Студент

Шастввак са прве стране) летио стварају своје радне задруге. Т« Још једанпут показује да је наша Партија чврсто повезана са мзсама, да су њени успеси осигурани ради тога што под конкретним условима стваралачки примењује учење марксизма-лењинизма. Свакако да су успеси наших радннх маса и њихове авангарде пропраћени великим тешкоћама. Разумљиво је што нам прави тешкоће преживели капиталистички свет, али нама исто тако сметгју они којн ие би ни требало не би ни смели СССР и земље народне демократије. Дв би се дохазале ничим неосноване тврдње резолуције Информбироа падају у нове и све веће грешке. Они су развили бесомучну хајку против нове Југославије. Да би лакше водиле хајку против нас негирају и нашу Народноослободилачку борбу, настоје да успоре изградњу социјализма код нас, да ослабе радни елан наших радних маса, желе да изазову пометњу и неред. Они према нама неће да испуњавају сво.је економске обавезе пред виђене трговачким уговорима, а премв капиталистичким земљама су коректни. Они помажу дезертере са фронта социјалистичке изградње у Југославији, малтретирају наше држављане и сународнике. Пошто је изиео леколико примера те бесомучне кампање друг Хасанбеговић је завршио: Свакако да би било паметније кад би и наши „добронамерни” критичари, уместо што усмеравају своје снаге на лиферовање клевста и неистина против нас, те исте снаге употребили на своју сопствену кор Ист, Сва кампања против народа нове Југославије може се, углавиом, све« стн па; ометање изградње социјалпзма код нас; однос међу соци.|алистичким земљама и ревизија мзпксизма-лењинизма. Нашој Партији историски припаДа улога да се бори за правилаи оДћос међу народима који изграђују социјализам, за однос равноправне саратње И узаЈамног разуиевања, за Правилну и доследну марксистичколењинистичку примепу националђог питања, за сТваралачку примеИу марксизма-лењшшзма према кон кретним нрИликама по сељачхом и Другим питањима. Све Је то учинило нашу Партију првоборачком 5а правилан однос међу социјалистичким земљама. Иако Је ова хајка против нашв Партије очигледно бедпа, ипак нас ♦о не ослобађа да је сваком приликом не разјашњавамо како чланова Парти.је, тако и пепартијцима. Погрешпо је у њо.ј видети само неистине или слично, што је својствеМо преживелом друштвеном уређењу. IГу троба, пре свега, схватити и видети идеолошку борбу коЈа се од стране партија Информбиооа бедно маскира најобичнијим брбљањем о преласку наше земље у империЈалистички табор, Уколико паши ДРУговн правилније и потпуније схвате идеолошку страну ове ствари, утолико ће са више успеха радитн у својрЈ средини и више доприноси♦и изградњи социјалнзма. Потешкоће коЈе долазе са ове стране а коЈа ми ни најмање, нисмо заслужили, не треба да нас плаше, јер, према речима друга Моше Пијаде „ова ха.Јка гризе и разара саму себе. СвоЈим бесом и хистери|ом она открива своју унутарњу слабост и неодрживост. Њу, у првом реду, разара сама пракса осталих иародно-демократских држава, која све Јасније и одлучниЈе иде стопама наше праксе, учећи се од ње и трудећи се да Је достигне примењуЈући код себе баш оне мере због којнх Је из тих земаља хаЈка против Југославије била дигнута”. Ми се поносимо славним путем којим је прошла наша Партија. Утолико су наше обавезе веће да потпуније сагледамо своје задатке, и да се са упорношћу, која Је своЈствена члановима ПартиЈе лењинског типа, прихватимо спровођења у живот истих. Историја наше ПартиЈе учи нас да Је њена снага у њеном Јединству, у њеној повезаносди са масама. Трева да ми то Јединство у својоЈ организацији и даље гајимо, да га продубљујемо и доказу Јемо иа делу, борећи се против свих покушаја нарушавања истога, Јер то води у издају Партије, у издају социјализма. Ми смо се васпитавали и васпи- _ тавамо се да линију Партије чуваМО као зеницу ока, да линија ПартиЈе постане саставни део живота и рада иако чланова Партије, тако и ваипартијаца. То Је Јбдна од светЛИх традициЈа наше ПартиЈе и нама наЈвише блиска традициЈа натсг Универзитета. То богато иаслеђе иаше прошлости, ми у садашњим приликама користимо више него икада раније. Новостворена ситуациЈа после изласка на свет резолуциЈе Информвироа ниЈе омела изградЊу социЈализма код нас и довела је до тога да ми социЈализам морамо изграђићати своЈим сопственим с»агама. То Л* појачало активност и папоре паших радних маса, повећало њихову виест и развиЛо стваралаштво паШИх радиих људи. У оквиру тога општег иапора наШих радник маса партиоко чланство и свм студеити на нашем УниверзиТету Још дувље су схватили знача.l СвоЈих задатака у иЗГрадњи сОЦиЈадизма На извршавање својих за»атака ми са.да Глеламо као на Јелаи вд овлика. ворве против клевета на СВоЈу сОЦИ.lаЛистичку домопину. НаШа партиска организациЈа и оргаиизација Народве омладиис све вишв настоје и Залажу своЈе снаге да студенти постану маЈетори, у своЈо.l СТруци н дубоко овлалају пробле(иатиком дотичне иауке, борећи с« Вемилосрдио протип опортуннзма по питању Лдуговlачења студиЈа или елмчиих по.јава. Чланови наше партиске организа№је доказивали еу својим ралом кохнко су оправлали поверење коЈе «м Је указала Партија и Втада. Окм ће и у будуће то чмнити Га сиеманог еастанка послан Је тмммграм Цеитралиом комнтету ШИ Југославије и другу Ткту.

ПР ЕД СМОТР У Н АУЧНИХ ГРУПА

ЈОШ ЈЕДАН РАД НАУЧНЕ ГРУПЕ ФИЗИОЛОШКОГ ИНСТИТУТА

ОД ЦИГАРЕТЕ ДО НОВОГ ИНДИКАТОРА

У свакидашњем говору ми бисмо казали да се то десило: „пуким случајем”. А текло је овако: Мај 1948 Год. Па сваком кораку много, много зеленила. Риста Сотировић, тада студент треће године медицине, ужурбано се припремао за претстојећи испитПи рок. ...Метаболизам беланчевина, масти, трансплатација ткива, фемор, вагус... Заокупљен физиологијом, хистологијом и аиатомијом Сотировић је нервозно прелиставао уџбенике, Лежао је на трави. Први и једини сусед била му је пузаВица ладолежа. Играјући се немарно њеним цветовима, он их Јб час нагоревао цигаретом или пак нервозно кидао... Прешао је на нову партију градива. Епители: коцкаст, плочаст, трепљаст и, ...и коЈи Још беше напрезао се Сотировић да се сети трепљаст, трепљаст љутито он се маши за књигу. На њоЈ Је лежао цвет искиданог ладолежа посут пепелом многоброЈних цигарета коЈе Је попушио. Дохвативши га да би се поново поиграо с њиМ док пронађе у књизи проклете облике и називе епителијалног ткива, он Је наЈедаред застао Н намах заборавио хистологиЈу заЈедно са свим њеним епителима: до мало пре свежи цвет сада Је променио боЈу потамнио. Посто Јале су две претпоставке: цвет Је променио боју или услед Тдплоте пепела или због тога тто Је пепео хемиЈска супстанција. Врзо се уверио да прво мишљење отпада. Убрао Је нови цвет и Посуо га хладним пепелом. Ладолеж Је приликом овог поступка показао исту реакциЈу. Значи ради се о некоМ хемиЈском процесу. • • • Са пуиим рукама ладолежовог цвећа дошао је он у лабораториЈу. Претпоставка да ће ладолежова супстанција можда моћи да буде нови индикатор, била је само претпоставка. Сотировић Је себи посГавио као задатак да испита те могућности. Али то Је био тежак и напорап заДатак за младог студента. Захте* вао Је мноГо воље, још више Јгпорности и неколико месеци рада. НаЈзад, после више безнадежних покушаја и половичних успеха, ниједног тренутка не губећи веру ни снагу, Сотировић је екстракциЈом (нарочитим хемијским супстанцијама) успео да издвоЈи и добије бојену матери Ју. Тим издваЈањем бојене материЈе потврдио је да она стварно има Јако изражена своЈства специјалне врсте (алкалиметриЈских) индикатора. У првом броју научног часописа „Медицински подмладак” Сотировић о новом индикатору И његовим својствима пише: „БоЈа се лако екстрахуЈе водом, а још лакше алкохолом и ацетоном. Испаравањем воденог раствора те материје, после одвајања угљених хидрата и беланчевива, добио сам тамно-љубичасти прах који Се у води и алкохолу раствара даЈућИ црвено-љубичасту боју, док је у бензолу, хлороформу и угљен Дисулфиду нерастворан. ВојеПа материја има карактер врло слабе киселине, али њена хемиЈ-

ска структура није ми позната. У киселој Средини оваЈ индикатор је црвен, а у базичној је плав. Тинктур новог индикатора надмашује лакмусову, јер му је прелазни Интервал Улси, а и прелаз боје јаснији. Филтрациона хартија наквашена тикнтуром овог индикатора и осушена је љубичасте боје, у киселој средини поцрвени, у базичној поплави и може да замени лакмуСову хартију, јер меЊа боЈУ како у оксидационој тако и у редукционоЈ средини”. Али шта је управо све ово упитаћб се можда неки правник, економиста, филозоф. Вазе, киселине, лакмус, индикатор, вероватно да је то нека строго стручна терминологија о неком још тежем хемиЈском проблему. Не, све су то наши стари знанци из гимназиских клупа, али можда заборављени, Јер нам Је познанство с њима увек некако тедшо падало. Хлороводонична киселина, сумпорна, царска водица итд., соли натриЈума, калијума итд. то су уствари те киселине и соли (базе). ОбјашњаваЈући њихове особине, наставник нам је увек скретао пажњу да ћемо их најлакше распознати по њиховоЈ реакцији. Он би Тада обично узимао хартиЈу, на први поглед сличну упијачу (лакмусову), и потапао Једно парче у киселину, а друго у раствор соли. Прво Парче у киселини постепено Је постаЈало црвено, док би друго плавило. Дакле, лакмус Је индикатор. МеђутиМ, добиЈањем новог, Сотировићевог индикатора, коЈи има 6оља своЈства од лакмуса, бМогућено Је да се у будуће хемиЈске анализе врше њиме. * • • * Такав је био пут од случаЈно запажене промене у боји ладолежовог Цвета до малог проналаска добиЈања новог индикатора. Данас је оваЈ рад потврђен и признат од наших познатих зЕемичара и ускоро ће се увести на наше институте И у лабораторије као нови Индикатор за хемијске анализе. Својим Преимућством над лакмусбм он убрзава и упрошћује хемиЈска испитиваЊа, те их тако уЈедно чишг И Јефтинијим. Тиме Је Сотировић потпомогао и нашу младу хемијску Индустрију која у будућим годинама треба нагло да се развиЈе у Јаку и кодерну.

Иванка Бунушевац

Студенти вбтерине на нрактичном раду

О ПРАВОМ И ФОРМАЛНОМ ЗНАЊУ (Са испита на московском обласном ФЕД институту)

Декана су окружили студенти. Они Су се жалили на Ивана Маркеловића ИваноВа, коЈи Је њих, студбнте треће године Географског факуЛТета, иСпитиваО физичку географиЈу СССР. Шта то значи? узбуђивали су се студенти Иван МаркеловИћ тражи од нас оно тто нема у уџбеницима. Код њега Је тешко добити чак и оСредњу оцену Па како ћемо..? Били смо на испитима код доцента И. М. Нванова. ...Студенткиња Вуњина доста слободно даје општу карактеристику ПOДЗОНЕ мешовитих шума у европском делу СССР. „Ево Границе зопе, ево рејона, где су распоређене Нарочито драгоценб врсте шума. Овде се завршава шума и почпње степа...” Изгледа да је Вуњина одговорила На пиМеђутим, Иван Маркеловић мије тиме задОвбљан. Буњина ће кроз годиму дама постати наставница Ђаци ће занемети када им Млада паставница буде рекла самс „пода Тке” о шуми, 0 дивноЈ руској шуми, о коЈоЈ наставник географиlе можв занимљиво да прича Вуњина Ј* гово* рила и о Мешчерским шумама. помадЈула је и шуме ЗаволВсја А да ли је она читала описе тих места, које су дали Мељников. Печерски и Паустовски. Може ли оНа ла говори о значају који имаЈу шуме за општи напредак пољопривреде Паше земље? Не може! Нека онда чиТа, нека учи

ћа одговара на испитиМа онако Како ће предавати у школи. Због тога се њенб Знање може оценити само као осреДше... Студенткињу Трепљакову, коЈа прича о хумусним зонама и зонама Подзола. Иван Маркеловић пита! „Колико дубоко треба орати земЉу тамб где хумусно, нађубрено земљитте лежи на подзолу?” Ако стуДент разуме оно о чему говори, он се не мучи са одговором: „Треба орати тако да се не преврну танки слојеви „хладног” подзола.” Трепљакова сматра да је питање неумесно да она није агроком! Професор одгбвара: „Ако Вас о томе запита претседник колхоза?! Он има права да Вам се сбрати, јер Ви сте педагог, географ, природшак. Зашто онда изучавате матери Јал брас Пореду земљишних зона, ако се не замислите над простим питањем: какав Је практични биачај тога”. Студент Дропиљенко, одговара на питање 0 жИвотињском свету ледепе Зоне, спомиње китове, али 0П Пе уме да Прича о совјетским ловцима Па китове коЈи су ишли на Аитарктик, б капетану „Слаое” Вороњину. Зар наставник географије сме да пропусти да гоћори б последњим географским и ипдустриским експедицијпма совјетских људи? Дрошlљенко прича незанимљиво и нејасно о живинским тржиштима заполар* ја, о животињском свету Усургске таЈге, Тако не сме да прича

о совЈетској земљи педагог, географ. И он је, као Трепљакова, добио за свој одговор осредњу оцену. Међутим,, студенткиња Новожилова, говорећи о. земљишту СССР и о богатству Земљине утробе Колског полуострва, одговара лепом причом о Мончегорску, о Хибинским пДаиииама. Она је и заслужила високу оцену. Студент није ученик нижих разреда. Он Је дужан да науку изучава борачки, мислећи увек на То да ће морати да примени у пракСи знање стечено у ипстиТуту. Његова је дужност да прати последше резултате пауке. Од тога ,1е и полазио И. М. Иванов испитуЈући своје студенте. То су били строги, али оправдани захтеви. Видимо да студенти нису правилно поступили кад су се жалилИ на И. М. Ивапова. Време ће проћи и садашњи студент постаће наставник. Њему ће се поред обучавања поверити и васпитање ученика. Само онај студент који ниЈе „бубао” науку, већ Је усвоЈио творачки, коЈи свагси одељак програма било да Је то књижевкост, историја или физика може да веже са савременошћу, који уме да занесе ученике на часу, да пробуди у њима интерес за науку, биће прави совЈетски педагог. Да би се то постигло треба студентима пружити право, а не формално знање и треба строго тражити усвајање таквих знања.

(Превела с руског) В. И.

ФИЗИОЛОШКА ГРУПА ПРИРОДНОМАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА

У Јеку припрема за смотру научних група, 24 члана физиолошке научне групе биолошког отсека Природно-маТематичког факултета неуморно раде на довршавању започетих радова и припреми нових. Група Је посТигла видне успехе и постала Једна од најбољих на факултету иако Је оформљена уствари тек током овог семестра за време такмичења. Пре тога она Је броЈала свега неколкко активних чланова. Чланови научне групе обрађују експерименталну технику и раде на темама које углавном добијају од професора. НаЈвише Је тема из областп биоенергетике, тсрморегулациЈе и физиолоГиЈе крви. Радом директно руководе професори и асистенти. Чланови научне групе имаЈу одређена радна места у физиолошком заводу. Једна група студената обрађуЈе проблеме из физиологиЈе крви, количиПу шећера у крви за време пре и после бременитости код глодара као и за време овулације код птица; затим утицај термичке средине адаптације на количину шећера у крви. То су прве теме коЈе ови студенти самостално обрађуЈу. Члан групе Ж. Гавриловић са IV године испитује шећер у крви упоредо код разних глодара и крвна зрнца у онтогенези. На овом подручју завршио Је рад „Шећер у крви зеца и пацова”. До краЈа априла- треба да заврши радове на проучавању нехих питаша исхране. Иван Барић пооед другИх тема обрађује и проблем биолошких вредности кукурузних беланчевипа. Тема треба да буде завршена до смотре научних група. Ова истражтшања, која су вршена Јг оквиру Института за изуЧавање исхрапе народа, значајпа су с гледишта проблематике народне исхране. Студенти Митрушић и Виденовић са Ш године преузели су у току такмичеша задатак испитивања утицаЈа искључиво кукурузне исхране маЈке на раст младунаца у глодарД. Јонче Дамјановски испутује утицај температуре на» активност фермената разних организама. Проблематику зимског сна третира ВоЈин Поповић. СвоЈ рад; „О улози штитних и надбубрежних жљезда на буђзше текунице из зимског сна” читао Је пред Српским биолошкИм друштвом. Он има још неколико завршених тема из те области, која Је важна за проблеме термореГулације. Радосав Анђус проучава утицаЈ ендокриних жљезда и термичне адаптаДиЈе на процесе дисања у условима сниженог напона кисеоника. Ови проблеми имаЈу важности како са гледишта теориЈе, тако и за праксу излагања човека сниженом барометарском притиску, Један од шегових радова штампан Је у зборнику Природно-математичког факултета. СтариЈи чланови научне групе често обрађују проблеме заЈедно са

асистентима и професорима. Тако је Војин Поповић са асистентом Видовићем завршио радове „Развитак термореГулациЈе у ПостнаталиоЈ онтогенези текунице” и „Улога ендокриних жљезда у зимском сну”, коЈе ће заЈеднички објавити у Српском биоЛошком друШтву. СтуДент Р. Анђус и професор И ЂаЈа заЈеднички су обЈавилИ неке рад Ове у СрпскоЈ академиЈи наука; „Експериментални хипертиреоидизам и оксидативна моћ кисеоника” и „Пеницилин и органска оксидовања”. Студенти Барић, Саша Ђелинео и Поповић такође обрађуЈу теме заједно са своЈим професором. Неколико студената П године раде на припреми методе за мереше потрошње кисеоника код водених организма и Варбуртове микрометоде за гасни метаболизам. Чланови групе сусрећу се често са крупним тешкоћама као што су недостатак хемикалиЈа, тешкоће око израде и замене поЈединих делова апарата, понекад и недостатак експериментаЛних животиња. Само упорношћу, истраЈношћу и стрпљењем могли су они и поред свих тешкоћа успети у раду, што нарочито показуЈе прИмер стариЈих чланова научне групе, Другови коЈи знају стране Језике реферишу на састанцима научне групе о новостиМа из области физиологиЈе које се објављуЈу у страним часописима. Све чланове групе изненадило је, да међу темама које је изабрао Савет Природно-математичког факултета за наградни конкурс студентских радова, нема ни једне теме из области физиологије. Тиме је ова научна Група, која је досада показала доста способности и дала добре резултате остављена ван конкурса. Р. А.

Архитектонски факултет

ГРУПА КОЈА СЕ БРИНЕ О НАШИМ ИСТОРИСКИМ СПОМЕНИЦИМА На инициЈативу професора Бошко вића образована је Још претпрошле школске године научна група при катедри за средњевековну арХитектуру Архитектонског факултета. Група данас броји 15 вредних чланова. Успеху групе увелико доприноси добро израђен план рада.

Уз најужу сарадњу са професором Бошковићем који све слободно време посвећује групи, продубљују Чланови с једне стране исторИски материјал осветљавајући наше културно наслеђе са дијалектичког и истор. материјализма, а с друге стране чине својим радом велике услуге нашим научним установама. Још 1946 године посетили су са својим професором студенти В. Виловић и М. Маринковић Србију, Босну и Херцеговину и Македонију да би установили у каквом св стању налазе наши споменици после фашистичке окупације. Школ-( ски распуст проводе такође на терену. По налОгу Завода за заштиту и научно проучавање споменика НРС В. Виловић одлази да изврши најнужније оправке на нашим манастирима Жичи, Ариљу, Милешеву, Грачаници и другима. У прошлој школској години повезују св И други чланови боље са тереном. Пет чланова групе међу којима су се истакли Брана Миленковић, Невенка Спремо, Вера Томашевић и ЈБиљана Бабић проводе месец даПа на терену и врше конзервацију наших најранијих споменика рашке школе. Приликом Испитиваша нађени су драгоцени археолошки предмети од керамике, разни ти и црквени предмети из времена Немање. Професор Вошковић обилази са својом групом надаље манастир Павловац на Космају, Тресије и друге. Данас група ИМа директну везу са нашим научнИМ установама преко којих и добија конкретне задатке који користе нашој науци. Предвиђа се да сви чланови научне групе проведу ово лето на раду на конзервацији наших историских споменика којима иначе прети уништење. Група ће се поделити на неколико делова који ће радити иа разним местима, док ће их професор редовне обилазити и држати им предавања у вези њиховот конкретног и непосредног задатка. На терену ће чланови долазити у додир и са осталим нашим научним радницима. Све ће то допринети, да ова група , која је већ сада најбоља на Архитектонском факултету постигне у идућој години још боље резултате. д. п.

Оспособљавање рудника задатак рударске научне групе

Рад научпе групе рударског отсека Рударског факултета пмЈе био задовољавајући током првоГ семестра ове Школске године, кад а је група и била оформљена. Тада Је углавном сПреман материјал којим би се допушавала предавања, али ни у том послу није се успевало, Јер је интерес студената био слаб. Чланови коЈи су и узимал’l теме нису обратили довољно пажње при одабирању и припремању, а од наставника Је тражено мало помоћи. Припремајући се за смотру научних група, група рудара Је озбиљниЈе пришла раду како би постигла боље резултате. На свом састапку Члаиови каучне групе су се сложили са предлогом да преузму обавезу да у оловно-цинканом руднИку „Авала” реше све технинке проблеме од којих зависи даљи рад и експлоатациЈа рудника. Решавањем тих техничких пробЛема користила би се наша привреда, а и самк студенти би могли при Личко да науче. Одмах Је успостављена веза са Генералном дирекцијом обојенмх метала коЈа Је жељам а научне групе у потпуноети изишла у сусрет. Како би се рад што правилније одвијао, научна група се поделила на мање подгрупе оД којих Је свака преузела по један задатак, Формиране су групе за прорачун шахта, између другог и трећег хоризонга, група за проблеме одводшаваша трећег хоризонта, група за решење проблема жичаре, група з а израду рударских планова итд. Ускоро се пошло у рудник, Пошто управа ниЈе поседовала никакав елаборат сем једне карте, требало је прикупити много података да би се могли направити реферати и предлсжиТи решење свих проблема. Сваког дана су студенти-члановИ групе одлазили у рудник коЈи Је све више оживљавао. Мерио се приток воде, узимана је вода за анализу из појединих хоризоната, студирао се стари начин транспорта и "коришћење шахТе друге и треће хоризонтале. студирао спољни терен око Јаме ради постављаша полигсна мереша и друго. У рудник Је одлазио и професор Васа Павловић коЈи Је много помагао својим саввтима члановима научне групе. Пошто је прикупљен наЈосновнији материјал требало Је извршити Пројскте, тј. решити примењујући доеадашње знање студената, савете професора и специфичне прилике на терену све проблеме рудника. Питање и проблеми руд* ника „Авала” постали су постепено део свакодневног разговооа У мену између часова за већину студената рударства. ОваЈ Је рад научне групе заинтересовао многе студенте и груПа се брзо омасовила. Овакав рад уродио Јс плодом. Иако на конференциЈи актива Народне омладине која је одржан а у времену слабог рада групе није била примљена никаква обавеза, до 15 ов. мес. завршено Је четири рада коЈи ће изићи у „Зборнику”. ЗаВршени су прорачуни капацитета шахте II и 111, радови на питању одводњавања Ш хоризонта, при-

кључење јамске ситуације спољашњој и испитана је вода у јами, а уједно са и вода у близини рудника којом ће се рудари служити за пиће. Остало је да се изврше још неки радови за које је потребно више Практичног испитивања. Они су у завршној фази. На овај начин Рударски факултет Техничке велике школе биће на Смстри научних група добро заступљен радовима обеју својих иаучних група геолошке и рударске. Студенти свог факултета показују да су правилно оценили важност задатака који их очекују и пришли Са пуно елана свом што бољем оспоссбљавању за успешно извршење тих задатака кроз рад научниМ групама.

ПРИЈЛВЕ ЗА ИСПИТЕ П€«ДНОСЕ СЕ ОД I—ls МАЈА Ректорат Београдског универзитета обавештава да ће Деканат примаги пријаве за испите од I—ls маја, Испити ће почети 1 јуна на свим факултетима. (Из Ректората Београдск''" универаитета)

Почели су лепи дани. Студенти излазе у паркове се спремају за претстојеће испите.

2

сисууен&и

Београд, 1 мај 1949 године