Студент

(Наставак са треће стране) упињу да на свој начин тумаче вредности историске архитектуре, а још маого више да пропагирају „молерну“ архитектуру У времену и друштву кал не постоји устаљен укус, у друпггву чија ie слика архитектуре нејединствена и разбијена, они наето)е па укус изграле, да изграде схватање архитектуре. При томе наравно, заборављаlу основне моменте коlи условљавају настајање укуса и саме слике архитектуре коју Једно време има, као што су друштвени и национално-историски моменти. а истичу једнострано технички моменат, као да само техника условљава раћање форми у архитектури, па чак и машину (нарлпно капиталистичку) прел којом падаlу ничице као модерни дивљапи Лруги се адушебиологиlом чи]е законе желе да пренесу и на архитектуру. Лепота архитектуре треба да буде биолошка. као што су пепи кристали или микроскопски снииии ткива. Уствари. све ове reopnie одраз су практичне немоћи архитскта па на споменике протеклих еиоха надовеже cpoia дела. од вредности, да се такмичи са њима. немсћи да изразивши себе изрази и укус cboi народа. свог времена Зато ове теорије нсгира,lу врвднсст монументалне архитехтуре као « сваку мисаону вредност архитекTvpe уопште Коначно, пита се чо век шта мисле такви архитекти, шта их rpeje. шта их покреће нз рад. који cv сокови који хране њихова дела Кво отприлике како изгледа „мисао” савремснш финског архитекта Аалвар Аалта Цртајs * ћи библиотек\ за г оал И- - > и и мао сам врло много вромена ма ■>а сположењу пет лугих гопина* tw светио сам многе лане да правим »егињасте цотеже имагинарних

планина са пуно пропланака и много сунца које се као материза разливало по њима. Наизглед, оваказ цртеж није имао заједнкчког с архитектуром, па ипак из масе таквих цртежа детињастих само на изглед родила се извесна комбинација основа и пресека зграде испреплетаних на начин који је тешко описати. Била је то основна замисао библиотеке и она се састојала у томе да се окупе читаонице и просторије за издавање књига у различитим висинама као на пропланцима планина око централног простора за контролу у врху грађевине. А изнад свега систем сунца окрутла стаклена купа за осветљавање“ Неодговорно тепање оваквог једног архитскта данас се сматра „теоријом”, штампа се У Америци и растура у десетинама хиљада примерака књига и часописа У пракси оваква архитектура је само механички траг човекова живљења, она престаје да буде архитектура у добром, старом, ппеменитом смислу те речи, као што је за нас архитектура вијећница у Пули, Спонза, базилика у Поречу, Св. Донат у Задру, Студеница, Дечани. као што су Бакар или Трогир, Вараждин, Крушево или Охрид. ТЗква „модерна архитскт>'ра данас је већ изразито американизована, њени селики побориици већ јаско реакционарни, почевши од Ле Корбисиера, Гропиуса. Флија, Маркелиуса, до низа бе значајних неоригиналних и досадних епигона. Таква је природа ствари да архитектура која је космополитска по схватањима која руши националну традицију, којз коначно не воли нккакве „идеје пос-о ти еока чпста Mapi'ia V газш околписЈИма састала се Мођунаролна конференција стулената архитектуре за коју ,је дао и-

ницијативу Међународни савез студената. Могло се очекивати да ће овај састакак изразити став и мишљење већине студената архитектуре у свету по низу заједничких проблема. Предвиђени реферати (~Грађење у миру”, „Задаци студената архитектуре у међунчродном студентском покрету”, „Урбакизам за народ“, „Станбеко питање студената”, „Удео студената у настави”, „Студенти архитектуре колонијалних земаља”) пружали су добру основу да се развије једно заједничко напрелно мишљење по овим питашима. Конференција је јасно заузела став да је професионални рад, стручно усавршаван»е кеодвојиво од активне борбе за мир. Једино мир може обезбедити рад архитеката, једино у перспективи мира тај рад може имати смисла. Госороћи у име студената epхитектуре, делегати су послали телеграм Конгресу присталица мира у Паризу, у коме се између осталог каже да студепти архитектуре ратне хушкаче сматрају својим непријатељима. Неки делегати покушали су да уман»е јасност прогресивне линије коју ie конференпиЈа заузела од почетка рада, чак и да ccvjere слање телеграма Конгресу мира По овом као и по другим питањима, оии су остали усамл»ени. Конференција је показала ла напредни студенти архитектуре мисле озбиљно о свотим задациша, да питању архитектуре све изразитиie прилазе на правклан начин - , онп уочавају стварне потребе нарола које архитектура треба да задпвољи и истозрег/ено виде улогу коју архитектуфи и архитекту одређује капитализам Многи постазл.ају себи пптање шта и како да раде., мнои верују у важну улогу апхитекга, свој залатик да допринесу У* клањању тешких и хаотичних прилика каппта тистичког грала. Но

нкје код свих одмакло сазнање да је за уклањање зала капиталистичког града а коначно и за даљи развитак архитектуре неопходно борити се за друштвене предуслове који ће архитектуру учинити добром народа. Велики број њих верује још увек па се зла капиталистичког града могу лечити. Учесници конференције изражавали су тежњу студената архитектуре да граде за народ, а не за уски слој сопственика. Да са задатака зидања најамне зграде, виле, умутрашњег урећаја богате куће и сл пређу на велике и бројне задатке архитектуре намењене народу као што је то у земљама социјализма. Овм ограниченост праксе архитекта у капитализму одражава ое и на саме студије. Урбанистички пројекти не заснивају се на стварности. а монументална архитектура је запостављена, њој се прилази или на еклектичарско-академски начин, или на бесмислен начин „апстрактне уметкости lloшто су пројекти далеко од праксе, ст”денти кемају могућпости да У свакодневном животу олмере њихову вредност Настава је изразито недемократска У Енглеској има „добрих” и „мање добрих” школа према висини школарине која се не спушта испод 10 000 динара roдишње. Конференција је поставлла захтев ла се на школама студенти припремају да одговоре стварким потребама народа, да се боље повежу са праксом, као и захтев за демократизацију школа. Конференција је осудила стање у коме морају дз живе и раде студенти аркитектуре колонијзлних земаља Они кемају кациокалних шкопа. Њима је намењена поиижапајућа упога „обојеног” текта у сопственој земљи Делегат Виетиама на тему урбанизма rosoрио је о скстематском уништавању

градова и села у Виетнаму, јер о другом није могао да говори, као и о приликама у којима живи и умире народ у његовој земљи. Наши делегати су говорили о архитектонској и урбанистичкој активности у нашој земљи, о уделу студената архитектуре у изградњи земље, студентским пројектима за железничке станице на омладинским пругама, за задружне домове и радне задруге, који се и остварују, о учешћу студената на јавним конкурсима, самостално или у сарадњи са професорима, дискусијама о садржини и задатку архитектуре којо организују партиска и омладинска организација на универзитету. Ове просте чињенице целовале су снажно на све делегате Они су тражили ближе информације. фотоматеријал, информативне састанке о животу и раду студената архитектуре у Југославији. Извесним качелним питањима руководстпо конференције прилазило је са устручавањем (дискусија по теми „Садржај и форма у архитектури” била је првобитаиз стављена на дневни ред, а затим скинута), јер се вероватно бојало размимоилажсња у мишљењима. Студенти архитектуре данас су на западу под утицајем космополитских и помодних погледа на архмтектуру, чак и они који умеју Д а двоје своје тежње и жеље од сгварних могућност-*. Чак и они који су всћ мање или више активно пошли путем борбе за друштвепи преобрзжај. Они су изложени утицају разшгх нездравих cxpyjaња од сиреализпа до „апстрактне уметности” и не налазе довозло кнтелектуалке смелости у себи да им се одупру. Изгледа да оим веРУЈУ оној бесмислицп једног „тепретичара” да се дзнас ~не може замислити архитект који није про-

шао кроз иглене уши апстрактне уметности”. Вредности реалистичкв уметности обично су им далеке. Велики је несклад у овим људима између светле улоге друштвеиог борца коју су узели на себе и оваквих схватања. Мање су бројни они који су успели већ изградити један солиднији научнији начин гледања на културне вредости, који с правом сумњају у вредност свих ових „«орија”. Свој начин рада настоје да ускладе с овим схватањима и да нађу једну паметну и сталожену меру. Они знају колико је тешко ако не и немогуће остварити један вредан прогресиван архитектонски израз у сумрачним околностима империјализма. Па ипак то ке умањује величину њихових напора који су изгледа усмерени на анализу, већ нас обавезује да их поштујемо. Они зналу да су им поред способности и културне изграђености затворени сви пу* теви за будућности, јер су комукмсти. Нама лично показала је ова конференција колико јасна, дубока нринципијелна разлика дели архитектуру западних земаља од земакоје граде социјализам Ни на плапу схватчња ни на плану праксе, ни на плапу самога укуса, оне не могу бити сличне. Ова разлика је непомирљива и само he се jotu више уочаззти. На јсдној страни је друшкзо 4tija разбијена, хаотнчка и песммистичка слика свето рађа укус и од/овардјућу умстиост. на другој страпи је 'друштво које снагом коће да утиче на живот к да га мења, које то кокачко и може и ко]е и својом архитектуром жели да обележи и прослави свој живот и своја настојања.

Богдан Еогданозкћ

ОСВРТИ Нова работа пештанских мајстора

После циклуса најновијих атака и прљавих махикација против наших народа и партијског руколства. од инсценираног суђења у Тирани „издајницима’’ албанске КП преко инцидената на границама и пријатељског дочека Титове штафете митраљеским рафалима на Скаларском Језеру, почашћени смо од Радио Будимпеште новом вести накићеном перјем разних боја. Стигло је у обетовану земљу ново „отворено” писмо. Овога пута не од „50 комуниста и ванпартитаца”. већ са звучнијим, убедљивијим потписом „студената који су студирали у СССР-у и земљамз наролне демократије” Радио Будимпешта ie много „научио” водећи клеветничку хајку, „свгги крстатки рат” против народа Југославије и к>ихове изградше социјалкзма Те хајке, јасно није поштеђена ни наша омладина Боде им очи компактност, илузорност да се не може нарушити њено чврсто јединство И пештаиски ма стори иису мосли а да и овс.га пута не буду прв ■ v акробатиса:> v са „створсц-Јм” пи-мима и пог ушајима да уц. ре по ro.i •'елинств-лч »тк служећи се перфидиим срелствима, имагинарним бунама „здравих снаra”. „искључујуђм” наlбоље комунисте .дајући савега за сргачизовану борбу аротиву „Титове клике” итд. и т сл То ie шихов специјалитет, рукпо б i се нарочита г.ссластица, то ie постало сталним средством безочпе информбироовске агитације Нчохоро* као да нема крз;з A нигмс чао сва остала. Бероватно. кс и сва, обећана (читат - ппсдвићенл). будуђа. Као да спремају поему „отворених” писама H.oaiv већ и наслов;

„Пуста, јалова посла”. Ово последн>е писмо заузеће почзсно место. „Студенти” се обраћају својим „драгим друговима” у СССР-у и народним демократијама, оптужују „издајнички” Центра лни Комитет КПЈ, трабуњају о клеветању СКШб) и Стаљина. И лаље. после неколико фраза о ..стварном стању у земљи”. „студенти” завршавају очајш чким псзкгом да им се помогне: „Друговм, јачајте и учвршћујте наше редове v иностранству! Упознајте широку :авност код нас, јер за то имате највише услова”. Као да хоће, у своме распустништву, да кажу: у вашим рукама је штампа, разне радио станице од Москве до Тиране (не рачукајући оркестар на Западу), стојите у непосредној близини „непогрешивкх’* аутоотггета па и „ииатс на?више услова” да изградњу Аутопута, под;: aite тепже индустрије, брзи темпо изградње радних задруга, радни елан и високу свест трудбеника Југославије, претварате у безочне клевете, на штету читавог међународног пролетаријата. Та*ве супер интернационалистичке идеје „студепата” и њихових организационих саветодаваца за дизање „буна” из крила Информбироа. своде се на пусте жеље да виде нашу земљу заосталим аграрним привеском (ваљда по узору царско-јунксрске Аустрије у прошлом веку а до јуче империјалиста). То је она работа на коју се позивају „драги другови”, работа високо-интернационалистичка и утолико жалоснија ако је научена у СССР-у и земљама народне демократије. Позив Међународног студентског савеза

студентима Холандије да одлучно помогну борбу омладине народа Индонезије

Пре извесног времена Међународни савез студената упутио је студентским организацијама Холандије отворено писмо позодом терора и зверстава холандских колонизаторских трупа у Иадонезији. „Од почетка холандске агресије каже се у писму свакодневно стижу све нове и нове вести и сведочанства о терору и зверствима холандских трупа против мирног становништва Индонезије. против индонежанске омладине и студената” У писму Међународног савеза студената помиње се извештај једног посматрача Организације Уједињених Нација који пише да је присуствовао крвавом призору, када је један холандски војник убио мало индонежанско дете Дал>е, писмо истиче да сами холандски војници који се налазе у ИИдонезији пишу својим рођацима у Холандији о бруталним мучењима иидонежанских родољуба у холандским затворима Међународни савеч студеиата, обраћајући се студентима Холандије, подвлачи ца су све те чињенице имале одјека како у холанпској, тако и у светској штампи, изазивајући многобројне протест* свих поштених људи и напредних организација у свим земљама „Међународни савез студената ј<* убеђен па холандски народ, холандска омладина и студенти желе мир у свету. но и поред тога холандска влада тежи да експлоатише и угушује омпадииу и народе лругих земаља. Зато МСС захтева да све сту дентске организације Холандије посвете на јвећу пажњу питању ситуације у Инпонезији и па поводом тога изразе свој Iасан и одлучан протест”

У наставку писма се говори да су МСС и велики број организација студената. његових чланица, више пута протестовали против холандских напада на републику Индонезију и против зверства Холанђана над неборачким индонежанским становништвом. Међународни савез студената скреће пажњу холандским студентима на убиство Сумарсоно-а, руководиоца Савеза социјалистичке омладине Индонезије, кога су убиле холандске трупе и на зверско погубљење шездесет индонежанских студената у Џокџакарти, које су холандске власти умориле електричном струјом. „Холандски народ и холандски студенти из свог искуства знају ка* рактеристике фашистичког режима, каже се на крају писма они су патили и борили се против немачких окупатора, док су се индонежански студенти у Холандији прикључивали њиховим групама отпора против нациста. Отуда холандски студенти могу да процене борбу коју народ и омладина Индонезије воде за слободу своје земље. Верујемо да холандски студенти мора]у ово да схвате јер они не могу и не смеју ћутке потпомагати такву колонизаторску политику своје владе, МСС позива студеите Холандије да изразе одлучно свој став и да пруже помоћ својим индонежакским колегама у њиховој борби за независност”. Друге летње студентске игре показале су велики успех југословенских студената на пољу фискултуре

Доред свог спортског значаја, као такмичење на коме je учествовало преко 1000 студената, који су се такмичили у 11 спортских грана, кроз мноroopojne сусрете борби, пожртвоваша, сарадње и помоћи, игре су знвчиле још један корак напред ка зближењу наше студентске омладине и као такве претстављале манифсстацију братске солидарности равноправиих југословенских народа. Оне су псказале да наша студентска омладина чзрсто стоЈи у прзим редовима борбе за изградњу социјализма у нашој земљи, за извршење задатака Петогсдишњег плана. Без обзира на клеветничку xajку и кампашу коју воде ручоводиоци земаља народне демократиЈе и CoßieTCKor Савеза против наше земље и нашег руководства, југословенски студенти су показали да чврсто стоЈе уз сеоЈу Партију, ЦК КПЈ и друга Тита и СЕО.м приликом се заветовали да he са још већим еланом и љубављу прилазити решавању сбих оних задатака_ који прсд њих буду псстављени, било то на стручном пољу, физичком васпитању или у изградњи наше социјзлистичке домозине. -*’спеси фискултурника Веоградског универзитета... r v-денти Београдског универзитета по пут су освојили наслов укуног победника студентских игара. Прошле године на Првим летњим студентсхим играма, одржаним у Загребу. Београђани су заузели прво место са 121 бодом, за двадесетак бодова више од Загреба. На овогодишшим играма, Београд Је убедљивије освојио прво место са 265 бодова. тј. са разликом од преко 40 бодова испред Загреба и Љубљане, који са 222 бода деле друго и треће место. Осзајањем првих места у: фудбалу, кошарци и одбојци (мушке и женске екипе), атлетици, шестобоЈу, тенису, ntмнастици, стрељаштву и других места у: стоном тенису, рукомету и Партизанском маршу и трећег места у мачевању, фискултурници Београдског универзитета добили су пехаре Министарства за науку и културу Владе ФНРЈ, Комитета за научне установе. Универзитет и високе школе Владе Н.Р. Србије, Фискултурног савеза ЈугославиЈе, Гимнастичког савеза ЈугославиЈе, цо Савеза синдиката Југославије и др. ..... и студената Сарајева и Скопља На овогодишњим студентским играма такмичари савезног значаја нису имали право гжступа. То Је допринело да Је велик броЈ фискултурника испољио своЈе вредности и друго, да су снаге универзитета и факултета у земљи, бар донекле, биле уједначене. Фискултурници сараЈевских факултета на овогодишшим играма посгигли су добар успех и знатан капредак. Док су на Првим летњим студентским играма имали свега 26 бодова и били на послсдњем месту, на овим играма сакупили су 150,93 бодова и у укупном пласману заузели четврто место. Када се овоме дода да су Загреб и Љубљана, где Је фискултура масовниЈа и у квалитетном погледу знатно боља, имали il бод више од Сарајева, онда постигнути резултати, заиста, претстављаЈу успех са којим сарајевски фискултурници могу

бити задовољни. Најбоље резултате у екипи показала Је Нада Ћирковић којп Je у бацању диска заузела друго, а у бацању кугле треће место. Фискултурници Скопског универзитета по први пут су учествовали на летњим студентским играма. У ЈакоЈ конкурепциЈи са осталим универзитетима сни су ипак успели да сакупе 100 бодова. што с обзиром на то да су млада ехипа са још недовољшш искуствнма за овако велико Так.мичеше претставља добар резултат. Шихов велики недостатак био Је недовољно техннчко псзнаваше појединих спортских грана, због чега су често у равноправноЈ нгри или сусрету губили бодове од технички Јачег противника коме су супротстављали своју велику борбенсст и пожртво- , вање. Три нова студентска рекорда постави.ти су Загрепчани На овогодшњим студентским играма постигнута су три нова студентска рекорда и то у бацању кладива, бацању копља и у трци на 5000 м. Да Је време било више наклоњено такмичарима број рекорда би сигурно био већи. Досадашши студентски рекорд у бацању кладива држао Је Галин (Загрео) са 4Г,6б, постигнут прошлс године у Загребу. Ове године Галин је оборио стари рекорд и поставио нови са резултатом 42,71. Милер (Љ) Је други са резултатом 40,41. Марјан Урбић (3) у бацању копља поставио је нов рекорд од 58,32. Стари рекорд. постигнут прошле године у Загребу, он Је такође држао са резултатом 57.97. У трци на 5000 м Кодрин (3) Је такође поставио нов студентски рекорд са временом 16:26,0. Стари рекорд са временом 16:38,4 држао је Вернд (3). Овај резултат претставља један од наЈвећич успеха које су студенти постигли. Од мушких најбољи Зупаачић, Пецељ, Урбић и Илић... . Сусрети фискултурни ка Београда, Загреба, Љубљане, Сарајева и Скопља у атлетици претстављали су најинтересантниЈа такмичења. Ма да су стазе и залетишта услед кише током такмичења били врло лоши, ипак Је постигнуто неколико добрих резултата. Највише успеха постигли су Зупанчић (Љ), Пецељ (Б), Урбић (3) и Илић (Б). Зупанчић Је Љубљанској репрезентациЈи донео велики број бодова, заузео Је прна места у трци на 400 м и у тркама 110 и 400 м препоне. У штафети 4x400 Љубљана је победила захваљујући добпоЈ промени палице у последњоЈ изл.4,‘ни, када Је Зупанчић за Једну десетину секунде стигао испред претставника Београда. Својим победама Љубљани Је донео 18 бодова. Пецељ Је освојио прва места у трци на 100 и 200 м. У трци на 100 м постигао је време 11,5 које Је за четири десетине секунде боље од другопласираног С. Мургашког. На 200 м победа је била уоедљивија, постигао Је време од 24,0 секунде, док Је другопласирани Штурм (Б1 имао резултат 24,7. Копље 58,32, скок у даљ 6,60 и троскок 12,78—то су резултати коЈе Је постигао Урбић, талентовани атлетичар екипе Загреба. Освојеним победама (прва места у бацашу копља 'h у скоку у даљ и трећег места у троскоку) Урбић Је екипи Загреба донео је 16 бодова.

Илић Је екипи Београда донео два прва места: победио је у трци на 800 и 1500 м. СвоЈим добрим стартом, уједначеношћу приликом трчања и врло добрим финишем, он Је показао да се на почетку ове сезоне налази у доброј форми. ~. аод жена Бесараба, Скроиншек, Гриб, Југ и Задровец У такмичењу женских екипа Београд Је имао наЈбоље такмичарке које су му донеле велик број бодова. М. Бесараба освојила Је прва места у дисциплинама на 100 и 200 м.; 3. Скрбиншек има два прва места (скок у вис 140 и оацање кугле 8,08) и једно друго (оацање копља 23,06; Ј. Гриб освојила је прво место у скоку у даљ (4,64), друго место у трци на 80 м препоне (16,-ј.) и треће место у скоку у вис (12a). Југова, талентована такмичарка Љубљане, такође је постигла велик успех. У бацашу диска заузела Је прво место са резултатом 25,15, у бацању кугле (7,57) друго, и у бацању кошва (21, dj) тоеће место. М. Задровец, члан екипе Загреба заузела Је два друга места у дисциплинама на 100 и 200 м.

Ворбеност и пожртвовање одлика свих тацмичара Кроз четири дана такмичења све екипе показале су велику борбеност, пожртвовање и упорност. Почев од првог дана такмичења па до последње дисциплинв Партизанског марша, сви сусрети су били прави спортски, лепи и узбудљиви. Мало је које фискултурно такмичење обиловало са толиким моментима непоколебиве истрајкости, настојања свих фискултурника да кроз племекита такмичења изразе високу свест наше омладине. И отуда киј« никакво чудо што су се студенти Сарајева, иако без изгледа за осва?ање пррих места, борили исто тако упорно као и они који су важили за фаворите; што су чланови свих екипа давали савете Зеркову за обарање студентског рекорда у скоку у вис; што су се кошаркаши Скопља тако пожртвовако борили и били поражени са минималним резултатом од 21:20 од екипе Saгреба, фаворита за прво место; што су чланови екипе ЈБубљане у Партизанском маршу помагали сзоме доугу да преброди к: изу у овој великој и напорној трци на 20 км. мтд. итд., све су то примери који су похазали и правилан однос који влада међу кашом студентском омладином. Организација игара Организовати једно велико такмичење као шго су биле Друге летње студентске игре (обезбедити такмичарима исхрану, смештај, возове, терене и друго) није тако лак и једноставан посао. Органкзатори такмичења имали су у тсм погледу тежак и велики задатак. Захваљујући великом залагању они су га успешно извршили, тако Да се може рећи да су игре у том погледу, углавном, успеле. Велике тсшкоће стварало је невреме и непрекидна киша тако да су терени били блатњави и непогодни за такмичења, те је велик број утакмица у кошарци, одбојци и другим спортовима одржан у дворанама Државног института за фискултуру. Друге летње студентске игре показале су и извесне недостатке на којс је потребно указати, Истина, припреме су почеле на време, али не оним темпом колико је то било потребно. Комитети Народне омладине нису схватили да je Београдски универзитет домаћин игара и да је због тога потребно обезоедити прмлично ввлик апарат за оргаиизовање ита*а. Поједини фискултурки ру! ководиоцл нису озбиљно схватили своје задатке тако да је читав посао око организације игара пао на десетак људи, чланова фискултурног одељења Универзитета. Обећану помоћ од стране Фискултурног савеза Југославије и Лискултурног одељења ЦК Hape f?* e е “ младине Југославије Организациони комитет игара такође није добио, сем шт 1е ФИСАЈ дао одређеки број судиЈа за поlедина спортска такмичења.

Сл. Шиндолжк

Са студентеких игара: моменат са футбалске утакмице Београд — Загреб

Пред недељу технике

Курсеве је завршило преко 450 студената

Клубови Народне технике на нашем Универзитету дсчекују Недељу гехнмке са добрим резултатима у досада.пљгм раду Нароч-лто лепи успеси постигнути су задњих дана. Многобројни теоолски и практичнм испити на свим кружоцима, конструкције и израдз разних техничких средстава били су свакидзшн»и рад наших студената, чланова Народне технике. Само на Техничкој велико.l школи 299 курскста псложило 1е испите: на ауто-мото кружоку 160, на фотоаматерском 43. на једриличарском .>2, на радио-аматс-рс ком 42 и ка падооранеком 22 курсиста. Предавччи су, сем ча падобрански курс, регрутовани из редова студенатз Техничке велике школе. Клуб Народне технике Је слао предззаче у организаиије Народве технмке ветсринарског, пол»опривредно-шумарског факултета и Vi мушке гимназиЈе. Студенти Техничке велике шкоте истагли су се и ка другом пољу као члаиоои Наоодне технике. Тако 1е Славко ЧоваKocifh, студент Машинског факултета конструисао у част рођендана друга Тита једрилицу сопсткене конструкције. За израду Једрилице дао Је преко 74 цртежа и потребних прорачуна. Чла-

нови радио-кружока израдили су четири радио апарата, а у изради су Још осам. Чланови ауто-мото кружока борећи се са мкогоброЈким тешкоћамз успели су после двомесечног упорног рада да оспособе расхсдовзни и без многих делова путнички аутомобил марке „Ренол”. Аутомобил ће служити за обуку курсиста. И у клубу Народне технике Природноматематичког факултета успешно су Чзавршени курсеви. Фото кружок je завршило 20 курсиста. радио-амзтерски 16 и ауто-коужок 18 У циљу свога стручног образовањз 40 члансва клуба организовали с.у излет до Марибора у заЈедници са клубом Народне технике фабрике у Ракозчци. Тамо су разгледали фабрику аутомооила „Тезно” и обишли све клуоове У гралу са коЈима Је решено да се У сп °” стављена веза и даљ» одржава и да се измењују стечена искуства. У част рођендана друга Тита и студенти Природно-математичког факултста су оспзсобили јелан путнички аутомооил и то марке ДКВ. Чланови фото-кружока, коЈи су недавно израдили уређај за ми-

У част рођендана маршала Тнта студенти су конструисали једрилнцу в оспоеобилн један аутомобил

кро фотографију, Вlмие crajmo саммања са акције своЈе радне брпгзде и сл. Та кође израђуЈу научне фотографчЈе о све научне икституте на факултету. Пооед тога на факултету постоји и сталка, мала изложба најновијих фотогр фија коЈе су израдили чланови круНа Пољопривредно-шумарстом фалултету на три кружока клуба Народне техгшке положило Је испите 119 ЧЈЖЛ Најбољи успех је био ском курсу, КОЈИ Је положило 73 кружока са средњом оценом 8,2. пред виђа се да чланови ауто-трактор-ког кружока за време летне праксе па пољопривредна добра и у поли>прлвредно-машинске станиие, како би на тр торима могли да се обучавају У ира*тичном раду. На фото-аматерском КУРсу оспособљен је 21 курсист. Чланови овог кружока скимају разне манифестациЈе из живота свога факултета а кође имају сталну изложбу ја. Курсисти радио кружока, к °јих има 25, потпуно су се осамосталили у склапању радио апарата.

С. Анђслковић

4

— ~7 „ ..... f Doi ч ековног рачуна 103-9050360 Штампарија „Бирба”. Београд. Дечапскз 31. — ™ Вл.д* -ZZZ; Ш - веоград, Валаанса. ,л И ца . лалефоц

U<xp&g,4u cui'tgewu

Beerpe*. JW шИ pegpme