Студент
ЗА ПУНИ УСПЕХ У ЈУНСКОМ РОКУ
БOРБOМ ПРОТИВ ОДУСTАJAЊА ОД ИСПИТА БОЉЕМ УСПЕХУ У ЈУНСКОМ РОКУ
Према последњим непотпуним подацима на нашем Универзитету и великим школама прц|јаад>ено jte досада око 56.000 испита. У ових 56.000 испита није урачунат број дријављених испита од око 4.000 студената са Грађевинског, Геолошког и Машинског факултета Техничке велике школе, Државног института за фискултуру и академија. Са тим испитима и с обзиром да јв рок пријављивама иепита иа неким факултетима још накнадно продужен, може се очекивати да he број пријављеник исцита биги око 70.000. Овај број је свакако импозантан и показује да је однос наших студената према стручном раду сваког дана бољи, да се на редовно полагање исцита рледа све правилније као на задатак у оквиру нашвг Плаиа цоји треба извршити исто КИО што у грађевинарству треба иаградцти дорољ,ан број станбених, твориичких и цољопривредних зграда, у рударству ископати планом одређеиу колцчину квалитетне руде. итд. итд. С друге стране овај број, нарочито у односу на обавезе које су узимаие ире кратког времена (52.500 исцита) показује да су организаццје Народне омладине на нашем УНИверзитету са успехом извршиде свој глвни задатак, а то је да свим иогућим средствима агцтације и пропаганде и појачацом контродом учења повећају одговорцрст свакот члана Народне омдадцне према сром основном задатку учењу. Но из досадашње богате праксе цознато je да са пријављивањем испита ци издалека није заврЦЈен сав посао. Не само то, може ре рећи да од тога, са колицо he ee упорности цоједине организацнје Народне омладине цо факултетмма борити за цеодустајање ол веђ при-= јављених испита, у мноач>ме зависи коцачан успех испита у јунском року. Веђ сада на осам дана пред испите т-т код неких организација Народне омладине осетила се потреба За раскринкавањем отрцаних парола које шире поиеки етуденти етаријих година као што Је: „Ако сам пријавио испит, не морам га и полагати кеће ме иико за то убити’*. Таквих појава било Је досада на више факултета и биће их то трвба очекивати и у будуђе. Типичан случај за то је код студената прве године Природно-математичког факултета. И поред тога што je већина од н»их на време почела са епремањем испита и ма да су се добро епрвмили, често се чује реч „одустајати” Та тежња аа одустаЈањем коЈа oe кбД Н»их поЈавила, директно Је условљена причама појвдиних „бољих" студената старијих годмиа који су (због тога што се нису довољно спремали) на неким испитима пали и сада међу млађима шире атмосферу страха и недостатка вере у својв снаге, Сличан случај je на првоЈ години Мвдццицоког и Цравног факултвта са том разликом што овде известан мањи број студената нијв ни пријављинао неке испите, иако их Је могао полагати. На неким факултетима (Економски) Један к'ањи осамљени дво студената сгаријих годииа пријавио je неке испите за foje је већ унапред одредио да их цеђе полагати. Таквих слзггаЈева (иако треба наглвеити врло мали вроЈ) има готовв на свим факултетима. Ако је еитувциЈа већ таква т ce #сећа тенденција мањег броја стуЦрната да од неких ис-
пита онда све такве појаве треба већ у зачетку енергично сузбитџ. Чаш народ леро иаже: „ђољв спречити него лечити”. А то значн да је основни задатак организације Народне омладине с обзиром на досадашње искуство да већ сада предузме све мере које би онемогућиле одустајање од испита Уту сврху организација Народне омладине користиће сва могућа средства; преко састанака, графикона и плоча похваљиваће добре. а критиковати поЈединачно све оне коЈи одустацу од неког испита, повећати до максимума одгорорцост сваког члана Народие омладинв у односу на испите, па и на састачцима Народне омладине кажњавати све оне коЈи буду неоправдано одустајали од испита. Притом ће критеријум за оправдање од оду. стајања бити далеко оштрији и реалнији од прошлогодишшег. ОрганизациЈа Народне омладине мора ynopiHo указцвати на чињеницу да одустајањв од испита доводи до заостатака, а заостаци обавезно до губитка годице, јер у слвдећојј годиии неће бити никаквих отступања од Правилника. Учеше је наш основни задахак. Одуста Јање од испита je једна форма директне саботаже тог задатка. Од широких маса наше студецтске омладине и од руко.водотава Цароднв омчадиие зависи да ли he дозволити да та штетна поЈава иветане карактеристична и за 08.a.i исцитни рок или he је сузбити чим се цајави, Цародна оцладина Београдсног универзитета неће д©зво.лити да ce на тај начин ослабц резултати Јуцског исцитцог рока који мора бити цајвећа манифеетација студената Београдског универзитета својим нарвдима* и сво Јој ЦартиЈи. Положитц извршити свај задатак, одустати дезертирати, то је наша парола пред Јунске испитв. На Фзрмацеутснвм факултвту пријааљнвање пспита подбзцило је квалитетивно Отањв обавеза на Фармацеутсном факултсту Је следеђе; l година с€ обавезала на 348 испита, П аа 38Л. Ш на 439, а IV на 261 испит. Међутим на I години пријављеио је 349 иепита, на П 397, на Ш год, 578, а на IV ГОДВIИ 369 испита. На читавом факултету пријављено је 1,709 испита. Из овога ce може закључитц да обавезе нису бнле реалне вдто показује однос обавеза и пријављених испита. Даљв, при Јављено је вивде мањнх и мањо важнкх испита, док су студепти едустајали од важиијих ц обимнијих предмета. Te значн да he обавезе квантитатмано бити премашене, али квалитативно не. Према обавезама до фебруара 1950 годиие дипломираћв 50*/» студената IV године, а встали до маја 1950 године. Псследње припреме пред испитима
ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ БОРБЕ РАДНИЧКЕ КЛАCE
У СТАРОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ
(Наставак из прошлог броЈа) „Скупоћа 1922 године, врло Je тешко погодила рад|»*чку класу. Период ннфлацнЈа 1822 годашв који траЈв све д« егабилизациЈе динара 1924 године, одиrpao Је овде значајиу улогу. Дииар Је имао тада следећи курс; Једна фунта стерлинга = 330 дин, Један долар e т* „ )едзн швајц. франак =* 15 „ едан франц. франак *=» t „ Јадна чешка круна = 1.46, Кво примера како ce то одразило у редовима радничке класе; V тавелм 6р, 5 приказаи Је елумај Једне радничкв породиде из Трбоел>а (ЈИуж, жена и дете), која месечно троши sa жшотие намирмице 1.78R круиа, Јер годишшв зарађује муж-радник 23.071 «руне. Према скоку цена од 1021 до 1922 године, који знамо да износи 12в«/», вилн 6и потрвбно 44.178 круна. Разлику од 31.404 круне значи радник са својом породицом одгладује. Храна коЈу сада употребљавају садржи просечно 2.348,7 калориЈа, 74,5 беланчевина и 659 угљеких хидрата. Значи, Једном речју испод фичиолошког мимимума, што совом повлачм исцрлљивање и слављеље организма одраслих, кржљавост код детета. До оличних података, ма да нешто каониЈе долази м општмма веоградска у сво Јој анкети у 1932 години, те каже> „., , шо c# посмжгра из анкетираних is породкца о«да видимо да ое храна датевно крећв 1195 до 2742 калормЈе, од чега ца хлев олпада 706—1800 калорија." Једна анквга из Capajeea каже да храиа анкетираних радника не садржи днев wo SNUN О« *B7 калорија, што зиачм 7*,3*/» од најмикималнијег минимума егЖСтекциЈе коЈи ждалси 2900 калприЈа, СдучаЈ Трвовља исти је са оним у Нишу. Наднице не дозвољавају да се оствври егзнвттгаии мимммум. То Је саучаЈ у целоЈ зенљм. На конференциЈи »езависиих сжидмџштл датм оу у мзвештДЈу подаци о кретажу надемоде за територију СрбиЈе и МакедоимЈе до (Звзнаие у СрСмЈи м М»кедониЈм VIH/1123 микимум калнмие дкк 14 lt даи —274 м«мч> ч надимие , 33 40 дкн —21% Мстоарекемо скок жнвотнмх намнрнмаа мзмоеме Је омо Ш*'«. Као немммовка последииа овога npoмстиче апсолутно осмрбмашеље радешчке класе. О томе речзгго сведоче ови олучајввм: И» црвв ввгребачке творииц« сухомесиате рове и иасти Равус и еии ■oja вв iMNMBMBB у рукаме гораиог ка“ТшголапмИку доиоом Ј очганвц m*
ловиму за сушеље меса коју му предузвћв плаћа 5 пара по кгр. и звто нијв чудо да Је тај странац присилвн на очитлед власника предузећа са сухомеонатом робом, да вади из оних поеуда за свим.ски налоЈ поЈедине кокаде м да се њцме храни“. („Радник бр. 17 од 1937 год.). Анкста из београдеке тзв. „Пиштољ мале" коју су вршмЈ m (l»84 год.) др. А. Пвтровић и др. Марио Селен у 15 радничких породица, између осталог пружа и ове податке: , ... V влизиии ее налазе двв ометлишта: Општинско и ВаЈлоково. у н>има деца дан.у скупљаЈу разне отпатке: гвожђе, старе крпе, когке, траву којом се пуне мадраци. Ноhy кду по сметлиштима одрасли и они малим мотичицама копају по ђубриштима и копају све што може да се прода. Није далеко и Јованова гтиЈаца на коЈу деца иду, скупљају отпатке воћа, поврћа, нешто украду, меког послушаЈу и зараде. 1 * ..Жене по свршеноЈ пиЈаци сакупљаЈу отпатке парадаЈза и другого поврћа...“ (Општикске новине 1934 год.). Међутим има случаЈева где радник за своЈ тешко зарађени новац купуЈе лошу и скупу храиу. Орган Министарства социЈатне политике и народног здравља, Социјални архив за 1940 год. у извештаЈу о цоложају радника у СрбиЈи обЈашњаваЈупи тешко стан.е услед неигплаћмваља два до три меееца радаичке зарад«, каже дам: „Ово радкика jaico погаћа, Јер су тиме принуђени да кабављаЈу животне намЈсрницв искључиво у магацину угтраве или код трговаца код коЈжх им Је предузеће огворнло кредит, а ценв намнрницама у тим радњама су готово 20— веће од цена у друтм радљама ...“ Оваквих елучаЈева je нарочиго бидо у рудшшима, гдв Су утграве имале eeoje магацине као на пр. маЈданпек итд. Даље к»Је ретка поЈава ни фвлоифиKooeae жимотких каммрмвгца »том радовно догађа са: модом. млеком м сличмо. Дооада проматр«#ж елучаЈеви били еу углавном у ваои радника. ман>в или више Стално запосленик. Али, како Ја познато ЈугоскавцЈа Je нарочмто у годмнама пооле рата и у годинама криза, кмала лобар део незапосдечтог радаииштва, што Je дачижтно утицало на срозавање животног ггамдарда до немогуher отања, а мсмрану заиамило ма*оваљем. Да Ја то сгварно тако било roворе подаци ме самз о вроЈу бесггоелених радника и радаица, всћ и e осниван>у кухиња за прехрану нездлослеimк. уазие акццЈ« „хупаммх" давуштава, акшаЈ« » дамнмаа зимока лоам!ж
Подаци инспвкције рмда кажу, да Je у 1920 години било 40*/» незапослвних радника, што је последица ратних прилика после ратнот стања у капитадистичкој индустриЈи. За године кризе Верза рада има ове податке о кретању при Јава беспослених; IМв ГОД. 143.183 1932 ГОД, 272.282 1929 год. 194.083 1933 год. 309.944 1930 ГОД. 150.939 1934 год. 318.685 1931 год. 188.322 1935 год. 361.614 при Јава Колико Је срозан животни стаидард радника нарочито у овом периоду кризе, најбоље he осветлити оваЈ пример: „Зима 1931 год. и 1932 год. показала иам је свв ужасе у којима радничка класа у економским кризама може да дође. НиЈе те зиме само изузетно неко предузеће извршило даљв редукциЈу надница, већ је изгурало све дотле да се надница уопште није могла нотирати Јер не само што Је свако упослење значило милостишу, и што се надкица исплаћивала стварно са неколико кгр. Јвфтиног кукурузног брашна или Је мереиа новчано са брашном, већ Је оиа толико дубоко пала да Је на много места вуча балвана обављана људском снагом, уместо воловске, Јер Је тај начин постајао р>ентабилнији. Многа предузећа искористила су ужасну невољу глади те зиме да извуку балване људском снагом из урвина из којих воловска снага није била рентабилна. а од коЈих су руке били дигли. На Дрини су те зиме људм за 8 дмн. по цео даи од —2O« Ц. газили воду до паса да вежу сплавове и хватају балване ... “ Значи да Ј« љуцскл радна снага ЈефтиниЈа од животишске, а знамо да капиталиста увек користи људску радну снагу, ако му је Јефтииија од машине, па ма таЈ рад био и прммитивнији, т« Jt и oeo случаЈ сличан са разликом што je реч о замени воловске радне онаге, људском. Само, нажалост. ono иије Ј«(диии примвр, где Је воловска радна снага скупља од људске. to говоре и ггодаци мз „Радничкмх новииа“ бр. 70 од 1922 год. где према владаЈућим ценама дневка исхрана Једног вола стаЈе 25 до 10 дикара а то Је дневна зарада квалификованог радника. Цозадина оВих догаћаЈа Је Јасна: капиталиста види пред собом циљ, а то Је профит и екстрв профИт, а средства да се то истера нису етн*р избора, већ сигурности да ли he се циљ постићи. Нимало миЈе бољи случаЈ узимања раднмка ма пробу. Овај Ја случај Још гори од беспослице, Јер овде радник и ради, а гторед тога нема уопште средстава за репродукциЈу своје радне снаге. Значи за радника рад без накнаде, утрошак радне сиаге без иакнаде тога утрошка. За капиталисту ово Је чист извбр ничим неокрњеиог екстра профкта ..Оргаимзовани радикк“ у бр. 24 од 1922 год. пише: „Пре свега морамо jiSuc.c'i п еледеће: Трговљене гррвнагакота дружба je Бечко »кцмоиарско дру-
штво. Његова централа и врховна управа налази се у Вечу, те према томе овдашње управа наших рудника су заступчици и претставници којн по њиховом надогу раде и управљаЈу, онако како им то интерес диктира.,.„.„. Експлоатишу 10.000 радника иаших грађана. ПостоЈв два разлога национално угњетавање и капиталистичка експлоатација. Према прошлогодишњем споразуму Трговљече пренагокопнв дружбе и рударских радника, дружба Је дужна да са радничким претставницима свака три месеца врши обрачунавање у поскочнмци цена животних намирница.,. У интересу неплаћања, дружба ниЈе хтела да врши то обрачунавање, то су претстааници радника преко -Рударског главаретва у Љубљаки, успели, да са дружбом на дан 10. X. лрошле годинв изврше то обрачунавање поскочнице цене животних намирница од 1. I. 1921 год. до 8. XI. 1921 год. и нашли следеће: животне намирнице су подскочиле од 1. I. 1921 до 8. XI. 1921 у следећоЈ суми; за раднике месечно круна 267,60 за жену месечно „ 129. и дете „ 131. свега круна 527,80 Зиачи месечно послодавци закину 10.000 х 527,60 = 5,276.000 круна. За породицу од 8 чланова 913,60. Дружба се изговара да су у дефициту и да не могу да плаћају но црема налазу министаријалне комисије они . има Ју. Дуго задржавање радничких наднипз или чак и неисплаћивање и закидање итд. утиче директно на животни стандард, на исхрану радника и породице, а утаруЈу екстра профите у џеп капиталиста. Логичан закључак после свега Је да се ни стара Југославија ниЈе ни по ЈедitoJ позицији разликовала од свих капиталистичких земаља иа свету да радници у ЈугославиЈи нису ни мало боље живели од свих осталих радника у капитализму а капиталисти Југославије нису ни мало горе ни мало мање убирали аишха вредности односно профита, а да су поред тога систематски корттстили и протекционизам екстра профита. Међутим намеће се гтиање какав је био став државе по том питању. 1) Постојала су државна предузећа У Крагујевцу и Беогодду. 2) Држава Је имала моногтол над извеоним артиклима широке потрошњс животних намирмица: со. шибица, петролеј, дуван, S) Држава је у својим рукама имала добар део транспорта пољопривредних добара итд. итд. ИзвештаЈ о стању радиика у овим предумћи.ма, бнло да их публикује радничка штамла или чак и државна статистика, говоре да се положаЈ ових раджтка ни мало не разликује од положаја раднмка у ма кои« другам капиталистчком предузвћу. Да-
љв буџег краљевине ЈугославиЈе био Је оснажен приходима пр* свега од продаје таксенмх марака итд., но, државна трошарина дала Је само у октобру 1921 год. приход од 30,710.238,03 односно за 14,841.583,03 вкше него у октобру 1920 годиие. За пвт месеци буџетеке године“у 1921 год. од опште и ?оци.lалне трошарине наплаћено Је 198,180.802.48 дин., односно за 99,670.382.48 више него у 1928 години илц буџет за 1927 предаиђа: 3.909,890.000 прихода од непосредних пореза, а 2.298,947.000 прихода од монопола, расходи Министарства укутрашњих дела 802,405.843 и социјалну помоћ 363,890.954 или ттриходи и расходи оттштине Беоррадрке у кстом периоду где Је у истом пвриоду 51,000.000 прихода од трошври* не. Пооредни порези коЈи еу бшш Један од главних извора прихода буржоаске државе за одржавање државног апарата не само да су били велики већ су стално расли са порастом фискалких расхода. ОваЈ намет директно је утицао на снижење жисотног стандарда радничке класе Јер еу посреднк порези у ствари о«и коЈи ce у виду разних трошарина додаЈу животним намнрницама, поскупљуЈу нх, ценв скачу а радник потрошач плаћа. Исти Је случаЈ са монополима државв гдв Је иа животне намирнице ударен монополмстички допрттос, а то Је водило поскупљењу животних иамирница. Податак о расходу у буџет за Мииистарство укутрашњих послова два пута Је већи за Миштстарство социЈалне политике, што карактеришв функциЈв буржоаскот државног апарата. СоциЈално стање радничке класе оило Је тешко, држава ra у оквирима капитализма кије хтела ни могла да теиељно измеки или да побољша, али Је зато могла да држи апарат жандармерије и политшЈе коЈи he покрете радника угушггвати и присиљавати на ттоелушност и рад. То Је улога државе у кагтитализму каква Је била и капиталиетичка ЈуГославиЈа као чувара интереса кагшталиста, као учесиика у подели профита, као истинског капнталиста. Било Је и других форми у којима Је држава иступала по питању скупоће: на пр. Уредба о контроли цена (Сл. иовине Краљевике Југославије бр. 31 од 14.П.1940 гд.) за 41 арпжал широке потрошње првенствено животних намирница, а у циљу „сузбиЈањ* скупоће кесвесне шпекулациЈе” како ce то у закону каже, Међутим пракса при приMe*m закона била Је лрукчија или боље речеао у стилу примене свих раииЈих закона против капиталиста, па Је и ова Уредба била кратко на снази. Индекс кретања жтгвотних иамиркица у том периоду белелш пораст 1939 до 1849 r. од 388%, база 1914 =» 100. Значи да држава у капитализму не ноже бити нека наткласна оргааизациja, ив можв бити ништа круто до оруђе буродоазмЈе ва угњагцвање пролетаPMjara,* ПРИПРЕМЕ ПРИРОДНОМАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА
Обавеза пет актиаа Народне омладиае Природно-математичкор факултета је да he у јунском исгжтном року дати 3.210 испитд. Обавезрц ie рбухааћепо првКО 90 пррцената од укуцноу броја евидентираних чланова Народне омладине. Деканат и руководство организације Народне омладине стали су нп етановиште да се што више заосталик иопцта да у јјуну, па се, према трме, добдр дер рбавеза рдцоси на испите. Од укзптног броја чхггалих испита 87 процената he се ликвидирати у јунском преио и септембаррком року. Пркликом претресања обавеза на сттЈучним кокференцијама група и дпскусије о индивидуалном раду, било је, ту и тамо, покушаја смашења обавеза, а као разлрг наводио се недостатак скрипата и и времена за учење услед великог броја ча-
сова итд. Такав је случај са другом годином географске групе где се свих 50 редовних студената било обавезало да ће у јуну дати сва три цспита на крја отцчу прдвр понарања. Међутим, приликам пријдвљивања испита примећено је да је мањи број рд њик пријавио сва три испита, односно да je већина трећи испит картографију оставила за септембар. Као разлог се наводи недостатак уџбецика. Да би се омогућило ncwara»be ц рврг предмета већини студената у јуну, искористиће се предиспитни дапи да св из картографије одржи кратак курс. Руководетво Народне омладине, у зајвдници еа школским властима, успело је да на свакој групи на време организује за студенте све потребне форме стручног радз, кроз које су студенти могли систематски вршити припреме за ис, пите. Тдко су, на примрр, на трећој годици био-аохцког стрека ррганизоване крцсултацнзе из рмбрит ологцје, којима руководи рррфвсор Спасоје ГрадичиН, а које су дрбцлв карактер иедељних иолоквијума, јер студенти на сцаки одговор добијају оцене. Оваквим наииноц рада постићи ће ре тр да ниједан студент коди полаже рмбриологију неће изићи ка испнт неспреман кити ће имати потребе ДД одустане од полагања. На првим грдинана, где су сту-г денти полагали пр јадац испит у јануарсксм року, може се чешћв чути, када је реч с већ пријрвл,«-: ним јунскцм исцитима, „одустаћу” (прва годича биолоџдног отсвт ка). Томе иије узрок нерад, јер су заводи и вежбаоницв цунв ртудената прве године; хемизе, физике, математике, биадогије, геологидв коп ји се марљцво прииремају за испитр. Код сзудецатр првв годике постодч неко обесхрабЈнење, цеки страх од испита који је мдхом уеловљен причама отаријих студената, који пали. су на податац,у извеснид предмата Када се упореде узете обавезе рд бројем досада цризанд>ених испита преко 3uSQQ оцда ре може претпоставити да одустајадве РД полагаша испита на Цриродно-мдтеадатицком факултету неће цретстављати тежак проблем. Н. Q,
ПРАВИЛНИК
о летњој пракси студената у школској 1948/49 години
Чл. 1 У циљу поввариац.4 теорисве ичставе на Универзитеуу сч праксом у производњи устаиовЂква се, као саставни део студија, ибавезна летња пракса отудената. Чд. 2 Летња прчкса се обавља у периоду летн.ег школског рчсиуста, траје месец дана и изводи се у времену од 1 31 ЈУЛЧУ случају да аа црједине сцецијалности не буде бцло довољно раднпх местд, друга груич студеиата обчвљаће црчксу у врсмеиу од 1 31 августа. У иаузетним случајевпча о времену вршења прчксе рсшапаће деканати факултета, у сагласиости са ректоратои Уннверзитета, односно велике ЦЈколе. I Чл. 3 Летња пракса је обавезна: ч) за етуденте хемцске групе, минералошке и геолошке груие. Природпо-математпчког факултета после завршене Ш годпне студнјв} б) 34 студевте Пољопривредног факултета оосле II и Ш годипе студија; ■) ач студечте Шунарског факултета погле Ш годиче отудија; т) а« етуденте Ветерннарског факултетч после Ш и IV године студијч; д) за студенте Медицинског факултетд после Ш, IV и V грднне студија; е) аз студеито Фармацеутског факултета после завршенс Ш тоднне студнјч; ж) зч етудеите Архитектоиеког, Грађевпнског, Машинског, Електротехничког, Технолошког и рударског факултета после П, Ш и IV годиве студија. Летња пракса на Архитектонском и Грађ евинском фавултету после |V године студија може се заменпти стручном екскурзијом. Чл. 4 Летња пракса се врши у оредузећима, установчма, научним в стручним екипамч, на јавним радовима, из државним и пољоприврелннм нмањима. на школеким огледним добрима и сељачким радивм задругама. Чл. 5 Летња пракса студената изводи ee цод општим наставним руководством и
ковтродом Универзитета и великих школа, а под непосредним сгручним руководством управе предузеКа, односно установе у којој се пракса вр.пн. Чд. б Оивирне програме практичнвх радова за детњу пракеу студената изрчдвКе фаКЈ'ДТетски савети п пре поласка на праксу уцоанчће са њима студенте, Ч, тчкође, и руководгтва предузе.Ка, одноено установе у кајима Ке се пракса обавити. Чл. 7 Зч време летње праксе свчки студент је обавезан да редовно води дневник рчда у који уппсује све обављене радове n уиртава потррбне цртеже и скице, Дневнцк рада Ке сваки седам даиз овераватн стручњак под чијим руководством студент обавља праксу. Уколико се пракса обавља у вицге разлнчнтнх одељења, диезник се оверава посебно и при заррвдетку рчдч у сваком одељењу. Онереи дневник, по завршетку праксе, студент лнчно предаје старевдини факултета, односно отсека. ч*. 8 Студент на летњој пракси подвргнут је радној диспиплини предузећа, односно установе у којој Врши праксу, Управа предузећа, односно установв има право да уекрати даље вргаење првксе студ%нту, који на било који вачнн буде кршио радну дисциплнну. О својој одлуци управа предузећа доставиће извештај са образложењем Деканату факултета. Деканат Ке по примљеном извештаЈу проучити случај н уколико утврди кривицу казннта студента прсмч тежини учињеног прекршајч- Све се ове кчзне уписују у уписницу (индекс) и у сту' дентски картон. Чл 9 По аавршеној летњој цракси в одласку отудената, управе предузећа, односно установе, најдаље у роиу од 7 дзна доставиће деканатима факултета веурпно мишљење о раду н постигнутим резултатцма студената ua пракси, оа цредлогом о прпвнавању, односно иепризнавању обављене праксе.
Чд. 10 По плзну Ч(ЦИ буду кзрадпли факултетски сдвети наставипдн и асистецти обилазиће студенте аа времв рада на летн.ој иракси. По извршеном обиласку наставнипи ће за сраког студента посебмо подиетн деканатима писмени извештај са својим запажањима о раду студената ва нраксн. Овај извештај чува се у Деканату факултета уз остала документа студанта. Чл. 11 Извршена летња пракса уписује се у уписницу (индекс) п у етудентски кдртон. ч* ia Расцоред студената пп местнма обављања праксе вршиће факултетске комиеије sa оррвнизацију летае правее. Чл. 13 Прр подасва ва праксу пцсаиавв те о« одтрварајућид Мниистарстава у-. аеће факултетеке комисаје м организааију дчшвв араксв и разделити их студентнме. Студеати ће се са овиц упутима цријавити уцрави предуаећа, односно уетанове, у одређеном временском рону. Чд U Студвнти на првкси право *оришћења оовластипе од 75% на жељезнипама и бродовима према чл. Ц цутиичке тарифе 1. Чл. 15 Студевти који ив оправданих разлога не буду могли ове школске године обавити летау прансу обавиће је у наредној школској години поред редовне. Чл. 16 Право вршења пракев имају: Студенти са свих уодииа факудтета иа ЧД. 3 овог Правилннка, џ Ш година оамв ако нма пвложене воцитв вз П годвне. Чх. 17 Студенти ко}и нз неоправданих радлога нв буду обавили лвтњу прансу ове школске гвдине, нвће се моћи унисати у етарнју гвднну. Београд, 17 маја 1949 год.
Министар »лалв НР Србијв првтевдвви комитета М. Ј. Мигиић, е. р.
1250 испита на новинарској и дипломатској високој школи
У јунском ИСПИТНОМ року студенти Новинарске и дипломатскв високе школе подараће еве исците из предмета који су предавани у првој години. Биће дато око 1250 испита. Организација Народне вмладине поклан»ала је твком читавв годинв највећу пажњу уцењу. У заједчкци са еекретаријатом вдкоце она је настојала да се правшшо и благовремено реше сва питања стручног рада. Стручни рад је нарочито пвјачан у другом еемеетру када Јо организована настава из свих гредмета. Како је настав« мз неких предмета почела доста каснв, а код неких се, као код политичке еконо* мкје и руског језика, одвијала неравномерно, пред студввтима је стојао задатак да за време П свмв« стара уложе много више иапора И да рвдовно следе одржана предавања. Покрекуто 3« такмичвњв мвђу групама Народнв омладинв за најбољи успех. Организација Je пратила рад прЈединаца преко петнаестодневних анкета о прочитаноЈ литератури и савладанвм градиву. На састанцима Народнв омладине такође Je расправљано колико je ко прешао градира. КолоквиЈум из политичке економије и страних језика, одржан у марту, на коме Је постигнута прооечна оцена 8,20 за читаву ппголу, вио Је прва провера знања студената. Ту се показало да Је пређени материјал добро схваћен, аттн и да још има празнина — 1 ксз цгго Је недовољно систематско проучававл језика које треба отклонити до јунских испита. После колоквиЈума, по групама Народне омладиае настављено Је са одржавањем консултација из политичке економије. На заједничким консултација*** свих студената, које су одржаване у току априла. поиовљви Je иајвећи део градива из политичке економије. Честв кочсултациЈв из осталих предмета билв су такође садржајне. У стручиом раду ЈЛјединаца користв ce као помоћно срвдство н скрипта из теоријв књижевностм, општв историЈв и политичкв вкономијв, које je организација издавала у недостатку уџбеника изтих предмета. Исто тако, велику помоћ ггружила су и предавања о питањима из области домаће и међуиародне политичке проблематикв која су држали другови из Мииистарства спољних послова и рвданција београдских лнстова. Увппггв Једна од најнозитивниЈих црта у стручвом раду школе Јеств стално повезивање теоретског рада са стручним. У току ових последњих дан? убрзано се прелази заостало градкво. Први испити из теориЈе кпмжевности, стенографч!Јв и страних језика почињу већ 28 о. м. Судећи прсма раду који су студанти као појединии и организација НО као целина улагали преко године, на јунским испитима се може очвкивати успех- М. Ј.
2
Нар&длш сшудснис
Београл. 23 маЈ 1948 годшнв