Студент

Мајски фвстивал Народне омладине Београдског универзитета (Наставак са прве стране) ИнТеЛигенције. Размјена искуетава И непосредни контакт између друштава допринијеће да се искорјене досадашње слабосТи, како у формама рада и интерпретацији умјетничких Дјсла, тако и у подиззњу стручних умјетничких кадрова. Кроз фестивалско такмичење развио св ближи и приснији однос између појединаца, група, секција и Друштава и створио се такмичарски полет који рађа стручњаке и таленте и развија другарске односе, узајамно пошТовање и љубав према културно-умјетничком раду. На Мајском фестивалу поред смотре културно-умјетничке дјелатности обавиће се и смотра научних група које ће иступити са најбољИм стручним радовима, оригиналног, научно-истраживачког карактера. Ови радови су, углавном, плод годишњег систематског и упорног рада наших младих научника, и претстављају озбиљан покушај проналажења и детаљне анализе појединих актуелних проблема наше стварности. Научне групе, које су прошле године основане на нашем Универзитету, омогућиле су студеитима да поред пређеног градива у оквиру наставног плана приђу научној анализи појединих проблема из разних грана науке. Оне под руководством професора упознаваЈУ студенте са принциПима и методама научног рада, радне дисциплине И слично. Преко њих се развИја упорна борба против погрешних, назаДПих, ненаучних схватања која 6и кочила правилан стручни развој Наших студената. Добада је као резултат рада научних група завршено преко сто радова а у Изради је јоШ око 276 тема. 'Го су оригинални радови, раДОВИ научно-истраживачког карактера, радови са анализом проблема ИЗ Историје, географије, математике, ТеОлоТИје, економских и правних наука, ИТд. Најбољи од њих биће Маграђени на Мајском фестивалу. Смотра научних радова даће ПотСТрека стотинама нових студената за нова и даља мстраживања, проналаске и научне радове, одредиће даљи још плоднији рад и развој научних група на Универзитету. Само у таквој земљи, као што је наша, гдје посТоји стална брига Партије и обилата материјална помоћ народних власти, могућ је процват и напредак наше науке. Научне групе, поједине лабораторије И институти Постаће жаришта науке, научно-радни колективи. Од наших младих научника студената постаће висококвалификовани научни радници, дисциплиновани ЏПорНи борци за бољи живот, Идејно политички јаки и свјесни трудбеници нове Југославије. На Мајском фестивалу Народна омладина Београдског универзитета показаће још једанпут колико има даровитости, љубави и смисла за науку. То ће бити још једна снажна потврда да је Народна омладина Веоградског универзитета у свом стручном и културно-умјетничком раду кренула правилним путем који је у складу са социјалистичком изградњом наше земље у којој су створени повољни услови за научни, просветни, умјетнички и општекулТурни прОцваТ.

Боро Вујачић

КУЛТУРА-УМЕТНОСТ

НЕКОЛИКЕ ПРИМЈЕДБЕ У ВЕЗИ СА ДИСКУСИЈОМ О ЗБИРЦИ ПЈЕСАМА „ВЕЛИКА СМЈЕНА"

У литерарноЈ секцији Београдског универзитета читан је, прије кратлог рремена реферат о мојој збирци пјесама „Велика смјена” која Је крајем прошлв године изишла у издању „Просвете . пошто сам, на позив управе СекЦије, и сам присуствовао том састачку, сматраМ за потребно да на овоМ мјесту кажем нека своја запажања и примједбе, трудећи се да они добију што оШтрији и принципИЈеЛниЈи карачтер, како би, ма и у наЈмањоЈ мјери, били од користи за будући рад секциЈе. У Је узео учешћа доста велики броЈ чланова, што Је, наравно, за сваку похвалу. Али- оно што треба Истаћи као Један од осноВнИх недостатДна те дискусије то Је чињеница да св врло мали број припремио Да диГкусиЈу, тако да су се излагања већине диеНутаната или сводила на опште, апстрактне констатације, непоТкрепЉене никаквим аргументима (што се може обЈаевити недоволним или никаквим позиавањем матермје о којоЈ се говорИ) иЛи иа неке брзе, произвољне судове на основу неког израза или риЈечи, прочиТаИих на дРХвазг, случ&Јно, ту. на самом Вечеру. Тако, на прИмер. Један од дискутаната учинио Је примЈедбу у вези са стИхом. ,саМо што, сабласно промиче први сниЈег, сматраЈући да се поЈам „сабласно” ке Мпже везатИ за поlам снијег. А то само због тога што Јв он таl стих излвоЈио из текста. што му ниlе била познаТа саЛРКкина тога лЈВла поеме по коМе се описује поча ЈесеИ под окупациЈом, Јесен и сумрак у коме сг све стваои добиле неки аветињски изглед. ДТзУТи, оНет. своl суД о стиху коlи чМта саипим наопдко РиlСчн „клеиање” ”кпицрч,е”. итд.) овакв”х би се цоимЈепа могло лостч чаврсти. Гпе те поlавВ, саме по гебИ. рр «и а!,лдлгживаде Да им се поклања ма Уаква пажња, »ли УИУттчо хлрт-р оНе су каоактрпистичне и намећу закњччак о повОитости, немлаЖењУ V гтваом г>л гтоаче И”КИХ ,тгтетггаг>и» ТекЦиЈе МећУ кolима има. Но сноlоl тТћилМии и такпих коти се чоее Миlпл,тт тта данаг-счтоа постану критичапи. Стога се чаметало готопо као дужНосУ ДД се чкаже па те по<вее. како ои га —»т •»•••»јгм тули за вррмртта ог.лобоИРГ9ТИЧНИХ навика и Једном тако тешком и одговорном по-

слу као што Је критика прилазили са потребНом озбиљношћу и са осЈећањем одговорности. Мислим да ниЈе случаЈно да су они чланови секциЈе чија су излагања била темељна и заокругљена баш они наши млади књижевчици коЈи су своЈим књмжевним напорима већ Ночели да свраћаЈу н а себе пажн.у (Рад. Константнновић и Још нели). ИзвиЈесне њихове примЈедбе радо «ам прихватио као корисне сугестије. Исто тако, мислим да Је оптребно осврнути се овом приликом и на опширни чланак о збирЦи „Велика смЈена” који Је у „Народном студенту” обЈавио Један од чланова литерарне секциЈе (Павао Вроз) као „прилог дискусиЈи лиДерарне секциЈе Јер таЈ чланак поред тога што, углавном, показује тенденцмЈу темељниЈег и савЈесниЈег улажења у материЈу коЈу претреса, им а у приличноЈ мЈери и оних негативних особина коЈе су дошле до изражаlа Приликом усмене дискусиЈе. Та*°« **■ ЗДИМЈер, суд о пЈесми „Велики (написана 1927 год.) даЈе се на основу Једног споредниЈег, мање карактеристичног стиха, из ког а се узима Јеизраз доба”) и расПравља ~ а - то „адскватан Поетски ' с У ми,ам Да би ико могао овакав критици сматрати празмлниМ. Не би, наравнО, било правилно одрицати Цраво критичару да говори и о споредним детаљима у Једном дЈелу, али то празо Може му се дати само Под условом ла он поштено. путем нв анализе, одговори иа питање! да ли су основна мисао и основно осЈећање добили одговараЈући уЈетнички израз. У пЈесми „Велики сиЈач”, чиЈи су стихови „пуки Пштрог протеста против стања у старој ЈугоглавиЈи’* („Пб.читика”), баш испред сДИхов а иигИраППх у ч.Данку има стих у коме Је дат Iедач детаљ ондашње ДешКе Југосдовенске ст»арн”гти. када су маlКе неких бпсзнских револуционара биле доведене до просјачког штапа: не слутећи да ће послиЈе свих Поб|еда црног круха просит саМохране њиме мајке... Тек после овог стиха израз „кужно до6а’: добива свој пуни смисао, те ее стога та два израза, логички и идеЈно тако тесно повезана, не би смјела одВајати, нарочито не на начин како Је то учи-

н.ено у поменутом чланку, ТЈ. изос*ављањем онога што је Оитније и каралтеристичније. А што би се ЗоШ теже дало правдаги, то Је чињеница Да писац чланка, дајући своЈ суд о пјесми, избЈегава да се осврне на оно што чини њену идеЈну и умЈетничку основицу, на заВршне строфе у коЈима се апострофира пЈесник визионар и духовни вођ револуционарне босанске оМДадИне Владимир Гаћиновић: Само ти си неспокоЈан пошо, Владимире, с горком слутњом да ће залуд бити сјеМе што га уси Ја... Тек Мисао Једна, као утЈеха свиЈетла, водила те таМо гдЈе из крви рађала се болна, велика РусИЈа. И последња мисао твоЈа до њезимих вину се степа, да озарен надом на вЈечни пут свој пођеш. Хеј, остала Је пЈесма твоЈа да нам срца заталаса: „СеЈ, другарице с Волге, црвена зрнца СДоводе. сеј!’* СличниМ посту&ком служи се писац чланка и онда кад изводи закључ се и даЈе свој суд о поеми „Један од многих”. Он из Једног диЈела поеме у коме преоалађуЈе дескриптивни елеменат и гдЈе се, по Једној унутрашњоЈ потреби, наметао наратнвни тон и казивање блиског прозном казивању, вади некОлико стихсва, тврдећи Да о«и ~не погађаЈу срЦе читаоца”. А анализирајући „у иаЈгј|убљим цртама”, како он то сам каже, девети дио поеме, он наводи стихове: Неповратно, Из твмеља се руши свиlет лажи и зала, трза се грчи и гуши од сопственог смрада и кала и копстантује да то „ниЈе поетска слика”. Можда Је то и тако. Али ако се већ Тг>чжи поетска слика, зар се .‘кивећ тражи поетска слика, зар се смиЈу превид Јети стихови који полазе одМах иза цитираних МЈеста. поетски и садржајно неодвоЈиво с њим повезани, и у коЈима Је садржана и поетска слика и иде Јна Поента: А смЈела, животворна машта иових чудесиу слику ствара: далеко тамо, над мирним сњежним врхом Урала, пламти рујнвј велика зора, док у крвавом бљеску пожара, У пЦаску граната, тресе се.

пуца, ломи стара зеМљина корД ПослиЈе овакве „анализе” изводи се закључак да Је израз поеме „сиромашан”. Ако је у праву Павао Броз, онда сам Ја гриЈеШИо што сам ту ствар писао Јануара 1942. дубоко прехсивљаваЈући сваки њен стих, и што сам дио поеме дао Једном нашем илегалном листу, вјерујући да ће она колико-толико дЈеловати иа наше борце. ГриЈешили су, исто тако, оии коЈи су, прегледавши и оцЈенивши песму. препоручили Јв издавачком предузећу „Просвета’ г 1945 гцд. Ако Је у праву П. Броз, онда су очевидно гриЈешили и сви они који гу досад писали о тоЈ поеми. И „Млади борац”, који Је писао 1945 годинв; „Целу ову скалу песничких мотива ’М. В. Је обележио личним раеположењем. Од суморног, утученог расположења, оних дана када Је Москва напрезала све снаге да би се одбранила, преко слушвња чврстог корака, шТо у животе уноси на ду и веру, ,па до победе пуне среће и новог живота, песник Је све то дао кроз непосредне стикове. То баш и даје посебну живост поеми”. И „ГДас” коЈи Је писао исте године: „Ритам Врањешевчћевог стиха изражава и повремену личиу утученост, и изненадне блеске надања и пркос отпора, и нарочито онаЈ бат спасоносног корака, коЈи Је прво био приЈатна илузија. а затим радосно доживљавање. ТаЈ згодно нађени Облик дао Је песнику могућности 6а нам изнесе своЈе мисли и осећања, али исто служећи се наЈпотребниЈим речима, да створи слике, осенчене тамним боЈама рата, са коЈима се мешаЈу свежа и ведра поређења, коЈа не деДуЈу само као контраети, нећо су скице великих пеЈсажа. ПоеМа, коЈа почиње пригушеним и Јелноликим тпном. развиЈа се у логичноЈ нези са низањем догађаЈа и завршава умереном, озбиљчом и чг»;ргттт,мвпМ почитошћу” ИлИ „Летзпис Матице српске”, коlи Је пиезо 1948 Г.: ~Ова Јелнпотарна фабула пата Је словодиим. пазломљеlтм ритмом. погодним да т‘зрлз»4. к«ко Кал треба. и утученост и иалу, и ппугки бат и распламгазлње пг-Iпе. ррлчкр зопе над вркозиЈ»а Урала. А лтг. Iптц. (Јче спасснопнр евокаии>е, ко-Iкма го боаии од ПоПлаве нрппчlат»*љгтодпности. омогућуЈу Рпањешевиђ* ла местимично да и простооне згбине сноЈим Сликама, да отвапањем збринпг блеска над снежним Уралом да и пг-пгЛцу пластику поеми”; Напам се да ђе ових нехолико примелаба бити. ма и од најмање кори ти зз чланове Литерарне секциЈе Веоградског универзитета. У противном. мени би жао било ћттб сам злоупотребио тостопримство листа.

Марко Вран.еш'вић

ЗАДЊЕ ПРИПРЕМЕ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА

Пред Мајски фестивал

Још неколико дана нас дели од Мајског фестивала, Фестивал почиње 5 маја и траје до 11 мај. Културно-уметничка друштва наступиће на фестивалу у конкурсним наступима н на фестивалским приредбама. На фестивалу ће културно-уметничка друштва наших факултета показати резултате свога рада. Фестивал ће бити смотра настојања и напора које су уложила друштва да би кроз припреме фестивалсног програма ојачала културни живот на факултетима. Фестивал ће блти и манифестација Јединства и снаге омладине Београдског универзитета која, поред свог првог задатка учеша, развија живу делатност и на културном и на другим пољима рада суделујући и на тај начин у изградњи социјализма.

ПРИРО ДНО- МАТЕМ АТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Свв секције Културно-уметничког друштвВ Природно - математичког факулТета „Жикица ЈовановићШпанац” убрзаним темпом одржавају пробе на којима обрађују и дотерују тачке За Мајски фестивал. Седамдесет пет чланова хорске секције спрема шест песама са којима ће изићи на фестивал. Фолклорна група ће исТупити на фсстивалу са сплетом српских народних игара. Мали оркестар и оркестар гитара овог друштва такође се спрема за иступ на фестивалу. Они под стручним руководством спремају између осталих и потпури далматинских песама. Поред ових секциЈа ка фестивалу ће иступити осам чланова рецитаторске секције и један члан лиТерарне секције са оригиналним радом Највећу тешкоћу у припремама за фестивал претстављао је инвентар. Проблем је решен захваљујући помоћи чланова Народне омладине факултета. Са програмом који се спрема за фестивал, друштво ће ових дана иступити пред сељачком радном задругом у Железнику. ТЕХНИЧКА ВЕЛИКА ШКОЛА Хорска секција Културно-уметничког друштва Техничке велике школе „Слободан Принцип” савладала је Тонски већ почетком марта све Предвиђене песме, а током марта и априла оне се и даље увежбавају и уметнички дотерују. У по-

следше време секција интензивно ради на увежбавању Мокрањчевог „Козара”. Хор ће наступити на фестивалу са око 130 чланова. У хорској секцији се дискутовало о претфестивалским приредбама других друштава, и њиховим успесима и Иедостацима. Фолклорна секција ради на коначном увежбавању програма, на кореографском и ритмичком дотериваШу кола. Музичка академија увежбала је већ сва предвиђена дела, а ради још на „Свити” Славенског. Литерарна секција наступиће са 10 —15 литерарних радова. КонкурС литерарних радова који је трајао током овог месеца завршен је и показао је прилично интересовање студената Техничке велике школе за кшижевни рад. Радове ће прегледати жири који ће коначно одредити дела ба којима ће се наступити на фестивалу. Литерарна секција одржала је током овог месеца две књижевне вечери. \ Културно - уметничко друштво Техничке велике Школе „Слободан Принцип” одржаће своју претфестивалску приредбу 3 маја у Београдском драмском позоришту. На приредби ће дати већи део свог фестивалског програма. ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ КуЛтурно - уметничко Друштво филозофскоГ факултета „Крсто Бајић” кроз своју хорску, фолклорну, рецитаторску, литерарну и музичку

секцију спрема се за фестивал. Пр&ко 200 чланова културно-уметничког друштва иступнће на Мајском фестиВалу. Хорска секција увежба- 'А ва четири песме, а фолклорна осам народних кола. Музичка сеКција изводи на фестивал солисте на виолини, хармоници и Клавиру. На фестивалу ће учествовати и литерарна и рецитаторска секција. Коначан избор литерарних радова као и одабирање рецитација није још извршено. ВЕХЕРИНАРСКИ ФАКУЛТЕХ Рад културно уметничког друштва Ветеринарског факултега кроз припре.ле за фестивал постаје све Јачи и интензивнији. За наступ се спремаЈу хорсса, фолклорна, репитаторСка и литерарна секциЈа. Хорска секциЈа сЛрема пет песаМа. Сада се те песМе увежбаваЈу и дотеруЈу. Фолклорна секдиЈа иступа са три сплета народних игара; српскнм, хрватским и македонбкиМ сплетом. Вежбама руководи члан ансамбла народних игара. Рецитаторска секциЈа иступа са шест рецитациЈа, а литерарна са три оригинална рада и Једним приказом. Поред овога на фестивалу ће иступити солисти -вокалВсти са народним пеемама. Друштво ће на фестивалу иступити са укупно 189 своЈих чланова. Интересозан.е за културно-уметнички раД на Ветеринарском факултету Је велико. ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ Хорктка секција Културно-уметничког друштва Екокомског факултета коlа Је почела радом ПочеткоМ другог семестра ове године, броЈи сада 110 пезача. Долазак на пробе Јв редован и крећв се око 90*/*. Досада су тонски савладана песме; „Петољетка зове”, „Од Триглава до Балкана”, „Ми смо млади батаљони** и п руковет Мокрањца. Са овим песмама наступио Је хор пре неки Дан у Бору. У увежбавању се налази Још „Лан” Гречанинова. Фолклорна секција друштва наступићв на фестивалу са сплвтом српских игара, еплетом хрватсгих игара и Једном балетском тачком. Оба су оплета увежбана и била су већ изведена на приредби. Фолклорна сесци- , ја је најбоља секдиЈа Културно-умет- * ничког друштва „Владимир 'Перић Валтер” не само по квалитеТу притгремљених ствари већ и по дисцишгили у долажењу на пробе. Рецитаторока секЦиЈа која броЈи 12 члаиова наступићв на фестивалу са 5 рецитациЈа. Чланови су за време увежбавања програма похађали и универзиТеТски курс реЦитатора. ПослеДњих даНа повећан Је броЈ проби и вршв се последњв припреме за наступ. ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ Рад културно-уметничкот друштва Правног факултета „Ђуро Струтар” ио* стајв знатно интензивниЈи у П семестру када су друштву пришле секциЈе Новинарске и дипломатске високе школе. СекциЈе су се бројно поЈачале, а кроз фестивалско такмичење оживљен Јв рад на згвежбавању програма. ЗаЈеднички хор Новинарско-дипл омаТске високе шкоЛе И Прааног факултета броји 86 чланова (94 сВ Правног и 32 са Новинарско-дипломатске школе). За фестивал се припрема П руковет Мокрањца „Од Триглава до Балкана”, „Ми смо млади батаљони”, „Петољетка зове” и „Химна демократске омладине света”. Хор Је досада наступао са фестивалским програмом у ОсГружници, а краЈем овог месеца ћступио Је на ЦриредбИ Правног факултета. Досада су све песме углавном тонски савладане, а садв се интензивно ради на уметничком дотеривању програма. Но на пробама Још ниЈе постигнута потребна дисциплича и на пробе долази свега 70"/о чланова. На фестивалу ће наступити и заЈедничка секција фолклора Новинарскв и дипломатске високе школе и ПравноГ факултета. Неколико тачака фестиаалског програма даће рецитаторска и литерарнВ секциЈа Културно-уметкичког друштВа ~Ђуро Стругар’*.

ПРВОМАЈСКА

Вујају реке к’о наше снаге, Мирише земии шар. Какб су мајске мисли ДраГе кад /е слобода сопствена ствар. Сме/е се јутро жуборои среке, радник и сељак, Студемт и ђак I бескррјма река ва славље креке; заставе парају sрак. Ви тпто питате ко је са Титом Узалуд крОЈите број. Дођите даиа& са својом сви Том да бројите наш строј. Очи ће рећи силније од речи ко кога воли, ко је са ким; данас је свако од себе већи ш хрли Титу Мислима свим. ТЈроћи ће с иама дефиле плана, утире комуии пут. ПусТиће сунце за свечаност даиа славблук златно —жуг. С вечери цветају салве у висиии, бљешти слободе сјај. Испали, друже, иегде у Киви Још једаи рафал за Први мај.

Чедотир СТАНКОВИЋ

Прилози за »Алманах« студената Београдског универзитета

Бошко Карановић

Девојка са пушком

Распоред конкурсних иступа и приредаба културно-уметничких друштава на Мајском фестивалу

ЧЕТВРТАК 5 маја: Свечана приредба поводом отвараља Мајског фестивала Народне омладине Београдског универзитета. У програму учествују: Хор и фолклорна група културно-уметничког друштва „Бранко Крсмановић”, солисти Музичке академије, оркестар Културно-уметничког друштва Теничке велике школе и рецитатори. Почетак у 19 часова Коларчев народни универзитет. ПЕТАК 6 маја: Пре подне. Конкурсни иступи фолклорних група културно-у-метничких друштава следећих факултета: Техничке велике шко Ле, Правног, Економског. Природно-математичког и Филозофског факултета. Почетак у 9 часова. После подне. Конкурсни иступи хорова следећих факултета: Пољопривредно-шумарског, Природно-математичког, Филозофског, Економског и Више педагошке школе. Почетак у 16 часова. КОНЦЕРТ СОЛИСТА студената Музичке академије. Почетак у 20 часова. Конкурсни иступи и концерат одржаће се у сали Коларчевог народног универзитета. СУБОТА 7 МАЈА : Iре подне ! Конкурсни иступи фолклорних група културно-у-метничких друштава следећих факултета; Државног института за фискултуру, Медицинске велике школе, Ветеринарског и Пољопривредно-шумарског факултеТа и Више педагошке шкоЛе. Почетак у 9 часова на КоларчевоМ народном универзитету. После подне: Конкурсни испити хорова културно - умеТничких друштава следећих факултета; Правног, Ветеринарског, Техничке велике школе и Медициаске велике школе. Почетак у 16 часова на Коларчевом анродном универзитету. Литерарно вече на Празном факултету амфитеаТар бр. 5 ГХочетак у 20 часова. Фестивалска приредба на Коларчевом универзитету, почетак у 20 часова. Програм испуњавају: Културво-уметничко друтнтво „Вранко Крсмановић”, солисти Музичке академије, и рецитатори Академије позоришне уметности. НЕДЕЉА 8 мај: Пре подне : Конкурсни испити солиста студената Следећих ФакултСта: Медицинске велике школе, Филозофског, Природноматематског и Правног факултета. Почетак у 9 часова у сали Коларчевог народног универзитета. Смотра радова студената чланова научпих група. Почетак у 10 часова на Правном факултету амфитеаТар бр. 5. После подае: Конкурсни Истуц солиста Студената следећих факултеТа: Техничке велике школе, Пол>опривредно-шумарског и Ветеринарског факултета. Почетак у 16 часова. СаЛа Коларчевог народног универзитета. Конкурсни истугги рецитатора културно-уметничких друштава

следећих факултета: Техничке велике школе, Медицинске велике школе, Природно-»математичког и Правног факултета. Почетак у 16 часова на Правноч факултету амфитеатар бр. 5. Литерарно вече. Почетак у 30 часова на Правном факултету, амфитеатар бр. 5. Симфонцски концерат оркестр* Музичке академије. — ПочетаК у 20 часова сала КоларчевоГ народног универзитета. ПОНЕДЕЉАК 9 маја: Конкурсни иступи рецитатора следећкх факултета; Ветеринарског, Филозофског и Пољопривредно-шумарског. Почетак у 9 часова сала Коларчевог народног универзитета. После подне : Конкурсни иступи рецитатора : следећих факултета: Економског, Природно-математичког, Академите позоришне уметности и Академског позоришта. Почетак у 16 часоза сала Коларчевог народног универзитета. Фестивалска приредба. Програм испушавају културно-уметничка друштпа следећих факул* тета: Техничке велике школе, Економског и Правног факултета Почетак у 20 часова сала Коларчевог народног универзитета. Фестивалска приредба програм испуњавају солисти Музичке академије, рецитатори Академије позоришне уметности и чланови Академског позоришта са командом „Женидба” од Гогоља. Почетак у 20 часова у Југославенском драмском позоришту. УТОРАК 10 маја; После подне: Фестивалска прМредба: културно-уметничких дру штава следећих факултета ! Медицинске велике школе, Филозофског и Природно-математичког факултета. Почетак у 18 часова сала Коларчевог универзитета. Фестивалска приредба културно-уметничких друштава следећих факултеТа; Пољотгривредношумарског, Ветеринарског, Др, жавног института за фискулту|( РУ и Више педагошке школе. Поу 20 часова сала Колар!-*■ чевог народног универзктета. I СРЕДА -11 маlа; Пре подне: Предаја награда ДИплома и похвала најбољих лруштава и појединцима. Почетак у 10 часова сала Коларчевог народног универзитета. После подне: Завршна свечана приредба победника на Мајском фестивалу Народне омлаладине Београдског универзитета. Почетак у 20 часова сала Коларчевог народног универзитета. Конкурсни исгшти су јавни м приступ на њих слободан је свима без улазница. Улазнице ће св продавати само за фестивалбке приредбе и концерте. Скреће се пажња управама културно-уметничких друштава иосталим учесницама да се тачно придржавају горњег распореда и да тачно у одређено време дођу т конкурсне иступе пред жири. ФЕСТИВАЛСКИ ОДБОР НАРОДНЕ ОМЛАДИНЖ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

Веоград, 1 мЈ 1949 године

Нарлдни сисрдеши

3