Студент
политика помагања развитка националне културе раније угњетаваних народа”. И дал>е: „Нема сумње да је ово скрстање у националном питању, које се уз то прикрнва маском интернаупоналнзма it Лењиновим именом, најрафиниранији и з*то најопаснији облик великорускот национализма”. Питање ишчезавања нацнја и националних разлнка и њиховог стапања у јединствено комунистичко друштво разрадпли су Лењнн и нарочито Стаљин. Лењин је учио да he се „вационалне и државне разлпке између ■арода в земаља... одржавати још веома, аеока дуго чак посже остварења днктатуре пролетаријата у светскон Разнеру ” Стаљин је то питање овако даље развио: „Треба омогућитн нациоаалвим културама да се развпју и проОветају, да нспоље све своје потенцикако би се створили условн за њнхово стапање у једну заједннчку културу са једним заједничким језиком. Процват култура националних по обли*У * социјалистичких по садржини у уеловима диктатуре пролетаријата у једној зеиљи, ради њвховог стапања у једну социјалистичку (и по облику u по еадржини) културу са једним заједничким језиком када пролетаријат победи у целом свету и социјализам уђе У свакодневнн живот у томе се баш и састоји дијалектичност лењинистичког постављања питања о напионалној ■У ЛТ УРИ. Пз учења Лењпна и Стаљпна према томе јасио произлази да је питање стапање југословенских нација питање будућности и да се данас о посебпим иационалним оееКањпма мора воднти рачуна не само зато гпто она реално постоје у народним масама, већ и зато што она захваљујуКи братству и јединству наших народа ннсу ни у каквој противречности, већ у иуној сагласиости с новим југословенскнм патриотнзиои, тако да је једно од другог данас ■еодвојиво. 2. РАД НА ИСТОРИЈИ НАШЕ ПАРТИЈЕ, ПА ИСТОРИЈИ НАШЕГ РАДНИЧКОГ ПОКРЕТА НА ИСТО. РИЈИ НАРОДНООСЛОПОДИЛАЧКЕ борбе и иа ЦЕЛОКУПНОЈ ИСТОРИЈИ НАШИХ иарода Већ из свега оног што је напред изложено о националпим и револуционарним традицијама наших народа виДи се јасно огроман њихов значај за
даљп развој нашег социјалистичког патриотизма. Те традиције чине осноау оног здравог нацноналног поноса који није туђ пролетаријату како је то говорно Лењин пи у условнма владавине капитализма, а који после доласка радничке класе на власт постаје битни елемеиат социјалнстичког патриотизма и моћна покретачка снага за изградњу сопијализма. Негирати, фалсификовати, умањпвати ма на који начин велика п херојска дела једног народа, једне партије у прошлости игнорнсати допринос једног народа у ризницу опште културе човечаиства, значп уопште срозаватн се у шовинизаи, а у периоду када тај народ има да изврши један прогресивни историски задатак конкретно кад је реч о нашој земљи да изградп соцнјалпзам то значи проко тога истунати још демобилизаторски, назадио, контрареволуционарно. И обратно, нравилно марксистичкн лењинистички тј. без moвиннстичких преувслнчаиања осветлити све подпиге и постигнућа једног народа, значи развнти у њему још јачи нациомални понос, још Јачу љубав према својој земљи, свом народу, својој партији, значи развити у и,сму веру у своје сопствене стваралачке снагс, коЈима је у нрошлости остварио таква деBđ, значи једном речи: моћнога наоружати за борбу. На Конгресу је констатовано да се досад код нас мало радило на осветљавању нашнх револуционарних традиција, пре свега на изучавању исгорије наше Партије и нсторије нашсг радничког покЈ>ета. Исторпју Партије било је досад могућс упознаватн једино из матернјала V Земаљске конферснције КПЈ а и Чо дслимнчно, фрагментарно. Исто тако ни исторпја Народноослободилачкор рата која је непрегушни извор за васпитање смслог, борбсног, слободољубивог ду:;а у пашим људима п развијање у њнма ватрене љубави према својој социјалистнчкој домовипи, ннје ни пздалека разрађено. Друг генерал-лајтнант Иван КреачиК рекао је у дискусији: „Ми немамо напигаиих дјела готово ни о једном народном хероју, ми нсмамо нзписаних студија и књига о стотинама славних битака и операпија нашег ослободилачког рата, немамо дјела о бесмртним примјернма масовнот херонзиа. немзмо ии пјегама ни компо-
Зиција о нашој славној Армији и ју* начкој епопеји ослободилачкј борби нашнх народа. Пред нашнм партиским органнзапкјама у армији, претстоји велики и одбиљан задатак, да приступе организапији систематског проучавања искустава ослободилачке борбе, борбенпх искустава Армије, да и на њнма васпитава наше народе и будуће нараштаје.” Пети конгрес није само поставио задатак „организовања научног рада на теоретском и историском испитивању нсторије наше Партије, нашег радничког покрета н Народноослободилачке борбе”, Пети конгрес је и сам истовремеио решно бнтна принципијелна питања историје наше Партије, радничког покрета и ПОБ, како кроз извештаје и реферате, тако н кроз дискусију. На тај начнн Конгрес је поставио основу за остварење овог задатка. У иајужој везн с овнм је и nocao на „маркснстичком осветљавању жнвота нашег народа у прошлости.”. Овај посао исто тако сачињава идејно основе учвршКења новог социјалистичког поретка, новог југословенског патриотизма како каже друг Ђилас. У том правцу Партија је била почела да ради још пред рат. Како каже друг Ђилас у свом извештају Партија је у том периоду „први пут озбиљније и прввилно поставнла пред собом као практичан задатак, питање културног насљедства. Схватање Партије о везивању народно демократских покрета за културне тековине прошлости, о насла»ању на тековине, о новом критичком осветљавању нашег културиог насљеђа, о нскорншћавању тога наслеђа у борби против реакције, мрачњаштва и pouства имало је велики културно политички значај. Комуиисти културни радници, спроводиКе у живот то схватање Партије, још тада су почоли обрађивати у свјетлости марксизма-лењннизма велике појаве из историје културе наших, и других народа. Друг Ћилас је високо опенио резултате ко .’ и су били постигиутн пре рата на овој линпји партиског рада. „Борба партије на културном сектору, прије рата, један је од основпих разлога што је релативно вслпки број културних радника учествовао у Пародноослободилачкој борби и што је веКина паше интелнгенције
остала вјериа пароду у вријеме од 1941—1945год ине”. Паравно, све штб је пре рата и све досад било урађено на овом пољу ма колико било значајно још увек је сасвим недовољно, с обзиром на то да наша нова култура социјалистнчка по садржа’у, нацвонална по форми треба да прнхвати и у себе укључи све позитивне тековине прошлости националне «ултуре свих наших народа. Са гледишта питања којим се бавпмо, дакле питања социјалистичког патриотизма нас нарочито интересује како је руководство наше Партије поставнло читав овај рад па осветљавању историске прошлости и културног настеђа нагаих народа. У свом чланку „0 нацноналној истоРији као васпнтном предмету” друг Ђилас је дао конкретне днрективе како треба поставити овај рад. Између осталог Ђилас указује на то да „прпмена дијалектнчког материјализма на истраживање историске прошлостп којег било народа, значн нстовремено, критичку обраду те прошлостн , критичкн однос према буржоаској исторпској науцн и према свим предрасудама и фалсификатима које је она наслагала у људску свест, но исто тако и критнчни однос према самој тој прошлости. Пред сваким историчарем марксистом стоји задатак „дв у првшлости свог народа открива не само позитивне већ и негативне стране”. По;аве и личности не смнју се оцењивати само с „националне” тачке гледишта, њнхова прогресивност ие емије се закључивати само у односу на посебни, специфични развцтак тог народа. Beh са ширег међуиародног становишта, са гледишта општег. развитка човечанства. Испустити то из вида зиачи „не” видети да су многе националне поЈаве само на изглед прогресивне (тј. прогресивне на изглед у одиосу на „самостални” специфични” развнтак тога народа, а да у ствари имају cbojv назадну страну која у њима преовладава и која их у ствариостн чнни да M°pajy бити оцењене као кочнипа развитка. Такво гледање у својој 'осиови било би националистичко —. каже друг пилас. Али, с друге стране, не сме се „под видом интернационалних мерила ндгубити веза с националном стварношНу. с оним спспифичним манифестовањем ’
опште законитостн развитка, на основу које су многе нацноналне појаве, Koje изгледају реакционарне, уствари напредне”. Оваква грешка била би одлажење у другу крајност, у национални нихилизам. Као национално нихилистички оцењује друг Ђилас уџбеннк Антв Бабића „Историја народа Југославије” који „потире и прећуткује оно што je велико, херојско и прогресивно У нашој прошлости оне конкретне љуДе и Пок Рете који С у кретали развитак наших народа напријед, а све то ради привидног задовољавања неких апстрактннх појмова о развитку друштва”. U доследној ннтернациопалистичкој линији Партије по питању осветљаваша историске прошлостн и критике разраде културног наслеђа речито ro- P ; ar i° m два места нз чланка друга Прво је оно где друг Ђилас утврђуj‘e да „свака нацнонална историја као васпитии предмет мора бити истовремено историја свих народа Југослваије, друкчије речеио у њој мора бити заступљена историја свих наших нароДа и то тако да ниједан од њих не смије ни у ком погледу битп запостављен или истакнут на рачун других”. Јср „један од путева јачања братства и једпнства народа Југославије јесте њихово узајамно упознавање, узајамно упознавање њихове прошлости.” Друго је такво место где друг Ћилас нстиче да се научна, нсторискоматвријалистпчка истори;а „не боји да открива и истиче прогресивне утицаје идеја које су се често прво зачеле код других народа, а нашле плодно тло и код њнног народа. И обратио. Она се не боји, иего сматра за своју дужноет да изналази у нрошлости прогресивне везе свог народа с другим народнма н д а осуђује рсакпионарне везе „својих” властодржаца с реакционарним властодршцима других вемаља.” Тако изгледа „нацнонализам” наше Партије и no овом пнтању питању културног наслеђа. Било би врло корисно за развнјање нстинског социјалистичког патриотизма у земљама из којих данас лете отровне стреле ка Југославији због „Титовог национализма” кад би њихове партије почеле да се у својој културној политици руководе овии доследно ннтернационалистичким принципима } које је истакао д Р у Г Ђилас.
Почео је Мајски фестивал СТУДЕНАТА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА
Свечану приредбу у част отааран»а Мајског фестивала испунило је својим програмом културно-уметничко друштво „Бпанко Крсмановић“, друштво „Слободан Принцип'* и Музичка академија. Пред двораном пуном студсната, грађана и јавних и културних радника хор је отпевао песме: „Уз маршала Тита", „Београду" и Пету руковег Мокрањца. После рецитације Душана Костића „Ја кажем да“, гудачки оркестар Техничке велике школе извео је своју добро увежбану тачку из „Свите“ Славенског са којом he наступати на конкурсном такмичењу. Секција је у току припрема за Фестивал уложила много труда и времена, постигла значајне реЗЈ'лтате и претставља озбиљног такмаца осталим оркестрима. Студенти Музичке академије дали су две тачке програма. Талентовани пијаниста познат на Универ-
зитету са разних концерата и приредби Душан Трбојевић извео је са великом техничком спремом своје властите композиције: „Две игре“. Сем тога студенти Музичке академије дали су солистичку тачку на виолини уз пратњу клавира: „Српске игре“ Милојевића. Програм је завршен низом српских кола и иiapa у којима је фолклорна секција културно-умјетничког друштва „Бранко Крсмановић“ показала лепу и увежбану игру. Како централно културно-уметничко друштво Универзитета, тако и музичка секција културно-уметничког друштва „Слободан Принцип‘‘ и солисти студенти Музичке академије достоЈно су рипрезентовали културноуметнички рад студената Београдског униперзитета на отварању овогодишЈвег Фестивала, који културцо-уметничком раду треба да даду још јачи потстрек и замах.
Прилози за' »Алманах« студената .Београдског универзитета
Милош Бајић
Ударпик
Фолклорне секције културноуметничних друштава отвориле су конкурсна такмичења
У петак, 6 о. м, пре подне започели су конкурсни иступи културно-уметничких друштава. Наступале су фолклорне групе: Техничке велике школе, Правног, Економског, Филозофског и Природно-Математичког факултета. Наступ је показао различите степене увежбаности и различито постављање игара у појединим секцијама. Код једних, као на пример код фолклорне групе културно-уметничког друштва Природно-математичког факултета стављено је тежиште на извођење геометриских фигура и брзо преформиравање, што чини лепу слику. Финију и добро увежбану игру дала је фолклорна група културноуметничког друштва „Владимир Перић-Валтер” Економског факултета. Играчи су успели да боље тумаче покрете, игра је складнија и играчи се уживљавају. Успешно је увежбано и постављено њихово хрватско коло, које умногоме одговара њиховим оригиналним особинама. Добру игру показала је и Техничка велика школа, нарочито У неким од низа српских кола у којима су играчи уживели и оригинално протумачили националне особине кола као на пример код „Чачанског кола” и „Ситниша”. У суботу пре подне наставио се фолклорни програм фестивала. Наступиле су фолклорне групе; Медицинске велике школе, Техничке велике школе, Државног института За фискултуру, Пољопривредно-шуСА ФЕСТИВАЛСКОГ ЛИТЕРАРНОГ ВЕЧЕРА МАЈЦИ Сви су твоји о животу снови расцветани јоргован мог смеха, пуни звезда кад шуме брестови никуд очи да макну од стреха. Кад би мог’о ником рек’о не би, кад тражим реч тврду и трајну у сваком стиху пишем о теби а да не поменем ноћ завичајну. Научила си ме тихо се смешећи да све људско заволим, мати, да тугу ником не треба рећи а радост никоме узимати.
Драгослав ГРБИЋ
марског факултета и Ветеринарског факултета. Групе су приказале најразличитије народне игре из свих крајсва наше земље. Поред тога културно-ументичко друштво Медицинске велике школе „Мика Митровић“ дало ie 4 балетне тачке, а студенти Државног института за фискултуру извели су две ритмичке игре. На приредби је било изведено неколико српских сплетова и сплетова македонсхих игара. Македонске игре извоциле су групе друштава „Слободан Принцип”, „Соња Маринковић“ и „Мика Митровић“. Од ових наступа треба истаћи наступе друштва „Соња Маринковић“ са македонским играма као и интерпретацију истих игара групе друштва „Мика Митровић" која је показала познавање игре и њеиих елемената. Жири he одлучити која је од ових двеју група успела Дз даде бољу интерпретацију лепих и тешких македонских игара. Сплет српских игара изводиле су групе Државног института за фискултуру, Ветеринарског факултета и Пољопривредно-шумарског факултета. Сва три сплета су лепо изведена, а највећу непосредност и дисциплину у извоћењу ових живих и шароликих игара постигла је група „Соња Маринковић“. Леп је био и наступ Ветеринарског факултета чија је група дала солидну и израђену игру. Једна од веома лепих тачака на свом конкурсном иступу је и врањански сплет који је извела група друштва „Соња Маринковић". Најбоља тачка у програму фолклорие групе Техничке велике школе биле су босаиске игре. Овај конкурсни иступ флоклора богат, разноврсношћу игара и добром интерпретацијом показао је масовност и резултате рада фолклорних група наших факултета и великих школа. Иступ хорова показао је лепе резултате У петак по-подне у дворани Коларчевог народног универзитета одржан је први конкурсни иступ хорова на коме су иступили хорови културно-уметничких друштава Е-
кономског, Природно-математичког, Пољопривредно-шумарског и Филозофског факултета и Више педагошке школе. Хор Економског факултета је иступио, поред две обавезне песме, са „Песмом Петогодишшем плану“, „Млади батаљони” и „Од Триглава до Балкана”. Хор Природно-математичког факултета је, поред обавезних, отпевао Мохрањчеву УП руковет, „Што то тужи Сутјеска" и „У колу". И остали хорови факултета су иступили, поред обавезних песама, и са другим песмама. Тако је хор Пољопривредно-шумарског факултета певао и. „Приморске напјеве”, „Од Триглава до Балкана”, „Под оном јелом” и „Бори мома црноока“. Хор филозофског факултета отпевао је песме „Стег партије,, и Мокрањчеву IX руковет а и Виша педагошка школа „Свите момчиње”. Хорови су масовно иступили. Сви су сем хора ВПШ брспали до сто и преко сто чланова. Hafcryn је показао да су се хорови озбиљно и пажљиво припремали за фестивал. Избор песама је био разноврсност по тематици и мотивима, а скоро све песме су добро припрељене и увежбане. Добре успехе су показали хорови Пољопривредно-шумарског и Природно-математичког факултета. Ти хорови и поред бројности и масовности и чланова предњаче са бројношћу и разноликошћу мотива песама, а и са добром уметничком обрадом. Поред ових успеха иступ хорова је показао и извесну небрижљивост У спремању. Тако су у песмама на неким местима осећала несигурност и слаба увежбаност. Али се ова небрижљивост није толико одразила на квалитету извођења песама колико на неозбиљности и недисциплини при иступу на што би свакако требало да обрате пажњу извођачи, а и руководиоци наступа.
НАСТУП СОЛИСТА МУЗИЧКЕ АКАДЕМИЈЕ
У оквиргу Мајског фестивала наступила је и Музичка академиЈа са својим солистима. Студенти ове наше вмсоке школе извели су приЈатан програм који Је присутне упознао са н>иховим успесима у раду. Технички дотерако и лако извео Је на виолини Никола Николић Тартини Крајслерове варијациЈе. Друга н.егова тачка, Скерцо и Тарантела Вијешавског, обиловала Је лепим тонским ефектима. Мало више топлине и осеhajHocrn допринело би приснијем контакту са публиком. Виолиниста РаЈко Дојчиновић извео Је „Циганске мелодиjo Сарасатеа. Технички добро поставл>еном комаду недостаЈало Је можда мало локалног колорита коЈи би баш студенти музике из наше средине требало добро да осећају. у том погледу лгного непосредније је деловала „Жетелачка" (Фран Лотка) коју Је извео Миливоје Ћирић извођач топлог тона и сигурног покрета. Неколико заједничких црта карактеРише вокалне извођаче. Сви, пре свега. поседују добар гласовни материјал који пружа солидну оонову за њихов даљи развој и успех. Добра техника певања даје такође пријатан утисак мирноће. Може се само пожелети нешто више проживљавања и сугестивности при интерпретациЈи, што Је нарочито важно с обзиром д а he у будуђем животу ових младих уметнмка често поред певања велику улогу играти и глума. Аница Шимурда певала Је ариЈу из „Фигарове женидбе 1 * и Коњовићеву „Сам заспана“. Њен мек глас лепо Je оживео класичну лепоту Моцартових зрија. Катида Којиђ Је извела у нешто успореном темпу Барановиђев „Црн бел“ и ариЈу из Доницетијеве опере
„Линда ди Шамони”. ИзвесноЈ укрућено сти става вероватно Је била понешто крива трема „недостатак естрадног искуства". Шен зрео и леп глас много обећава. Љубица Врсајхов у ариЈи из оперв „Трубадур” и „Робињици” Влагоја Берсе потврдила Је своЈе несумњиве квалитете. Звучно лепо обојено отпевао Је Мирко Хандадјев Вородинову арију Кончака. У Тајчевићевом „Оцу и снну" успео Ја да пружи и интимну проживљеност личности ове сатиричне песме. Шопеиу Ружице Миодраговић могло 6и се више ствари приметити. Извесна нервоза ударца у Ноктирну дес-дур била је ублажена у Балади, али остало извесио помањкање и недостатак замаха. После романтичарске распеваности, каше доба види у Шопену поред великог естете и нада све ватреног родољуба своЈе земље. Такав Шопен, искидан можда тренутним сукобима и недаћама, али целовит у свом стремљењу и побудама оплемењује наше срце и Јача наше снаге. Клавир и композицију на Академији у исти је мах реггрезентовао Душан ТрбоЈевиђ. Поред Рајчићеве, он Је свирао и своЈу „Игру“ компоиовану на народним мотивима и ритмовима настагљајући нашу здраву домаћу музичку традицију. Пијаниста који много обећава, пратио Је са Косаром Јовановић сигурно већину осталих извођача.
Наступ солиста дувача показао Је велики успех који Је Музичка академија постигла на уклањању некадашње иесразмере у квантитету и квалитету између клавира и виолине с једне, и осталих инструмената с друге стране. Анданте из концерта за фагот и оркестар Моцарта и Равелову „Хабанеру“ извео Је Марија Волфан са пуно укуса лепим меким тоном. Исто Је тако, користећи лепоту боје инструмента извео Ернест Ачкун први став Веберовог концерта за кларинет и оркестар, музикалио и технички сигурно. Наш музиЧ'ки живот моћи he много да очекује од њих у погледу развијања ових, до сада код нас донекле запостапљених музичких праваца. Програм у целини Ј е био добро уравнотежен пропорцијоналним избором страних и домаћих аутора. Извођачи су уопште показали високу техничку увежбаност, а код дувача топлину и оcehajHocr у извођењу. Успеху концерта Допринела Је такође добра сарадња и помођ професора Музичке академиЈе (ЦвеЈић, Ђаја, Хајек и др.) руководству Народне омладине. Треба Једино на крају напоменути да тачан почетак и Јасно објављивање програма доприноси бољоЈ повезаности извођача и слушаоца.
М. Тодоровић
Програм научних конференција по факултетима
ВКЛИКЛ ТЕХИИЧКЛ школл Геодетски факултет: io. V v li « v слушаоници Ш: 1) о редресермм* _ колективим рад. а> Мерење углова гк> ШрајберовоЈ методи у мрежи првог реда и начин оцене тачносш извршеких мерења колективни рад. тe l т• aI Уo IH \* ,, v ,,^^:^n eKтpo ■ тexн,,ч "" vrL'uir } у 1530 ч - слушаоница 1в: I) испитиваљв малих двотактних н^Г х^То х а лГо зел MWopa нић. 2) Градиент за неке детал.в електро-техничких уређаја - ТЈаплин Димнтрије. 3) Самоиндуктивноог несиметрмчног електричног вода Ракић М. Рударски факултет: 10. V у is ч v свечаноЈ сали; l) о црвеннм и бслнм пешчарама - Зоран Максимовић. 2) Ммнерал Гринокит (Цдс) из Добрева - молективни рад. 3) Стратиграфски м тектонски односи рудкика Вршка Чука 4) ~ Капацитет слепог окна и одводњавалв Ш хоризонта руднИка Црвенм колектишзи рад. Архитектонски факултет: 10. V v IB чае. слушасхница 164. l) Обданиште к .дечиЈе Јасле колективки рад. 2) Средн-евековна архитектура у Ср£}„ лективки рад. МЕДИЦИНСКА ВЕЛИКА ШКОЛА Медицински факултет: 9. V у » час и R M ам * итеа тру интерних кликика. 1) Из биохемнЈе хемоглобмма Александар Ружић и Руди Дебиаџи. 2) Један иови индикатор Риста Сотридовић. 3) Супракарпални ггриступ нерв. медианусу _СтоЈановић љ. и Стефановић Р. 4) ФУикционалног испичмП™7ћ ~ BePfl ПеРМШИћ и Д^УНКО Фармацеутски факултет: 10. V у 18 час у новом амфитеатру интерних клинмка! 1) Лековито бил»е Дурмитора ЛидмЈа Ра } Наше _ лроге са старским уљем Радмила Лазаревић и Радмила Самуиловић. 3) О структури беланчевине Вера Поповић. <) Професионална Миом »«Рка Парезановић и Божидар Рашајски. Ветеринарски факултет: 10. V v Ц чае У амфитеатру. i) УтицаЈ температур« и влаге на егзогоно развиће Elmerla perforans и Eimeria stlede Слободан Шибалић. 2) Инфекција и супериифекциЈа са Genla hydatipena Верољуб Вуковић. ) Прилог изучавашу метода олређнван.а протромби уског времена СтаноЈе Веселиновић. 4) Хистофизиологија овармЈалног циклуса домаћих животиња Влада Пантић. 5) Саопштен.е о ГломериВа Р еника!™ СУ К ° Д КаМируса ~ Д мита Р лг l !. o ? , е Р Привредно ' шума Р ски факултет: 11 v У 15 час. у великоЈ сали: 1) АлувиЈално-дилувиЈални нанос у североисточном делу Витољсче — МиливоЈе Ћирић. 2) УтицзЈ Калциум ампи нитрата на ггринос шећерне репе резултати Jeдногодишљег огледа - Ђурђе Јеленић. 3) ИсгтитиваЈве осетљивости неких нашмх домаћих сорти кроипира према Phvtopthari infestans (mont) de Вагу _ Драгољуб Шутић. 4) Особине земљишта Јужног дела Битољског поља Миодраг Живковић. Природно-математички Факултет: Географски актив; 10. V у 9 час. ттре подне • сала бр. Ц. 1) Слив Бегаљице геомопфолошки Уаденко Лазаренић. Биолошки актив: 9 V у 9 час. npe подне сала бв. ii. 1) Улога штитних и надбубрежних жлезда у буђен.у текмнице из зимеког сна BoiiiH Поповиђ. 2) Тироидеа и „оксиген дебт“ Раде Анђус. Филозофски факултет; 10. V У W час. У сали. 1) Значај V конгреса КПЈ за даљи развоЈ Југословенског социјалистичког патриотизма Михзило Марковић. 2) АдаптациЈа Швеглерове Историје филозофиЈе и Матићевог превода ..По Швеглеру“. Михајло Поповић. 3) о култу природе и аграрким жртвама у Сретечкој жупи Видосава Николиђ. Ехономски факултет: 10. V у 19 час у амф. V. 1) Прилог проучавању положаЈа радничке класе у старој Југославији колективни рад. 2 ) Методологија планираша Једног државног пољопривредног добра Хасан Хаџиомеровиђ. 3) ПоложаЈ нашег дрвета на међународнвм тржишту. 4) Задругарство у периоду плана. Правни факултет: 10. V. у 18 час. у амф. п. 1) Принцнп суввренитета у правној теорији и политичкој пракси Стеван Врачар. 2 ) Уредба о контроли промста непокретностима —. Мнленко Bojaнић. 3) Контрахираље индустриског биља Олга Шујица.
РАСПОРЕД КОНКУРСНИХ ИСТУПА И ПРИРЕДАБА КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА НА МАЈСКОМ ФЕСТИВАЛУ
Понедељак 9 иаја: Пре подне. Конкурсни истутм рецмтатора следећих факултета; Вегеринадског, Филозофског и Пољопривредношумарског. Почетак у 9 часова. Сала Коларчевог народног унмверамтета. После подне. Конкурски испитм р»цитатора следећих факултета: Економског, Пркродно-математичког; АкадеииЈе позоришне уметности и Академоког позоришта. Почетак у ie часова. Сала Коларчевог народног универз*егета Фестивалска прнредва. - Прадрам испушавају културно-уметннчка друштва следећих факултета: Техничке велике школе, Економског и Правиог факултета. Почетак у 20 чапма сала Коларчевог народног укиверзитета. Фестивалска приредба програм цспун.аваЈу солисти Музичке академмЈе рецитатори Академије позориите уметности и чланови Академског позоришта са комадом „Женидба“ од Гогоља. Лочетак у 20 часова у Југослове«ском драмском позоришту. Уторак io маЈа: После подне. Фестивалска п^иредба; културно-уметничких друштава следећих факултета: Медицинске велиЈге школе, Филозофског и Природно-математичког факултета. Почетак у 1« спка сала Коларчевог универзитет*. Фестивалска приредба културно-уметвдчких друштава следећих факултета: Пољопривредно-шумарског, Ветеринмв'ског, Државног института за фискултуРУ и Више педагошке школе. Почетах У -iO часова сала Коларчевог укквеозитета. у Среда ii маЈа: Пре подне; ПредаЈа награда, дмплома и похвала најбољих друштмва и noieдинцима. - Почетак у 10 часое. _ с , л , Коларчевог народног универзмтеи:. После подне: Завршна свечана приредба поведника ма МаЈском фестивалу Народне омладине. - Поиетак у 2» члешш. сала Коларчевог народног универзитета! Конкурсни испити су Јавни и прмступ на н>их слободаи Је свима вез улазкиВД. Улазтше he с* лродавати c»uo „ фестивалске прмредбе и коншазте.
Сеоград, 8 мзј 1949 године
Народни сњрденис
3