Студент
КУЛТУРА УМЕТНОСТ
Нена запатања и искуства СА САВЕТОВАЊА СА СТАРИЈИМ КЊИЖЕВНИЦИМА
Ови* дана одрзкдно је саветоваше са старијим кЈвнжеввицрма, члановима Удрувсеша ка.ижевника Србије, до кога је дошло, углавном, на иниццјативу универзитетске литерарне секције, у цијву продубљивања односа између млађик и старијик- Саветовање одакве врсте је треће по реду у овој цјколској години што сведочи, пре свега, o брижљивом односу старијих према млађима, о нчихрвом маРЈВИвом настојању да будно црате разрој и постигнућа младих књижевника и књижевних понетника. Ово цослвдње саветовање констатовадо дв извесне горуђе олабости код младих. Зато и целокупна критика која се разаида након прочитаних радова четворице младих другоаа издази из оквира конкретне оцене онога што је те вечери прочитано и улази у проблеме ширег и озбиљнијег значаја. Ма како оштра била, ма какве проблеме третирала, критика мора да нагна на размишљање, на упорно настојање да се објективно уочеие грешке и недостаци брижљиво отклоие, како би се квалитет уметничког рада подигао на што већи ниво. Критика другова књижевника коју емо чули ове вечери, иако је на махове била веома оштра можда ради прилично слабих и несрећно изабраних радова који су читани, ишла је за тим да младима цодцрта тешкжће са којима морају да се ухвате у коштац, да их упути на тражење нових путева и да констатује основне, често опште слабости, Пре свега, млади писац мрра да буде цачисто са тим да је цут, тражење самог себе и сцога изрвза, веома и дуг и да c© без упорнрг настојања да се да нешто ново, нешто што вреди не може и нв сме прићи том одговорном послу. Ели Финци је потстакао читав низ питања која се намећу после читања радова на овој вечери. Осцовно питање је кшижевна култура која, углавном, недостаје већини
младих писаца- Књижевна култура треба да буде општа: урознатн c »e стране живота, ући смело у све проблеме, ндпосе књижевне, и из свега синтетизирати цешто квалитативнр нова цуборо прожето духом данашњице. Мдади писци се често задовољавају мицималним постигнућима, без солидне, свестране, општв припреме, а то даје утисак неодтоворности, крајње вог односа према стварности. Млади писци често иду утртцм стазама, тако да се ту и тамо запажа склоност ка подражавању, склоност која прелази у рђав манир. Слепо подражавање черто сумњивих узора врло много умањава вредпост књижевних постигнуђа младих. Млада генерација наше савремене књижевности, по мишљењу Ели Финццја, још није нахцла свој израз и у њезиним производима има врло мало онога што би се могло назвати правом књижевношћу. Д. Матић је, такође, истакао Финцијеву констатацију и нагласио потребу тражења ресничке истине. Ђузо Радовић и М. Ристић, углавном, су подвукли основне недостатке уочене и изнесене раније. Посебно место заузима дискусија Милана Богдановића, који је младим писцима пришао најбрижљивије и дао најобјективнију и најпунију оцену њиховог рада, Прочитанц радови чланова Универзитетске секције (читалц су: МКрковић причу, Ч. СтанковићИ.Ивањц и Д>. Стацојевић песме) дцли су добру поддогу за извесце опште констатација Главцо је то да млади писци идејно не скрећу са правилног пута, да они назцру актуелне проблеме, ади сае ТО узето као целина недовољно је да би могло да оправда ошцте недостатке у умвтничкој обради нацњ стварнрсти. Зашто је идеализашгја стварности још увек горући проблем, иако је толикд пута досада наулашено да наша борба није ни лака ни идилична, да се не треба заваравати оним наивним детињим погледима на нашу стварност, који у свему виде мед и млеко и тиме само потцењује напоре наших радних људи? Пишчева одговорност је данас много већа него икада раније, он мора да изиђе из уског круга својих површних констатација и да истини смело и отворено погледа у очи. Млади приповедачи морају да овладају техником мајсторства, да стичу вишу културу и свестраније познавање живота, а млади песници морају изићи из уског љруга својих суојективних одражаја и да настоје да потраже нове путеве, нове форме, адекватне са потребама наше стварности. Љ. Ст. ОСНИВА СЕ СЕКЦИЈА СОЛИСТА при КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКОМ ДРУШТВУ „БРАНКО КРСМАНОВИЋ” Оснивачки. а ујсднр и црви радни сзстанак секције солиста одржаће се 26 о. м. у 20 часова у просторијама друштва Балкаиска 4/П. Управа друцггва стога позива учесаике на фестивалу, другове солисте са Музичкс академије и сре остале студентс аматере у музици да неизоставно присуствују овом саотанку. а Академски хор Културно-уметничког друштва „Бранко Крснановић” врпш АУДИЦИЈУ за прнјем новид чданова. Аудиција he се одржатн од 23 до 30 маја о. г, од 12 — 14 часова у БалканскоЈ 4/П. Управа
Милош Вајић; Стрељаље
ПРЕД ИЗЛОЖБУ СТУДЕНАТА АКАДЕМИЈЕ ЛДНОВНИХ УМЕТНИКА
УТИСЦИ СА ФЕСТИВАЛА
ИСТУПИ ФОЛКЛОРНИХ ГРУПА ПОКАЗАЛИ СУ ЗНАЧАЈНЕ УСПЕХЕ
студената Београдског универзцтета цоказао Је изненађујући напредак у разннтку народних игара као посебне гране уметности. На лан»ској смотри рад студената ча оном појну био Је тек у зачетку и с тога нам де пружао квалитатирно еиромашан црограм. Дрва смотра, међутим, допринела је да се на факултетима оснују кудтурно-уметничка друштва и да се почне са систематским радом у свим секцијама, Отуда долази и успех овогодишшег фестивала. Из протеклог конкурса видело се да су друштва пришла анализи свог програма и почела решавати и најслозкеније елвменте народних игара. Велики је напредак за наша друштва веђ И чишеница, да црилазе р§шавању чцстоте етила и играња, давању карактера игара, постизању што веће етнографске тачности, сценском поставд>ан»у, остварењу иотпуне оригиналности уметкичке пратње итд. Оваквим правцем рала друштва иду напред, разаијају се и својим радом постижу све већи уепех у овој грани уметности. Успех фестивала нису умањили ни цеки неуспело решени проблеми извесних факултета. Највише успеха показало је друштво Пољопривредно-шумарског Факултета- Техника играња добро је савладана, стил игара био је чист и изразит. У играма разних крајева понегде су погођене и карактерне цртв тих крајева, што се у фолклору најтеже постиже. Сценска поставка им је била врло убедjuraa, логична и без пренатрпаних фнгура. Најуспелија тачка био је хрватски сплет, који је врло укусном поотавком и уз песме најпријатније деловао да гледаоце. У овој групи, поред наведених одлика, остварено је и искрено уасивљавање у игру целе групе, Поред овог сплета треба истаћи и македонски који ј*. иако у њему ниЈе играо ни један Македонац. деловао на публику као да је играла оригинална македонока група. Нарочито ce овде исTšiKao коловођа. Ови играчи били су најуједначенији на фестивалу и види се да су се врло солидно прицремили. Овде Је потребно да се осврнемо и на музичку пратњу. Нарочито су били оригинални оркестри уз српски и хрватски сплет. Чисте народне мвлодије допринелв су потпунијој слици фолклора. Пратња уз врањански сплет, међутим, (као и у сдучају Техничке велике школе) показала Je пример врло лошв, накарадне музике. Ако се већ формира оркестар уз неку играчку групу онда он мора бити саСтављен онако какав је у том крају. На пример, у Врању и околини у давна времена свирано је у грнета (стари дувачки инструмент), а касније су примљени нови дувачки инструменти (труба, кларинет). И данас у тои крвју музика уз њихова кола х игре састављена је искључиво од оваквих инструмената. Такав оркветар има и свој фолклорни назив иванда”. Врањанске групе Пољошмвоеино-шумарског факултета и
Техцичке велике школе иступиле су са неприкладним оркестрима у чијим саставима уопште нису били дувачки инструменти, већ тамбуре, бубњеен и хармоцике. Морала би се убудуђе обратити пажња на то да је музцка врло важан фактор у приказивању п.рквог фолклора, који поред самог играња обухвата музику, костиме и преногцвње обичаја једног краја. Овакве грешке теже природе треба убудуће откл®нити. Друштво Медицицске великешколе. добитник друге награде, иступило је са српским и македонским сплетом. Српски сплет је био добро уигран, прелази су били врло добрр нзведени, кола етцдграфски чиста, У неним колима, нарочито у почетку, осетила се због дужине извесна монотонија. Оркестар уз ову групу Је био врло добар са изразитим народним карактером. У македоиском сплету осећала се велика неуједначеност између играча и играчица, које нису често савлг.далв игру. Коловођа је био несумљиво најбољи. Ветеринарски факултет, који Је, такође, добитник друге награде наступио је са српоким и хрватским еплетом. Српски сплет je био најбољи међу осталим српским сплвтовима. Поред апсолутне уиграности, чистоте стила и карактера, осећала се разиграност целинв и природна веселост. Код хрватског сплета треба истаћи уиграност, леп избор кграча, али Је билоиизввсне нечистоте стила у игри „Ој Иване’ и етнсграфске нетачности у „Календари”, као и недовољне сливености прелаза у „Дућецу”. Иначе, оркестри и за једну и другу групу су били складни. Друштво Техничке велике школе, добитник треће награде, ниЈе показало квалитативан напредак као остала друштва. По своЈим могућностима оно нам Je требало пружити боље резултате с обзиром да је прошле годинв било на првом месту. Наступило је са српском, војвођанском и врањанском групом. Српски сплет Је био добро уигран и што Је више одмицао био Је на све вишем нивоу. Коло „Врањанка” играно је сувише тврдо. Сценска псставка била је понегде неприкладна и нелогична (почетак) и у неким колима стваране су гужве. Код врањанске групе наЈупадљивиЈа је разлика стила играша играча и играчица, Док су играчи дали врло озбњљан и достојанствен тон игри, игрзчице су прелазиле у раскалашност коЈа није својствена врашанским играма. Ова чињеница показује да играчи још нису начисто са менталитетом Вран>а, па je разумљиво што нису дали игри правилан карактер. Поставка је била складна и певање је врло освежавајуђе деловало. Војвођански сплет због несавладаних играчких елемената и кореографске поставке није смео да изађе на фестивал. Економски факултет, други добитник треће награде, наступио Је са српским и хрватским сплетом. Српски сшгет је добро уигран, чи-
стог стила и лепе сценске поставке. Није добро вдто је унета претерана увереност и кочен>е твмперамента. Хрватски сцдет је имао добар избор играча, био добро уигран, међутим нека кола су нетачно интерпретирана (,Дућец”), а нека су имала нечист стил („Ој Иване” и „Тараван”). Остала друштра, Цравног, Природно-математичког, Филозофског факултета и Државног института аа фискултуру, наетупила су са по једном групом-српским сплетом, где су показдли видног труда да постигну што бољи успех, који Је оетварен и у поређен»у еа лањском смотром групе су много напредовале. Све су савладале основне играчке елементе и покушале са рсццавањем сценеког постављања, што значи крупан напредак. Успех наших фолклорних секциJa и стечена искуства треба у будуђем раду да песлуже коначном организационом сређењу група у друштву.
П. Јовановић
На Новом Београду, гради се студентски град
На земљишном комплексу од десет хиљада квадратних метаpn, окруженом улицом Тошин Бунар, Аутострадом, станбеним насељем уз плоани канал Дунан Сава и зеленим појасом дуж Бежанијске косе, налазиће се ново студентско насеље. ;р£ г ; По обиму и димензијама, по темпу и снази којом се изграђује, по архитектури и урбанисти- Ж чкој замисли Универзитетски град биће леп и модеран град V, огледало наших нових друштвених односа. |р- ', Ограђене зеленилом вишеспратне зграде, праве улице, пространи фискултурни стадион, читаоница, клуб, поликлиника, биоскопи, ресторани, пошта тако ће изгледати студентскт! град, део Новог Београда који гради читава омладина наше земље. Он ће пружити студентима Београдског универзитета удобан живот и услове за несметан и усретсређен рад. Наша држава, почин»ући ове године радове тако великог обима, руководила се тежњом да створи шире и лепше могућности за развијање науке и научног рада. У великој згради на Новом Београду биће три факултета: Економси, Правни и Новинарска и дипломатска висока школа. На Бежанијској Коси студенти шумарства добиће нову зграду. Ункверзитетски град he расти из године у годину. Временом he се Београдски универзитет пренети у Ноаи Београд. Студентско насеље he постепено да стиче свој лик. Већ у овој годиаи изградиће се основни објекти насеља: четири велике станбене зграде са четири до пет спратова. Радови на тим зградама су већ у пуном јеку. Октобра месеца уселиће се у њих студенти. У 1760 веома светлих пространих ссба становаћа по три студекта. Схуденти који се спремају аа дипдомске иепите етаиоваће сами у еобама. У тишини спремаће ее агрономи, шумари, економисги и друти студенти.
Идуће годике студентско насе&е Ке се проширити, гшстаКе веКе м лепше, Две седмсспратне зграде моћи ће да приме две хиљеде новик студената. А низ објеката служиће за друштвене погресе студенатш Чмтаоница са великим бројем ки.ига помоћи he етудентима, будућим сгрутжацима, да упознају све тековине напредне науке. Заједничра нредавања и у клубу омогућиће уздизање студената и зашдничжо многобројних стручних проблема. Друштвени живот студената ће оживети. У пространој сали студенти he ортанизовати кмлтурне и фислулт.уЦне приредбе, игранке. џ Универзитетски град земље где се ствара социјализам имаће истациуто место у изградње наша вове културе и науке. Његова и?тг*ања потстоцаће напоре студеиата Београдског уигиверзитеча да исггуие задатке » ооавезе еоји проистичу из потребе соцмјалистннЕв изгрвди»е иаше земље
ОСВРТИ НОВ НАПАД НА НАРОДНУ ОМЛАДИНУ
Кдо да је информбироовскцј пропагацдм нестало оригичалцш н нпеог цатерцзала за наае нападе ца народе и Комунистичку партију Југославије, па ступце cpoje штамце цуне већ давцо исме,lации ~откриђима“ Ц ~доказима“. Но, то њнма како изгледа ни мало це смета- Главцо је иокористити сцаку прилику за крештаву галаму м ко можда, пред којиц цаивњаком сакритц сзоје заблуде и коцтрцреволуциоцарце акција, з цеки и своју издалу. Једна од таквих прилика пружилз се и Голубовиђевом листиђу „Ноца Корба н цоводоц одржавања XI ковгреса Коцсомола. Нше тешко претпоставити куда су ти издазници око „Нове Ворбе" уперили своје стрелицв, прихватили су се њима оциљене теме о ~растапању СКОЈ-а у бескласцу омладинсцу организацију'‘, Н заиста, да ту нема нозих тешких; клевета на адресу наше омладине, осзртати се на њих било би више него сувишно. Царавно, по свом старом обичају, мржда зато да покашу колико они „воле“ СКОЈ, одали су ррнзнање великој улози СКОЈ-а у окупљању и борби омлцдине пре и за време рата. Алн су озај пут направили корак даљр. Пошто се само са цеколико речи задржао на Горкићевој агентури империјалиста, преко које је класни непријатељ 1936 године распустио СКОЈ, аутор чланка је извео смелу акробацију упоређујући спајање СКОЈ-а и Нат родне омладине са разбијачком акцијоц озлоглашеног цздајцика Горкића. Ево шта о томе пицхе издаl- листић: „На тцкозваном IV конгресу СКОЈ-а 1948 године класни кепријатељ, титовски издајници, послужили су се прново кетом методом и поново су ликвидирали и распустили СКОЈ с тежњом да комунистичку омладицу растуре у некласној организацији Народне омладине, у чијим се рвдовцма налазе и синови свргнуте капиталистичке буржоазије, кулака, итд.” Кодико је TQ клезетцичцо добро знају и сами кдеветници. Читдјући материјале Конгреса они нису моглц а да цр запазе, сем ако нису хтеди, речи друга Тита на том Конгресу: „Данас је развој Јутославије дошао дотле да млада генерација треба да буде обједињми у једној опћој организацији Нар|дне омладине са идеолошком поддогом комунистичке омладине под руководством Крмуиистичке партијг." (Курзив Ред.) Они исто тако ни-
су моглн а да не запазз стдва* Ј резолуцијама Конгреса, т*е ce foвори о изградљи социјализма *ао задатку цедонупве имладине. e цаспцта»иу омладине у ду«у еоцијализма, о борбц протир импернјаллдма и солидарности са демократском омладииом саета иа чечУ са соајетском, а међу осталим и> „Народца омладина Дутославије, у цроцесу свог развитка, постала 1е по својим битиим дарактеристиаама истоветна са Савезом цомунистинке омладнве. Како Савез ромунистичке омладине Југославијв, fßко и Народна омдадина Југославије бори се за остварење програма Комунистичке партије Јутославијв. И Савез комунистичке омладинв Јутославиlе, и Народна омладица васпитавазу омладину У ДУДУ нобедоносних идеја Марксд, Енгвлва, Легвика, Стаљина. Сарез НвМУНИстичке омладине Јутославиде и Народна омладица актујвно унеотвују у борби за изградшу социјализма у нашој земл>и. Ji Савез комунистичке омладнне, и Народна оцладина по главним организацивним принципима постали су у оснвви истч. Зато би даље постојањв двеју, у суштини исторетних омладинских организација, ометало правилан развитак једииственог омладинског покрета у Југославији." ЏЈта све то зиачи? Је ли то „растапагве“ СКОЈ-а у „бескласну масовну организаци.]у“ или резултат чињенице да су најшире масе наше омладине, захваљујући правилном деловању и руковођењу СКОЈ-а и наше Партије, прожете социјалистичким духрм, стдле на позиције Цартије и ĆKOJ-a и њихове задатке примиле као своје? То је јасцо сваком нашем омл*динцу. То шта више знају и еви они ван наше земље који су пратидп борбу наше омладине кроз рат и који пратв њено залагањв у изградњи социјализма. Само је чуднр то како нашм критичари не виде и то да је СКОЈ постигао онако величанствене успехв вд 1937 године до краја рата под руководртром данацдшег Централног комитета на челу с другом Титом, а захваљујућц управо његовој правилној политици и помоћи; чудио је како не виде да су СКОЈ и Народна омладина под таквим руководством једцно могди да продулсе и продужују пут ведичанстввних победа и заједно са најширим масама омладине под рукородством Цартије изграђуЈу социјализам у својој земљи.
„ЦРНО ЈЕ БЕЛО"
Не прође ии дан а да се која инфврмбироовска станица не сети и Београдског универзитета. У Једној емисији славе „харојски отпор студената Титовом режиму“, у другој трабуњају о затварању „најбоЈБИх“ комуниста, у трећој се надвикују о насилном одвођењу на радне акције, и тако без конца и краја. Међу свим осталим, најомиљенија тема била Је свима, почев од Радио-Москве па све до Тиране, укидање марксизма-лењинизма на нашим факултетима. Али како су чињенице тврдоглаве, то се под њиховим ударцима разбијају све лажи као мвхури од сапунице. И заиста, то и кувари информбироовскв каше виде, кад се већ марксизам-лењинизам не укида, него се, шта више, он као обавезан предмет треба да уведе на свим факултетима (а на некима Је већ уведен), а и данас се •:вугде одргакавају курсеви из тог предмета (само на курсу дијалектичког материјализма рво године било Je хил»аду слушалаца) то хајДв веле они пређимо на други колосек! И тако сада, место веС*ги о укидању марксизма-лешинизма, ЈављаЈу да се марксизам-ле-
љинизам тумачи у „изопаченом Qe* блику‘‘(l!) У том уверавању нарочито је ввЖртвовац Радио-Праг, који између, осталог, у својој емисији од 19. e. мпосввћеној београдским студентима, каже: „у последње време Титоаи професори праве невероватнв акробације, како би доказали да је црно бело, а бело црно. При томе своја цредавања увек накитв реким примерима из односа СССР и земаља народне демократије прена ФНРЈ“. У чему се састоји „изопачивањв“ то не каже и не жели да каже. За њега је главно те да констатује: „црно бело и бело црно“. Наравно, ов и не може другачије. Јер кад 6и покушае да каже, опекао би ce за језик, морао ви признати да се „изопачивање" еастоји из утврђивања народно-демократске државе као нове форм« прелаза из капиталистичке у социјалистичку државу, (што већ и сшми критичари усваЈају), да се ради о поштовању принципа равиоцравности, и утврђивању истинв о иогућности спровођења револуцијо кроз народно-ослободилачжи рот, итд, итд.
Београд, 23 маЈ 1949 године
Нарвдни cucpgeHut
3