјетски Савез 1941 године постасио је пред сзе комунистичке партијс и њихове чланове задатак помоћи совјетским народима у борби против немачко-фашистичких осва-

јача. Комунистичке партије и њихово чланство требало је да на делу понажу своју верност идеји марксизма-лењинизма, веркост јсдиној земљи социјализма, која се нашла у опасности и тим самим показати свој револуционарни интернационализам. Затим * је друг Касанбеговић рекао: Чим је избио и почео да се шири народни устанак, наша Партија поставила је питање власти основно питање револуције. Установе старе државне власти рушене су тако да од њих није остајао ни камен на камену. Створени су нови органи власти у виду народноослободилачких одбора. У томе се, поред осталог, огледала мудра политика партиског руководства и стваралачка страна наше револуције. Нови органи власти окупљали су око себе најшире народне масе, чврсто су организовали позадину која се несебично залагала и самим тим су снажили борбу против окупатора. Народна власт је организационо јачала, ширила се и све дубље хватала корена, тако да смо ии коначио ослобођење Југославије дочекали са мање-више изграђеном мрежом народноослободилачких одбора сеоских, среских, окружних и обласних, а са већи.ма националног ослобођења по федералним јединицама, влздама дотичних јединица и Савезном владом у Београду. Међутим, нехи од критпчара наше Партије тек недгвно су промепили стари облик власти (Руглунија), а неки нису ни досада (?/Iађарска). Комунистичка партија Југослгсије похазала је примером сво’е борбе да се националпо ослобођење у условима Другог снетског рата може извојсвати само истовременом борбом против империјалистичких окупатора и домаћих квислинга, рушити њихов апарат власти. Тим

самим искуство наше Партије драгоцена је тековина међународнесоцијалистичке револуције у борби других народа за своје ослобођењеИгнорисањем те и других заслуга наше Партије, „изједначавањем” њене улоге са улогом партијадругих европских земаља, наши клеветници слабе револуционарни елан других народа и наврћу воду нз млин империјалиста. Стварање народне власти, љен развој омогућио је и био условљен стварзњем јединпца Народно-ослободилачке војсхе и народне армије. Наша Партија није водила курс на стварању малих, разасутих, диверзантских или герилских група, чиме су се задовољавале неке партије других земаља у Европи. Наша Партија узела је курс на народни устанак, на бескомпромисну борбу широких маса народа против фашистичких окупатора, на стварање ослобођених територија, које су служиле као база за проширивање и јачање устанка. Комунисти Југославије отпочели су са партиским групама и одредима, дижући народ на устанак, јачајући и умножавајући своје одреде, —из којих је каспије створена нова револуционарна војска заштитник тсковпна револуције. По речима друга Моше Пијаде „Ново и карактеристично код - нас јесте то, што је наше руководство већ првих дана устанка разумело потребу и поставило себи задатак да партизанске одреде развије у регуларну армију”. Затим је изнео успехе наше Партије постигнуте у првој години по ослобођењу и задатке које постаЕ%а Петогодишњи план„ пи је наст?зио: Наша Партија Је исто тако постигла велике успехе по питању социјализације села. После историских одлука П Пленума ЦК КПЈ нзши радни сељгци масовно и по(Наставак на другој страни)

МАЈСКИ ФЕСТИВАЛ НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

Мајски фестивал Народне омладине Београдског универзитета, који се одржава у Београду од 5 до 10 маја ове године, означава прву велику смотру културно-умјетничке дјелатности и научних радова у историји Београдског универзитета. Ова највећа културна манифестација одржава се у условима социјалистичке изградње у којима наша култура добија нова обележја и нов социјалистички садржај. Онаћебити израз корјенитог друштвено-економског преображаја у нашој земљи, израз велике револуцибнарне борбе и социјалистичке изградње код нас. Она ће бити и продужење свега позитивног што је створено током цјелокупне богате историје наших народа. У оваквим условима и културно-уметнички рад мора не- миновно постати својина свих радних људи наше земље. Да би се то постигло потребна је широка х разнолика културно-просвјетна активност на свим подручјима нашег живота. Народна омладина на Универзитету свјесна од коликог јв значаја рад међу студентима на ; културном пољу, свјесна важности формирања нових, здравих погледа народне интелигенције на културно-умјетнички живот, поставила је на широкој бази културноумјетнички рад међу омладном Универзитета. Упркос многих недостатака, ми имамо данас на Универзитету као резултат тог рада десет културно-умјетничких друштава са разноврсним секцијама и низ самосталних културно-умјетничких секција и група у којима је обухваћено преко 2.000 активних чланова. Упоредо са бвим на Универзитету постоји више академија гдје студенти стичу високо стручно знање оспособљавајући се за квалификоване умјетничке кадрове. Резултати њиховог рада познати су нашој омладини прехо разноврсних културних иступа и приредби. Али, наша организација желећи да сумира све те резултате, упореди и оцјеки, организовала је велику културну свечаност Мајски фестивал. Уз то и пвтреба да се што шире актквизирају омладина и омладинска руководства, на културном пољу и тиме створи солидна основа за даљи рад и што потпуније уочи проблематика кулхурно-уметничке делатнссти и извуку корисна искуства за будући рад, јесу главни разлози за оргакизовање Мајског фестивала. Без сумње, он уједно означава политичко јединство, монолитност и спремност наше омладине за рјешавањем свих задатака које пред нас поставља наша Партија. Имајући пред собом богата искуства омладинских и других фестивала, омладкнска руководства и управни одбори друштва су могли правилно да поставе рад свих културно-умјетничких друштава, да их развију као културна стецишта студентске омладине и оспособе за извођење разноврсних умјетничких дје'ла. Хорске и фолклорне секције на фестивалу иступиће са разноликим и живописним народним играма, са одабраним умјетничким и масовним пјесмама. Поред њих наступаће солисти (вокалисти и инструменталисти), рецитатори, народни пјевачи, аматери и млади књижевници. П6себно мјесто на фестивалу означава наступ централног културно-умјетничког друштва „Бранко Крсмановић” који ће преко Академског хора, фолклора и позоришта приказати солидно припремљен и квалитативно висок умјетнички програм. Музичка академија ће дати два солистичка концерта и концерт симфониског оркестра, који ће у оквиру фестивала заједно са осталии припремама претстављати заокрутљену умјетничку цјелину. У оквиру фестивала биће организована изложба најбољих радова студената Академије ликовних уметности. Без сумње, то ће бити највећа досадашња културно-умјетничка смотра на нашем Универзитету. Она ће дати потстрек и даљу оријентацију стотинама хиљада омладинаца и омладинки за још веће и свестраније продубљивање културних тековина наших народа. Она ће допринијети да се културно-умјетничка друштва организационо учврсте, омасове и повећају квалитет свог идејног и • умјетничког рада, Тиме ћо се створити предуслови да наша друштва, као културна жаришта на факултетима и великим школама, одиграју велику улогу у културвом уздизању студентских маса, у заспитању умјетничког укуса ћ 'развијаи непосредни контакт између друњу кроз умјетнички р?у* племенитих особина нове социјалистичке (Наставак на трећој страии)

ЕЛРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРOДУI * 9 * ОРГАН НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИНИМ ШКОЛАМА *- ' , ГОДИНА XI БРОЈ БЕОГРАД, 1 МАЈ 1949ГОДИНЕ ПЕНА 3 ДИН.