Студент

МАЈСКИ ФЕСТИВАЛ ВЕЛИКА СМОТРА КУЛТУРНИХ И НАУЧНИХ СНАГА УНИВЕРЗИТЕТА

Овогодишњи наш фестивал је пова смотра ове врсте и оваквог обима на нашем Универзитету . Он је пооузрокован и oMoivheu корјенитим револуционарним преображајем наше домовине, koju је ослободио и покренуо на невиђене подвиге наше радне људе. Не моње корјенита и не моње значајна револуција одиграва се и у свијести наших људи, револуција из које масовно израста mun новог човека, бооца за социјализам, за богатији, са држајнији, срећнији и културнији живот.

ПРИПР EMЕ ЗА ФЕСТИВАЛ ОТКРИЛЕ СУ ВЕЛИКЕ МОГУЋНОСТИ НАШИХ ДРУШТАВА

У четвртак, 5 ов. тесеца, ва Колар • чевои увиверзитету, у прасуству uap • тшскшх в друтих јаввих радиика свк• чашо је отворев Фестивал народне о• младиве БеоградскОг универцитета. Огварајући свечави део Фестивала друг Ашдршја Крешић, члав бироа универзитетског комитета Народве омладине, шзмеђу осталот је рекао: „...Овогодишњи наш Фестивал je прва смогра ове врсте и оваквог обима на нашем Универзитету. Он је проузрокован и омогућен корјенитим револуционарним преображајем наше домовине, који је ослободио и покренуо на невиђене подвиге наше радне људе. Не мање корјенита и не мање значајна револуција одиграва се и у свијести наших људи, револуција из које масовно израста тип новог човека, борца За социјализам, за богатији, садржајнији, срећнији и културнији живот, Културна разонода и активно учешће у умјетничком стварању све више постају свакидашња потреба трудбеника наше земље. Партија која инспирише и усмјерава овај револуционарни процес, поклања му зато најозбиљнију пажњу. Многобројни фестивали и културне смотре, поред свега осталог, практични су резултати дјелатности наше Партије на том пољу. На њима се показује какво се неисцрпно културно благо крије у нашем народу, колике су његове стваралачке способности и вриједности нашег културног наслијеђа. Овакве многобројне и масовне културно-умјетничке манифестације показују неизмјерне могућности наших народа, помажу народу да потпуније оцијени своје снаге и своје вриједности, величину своје улоге коју је играо у историји и коју игра данас. Стога, баш данас, овакве манифестације имају и посебан значај. Поборници националистичких оевизија марксизма на пракси хоће по сваку цијену да избришу из историје један од најславнијих подвига борбе за социјализам нашу револуцију. С тога се одричу и културне тековине наше револуције, прекида се на пракси културна сарадња са народима Југославије, забрањују се наши филмови, изложбе, преводи и слично. Људи који хоhe да туторишу у међународном радничком покрету, својатају себи приоритет у научним и културним достигнућима човечанства, желе да монополишу за себе марксизам-лењинизам, да га претворе у своју експортну робу, која се добија само уз њихов пристанак и употребљава само по њиховом шаблонизираном рецепту. Борба против ове опасности у међународном радничком покрету, коју води наша Партија покренула је трудбенике наше земље у још веће подвиге за социјализам, па према томе и за социјалистичку културу. Баш зато што се овој опасности супротставила наша Партија и наша земља, баш зато се напада, прећуткује, сакрива и одриче наша револуција, наша историја, наша наука, култура и умјетност. С тога је данас особито важно претставити у што пунијем свјетлу нашу културну историју, умјетничко стваралаштво наших народа, оживљавати све позитивно у нашем културном наслијеђу, чувати, гајити и развијати наше народно културно благо. Отуда баш данас све јаче расте активно учешће наших трудбеника и у културно-умјетничком животу и стварању. Наш Универзитет који је толико пута био и посебно изложен најпрљавијим клеветама и СССР-а и земаља народне демократије излази данас с новим резултатима на свој

Фестивал свјетла имена као што су велике и свјетле његове револуционарне традицје, које се не дају упрљати никаквим клеветама. На овом фестивалу учествује девет факултетских културно-умјетничких друштава, једна културноумјетничка секција школе, универзитетско културно-умјетничко ДРУштво „Бранко Крсмановић", ctj’’денти Музичке академије, Академије ликовне уметности, позоришне академије са преко 3.000 учесника. У припремама за Фестивал факултетска друштва дала су 52 приредбе по факултетима, у предузећима, фронтовским организацијама, радним бригадама, радним задругама и другде. Друштво „Бранко Крсмановић“ дало је са својим секцијама 57 приредби на Универзитету, у Београду и на разним гостовањима. Пред фестивалске приредбе омасовиле су и организационо учврстиле наша друштва. Више је развијено интересовање међу студентима за културно-умјетнички рад. Кроз предавања и практичан рад изграђиван је правилан умјетнички критеријум код студената. Припреме за Фестивал откриле су велике могућности наших друштава које у будућем раду треба потпуно искористити. Наша културно-умјетничка друштва треба још омасовити, радом учврстити и основати нова, гдје год је то могуће. Треба окупити све студенте који имају воље и смисла да пјевају, свирају, глуме, пишу, сликају и пружити им могућности да се у друштву уз стручно руководство баве својом граном умјетности. У појединим секцијама организирати специјалне кружоке за све оне који желе да науче свирати, глумити, рецитовати, сликати, вајати и сл. Кроз рад друштава треба изграђивати правилан умјетнички критеријум код нашег студента. У виду предавања и сл. уЈхознавати их са основним принципима социјалистичког реализма, са историјом наше и свјетске културе и умјетности и ослободити их застарјелих погледа на културу и умјетност. Дјелатност друштава треба проширити на нове гране умјетности које су до сада биле слабо или никако заступљене у репертоарима друштава. На тај начин моћи ћемо спремати идејно и квалитетно боље програме и давати онакве приредбе какзе гледаоци с правом очекују од академске омладине. У том смислу heмо искористити искуство нашег првог Фестивала и допринјети потпунијем задовољењу потреба нашпх студената за културно-умјетничким радом и разонодом. И на тај начин ми ћемо допринјети у изграђивању лика новог свестрано образованог, културног, социјалистичког стручњака. Нас инспирише жеља за побједом социјализма, за побједом наше истините и праведне ствари, води нас мудра рука наше Партије на челу са Титом и ми без сумње у успехе можемо приступити и приступамо свом снагом остварењу овога задатка.

Са Мајског фестивала: zop н фолклор „Бранка Крсмановића” к солкста Музинке академије

О научно-истраживачком раду студената Београдског универзитета из реферата др Душана Недељновића

Јуче }е на Правном факултету у оквпру Мајског фестивала, отворен све • чанп састапак иаучинх труна Беотрацскот универнитета и великих школа. Отва• pa)yhn свечапост, друг Бранко ПавиИевиН, аоздравио је аретставпике школских пласти, претставнике Загребачкот универзитета и сара/евскнх факултета, ваучве ii културне радвике БеОграда и велик број присутних студената. Он ]е даље ва• гласио да је смотра ааучиих група прва свечавост пве врсте на нашем Универдитету и великим школама. Она претставља израз гежњи и нанора које улажу наши студенти, уз свакодпевпу noMoh наших наставника, у изучаваљу ваука, у усвајању марксистичко-лењинистичке научне методолпгије, у што бољем улажењу у технику и методику самосталнот истраживачког рада. Чињеница, да је за Мајски фестивал нријављено блнзу три стотине радова, ко/и у аридичној мери имају ррта истраживаЧког рада, гОвори нам да студенти масовно прилазе овоме послу. Ова свечаност са друге стране јесте резултат бриге коју nocnehyie наша Партија и наша Влада узднзању младих научних кадрова, који he зпати и умети, сугрч кад заврше своје студије, подизатн иашу науку и технику на ниши ниво, иа ииво који оДЈОвара друштвеио-екОномском развитку наше соци/алистичке отаџбине.

У социјалистичком преображају наше земље и рад нашег Универзитета доживљује коренит счој социјалистички преокрет, Такав се преокрет обавља у нашој школи и на линији изградње научно-истраживачких кадрова. Нестаје оног старог монополизма, са којим је већина професора у капиталистичкој Југославији љубоморно чувала своју науку само за себе и за ретке своје непоте. Уместо њега развија се масовна производња научно-истраживачких кадрова који су неопходни новој Југославији која гради социјализам. Јер, дјруг Тито је рекао да је огромна улога науке у социјалистичкој изградњи наше земље, а за такву улогу су нужни бројни и високо уздигнути научни кадрови. Зато су извесни факултети, као што су Филозофски и Природно-математички, предвидели обавезно огледање сваког свог студента у научно-истраживачком послу путем израде дипломског рада у којем ће окушати своје стручно знање и своје научне способности у решавању једног од скромних, почетничких истраживачких задатака. Социјализам уопште, уздижући масе, не само открива најдаровитије који иначе ни сами за себе не би знали, већ ствара свуда, ча и на научном пољу, масе оних чији је позив откривање, изналажење, стварање. Јер, социјализам, ради убрзања своје изградње, рачуна и на огромна блага која леже наслућена, а још неоткривена у утроби нашега тла, рачуна и на огромну ону енергију која, још неукроћена, ваља стење у рекама нашим, рачуна и на огромне могућности културнога развоја наших народа; али наслућена блага треба открити, дивљу енергију турбинама укротити, огромне културне могућности наших народа претворити у стварност генијалних научних истраживача, теоретичара и техничких практичара. То је она објективна потреба нашега друштва које гради социјцлизам, која се код студената претворила у нов пламени интерес за научне истраживачке и техничке проналазачке послове, а из овога интереса никле су на свима нашим факултетима научне групе студената. Студентска организација народне омладине користећи искуство студентских научних кружока у СССР-у, прва је покренула питање оснивања при свима катедрама групе студената, који имају наклоности за научни рад, који би се под руководством професора упућивали и вежбали у научном истраживачком и проналазачком раду. Студентске научне групе су у социјалистичком преображају нашега Универзитета никле на истој оној линији на којој у социјалистичком преображају наших фабрика и села ничу ударници, хероји рада, новатори и рационализатори. Разумљиво је да су студентске научне групе на извесним факул-

тетима наишле на монополистички бтпор извесних професора. Док не Стекну пуно стручно образовање, до цирали су ови професори, не могу cje студенти уопште бавити никаквим, ни најмањим истраживачким задатком. На другим факултетима су овим софизмом и предрасудом оптерећени извесни професори, који су иначе врло савесни наставници и немају услова да буду монополисти науке, а ипак, правећи некакву метзфизичку провалију између стручге и научне изгралње, остају упорни скептици према могућностима извесних вреднијих и даровитијих студената да се корисно вежбају у решавању извесних мањих истра■Живачких научних задатака пре неvo што положе свој стручни, дипломски испит. Сукобљавајући се како са оним старим монополизмом, тако и са овом старом скепсом, студентске научне групе се нису свула снашле и нису знале довољно користити помоћ и ауторитет оних бротних професора, код којих су наишле на пуну подршку. На отпор монополизма и скепсе неке су одговориле тиме што су се 'засекташиле, у се затвориле, убрзо осушиле и ишчезле, неке се обесхрабриле и растуриле. Али нису били монополисти и скептици једина сметња коју је имао да савлада нови фронт научних група у борби за масовну и брзу, социјалистичку изградњу научних истраживачких и техничких проналазачкик кадрова на нашем Универзитету. Ту је била и произвољност избора чланова научне групе кбја је и, при најсвесрднијој помоћи професора и катедре, уносила несклад у рад извесних група, слабила рад, па чак извесне групе и растурала. Јер на извесним факултетима је било довољно да неки студент изјави жељу, па да у научну групу и уђе; на другим су улазили само демонстратори четврте године итд. Искуство је, међутим, потврдило да се научне групе успешно развијале и плодно деловале само тамо где су у њих одабирани они студенти који су се истицали својом вредноћом и својим радом у семинарима, лабораторијама и институтима. Међутим, чак и кад је студентска научна група била правилно одабрана, остајала је једна важна тешкоћа коју је требало отклонити, а то је тешкоћа избора истински научне теме за чију обраду ће студенту снаге израсти док је буде, уз помоћ професора, обрађивао. Професорима који сами много радб на својој науци и у току су њеног данашњег развоја било је лако ово питање решити и наћи један цетаљ на којем студент, уз његову помоћ, може успешно окушати своје снаге, док су они, који су претежно универзитетски, високо стручни педагози своје науке, остајали немоћни пред овим питањем и давали теме унапред осуђене на неуспех, неуспех

који обесхрабрује и растура студенте. А дешавало се да и професори, који сами обилато раде на својој науци, не снађу се, већ, по инерцији, поделе или теме које захтевају стручни, семинарски реферат или теме које захтевају прави докторски рад. А дешавало им се да поделе и такве теме (на пр.; „Филозофски докази дијалектичког материјализма”), који су тако широки неспоразуми, да им студент или не може ни приступити или, ако им приступи, у њима се изгуби. Искуство је показало да студенти успешно постижу конкретне научне истраживачке задатке који се односе на извесне једноставније детаље чије испитивање се постављз пред савремену науку. Искуство је показало да студенти најлакше постижу оне истраживачке задатке који се постављају на пољу онога научног проблема којег решава сам професор или сама катедра која руководи научном групом. Но и кад се реши тешко питање избора научног истраживачког задатка, све тешкоће нису отклоњене. Има једна о коју се спотичу многе групе, а то је уверење извесних студената да они могу „самостално” да обрађују добијену тему, уверење које повлачи неуредно долажење на недељне или петнаестодневне консултације које држи професор руководилац групе, а ово неуредно долажење деморалише групу. Можда би се нашао погдекоји студент који би заиста и могао „самостално” да реши какав мањи истраживачки задатак, али и његовом раду, нарочито кад је он из нижих година студија, добродошло је много знање, као и познавање методских поступака у које he га руководилац лако упутити, а које he он често дуго, или гдешто и сасвим узалупно тражити у компендијима, речницима и цругој литератури. Уместо овог индивидуалистичког, малограђанског црвића „самосталности пошто по то”, у извесним нашим научним групама се правилно развија смисао и умешност колективног научног истраживачког рада у заједничком, групном обрађивању једне по материјалу шире теме. Но, разуме се да би било неправилно васпитавати младе људе да искључиво колективно решавају научне задатке, јер би тад губили врло важну личну сналажљивост и самопоуздање. Колективан и индивидуалан рад треба да се у научној групи међусобно смењује, но увек да се ослони на чврсто и поуздано руководство професора или катедре. Без дисциплкнованог рада, без утврђеног индивидуалног плана о чијем извршењу, открићима и тешкоћама ће студент реферисати на свакој консултацији своје групе, без озбиљног присуствовања свакој консултацији научне групе нема групе. Отклањање трулог академског либерализма и нама туђег индивидуализма „самосталности пошто пото”, а успостављање радне дисциплине, социјалистичке самодисциплине, јесте још једна победа коју су већ однели над заостацима из прошлости многе научне групе нашег Универзитета и наших великих школа. То је оно искуство које су у борби са монополизмом науке, скептицизмом и другим буржоаским заостацима, стекле наше најбоље студентске научне групе, којих има на свима нашим факултетима. То је ■ оно борбено искуство у којем су из- • расле такве студентске научне групе као што је група проф. Бранка Шљивића на Медицинском факултету, или паразитолошка група проф. Чеде Симића на Ветеринар-

ском факултету, или геолошка група проф. Косте Петковића на Природно-математичком факултету, или електро-механичка група доцента Ранојевића на Електро-механичком факултету, или фармакогнозиска група проф. Воје Ристића на Фармацеутском факултету и толике друге научне групе на осталим факултетима. Ове и овакве научне групе су већ на извесним факултетима, на Пољопривредно-шумарском, Природно-ма тематичком и др., објавиле запажене зборнике својих научних радова. Ове и овакве научие групе учествују и у петомајској смотри, у Фестивалу Београдског универзитета показујући собом још једну нову социјалистичку црту и још једно ново, моћно оружје изградње социјалистичког живота и рада у нашој земљи. Пошто је даље, у свом реферату, навео неколико примера рада научних група који сво}им квалитетом убедљиво говоре о научиим постигнућима младог научно-истраживачког кадра на нашем Универзитету, Др. Душан Недељковић је на крају рекао: „Смотра ових и оваквих иаучних радова, који су дело студентских научних група, даће нов иолет младим слушаоцима Београдског .Универзитета и великих школа и биће права награда њиховим ирофесорима који не жале труда да на њих пренесу своја знања, своју методу и своју истрахгивачку умешност Ова смотра научних радова биће нов утук преосталим, тврдоглавим монополистима науке и скептииима, и нов извор одушевљења за нова прегнућа студената научних група и њихових руководилаца. Оиа he бити и смотра стеченог искуства моћне полуге даљег развота наших научних група, нових жаришта изградње научних кадрова и иаучна рада на Универзитету и великим школама.”

Откривена је спомен плоча Жарку Мариновићу

У оквиду првомајске прославе па Мсдицинској великој школп откривена је спомен плоча Жарку Мариновићу, студепту права, палом у борби за аутопомију Универзитета. Жарко Мариповић убијен Је од страпе једног noлициског агента за време 25тодневног штрајка београдских студената 1936 год, за слободу науке и аутономију Универзитета. Откривању спомен плоче присуствовали су: ректор Медицинске велике школе академик К. Шаховић, декан Медицинског факултета проф. В. Шљивић и остали професори, чланови Комитета Народне омладине Велике медицинске школе, хор културно-уметничког друштва „Мчка Митровић” и студенти. У име професора говорио је професор Боровић. Затим је узео реч друг Душан Ђурић-Зинаја, секретар партиског комитета Медицинске велике школе. Спомен плочу открио је друг Ђурић-Зинаја са речима: „Нека °вај спомен на друга Жарка Мариновића служи као потстицај за наше даље напоре и као путоказ у изградњи наше социјалистичке Југославије.”

тШ Bpig ОРГАН НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА ГОДИНА XI БРОЈ 13 БЕОГРАД, 8 МАЈ Г949 ГОДИНЕ ЦЕНА 3 ДИН.