Студент

НОВА СЕКЦИЈА СОЛИСТА ПРИ ДРУШТВУ „БРАНКО КРСМАНОВИЋ"

На састанку прошле недеље формирана је циКЦИја солиста при културно-уметничком друштву студената Веоградског универзитета „Бранко Крсмановић”. Током Maiског фестивала констатовано је да на нашим факултетима постоји велики број студената који се базе вокалном и инструменталном музиком; да је развијено гајен,е музике и извсн Музичке академије. Притом је заоажено, да оои студенти који су поред својих редовних студија посвећивали доста пажње и труда свом личном уметничком изграђивању, често досада нису добијали ону помоћ у свом раду која им Је била потребна. Стручна настава ни* је увек била најбоља, а плакско одабирање програма и концертирање било је немогуће. Обзиром на све ове тешкоће на иницијативу Универзитетског комитета основана је ова секција солиста. Она почиње са радом већ у овом семестру да би се окупили чланови и neh сад спровело организационо учвршћење и поставио план рада, како би идуће године већ на почетку семестра постојала основица за даљи развој. ★ Секција he несумњиво имати врло широко поље рада. Ту пре свега долази планско и организовано изграђивање оних другова који нису укључени у рад музичких школа. То he се питање решавати у заједници са стручним наставним кадровима и студентима Музичке академије. Затим he се омогућити редовни иступи солиста коЈи би на тај начин стицали рутину, а d чијим би се иступима затим критички дискутовало и пружиле им се корисне сугестиЈе. Тесно у вези са овим стоји питање музичке критике уопште; области која је прилично запостављена и на АкадемиЈи а која је неопходна 'ако се жели постићи виши ниво музичке културе. Кроз дискусију и критику уобличаваће се музички укус и став уопште, а дискотека Музичке академиЈе кроз музичке вечери са плоча прошириваћв музички хоризонт. Белики задатак очекује секциЈу на пољу упознавања ширих слоЈева студената са савременбм музичком културом. Кроч наступе и различите форме музичких часова и предавања треба оживети инТерес и омогућити поступно сазнавање основних елемената и закона музичке У* метности. Уз васпитање уметника треба паралелно да напредуЈе и васпитање слушалаца. ★ ГГоред секције солиста друштво „Бранко Крсмановић” планира оснивање оркестра, а евентуално касније и образопањз инструменталних триа, квартета итд. На таЈ начин све ће гране музИчке делатности бити заступљене и нашим he студентима бити омогућеи развитак у оном правцу кош им највише одговара. Бмће им отворено широко поље естетског мживања у музици а многи ново изграђени таленти претстављаће допринос нашоЈ музичкој култури. ★ Секциlа треба да већ краlем ivna одржи CBoi први концерат. Рали договопа у погледу програма и осталог одржаће се састанак у суботу 4 јуна у пностпчилама Галканска 4/П. Састанку треба да присуству<у неизоставно сви учесници фесп*вала. голисти са Музичке академи:е и сви остали студенти коЈи се активно б-кс mvthkom. Т. М. АА НОВИ КОМПОЗИТОРИ НОВА 14 ДЕЛА Прошле недеље одржан је на МузичкоЈ академији састанак младих композитора, студената композиције. СвоЈа дела извели су; Н. Марко-

вић: Мала свита за клавир, Б. Вауда; Песма за глас и клавир, (на текст КаЈуха). Изведена је песма за глас и клавир по тексту Десанке Максимовић: „Сребрне плесачицв” Апе Мососозе, затим В. Николовскога: Мала свита за клазир, Д. Радић; „Сонатика” за клавир и Д. Трбојевић: Три обраде народних песама. Саа дела показала су здраву тенденциЈу младих композитора да своја дела поставе на националну базу, Да унесу елементе фолклорне музике и да их обраде у своЈим делима. С те стране значајна Је поЈава Н. Марковића, ученика Средње музичке школе, као најмлађег композиторп који Је наступио те вечери. Значајне су и обоаде песме Б. Вауде и „Сонатина" Д Радића а исто тако и дело предвиђено За оркестрирање Енпика Јосипа. Појава оволиког 6poia младих талентоваиих композитора, уметника спремних да крену путем стварања нашег новог националног изражаЈа у музици, заиста Је значајна узевши у обзир стање из раниЈих година на студију композициЈе. Данас се бпоЈ младих композитора који су кренули тим новим путем у музици све више повећава. ♦♦♦ ДРУШТВО „СЛОВОДАН ПРИНЦИП” ПРЕДУЗЕЋЕ НИЗ МЕРА ЗА БОЉИ РАД ДРУШТВА У Културно-уметничком друштву Техкичке велике школе „Слободан Принцип“, коЈе Је доСило ма овогодишњем фестивалу награду као наЈСоље друштво, одржан Је састанак Управе. Ila темељу искустава из овогодишшег рада пришло če разради и постављању смерница за рад друштва у следвћоЈ годими. Такво разрађмвање плана рада аа следећу годину допринеће учвршђењу друштва и његовом раду дати континуитет који Једино омогућава гсравилан развоЈ друштва. Тиме ће се избећи штетна пракса да се почиње сваке године >.све поново“ што це поЈављивало досада у раду многих друштава. На почетку следеће школске годин« Кулгурно-уметничко друштво „Слободан Приндип- - оргаиизоваће аудицију за чланове хорске и фолклорне секције, старе и новоуписане. У хору he се увести картотека по гласовима, повећати броЈ корепетитора. Оргакизоваће ое већи броЈ предавања за чламове хора из подручја вокалне музике. Сређивање архиве хора такође ће много олакшати рад хорске секциЈе. ФолклориоЈ секцији мије се ове године посветило довољно пажње. ПиЈа била проведена аудиција чланова коЈи су наступали на фестивалу. НиЈе се довољно користило саветовање са стручњацима, програм је увежбаван нагло и без студиозног прилажеша појединим тачкама. У следећој години организоваће се за чланове предапања и дискусиЈе, пажљиво одабирати програм и музика која he одговарати етничким особинама кола. Мали народни оркестар који се ове годике показао као неприкладан за фолклорну секдију расформираће се; виолинисти из њега црелазе у музичку секцију. Важан задатак претставља нормални рад литерарне и рецитаторске секције које су ове године само повремено радиле. Поред осталог иредвиђају се и састанци са дискусијама о радовима чланова секције. Посебна пажња биће посвећека солистима инструменталистима. Њима ће ce осигурати стручно уздизање. Предвиђен Je . низ мера коЈе ће побољшати рад друштва у целики, као сснивање библиотеке, политичко уздизање чланства, организациЈа стручног уздизања руководства друштва како би оно постигло правилан критеријум у културно-уметничком раду. То карочито важи за уметничку комисију чији се рад досада сводио само на одабирање тачака за наступ и томе слично. У следећоЈ години и даље, радиће со на зближавању секција и кооординацији њиховог рада, кроз заЈ едничке концерте итд.

КУЛТУРА УМЕТНОСТ

ВЛАДИМИР НАЗОР (поводом 73-ћег рођендана)

Владимир Назор Је Једна од највећих ц најмаркантнијих личности хрватске књижевности. Назор је пјесник култа животне снаге и радости кроз циЈели свој животни пут. Забљеснуо је својкј* снажким и дитиранбичним стихом на прекретници на кбјоЈ се налазила хрватска књижевност после С. С. Крањчевића уносећи у ту атмосферу песимизма, безидејног формализма и декадеице бакљу култа народне снаге и вјере у бољу сутрашњицу. Својим позитивним, борбеним симболизлгом и визионарном романтиком у onhoi политичкоЈ дезоријентацији и борби странака у Хрватској пред Први свијетски рат, изражава Назор чврсту веру у иародне масе и рађање новог покољења. У тим данима он кроз снажан алегориски еп „Медвјед Брундо" предвиђа расплет набујалих догађаЈа и супротности, визионарно указује на канџе „Млечића I *, које су се поново каднјеле над Хпватско приморје и Истру. Он осуђује поли-

тичку поцепаност и расуло, и позива на једикство и отпор. Једино радни народ је тај који је у стању да спасе домовину и донесе Јој слободу ставља Иазор у поенту свог ромаитичког епса ~Утзз златскрила”. До „Утве” (слобсде) допире народ кроз борбу вођен сзоЈим народиим вођама. Тадз је Назор један од ријетких књижевкика који је, у опhoj декаденци и у опијању ларпурлартизмом, својим дЈелом био уз народ и који кроз своЈу пјесму „Херојима“ изражава дубоку вјеру у своЈу земљу која је дала многе хероје, морнаре, умнике и која he родити ново покољење које ће пјевати пјесму побједе и слободе. У нашот земљи Назор види непресушиви извор снаге. „Наш народ то смо ми што знамо како туђа земља прљи, кад по њој тражиш кору црна хљеба** пише Назор у то вријеме. Наш народ је „шикара**, мали шипраг чија жилаза снага живи у корјену и нитко joj ништа не може. „Највеha снага и наЈљепши пјев наше кр-

ви јекнуо је из мноштва без имена“ („Шикара"). Назорова непоколебљива вјера у своју земљу и народ нашла је своЈ реалан израз тек у недазној прошлости. Тада Је таЈ народ, чиЈе је латентне снаге толико пута уздизао у свјетао симбол, предвођен Комунистичком партијом сзоЈим правим вођОм, чврстим ходом кренуо у сусрет свиЈетлу разбиЈајући тмтше прошлости. Назор је и овај пут био уз народ. Он Је доживео срећан дан када Је доказана истинитост његове поезије.

Владимир Назор рођен je 30 маја 1876 гсдине у Постарама на Брачу, гдје проводи и дјетињство. Гимназију полази у Сплиту, свеучилиште у Грацу и Загребу гдје студира природне науке. Служио је као наставник средњих школа у Сплиту, Задру и Пазину, био је директор гимназије у Загребу и Сушаку. Својим педагошким радом одликовао се је и као управитељ дечијих домова у Цриквеиици и Загребу. Усташка сграховлада стиже га у Загребу и он концем 1942 год. прелази са Иваном Гораком Ковачићем на ослобођено подручје. У НОБ-у проживљава Четврту и Пету офанзиву. 1943 године изабран је за претседника ЗАВНОХ-а, а након ослобођења за претседника Президиlума Сабора Народне Републике Хрватске. В. Назор наставља са књижевним радом и након ослобођења. Своје прве шесме и приповетке штампао је Назор још као гимназијалац, у задарским листовима. Преводи cßO.ie бројне пјесме и пјесме П. Прерадовића, Ђ. Арнолда, В. Илића и друге на талијански и цргампа их у листовима „Ил Риноваменто“, „Ил дирито Кроато“ који су излазили у Далмацији. Назор објелодањује од тог времена низ збирки пјесама, приповlелака и романа, есеја и чланака, говора и полемика, путописа и пријевода. Преводи Шекспира, Дантеа. Хаl- Кардућа и Пасколија. Служећи као наставник у истарским школама бори се против италијанизирања тих крајева и у томе сарађује са Виктором Царом Емином. У то вријеме пише значајна дјела из истарског жцзота као „Вели Јоже“, „Крвава кошуља", „Крвави дани” и друга. Политичке прилике одражава у своме роману „Шарко", „Медведу Брунду" и низ других дјела. Затим пише од значајнијих дјела романтични еп „Утва златокрила", „Славенске легенде”, и друга епсколирска патриотског карактера. Назор је и дјечији писац. У НОБ Назор проширује свој роман „Пастир Лода“ са наставком „Курир Лода“. Пише „Пјесме партизанке („Титов напрјед"), „Дневник с партизанима” и друге. Назор пише и теориске чланке из књижевности, саставља читанке за школе, преводи хрватске пјеснике на талијански. Многа шегова дјела преведена су и на друге стране језике. Назор је својим дјелом утицао на неколико кшижевних генерација будећи код њих националну, социјалну и културну свијест. Ушавши у НОБ-у као 66-годишњак постигао 1е врхунац своје дјелатности и дао снажан потстицај млађимз да га сљеде. Тиме је Назор уздигнут међу наше најсветлије личкости. ОТВОРЕНА ЈЕ ИЗЛОЖБА СТУДЕНАТА АКАДЕМИЈЕ ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ

Рад. Миленковић

У Уметничком павиљону на Калемегдану отворена је прошлог четвртка изложба студената Академије ликовних уметности у присуству великог броја наставника и студената Београдског универзитета. У краћем говору, ректор Сретен Стојановић је напоменуо, да је изложба приказ успеха студената како у погледу савлађивања знања, тако и у погледу преоријентације у правцу нове тематике. Студиозно приступан>е раду и приближаваше нашем радном човеку и његовим проблемима су битни елементи у новом стилу рада.

Природно је да he се у неким радовима срести и остаци формализма и површности у обради. Треба имати у виду да је изложба, поред прилично наглашене уметничке ноте, ипак у основи школска изложба. Наставници и студенти баш зато очекују примедбе, критике и сугестије које ће им користити у даљем раду и развоЈу. На изложби Је изложено преко 200 радова из различитих области сликарства и скулптуре. Отворена је преко целог дана и трајаће до 5 јула. Са мајског фестквала

ПРОСЛАВА 150-TО ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА А. С. ПУШКИНА НА НАШЕМ УНИВЕРЗИТЕТУ

„... Још једном: идо Пушкина ми смо имали песнике, али нисмо имали ниједног песника уметника. Пушкин је био први руски песник уметнкк”... (Бјелински) „Пушкин je ванредна појава и можда јединствена појава руског духа: то је руски човек у свом развоју у којем ће се јавити можда кроз двеста година”. (Гогољ) Кроз неколико дана, 8 јуна, навршава се 150 година од рођеља највећег руског националнсг песника А. С. Пушкина. Тај дан је величанствбни празник не само руских, не само Совјетских нарола, већ и читавог напредног човечанства. Пушкинова стварања чине епОху у ксторији руске књижевности. Он је, како каже Бјелински, примио и сјединио у себи све претходнв квалктете руске књкжевности и кроз поезију скренуо напоре потоњкх генерација нз приказивању, сликању и афирмирању народиоТ духа, једном речју спустио je noeзију са облака и вратир је жизоту. Он је творац руске националнв кн»ижевности. Пушкин је борац за реалистички правац и он је доследно спроводио своја убеђеша кроз лирику, песму, драму, роман, приповепсу итд. Он је, на тај начин, тражећи изворе на широком руском тлу, развио и обогатио руски књижевни језик. Још му је Тургењев одао признање и назвао га творцем песничког, књижевног језика. За о вим генијем руске поезије пошле су читаве генерације руске, па м европске, књижевности. Гогољ, Љермонтов, Тургењев и толики други чине ту блиставу плејаду Пушкинових следбеника. Па и многи наши песници и књижевии« ци учили су од Пушкина и напајали се безграничним лепотамањо говог стваралаштва. ★ Клуб младих књижевника и у* метцика Београдског универзитета организује свечану академију поводом годишњице песниковог рођо ња. На програму су, поред уводног предавања другарице Миле Царичић, четири рецитације, романсе и опорсхе ариЈе и филм „Песникова младост”. Акздемија се одржава у среду 2 јуна, у 16 часова у сали Коларчевог народног универзитета.

СТВАРНОСТ АРХИТЕКТУРЕ И СТУДЕНТИ АРХИТЕКТУРЕ Поводом Међународне конференције студената архитектуре у Лондону

Нису сва зла створена ратом, све неморалности у животу градова на западу, али их Је знатно погоршао. И оне земље козе нису претрпеле ратна разарања боре се данас са тешкоћама станбеног питања, лоших хигијенских услопа, скупоће градње и високе најамнине. То су ненормалности, нажалост за капиталистички град уобичајене, па чак и „нормалне”, које се нароччто истичу данас, неколико година по завршетку рата. Рат није створио, иако је знатно погоршао стално пропздање станбеног фонда. Ово је данас једна нова, тачиије акутна појава у низу свих ненормалности у животу капиталистичког града. Цанас је у Француској потпуно и делимично уништених 2,074.500 зграда. Према процени напредне штампе, уништено је око 1,800.000 станова, а пд тога се пола милиона не могу поправити. Сем тога, 2,000.000 станова потпуно су нездрави. У Енглеској је уништено 250.000 зграда која re не могу поправити, а 3,250.000 оштећено Данас је мода на заподу да се говори о планској реконструкцији и на том послу заузети су многи планери, економисти, инжењери и други стручњаци. Уклањање ових недаћа и решавање станбеног питања улази у политичке програме и обсћања разних буржоаских партија. Међутим, одлучни потези ка уклањању станбене беде нису још нигде у земљама капитализма Изградња станова пропуштена ie приватној иницијативи Изгралња је знатно поскупила, у Енглеској 4 пута у односу на предратне цеие. Уочљива је појава опадања броја квалификованих зидара и занатлија.

као и опадање квалитета градње. Тешко се налазе капитали за изградњу станбених објеката, Јер се сматра да ова изградња није реатабилна. Напредна швајцарска штампа оптужује трустове цемента да су криви за пигоршавање станбеног питања. Све се више форсира и развија израда префабрикованих кућа, чија је цена нижа, али трајност није предвиђена за више од 10 година. Тешко Је приволети младе раднике да се квалификују као зидари или занатлије, Јер се боје да ће услед пораста префабрикације остати без посла. ТраЈпост станбених зграда упадљиво се смањује. У годинама од 1850 1914 градило се врло солидно. Предвињена трајност била је 100 година. Предвиђена траЈност после Првог светског рата у Француској била Је 50 година, а у Америци 20 година. Данас већ Америка гради са предвиђеном траЈношћу од 10 година, о последњи модели предвиђају се и испод 10 година. Грађење траЈних зграда није рентабилно, наравно за компаније, иако начини краткотрајног грађења уствари наносе штете прмвреди у целини. Кроз штампу је врло уочљива чињеница да станбени фопд пропада, негде као у Француској, чак и опасно брзо. У Паризу постоји добар доо старих станбених зграда за становање још из XVUI века. Огромну већину станбеног фонда сачињаваЈу зграде подигнуте у другој половипи XIX века. 19% зграда у Паризу су стогодишње, а у неким арондисмапима и до 70"/о. А ако се просечна трајност узме 65 година, онда за 85.000 стаибених зграда колико Париз има, излази да

годишше треба обнављати или замељивати 1.300 грађевина ла се одржИ исти станбени фонд. Међутим, у периоду до 1914 године. обкављало се и замељивало 830 гоДишње, у периоду 1915 19Ž7 206 годишње, 1927 1936 799 годишње, 1936 1939 70 годишње, 1939 1945 приближно ништа. Званичне француске информације костатују да однос цена на тржишту „у данашњем стању ствари потврђуЈе да је неизводљива свака реконструкција станбених зграда или њихово замењивање'*. Ова појава назмва се данас у Француској умирање зграда. Француска данас броји 12,900.000 самосталних породица, а 8,800. 000 станова у релативно задовољавајућем стању (1914 11,500.000). Америка ниЈе претрпела ратна разарања, па ипак званичне цифре пружају лошу слику стања станбеног фонда. 1940 од 37,000.000 станова, 21.000. захтева лаке оправке, а 16.000. треба президати или заменити. 4/5 америчких грађевина су од дрвета и материјала мале трајности. Од 1919 1940 требало Је трошити годишње преко 2.000. на оправке, да би се станбени фонд одржао у истом стању, а трошено је мање од 550,000.000 долара. С гледишта основних хигиЈекских улова, 35% америчких стакова процењени су као „субстандардни”. Од тога 6,776.000 по препоруци. комисије требало би да будуодмцх замењени, док се за 1,615 000 сматра да су мо-уће моправке 1940 године, 2/3 фарми су „субстамдардне", 1/3 1/2 морале би се олмах земенити иопим. „Депортман за агрикултуру” износи 1940 године да се од 7,360.000 фарми, 2,878.000 могу

оправити, а 2,165.000 не могу оправити. Овакво пропадање станбеног фонда изазива забринутост самих буржоаских економиста и стручњака. Даља од ових „нормалних” ненормалности је несразмерно висока најамнина. У Америии 25% укупног просечног прихода. у Шведско.ј 2025%, у Холандији 20%. Званично, у ЕнглескоЈ 10%, а по процени напредне шгампе 20% (пре поскупљеља од 30% 50% у 1948 години). Уопште узевши, у већини земаља поскупљење најамнине износи 60 70% у односу на предратну У Француској је влада под притискои комуниста регулисала висину наЈамнике. али је Другчм законом потврдила права на преузимање стана од стране власника, његове деце или његових родитеља. Tnv.e ie омогућила безобзирно избацивање аа улицу стакара и срзмну куп>п?одаiy станова чиЈе се цене крећу ол 4 —7,000.000 и више IЈ)раиака. Власшши ослобађају свој капитал, али га не улажу у градње По npoцени комунистичког писта Аксион. 12,000.000 Француза треба најокромније узесши, пристоЈно и хигијенски сместити. 500.000 људ!l у Иаризу станује у намештеним хотелским собама последњег ранга Имп примсра породица са петоро до десеторо деце смештених у ЈедноЈ соби, као и породица у којима је од 15 деце у животу петоро. Морталитет је у таквим арондисманима 8 пута већи него у арондисманима насељеним богатим стаковништвом. У Лондону има по процени штампе 160.000 породица без икаквог стана настањених у азилима, капуштеним магацинима. чамцима и провизсриумима. У Америци се рачуна број породица без стана на 1,200 000 Шведска има највиши такбени стандард, па и у ШведскоЈ од 6,300.000 становника, 1.100.000 станују по два и више у једној гоби. У Енглеској ге сматра да треба изградити Још око

1,500.000 станова да се достигне Шведска. У Француској по извештајима званичких комисија 10% станова имају купатило, од чега половина не функционише, 70 n /e су проветравани испод сваке критике, а 6% станова су осунчани од o—l час дневко. Цифра проветравања и осунчавања за Париз се не даје, већ је урачуната у цифру свих станова у Француској чиме је проценат знатно побољшан. Интересантни су ма да оскудни, подаци о стању и судбини културно-историских споменика архитектуре. У Француској је од 8.000 историских споменика уништено или оштећено у рату 1,700 (20°/о). „Отсек историских споменика Министарства просвете саопштава: „Неће се моћи оправити сви споменици. За најтипичније, служба историских споменика одлучила је да учини максимум у границама одређених јој кредита, али не може узети у обзир све захтеве националних регионалних археолошких друштава. Национални интерес мора се уздићи над осталим те је јасно да је потребну своту боље употребити за станове. него за рестаурацију објеката којима се поносе мали градови. Коначно, многи од н>их не могу се више поправити”. Још много rope стоји са објектима који нису званично проглашени за историске, ансамблима малих градова и сеоске архитектуре. Чињени су различити покушаји да се после ратних разарања отпочке са планском реконструкцијом, да планирање рекокструкције прерасте у „репланирање”. Но саи ови планови задржали су већином карактер предлога или „општих мисли”. cyrecTiiia о даљој изгралњи градова. Капиталистимки грал rpпи и даље сталве губитке због непланског развоја Само у перипду између два последња рата 5,000.000

зграда погрешно су подигнуте на теренима повољним за пољопривреду. При свим тим околностима чудно изгледа велики албум са планом Манчестра, у коме иначе има 50°/о грађевина у најлошијем стању, са настовном страном у много боја на којој је престављен Манчестар Анно Домиии 2045. Капитализам не мисли на тако дугачке рокове! Иако се мало и неплански гради, врло много се пише о архитек* тури. Ова врста публицистике настала одмах после европског рата, имала је или утопистичко-реформаторску, или социјално-демократску боју. Еволуција ове публииистике може се назрети већ из самих наслова. Некад су наслови гласили: „Говорити узалуд“, „Крсташки рат или сумрак академија”. „Град сутрашњице”, „Социјализација становања“ итд. Даиао наслови књига гласе: „Механизација преузима команду”, „Колокизација и урбанизам”, „Планирања живота улога архктекта”, „Архитент пророк новог поретка” (тј. америчког), „Рат и развитак планирања”, „Време, простор, архитектура”, итд. итд. Кроз рукв су ’ми прошле десетине па и стотиие њихових књига, које уколико и критикују, апелују на неке идеалне законе државне хармоније по којима ови реформатори желе да преуреде капиталистички град. м задирући у његову капиталистич« ку суштину. Ни у једној од овм* књига нисам нашао ни речи о изградњи градова у СССР, која првстављз прву ' научну и потпуну консеквентну изградњу градова у историји, и чија искуства и сдми буржоаски струнњаци настојв да користв. Многи од ових публициста гу нека врста „теоретичара” па чак и „филозофа * архитектуре Оии се (Наставак на четвртој страни)

Београд, 36 пл Ј 1949 године

Народни аиуџенис

3