Студент

НАША СОЦИЈАЛИСТИЧКА И3ГРАДЊА ЗАХТЕВА ПРАВОВРЕМЕНО ЗАВРШАВАЊЕ СТУДИЈА

„АПСОЛВЕНТСКИ ПРОБЛЕМ 11 НА УНИВЕРЗИТЕТУ

Од самога почетка рада нашег Универзитета после ослобођења, па до данас, проблем апсолвената ’e непрестано актуелан и захтева сталну и озбил>ну бригу како универзитетских власти, тако и организације Народне омладине Београдског универзитета. Овде се ради о читавој једној генерацији студената који су започели студије под условима старога режима и којима се данас, и поред губитка у рату протеклог времена, пружа могућност да доврше остатак својих студија на здравим научним основама под околностима новог друштвено-економског уређења у нашој земљи. Разумљиво је стога што се непосредно после ослобођења појавила тежња код масе апсолвената да што пре дођу у контакт са својим факултетима и да што пре заврше студије. Но разумљиво Је да су они у томе наилазили и на чисто објективне сметње. Многи су се после ослобођења у данима обнове земље, нашли на тешким и одговорним дужностима у нашој привреди којв нису могли напустити. Међутим, такве моменталне потребе нису могле довести у питање завршавање њихових студија Под таквим околностима наша народна власт је предузела мере да се учини све како би се тим друговима олакшало студирање па их је већина и ослобођена рада у привреди. На овом пољу чинила Је велике напоре и знатно помагала универзитетским властима организација Народне омладине Београдског универзитета, односно појединих факултета. Као прво, постављало се питање везе са појединим апсолвен тима, затим сређивање евиденције положених и заосталих испита, помагало им се при додељивању стипендија, домова и станова, органмзовани су информативни састанцм, одржаване консултације и вежбе од стране демонстратора. на којииа су апсолвенти прелазили потребно градиво, слати су им уџбеници и скрипта у унутрашњост итд. Као резултат тих настојања наша привреда је добила знатан број нових високо квалификованих стручњака. Од 1945/46 школске године до конца 1948 год. дипломирало је 204 технмчара, 171 медицинар, 117 агронома, 49 ветеринара, 85 економиста, 262 правника, 240 филозофа, 117 апсолвената Природно-математичког факултета и 75 фармацеута. Узевши у обзир да је већина апсолвената имала велики број заосталих испита и да их је такође приличан број био запослен као и да су морали савладати нове наставне програме уз недостатак уџбекика, taj се резултат може назвати угпелим. Али поред тога што је досада учињено доста у погледу помоћи апоолвентима и што су многи од њих дипломирали, постоје још увек неки озбиљни проблеми којима се мора обратити посебна пажња и који показују да he питање апсолвената бити још за извесно време озбиљна брига и школских власти, и организације Народне омладине на факултету. Код неких апсолвената нарочито се испољава тенденција одуговлачен»а студија, односно одуговлачења полагања заосталих испита и израде дипломског рада. Одуговлачење са полагањем заосталих исггита и дипломирања је појава која је карактеристична за велики број апоолвената Београдског универзитета и великих школа. Има много случа Јева да се поједини апсолвенти пошто су положили све или готово све заосталв испите и налазе се још само пред дипломским радом, запосле да би избегли планску расподелу кадрова и да би остали у Београду. Чињеница је да оваквим поступцима доприносе и поједини руководиоци неких наших државних или привредних установа који у оскудици кадрова понекад и врбују апсолвенте наносећи тако и индиректно неоцењиву штету самима себи лишавајући се могућности да уместо полуквалификованих студената за краће време добију добре инжењере, лекаре, агрономе итд. НиЈе искључено да се при оваквом врбовању и запослењу апсолвената ?а-ди понекад и о фамилиЈарности па и несавесним везама. Први кораци у испитивању таквих случајева похазали су да тога заиста има. Зато овакве махинације треба откривати, најстрожије их осудитии не допуштати да се укорењуЈу у нашој пракси јер Је то у супротности са правилном политиком изградње и расподеле стручних кадрова. На пример: апсолвент Грађевинског факултета Пајић Војислав запослио се пре завршетка студија у Савезлом пројектантском заводу Министарства грађевина и свира у Народном оркестру зато да би остао у Београду. На Технолошком факултету: Вуловић Вера, Павловић Бора, Влајић Јован, Гргић Стеван, Јузбашић Кајица и други, који су запослени у Београду на сличан начин отежу са завршетком студија. Фрапактан Је пример Тасевског Кире апоолвекта Пољопривредно-шуапфског факултета. Он Је апсолвент од септембра 1947 год. а има право полаже испитв сваког месеца а од Јува 1948 год. гголожио Je само један исгшт. Он треба да положи Још десет испита и стално же. Живи у Београду, незапослен Је, пр*ша стипендију. На Економском факултету на пример „студирају* 4 22 апсолвента који су положили све исттите, али одуговлаче са израдом дипломског рада, јер су се запослили у Веограду и у страху да после дипломирања не буду распорећени негде у унутрашњост. На Медицнкској великоЈ школи апсолвеити (њих 193) полажу врло споро, а неки као да немају намеру да дипломирају. Та појава незаммтересованости и |мпгговлачења са сту-

дија, нарк>чито је честа код апсолвената из унутрашњости. Ту се не ради толико о шпекулацијама, колико о несхватању аажчости завршетка студија. Сви ти студенти, односно апсолвенти учили су и полагали испите за време старога режима. Зато данас на њихово завршавање студиЈа не треба гледати само као на формалан акт добијања дипломе, него и као на нужну потребу да у периоду полагања заосталих испита и израде дипломског рада исправе оно што су раниЈе криво научили или науче оно што уопште нису учили. Из досада изложеног, види се да he организације Народне омладине на Универзитету морати да појачају своја настојања како би сузбиле и ликвидирале поменуте и све остале нездраве тежше. Пред организацијом Народне омладине претстоји као главни задатак анга-

жовање што већег броја апсолвената на спремању заосталих испита како би што пре приступили изради дипломских радова. На овом задатку организација Народке омладине треба да ступи у везу са синдикалном организацијом којима припадају запослени студенти, на који ће се начин моћи спровести потпуна контрола над учењем запослених студената. Организације Народне омладине по факултетима ако желе да постигну добар успех овој борби за копачно решење, да га тако назовемо, „апсолвентског проблема” на нашем Универзитету, морају дати строго политички карактер. По значи да на састанцима који се одржавају са апсолвентима треба редовно и упорно објашњавати колико су нашој растућој привреди поттребни високо квалификовани кадрови који треба да се укључе у со-

циЈалистичку изградњу наше земље. Организације Народне омладине морају проанализирати сваки поједини случај, приступити сваком апсолвенту и пружити му сву могућу помоћ. С друге стране, у овој ситуациЈи када паши народи дају све своје снаге у тешкој борби за преображај своје земље, и када Је свако избегавање извршеша задатака директна саботажа, треба пред студентским масама, на састанцима и путем очигледне агитације најоштрије осудити све оне коЈи намерно одуговлаче са дипломирањем и раскринкавати их као непријатеље изградње социјализмги Наш крајњи циљ мора бити да У што краћем року пошаљемо са наших факултета што већи број младих висококвалификованих стручњака у нашу социјалистичку привреду! Хаџиномировић Хасан

Грађевински факултет Већина апсолвената и дипломаца испуниће своју обавезу до краја 1949

Колектив апсолвената и дипломаца Грађевинског факултета озбиљно је прегао на извршење задатака стручног рада, јер велике потребе за грађевинским стручњацима у нашој земљи захтевају од њих потпуно и благовремено испуњење плана кадрова. Резултати досадашњег рада говоре да ће они у већини испунити своју обавезу и дипломирати до краЈа 1949 године. У току прошлог, и за протеклих три месеца овог семестра, дипломирало је 20 студената и то са просечном оценом 8,20. Већина од њих приликом израде и одбране дипломских радова показала Је стручну зрелост, познавање задатака наше грађевинске струке и привредних потреба ааше земље уопште. Од тих 20 дипломских радова, својом простудираношћу, економичношћу, и складом димензија, нарочито се истиче рад Бранка Кујунџића. Комисија и предметни наставник приликом образложења оцене рада нагласили су да он може служити као понос не само факултету, већ и читавој ТехничкоЈ великој школи. Данас има на Грађевинском факултету 89 апсолвената, од њих су 63 редовни, а 26 запослени. Највећи проблем у раду организације Народне омладине су ови запослени студенти. Заузети радом у предузећима, они нису у могућности да благовремено полажу испите, те тако нагомилавају заостале предмете и ометају планско полагање. Давањем стипендија њима би се помогло. Међутим, већина од њих није отишла у службу због материјалних разлога, већ због „добрих” могућности. РачунаЈући да радом у предузећу, уствари, пролазе кроз приправнички стаж, они желе да пре свега осигурају себи после студије „добро место” и „добар” положаЈ (звање млађег грађевинског инжењера). ОрганизациЈа и руководство треба да се овим проблемом озбиљније позабаве. * Према узетим обавезама и плану стручног руководства, до краја ове године 60•/• апсолвената ликвидира-

ће све испите и узети дипломске радове. Око полагања испита и припрема за дипломирање, било је много тешкоћа. Нарочито је био песређен план предмета по отсецима. Напоредо са предметима уже специјализације апсолвенти су полагали и остале предмете. Сарадњом са професорима и уз њихов цристанак, обимност тог градива нешто је смањена, а прелмети који се полажу, углавном, су систематизовани према отсецима. У даљем раду као проблем остаје регулисање стипендија преко лета. Апсолвенти Грађевинског факултета не иду на праксу јер готово кајвећи део вежби и пројеката треба да заврше баш у јуну и августу. Ако остану без стипендија оии he морати да се запосле што he, наравно, лоше утицати на њихово завршавање испита. Сарадњом са нашим просветним властима руководство овог актива треба што брже да регулише питање стипендија. Како су нашој земљи и њеној социјалистичкој изградњи потребни не само квантитативно, већ и високо квалификовани кадрови, то питање обраде дипломског рада треба да буде посебна брига како руководства Н, О., тако и сваког појединца. Дипломски рад је не само слика стручне спреме студента, него и форма његовог даљег стручног уздизања. Зато треба са пуно пажње приступити обрађивању литературе и колективним дискусијама. Искуства из рада колектива апсолвената и дипломаца Грађевинског факултета говоре најбоље у прилог оваквог гледања на дипломски рад. Под руководством професора Трајановића, дипломци овог факултета, пре него што приступе детаљној обради проблема, у дискусији са професорима рашчисте сва важнија принципијелна питања и осмотре најбоље системе решавања појединих проблема, прорачуна и начина градње, Ове дискусије треба још више проширити и њима обухватити и апсолвенте. Можда би томе могло посебно да користи усвајање предлога професора Трајановића, да сваки нови инжењер.после одбране свога дипломског рада, одржи краhe предавање студентима о начину његове израде, проблемима и тешкоћама на које је наилазио. У дискусији после оваквих реферата студенти би проширили своје стручно знање. Једна од најбољих форми рада за стручно усавршавање апсолвената су колективне вежбе, јер се путем дискусија и примедби наставника на тим вежбама отклонило често поиављање једних те истих грешака, а и само време би се екомомичније искористило за обухватање и разраду већег броја проблема. Приликом тражења изворног материјала и литературе треба користити помоћ асистената. Помоћ асистената треба тражити и приликом израде самог дипломског рада. Колектив апсолвената и дипломаца Грађевинског факултета већ је усвојио многе од ових форми стручног рада. Оне им добро користе, па he настојати да их и даље развијају.- Постигнути успеси, углавном, су резултат оваквог начина рада, зато треба очекивати да ће они у будуће бити и већи.

Нагло се поправљају резултати испита апсолвената медицине носиоца прелазне застаавице

На отвореном партиском састанку основне организације пете године и апсолвената медицине, који је одржан почетком овог семестра, на дневном реду је било учење. Овај састанак значио је прелом у односу апсолвената према учењу. То је резултат не само великог политичког и васпитног утицаја састанка, као и каснијих састанака Народне омладине, већ и резултат ефикасно организоване контроле учења и разноврсне помоћи апсолвентима. Поправљаше односа према учењу најбоље се манифестовало кроз проценат испуњења обавеза у појединим месецима. Јануарске обавезе испуњене су са 82 посто, фебруарске са свега 67 посто, а после отвореног партиског састанка мартовске обавезе испуњене су са 96 по сто. Положено је 114 испита. То је највећи броЈ положених испита током Једног месеца у овој школској години. Овај успех је још већи ако се узме у обзир стално опадање броја апсолвената услед дипломирања, (у септембру 1948 године било их Је 216, у априлу 1949 161) и чињеница да се полажу, углавном, тежи предмети, јер су се лакши полагали у току јесени и зиме. На задатку побољшања учења ангажовала се у целини партиска организациЈа апсолвената, а то је са малиЈкЈ мзузетком прихватило и читаво чланство Народне омладине. Први корак у овоме било је оформљење седам стручних група апсолвената, Jf>’ Је група Народне омладине превелика за ефикасну контролу учења. Стручне групе имају просечно 25 чланова; пет чланова сачињава руководство групе. Сваки члан руководства задужен је да прати стручни рад неколико чланова своје групе, пружа им помоћ у спремању испита, организуЈе позајмљивање уџбеника и скрипата. Он има тачну евиденцију шиховог рада, контролише испуњавање обавеза, настоји да спречи одустајање и др. Све ово, наравно, не искључује, већ олакшава контролу и деловање основне организације Народне омладине по питањима стручног рада. Групе одржавају састанке једанпут недељно, а стручни руко-

водилац члан секретаријата Народне омладине, одржава сваких петнаест дана заједнички састанак руководстава стручних група. Ипак ова добра организација контроле и помоћи апсолвентима у стручном раду не би сама по себи значила много без поЈачаног политичког и васпитног утицаЈа орг»низације Народне омладине кроз радне састанке основне организације, састанке стручних група и индивидуални контакт чланова Народне омладине. Да се стручном раду пришло на оваЈ начин почетком школске године обавезе би се свакако много боље испушавале. Од почетка године до краја марта седамнаест апсолвената ниЈе испунило обавезу о дипломирању; они су у закашњењу месец, два а неки и више месеци. Али, има другова који су уложили

највеће напоре, даноноћно учили и премашили своје реалне обавезе за дипломирање. Такви примери су: Душан Јаковљев, Живојин Брндушић, Милица Павићевић. Они су дипломирали у марту, а не према обавези у априлу. Сличних примера било је Јануара и фебруара месеца. У току јануара, фебруара и марта дипломирало Је укупно 30 апсолвената, не рачунајући војне студенте Оваквим радом, у заједници са петом годином, која са апсолвентима сачињава Један актив Народне омладине и спроводи сличне мере у организацији стручног рада, постижући све боље успехе, наш актив ће успети да одржи прелазну заставицу, коЈу му Је пре месец дана доделио Комитет Народне омладине Медицинске велике школе. Чедомир Ћоповић

Чланови научне групе Физиолошког института, Ружић и Деђијаби за време рада

ЗАДАЦИ ДАЉЕГ РАЗВИЈАЊА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ ПАТРИОТИЗМА

Током следећа два дана на свим нашим факултетима одржаће се, у оквиру смотре научних група, свечани састанци на којима he се читати најбољи радови. Рад Михаила Марковића, студента филозофије „Југословенски социјалистички патриотизам у светлости Петог конгреса КП Југославије”, чији одломак објављујемо, прочитан је на свечаном отварању * смотре Научних група.

У свом извештају на Конгресу друг Ђилас је конкретно оцртао пут даљег развоја новог југословенског социјали* стичког патриотизма. Он је рекао: „У подизању и развијању новог, ју* гословенског социјалистичког патриотизма морамо савлађивати и савладати озбиљне препреке. Те се препреке, прије свега, састоје у јаким, жилавим остацима српског, хрввтског, словена* чког итд. буржоаског национализма. Буржоаски национализам још увек даје отпор и у области привреде, и у области политике, и у области културе. Без одлучне принципијелне борбе против остатака буржоаског национализма нема и не може бити јачања и развијања југословенскОг социјалистичког патриотизма. С друге стране, било би штетно ако би се борба против остатака буржоаског национализма схватила хао стварање нвког „југОсловенства” које укида нацвоналне ocjehaje српског, хрватског, словеначког, македонског и црногоргког нар Ода n не води рачуиа о тим осјећајима. Нови југословенски патриотизам укључује у себи љубав према својој ужој домОвиии, копвретно се изражава кроз њу. Осиову нашег новог, социјалистичког Југословенског патриотизма мора претстављати рад на историји иаше Партије, ва историји нашег радничког покрета, на историји Народноослободилачког покрета. Без теоретског и историског освјетљавања ослободилачка борба радних маса Југославнје, нпје и не може бити потиуна ндеолошко полвзање Партије н народа. Зато ,е-дан од најозбнљиијих задатака иоје партнја у иародном перводу мора свакако да почне рјешавати јесте ор-

ганнзовање научног рада на теоретском и историском испитивању историје наше Партије, нашег радничког покрета и Народноослободилачке борбе. „Пред нама стоји у најужој вези с горе реченим и проблем историје народа Југославије, историје књпжевности и умјетности Југославије, историје наше друштвене мисли, укратко проблем марксистичког освјетљавања свих области живота наших народа у прошлости. У наредном периоду морамо се озбиљније латити и тог посла, који такође сачињава идејне основе учвршћења новог социјалистичког поретка, новог југословенског патриотизма”. • 1. БОРБА ПРОТИВ БУРЖОАСКОГ НАЦИОНАЛИЗМА Као први залатак иа раду у даљем развијању југословенског свцијалистичког патриотизма друг Ђилас је поставио одлучну и прпиципијслну борбу против остатака буржоаског национализма, српског, хрватског, словеначког итд. Буржоаски национализам је један од na јжилавијпх идеолошких остатака капитализма у главама људи. Догод живи његова класна база која га потхрањује, догод потучена и разбијеиа буржоаска реакција не ишчезне као класа, буржоаски национализам се непрестано рађа у овом или оном облику. Пред Партију која жели да васпита парод у духу интернационализма, у ду* ху социјалистичког патриотизма, поставља се залатак да стално води борбу с њим, да ra истисне из сваке бусије нза које се сакрио. Комунистичка партија Југославнје

волила је све вријеме од свог Оздрављења 1937 годинв непомирљиву борбу против свих облика националшовинизма. Карактеристичаи је. случај са издајииком Хебрангом којда је био секретар КП Хрватске после свог повратка из логора где је ступио у службу непријатеља, ЦК КПЈ је брзо открио код њега неправилан шовинистички став према Србима у Хрватској и скинуо га с руководства и преместио ra из Хрватскгк Друг Тито наводи овај случај за пример како је ЦК КПЈ „будно пазио на спровођење линије Партије, помагао партиским организацијама да исправљају своје грешке, стрпљиво убјеђивао оне другове који су скренули са линије Партије, али и енергично уклањао са положаја оне људе који су свјесно пскривљавали линију КПЈ или су били уопће штетни на раду”. Други пример је из борбе за уништење отпора реакције после ослобођсња. У периоду непосрено после ослобођења, док су на бази споразума Тито—Шубашиђ у влади ДФЈ још седели претставници буржоазпје Шубашиђ, Грол и осталн, Партија је имала да води оштру борбу с буржоаским национализмом реакције у свим југословенским земљама. „Буржоаски шовннизам и хегемопистичке тенденције реакције у Србији испољавалп су се час у отвореној, час у прикривеној борбп Грола и остале „опозиције” против федержгивног уређења државе, у одбрани „теорије” о троименом народу и у порицању иационалних права Македонаца и Црногораца, док је реакција у Хрватској, Словепији и Максдоинји покушавала да поткопа темсље парпдне власти шовинистичкнм сепаратизмом”. Борба коју је Партија тада водила инје бнла само идеолошка, усмерена на демаскирање реакцнје, иа разголићавање пред народом њених тсжњи за рестаурацијом старог поретка у Југославијн. Испољавање националне мржње, угрожавање федеративног уређе-

ђења Југославије уОпште радње уперене против националне равноправности биле су законом забрањене и кажњиве. Линија даље борбе против свих остатака буржоаског националзма наставак је према томе досадашње политике Партије по том питању. Данас националистичке појаве у области политике и културе иису честе. Где се оне појаве Партија оштро удари по њима. Један свеж лример имамо у „Борби” од 17 априла ове године где су оштро искритиковани некп шовинистички чланци штампани у „Осјечком зборнику” бр. 2 и 3 од 1948 године. У привреди се данас национализам у главном јавља у форми привредног партикуларизма појединих републичких привредних руководилаца. Овом привредном партикуларизму стоји у основи капиталистичко схватање „држи и брани своје и не обадири се на целину осим ако можеш од ње нешто извући”, Друг Кидрич је у чланку „О неким принципијелним питањима наше привреде” овако објаснио класне и политичке корене партикуларизма у привредв: „Другови, у републикама који наседају привредном партикуларизму, често објективно изражавају буржоаски нациоиализам и шовинизам, који из класних разлога и у суштини експлоататорских интереса потстиче национална реакција, заинтересована на разбпјању јединства радног народа нове Југославије, јединственост југословенске привреде, братство и јединство југословенских варода”. Друг Ђилас, постављајуђи као еталаи задатак борбу против остатака буржоаског национализма, истовремено указује на то да се та борба не сме схватити као стварање неког „југословеиства” које укида националне ocehaje појединих народа и не води рачуиа о њима. Социјалистички патриотизвм Ј нашој земљи је специфично југословенски то значи да је то патриотизвм у односу на заједничку југословеиску отаџбину, звједничку социјалистичку југословенску државу, братсиу породицу њсних пет нација. Тако схваћено ново социјалистичко југословенство ве носи собом вацнонални ннхнлизам пегирање посебних нација в посебнвх пационалиих осећања као што је то бво случај са старим, лажним буржоа-

ским југословенством, чија je to битна карактеристика била, којом je трвбж* ло да се сакрије национално утетава* в>е. Између југословенског патриотнума и љубави према својој ужој — српској, хрватској, македонској итд., домовин* влада днјалвктички однос Јединства општег и посебног. Сваки Црногорац и Словенац не може данас истински волети свој народ своју ужу отац> бину, ако нв воли и општу југословенску домовину која обезбеђује неза* висност и равноправност сваког појв диног народа и омогућава пун размж) његових стваралачких свага и његов националне културе. С друге страл нови југословенски социјалистички п' триотизам баш зато што се корени. разликује од буржоаског југословенства, што му у основи не стоји тснденција увифицирања народа уади што лакшег националног угњетавања, јед> ном речи зато што је то социјалистички патриотизам у једној многонационалној земљи, не само да не искљу чујв љубав према својој ужој домови ни, већ се без ње не може ни замислати управо „он ce кро» њу конкретно изражава”. Из основ« би било неправилно сматрати да баш на основу теорије марксизмв-лењинизма треба већ данае да дође до стапања нација, до ликвидације националних разлика и да на осиову тога нема места никаквом српском, хрватском, македонском и црногорском националном осеђању. Друг Стаљин је сличиа схватања која су се била појавила у Совјетском савезу окарактерисао на ХП Конгресу СКП(б) као скретања ка великоруском шовинизму. ~Суштина скретања великоруском шовинизму састоји се у тежњи да се заобиђу националне разлнке језика, културе, живота, у тежњи да се припреми ликвидација националних република и области: у тежњи да се поткопа приицип националне равноправности и да се дискредитује полвтика Партије по питању национализације апжрата, националнзације штампе, школе и мталих друштвеиих и државнцх организација”. „Застрањивачи овога типж полазе прн томв од схватања да je пошто кад социјализам победи вације треба да ее стопе уједно, а њиховв нациоиални језнцк да се стопе у један заједнвчки језик дошло време да се лвквидврају иационалне разлике в да се напусти

2

Uaftopuu cuctftHUc

Београд, 8 мај 1949 годнне