Студент

ПОЧЕЛИ СУ ЈУНСКИ испити ЗАШТО JE ВЕЛИКО ПАДАЊЕ И ОДУСТАЈАЊЕ НА ВЕТЕРИНАРСКОМ ФАКУТЕТУ

Према подацима којима је располагало руководство Ветеринарског факултета и према стању заосталих испиточекивало се да he се највећи проблеми у јунском испитном рсху појавити на трећој и четвртој години. Зато је и добар део пажње био сконцентрисан на ове две године. Резултати испита У јануарском року на првој години говорили су да ће се план полагања и у јуну правилно и без већих тешкоћа одвијати. Међутим, данашње стање после првих десет дана полагања, показује да се предвиђања руководства нису испунила. Ботаника у односу на физику и хемију, на првој години, долази у ред лакших предмета. Па ипак, баш на овом предмету, како одустајање тако и падање, попримили су масовни карактер. Квалитет одговора је такође врло слаб. Дешава се да кандидати не знају основпе елементе и ствари. Рђаво се одвија и полагање из билогоије. Нарочито је лоше стање полагања на друтој години. На пример, из биологије је било за првкх десет дана пријављено осам кандидата, досада је свега Iедан положио, док је пет пало. Хемија пружа исту слику. Од пет кандидата који су требали да полажу, двоје је изашло на испит и пало, а двоје одустало. Међутим, анатомија ипак претставља посебан проблем. Само једног дана ie свега три кандидата положило, пет пало, а осам одустало. Укупно ie досада од кандидата студената друге године дванаест пало, док ie од студената треће године са заосталим испитом из анатомше једанаест пало. Студенти Koin су пали показали cv тотално незнање, тако да се добија утисак да су они покушали дп анаTOMHiy „полажу на срећу". Ппимери таквих студената cv: Вељкпвић Слободан и Лалић Слободан, 06oie су стипеидисти, али од оних који сем права на стипенлвду немаlу никаквих дужности. Не рале ништа на факултетту, не уче. Једино се испит из Фиаиологије на OBoi години полаже добоо. Када се упстоеди са овим двема годинама, тоећа голина ie v овом року показала знатан напреттак. Из папазитологите, и патолошке Љизиологхре нико ните олустао. Из испита интепне и пчеле пао ie по телан кандилат. Јелач добар део стУлената кож cv олмстал и(а њих ie нп.ло мало! уствапи су они коти cv изгмбили ттпало полагања из тих исштта лато тпто cv ппетходно пали из мсловних прелмета, као што су микпобиолотлиа и папазити. На четвргот години од 126 притављених испттта 64,2 по сто ie положено, десет кандидата ie пало, десет одустало. На супрот оваквом рђавом стању полагања на нижим годинама, апсолвбнти овог факултета показали су добре резултате. Два апсолвента су већ дипломирала, док ће лва дипломирати у току месепа. Сви пршављени исттити cv положени. Из овог статистичког прегледа полагања на Ветеринарском факултету види се пре свега, да руковод-

ство није посветило пуну пажњу стручном раду студената. Добија се утисак, да једно централно стручно руководство које he координирати рад свих година, готово и не постоји. Цео рад око учења и испита препуштен је руководству по годинама, и управо како су они радили и како су се снашли, такав је и резултат. Стручно руководство прве године задовољило се формалном страном позивања да се обавезе испуне. Данас, у време полагања испита, поједини стручни руководиоци група уопште не контролишу рад својих чланова. Састанци се не одржавају. Слично је и на другој години. Проблеми појединаца непознати’ су руководствима ових актива. Стручна руководства чак немају ни свој пречишћен став по појединим питањима. Међутим, пример како је требало радити ови руководиоци су имали па старијим годинама, на трећој и четвртој. Читав летњи семестар на трећој и четвртој години био је посвећен доброј агитацији за повећање обавеза, организопане су консултационе групе за заостале испите, одржавани редовни састанци група на којима ie поједикачно дискутовано о проблемима у стручном раду. Чим су се појавили први знаци одустајања одржани су на овим активима састанци, па је чак и један члан кажњен због свог немарког односа према испитима. Сем тога, руководства по годинама немају добро огронизовану ста-

тистичку службу. Подаци са испита су често непотпуни те зато није чудо што се благовремено не може ни да реагира на падање и одустајаше. Поред ових проблема који су настали у току полагања исаита, а који су резултат само субјективних тешкоћа, на другој години појавило се и питаше организоваша предиспитних вежби из хистологије. Како су већина студената почетком јуна полагали анатомију, они су били у немогућности да систематски вежбају у мају. Стручно руководство је покушало преко наставника из хистологије са организовањем гледања предиспитник препарата. Међутим, он се није са тим сложио образлажући да -то чини из педагошких разлога. „Ако се није научило у току године, неће се научити ни за неколико дана.“ Па ипак, није ствар у учешу за неколико дана. Савладавши теориски материју, студенти he моћи да употпуне своје знаше визуелним упознавањем препарата. Зато треба упорно захтевати организовање вежби, како се не би и на хистологији појавили случајези са испита на анатомији бројно падање и одустајање. И. Б.

На ДИФ-у обавеза није испуњена

170 студената ДИФ-а пријавило је 926 испита, док је према обавезама требало положити 1 037 испита. У овај број улази и 159 заосталих испита од јануара. Припреме најлошије стоје на првој години, која је дату обавезу подбацила иако на н»у отпада половина заосталих испита целог факултета. За овакво сташе није довољно тражити узроке у објективним тешкоћама. Истина је да су студенти ДИФ-а, обзиром на карактер школе наилазили на тешкоће које ниоу постојале на другим факултетима. То су, прије свега, напорна такмичења на разним првенствима, студентским играма, затим практични часови у оквиру наставе. Исто су тако студенти ДИФ-а током школске године пружали помоћ фискултурним организацијама на терену, но ипак одлучујући узрок лежи у односу сваког студента према његовом стручном уздизашу. Јоц! за време пријављивања испита било је појава, нарочкто код студената прве године, неозбиљног и кампањског прилажења учењу. Много се више пажње поклањало практичним часовима, разним школским играма него теоретско-стручним предметима. То је ишло тако далеко да су студенти и део слободног времена проводили у школским играма. У току припремања за испите руководство Народне омладине на факултету није се у пуној мери заложило за успешно полагање испита. Оно се задовољило агитационим радом међу студентима не показујући довољно упорности у примешивању других форми рада. Исто тако није се у довољној мери повезивало питање политичке свести и јачање нашег фискултурног покрета са припремањем и пријазиспита. Консултације које су одржаване, конкретно на првој години из хемије, анатомије и основа друштвених наука, нису због слабог одзива студената могле дати задовољава,lуће резултате. Исто оро могло би се рећи и за студенте који ове године дипломира.lу Ово 1е прва генерација дипломаца на Државном институту за Фискултуру. Од укупно 69 стуцената за ципломирање у јулу пријавила су се спега троlипа, лок ће остали полагати у септембру. Овако мали бро,l резултат је недовољне помоћи организације Н.чродне омладине студентима треће године.

Редовни студенти Економског факултета положили досада 1.670 испита

Редовни студенти Економског факултета положили су до 9 јуна 1.670 испита, тј. 70% испита које је досада требало положити; 14°/« отпада на одустале, а 11% на неположене испите. У првој половини јуна полажу се тежи испити, углавном заостали и ман>и број редозних (политичка економија, статистика, планирање, анализа биланса и др.) али ове цифре не показују сасвим тачно успех свих оних студената који се на Економском факултету воде као редонни (укључујући и запослене редовне студенте који нису члановг; Народне омладине Економског сракултета). Проценат одусталих је свакако мањи, јер он данас обухвата и оне р>едовне испите које иззесни студенти не могу да полажу, пошто су пали из некот заосталог предмета. Да би се оценио досадашњи успех на испитима чланова Народне омладине, који су узели обавезе, треба узети у обзир још неке чињенице; На Економском факултету обавезе је узело око 1.200 студената; око 600 запослених редовних студената није у евиденцији организације Народне омладине Економског факултета. Према томе, успех организације треба ценити по успеху оних 1.200 чланова Народне омладине Економског факултета. Али стручни одбор не води централизовану евиденцију за ове чланове. Њихов се успех зато мора потражити на таблама група Народне омладине, која показује резултат сваког члана из појединог предмета. Када би се према овим подацима израчунао проценат одусталих испита чланова Народне омладине, он, према мишљењу стручног руководства, не би прешао 4%. Летимичним прегледом табли може се закључити да је ова прогноза свакако тачна. А проценат 4, упоређен са процентом 14, показује да највише одустају од испита они редовни студенти који су ван организације Економског факултета. Треба напоменути да је одустајање уобичајено и код искључених чланова Народне омладине. Најбоље резултате досада је показала четврта година. Ту је свега 6 чланова Народне омладине одустало од испита. Међутим, на четвртој години догодила се, за чланове Народне омладине, једна недосто.јка ствар. Преко 200 редовних студената полагало је писмени

испит из руског језика и на н»ему се масовно прегагсивало из књига. Испит је поништен, али рђави иоступак остаје. Њсга не може оправдати слаба организадпја овог испита ни чињеница да није било довољно простора за правилан размештаЈ студената ради контроле. Свест чланоза Народне омладине морала јс да будс пајбоља контрола њихових поступака. Овај догађај у сваком случају умањује општи успех четврте године. За чланове Народне омладине 11 године карактеристично је одустајање од заосталих испита. Док из редовких исгогга досада није нпко одустао, а само један пао из заосталих кстшта одустало је 15 чланова Народке омладине. Узевши укупно све редовне студенте Стање је најгоре на првој години. До 6 јуна од 399 испкта било Је 52 неположена и 94 одустала испита. Из важног предмета политичке економије I део, од досадашњих 209 пријављених исгогга, пало је 40, а одустало 50 студената, од којих свега 7 чланова Народне омладине Економског факултета. И овог испитног рока код студената I године влада грозничава атмосфера, страх од полагања. Многи одустали су жртве ове психозе која нема реалне подлоге, која је као и ранијих испитних рокова вештачки створена. Ово најбол>е показује пример једне другарице са I године. Хтела је да одустане, јер „ништа не зна”. Стручни руководилац је са њом разговарао, па је „кпак” отишла на испит и*добила 10! На састанку партиске ћелије I годкне нарочита пажња је поклоњена овој појави; на самим испитима предузимаће се све мере да се одустајање на I години што више сузбије. На крају, треба истаћи да најбоље резултате на испитима постижу чланови Партије Економског факултета. Они су, нарочито, носиоци босбе против одустајања. То показују и личним ггримером: досада је одустао само један болесни члан Партије. Да би коначни резултати испита на Економском факултету били што бољи треба се, нарочито на Т години, још одлучније борити против одустајања, а исто тако решити положај оних студената који ради неког заосталог испита не могу да полажу по пет. шест па и седам редовних испита.

500 ИНЖЕЊЕРА АГРОНОМИЈЕ И ШУМАРСТВА...

даће ове године Псљопривредно-шумарски факултет

Пре рата По љопривредношумарски факултет могао је да прими највише 500 студената, док се прилив нових студената годишње, на оба отсека, сводио на 30—€0 новоуписаних студената. Недостатак стручних професорских кадрова, лабораторија, завода, готово никаква брига о материјалном збрињавању студената, све то измемеђу осталог, доприносило је да је годишње дипломирало свега десетак студената. Међутим, Пољопривредно-шу- марски факултет у социјалистичкој Југославији има крупан задатак дати наној пољопривреди и шумарству што већи број зисококвалификованих стручњака, који ће се одмах укључити у план, прићи унапређењу пољопривредне производње, рациокалном искоришћавашу и интензивном подизању нашега шумарства. Постављајући те задатке пред факултет, народна власт je пружила велику помоћ у материјалном погледу. Тако је факултет добио нову зграду у Земуну, јер је стара зграда факултета изгорела за време рата заједао са свим инвентаром, торијама и вежбаоницама. Затим, сваки трећи студент прима стипендију. Захваљујући бризи власти, раду професора и студената, уз велике напоре оспособљене су вежбаонице и лабораторије. Већ по ослобођешу факултет је имао преко хиљаду новоуписаних студената. Спремајући се за будуће пољопривредне стручњаке на факултету у Земуну студира данас преко 2.500 студената или пет пута више него пре рата. Већ у јуну месецу по завршетку испита, неколико десетина најбољих послератних генерација, упутиће се у привреду. Народна омладина на факултету обавезала се да he до краја ове године дати нашој привреди 500 нових стручњака агрономије и шумарства. Овако крупном напретку у спремању пољопривредних кадрова, допринело је и залагање наставног особља То се нарочито испољило на писању и издавању уџбеника и одржавању предавања. Недостатак асистената и лабораната још увек отежава успешније извођење практичних вежби. Али овај недостатак наставници и студенги заједнички успешно решавају. Одлични студенти као демонстратори сарађују са професорима и спремају се да попуне наш наставни кадар. Иако преоптерећени радом на факултету, наставници и асистенти показали су видне успехе у научно-истраживачком раду (само у годишњаку Пољопривредно-шумарског факултета за 1949 годину штампано је 18 оригиналних научних радова професора и асистената). Упоредо са радом појединих »а-вода, студенти су створили научну групу која данас броји преко 100 чланова, а досада је та група издала три штампана „Зборника’’ оригиналних радова и тиме се уврстила међу најбоље научне групе на Универзитету, Успешно савлађивање наставног плана, и рад на научно-истраживачком рацу по свим гранама специјалности омогућен је постојањем факултетског добра „Црвепка’’ и добра код Коњичке школе у Земуну Економије су данас органицазионо добро постављене и технички уређене да омогућују извођење теренске праксе упоредо са настапом Чланови научних група изводе вежбе по своЈим специјалностима (организациlа рада, ратарство, сточарство). Уз стручни рад и залагање на факултету, правилно схватајући потребу извршења закључака П

пленарног састанка ЦК КПЈ по питању социјалистичке реконструкције села, организација Народне омладине основала је стручно-предавачку секцију, са циљем посета и помоћи студената околним селима, и радним задругама. Секција је састављена претежно од апсолвената и студената четврте године, а знатно је омасовљена и са студентима треће године. Рад ове секције показао се као одлична форма рада организације Народне омладине на факултету, преко које студенти путем предавања и инструкција помажу и упознају се са самим селом. Таквом сарадњом студенти помажу спровођење линије наше Партије по питању реконструкције наше пољопривреде. Ове године секција за сарадњу са селом, која броји 150 чланова, постигла је завидне резултате. Секција је подељена на четири групе. Група инструктора сељачких радних задруга, која сарађује са петнаест Задруга на територији Народне републике Србије и Аутономне покрајине Војводине, направила је тридесет научко-истраживачких посета. Ова група има задатак да прати развој задруга, да прибира податке и да их разрађује у заводу за задругапство у циљу усавршавања нашег зздругарства. У оне задруге где гтреовлађује било коlа од граиа пољопривреде (ратарство, воћарство или сточарство) одлазе специlалисти из те области. Друга група имала ie за циљ проучавање земљораднтгчког задругарства као основе задружног покрета у Србији и Војводини, да прати њихов напредак и улогу у сопијалистичком преображају села. Прикупљени подаци су предавани Заводу за задругарство као и Савезу земљорадничких задруга Србије. Ова група учинила је 26 посета разним задругама. Група стручних предавача одржавала ie предавања у београдском, старо-пазовачком, панчевачком и земунском срезу. Теме су биле из области задругарства, сточарства примене агро-техничких

мера, сузбијање штеточина воћарства, и употребе вгштачког ђубришта. Тежиште рада био је земунски срез где су села 90 посто ступила у сељачке радне задруге и за то им је стручна и организациока помоћ била преко потребна. Током ове године у београдском срезу оцржано је 19, у старрцазовачком 17, панчевачком 18, а у земунском 58 стручних предавања. На градилишту Новог Београда одржано ie 35 предавања, што укупно чини 147 предавања којима је прису'тчовало 20.095 слушалаца. Група за приказивање стручних и научних филмова приказала је 11 филмова у сељачким радним задругама земунског среза, где је присусгвовало 4.930 посетилаца. Схватајући потребу заштите угрожепог воћарства, секција је са својих 110 чланова извела акцију против губара у Сурчину, Бољевцима и Добановцима. Свеукупан рад стручно предавачке секције био би још потпунији да је била боља сарадља са професорима. Наставници би могли, исто тако као што то већ чине кроз заводе, и личним одласком на села (како то већ од њих неки и чине) помоћи сарадњу студената са радним задругама за што бржу социјалистичку реконструкцију нашега села. Тако је Пољопривредно-шумарски факултет, који се чак и за сво} опстанак пре рата борио, постао један од највећих и најважнијих факултета на Београдском универзитету, ко,lи оспособљава нове социјалистичке стручњаке за пољопривреду и шумарство, за даљи развој и уздизање нашег села. М. О.

Нова зграда Пољопривред но-пт:-” т зг>ског факултета

О ПЛАНУ СТИПЕНДИРАЊА У ИДУЋОЈ ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ

У нду boj школској 1949 —50 тодини стнпснднје he се додељиватп као н досад, углавпом конкурсом. Молбе he се подносити преко среских ( традскпх, реовских) пародних одбора а решаваbe их комисије прч Комитету a а науч • ue установе, У ниверзитет и впсоке школе НР Србије састављене од сдужбепика Комитета и претставнпка На• родне омладине по факултетима. Ове. комиспје образоваке се и при оним устаиовама, које су, такође, компетентне з а д авање стшпевдија а нису засад подређене Комитету по тој дпппји. Сви заиптересовапи поднеће потребва до • кумента иФдлежпим путем у одређевом року и ва иачип предвиђеп коикурсом . који he ускоро битн објављен у двевпој штампи. Студеитпма којима је у току ове школске тодипе, после јапуарскот ис • питвот рока, обустављена стипеадија абот сдабот успеха у учењу иста be почети да тече поиово од септембра ако у јувском и септембарском испит■ вом року покажу добар успех. Такође. аосле сваког испитнот роко у будуке npmnhe се ревизија стипевдија Молбе аа гтипендије које иису биле решеие v

гоку ове школске године из техпичких разлота pemuhe се преко лета. Планом је тачно предвиђено колико be која установа на ком факултету шмати стинендпста. Нове стипендвје се nehe више решавати ареко цеде тодвне, осам взузетних и хитиих случаје • 80. Стппендије и повишипе даваће се по успеху. При томе he Qe узимати у обзшр ш друти услови. Свака установо BMahe потпув увид у рад својих сти• пендиста. Пошто су скоро све устааове доса • до давале стипеидије само sa д ecei месеци то се дешавало да је ведики број стшпевдиста морао преко дета да се запосди што се ветативно одража■ вадо ва њихово здравље a успех у учењу. Да би се убудуке прекшвумо са о • вом појавом вадлежпи ортаии вародве власти пдавирају д а се стипеидшје дају ареко целе тодиае. Али како засада jom увек постоје објективае тешкоће 3a т о решеио је да се у току овог лета само делпмичио пристуаи извршењ\ тота плапа. Према томе стипендије ke се дати за јули и автуст само оаима којвма ry иајиеопходпије. У обзар додазе оии којв he дип.т омирати у ееп•

тембру апсолиеитм и сви они ко/ими ]# стипендија једини извор средстаип за живот. Све пве случајсве peamnahe аојединачио усганове иадлежне за етипендирање у сарадњи еа комитетима Наридне омдаанне но факумтетима. У идукој шкодско) тодиии водиће се строга контрода о сваком стнпенднсхш. о успеху у учењу, о ралу на факулте ту нтд. Hebe се десити више да постоје тзв. „дивљи стипевдистн" о ко/има се сасвим мадо зна.чо. Евиденцију о стипе.идистима водике факудтети, устанп ■ ие које их стипендирају и другн наддежиш оргапв. Посде свакот нсаитиог рока вршиће се ревизвја иа основу ко ■ ie he се стипеидије обустављати и по■ већавати арема критеријуму како ie аа аред речево. Плаиом се предвића да be установе. поред редовних стиаиндија давати својим стиаендистимп и иа траде за иарочити успех и задатање У раду. У идућој школско) години ковач ио he се диквидирати немаран одпог према учењу поједппнх стипеидиста и уравиидовка у аотдеду висине стнпен дија. Из Економског одељења У ииверзитетскот комитета НО

ЗА РЕКТОРА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА ПОНОВНО ЈЕ ИЗАБРАН Др СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИЋ

У свечаној сали Филозофског факултета одржана је 3 јуна редовна годишња скупштина Универзитетских наставника, на Kojoi су изабрани ректор и проректори за школску годину 1949/50. Извештај о раду Београдског универзитета поднео је досадашњи ректор Др Стеван Јаковљевић. Он 1е нагласио, да ie четврта школска година на Београлском универзитету, у новим условима наставног и научног рала, ггротекла у знаку стабилизоваша већ постављених задатака и поеги r нутих резултата у прве три послератне школске године. С друге стране, настављени су напори на материјалнот изградн>и Универзитета и његових научних завода и даљем правилном усмеравању универзитетске наставе и научног рада према нашо.l новој социјалистичкој стварности. Он је исцрпно обухватио питање рада редовних и ванредних студената, њихово бројно стање и питање наставничког кадра на свим факултетима. Посебну пажњу у свом излагању посБетип је настави и залагању целокупног наставничког особља да се настава и поред великог броја студената, одржава редовно и са успехом. На Београлском универзитету, који после одваlања Техничке велике школе и Медицинске велике школе. има седам факултета, ланас су уписана 14 574 студента. Из извештаја о испитима у протекло} години види се да студенти на Београлском универзитету из сеiuecrpa у семестар постижу све боJbt успехе. После излагања о фа-

култетским просторијама и зидању нових зграда, он се осврнуо на питање уибеника и подвукао да је у школско.т 1948/49 години издато 239 уџбеиика и 137 скрипата. Они СУ знатно допринепи подизању квалитета студентских испита, као и чињеници да преко 60 од сто студената Београдског универзитета Орима стипенлије, чиме им се омоryhyiy бољи услови за рад. Брига за подизање животног стандарда студената један ie оп основних задатака који се са успехом остваруie. У ово! школској години била ie студентима обечбеНена исхпана по менчама, а исто тако и смешта} студената по домовима Зилањем стулечтских станова у Новом Београлу обезбедиће се место fia Iош B.ПOO студената У дискусиlи по pechenarv узели су пекан ТТпазног тета До Никола Mifпан Бсглановић, ванпелни про<ћесор Лакхлтетв. Др Радомио Алексић, nnođieсор ФилозоФско»' факк.лтета, До Љубомир п т, о ,,с, '»н Ккономског факулт#?а т Дп Л:”Фе Вогелник. ванпелни прсјфвсоп Fkoномског фагклтета, Они cv г« лотакли HTtaa питанл ко‘а ћ»» бнлућ.е пуководсУво Бспградског пт тета имати да реплва На крају ie скупштипа помово ; едиогласно изабрала за ректооа Др Стевана Јаковљевића, а за просекторе Др Сретена Шљивића, ре10вчог професора Природио-мчтематичког факултетн, и Радовано Лалића, ванредног професора Фи лозофског факултета.

Сеоград, 13 |ун 1949 године

MafutgHu сшџфеши

3