Студент

СА УНИВЕРЗИТЕТА У ЗЕМЉИ

ЗАГРЕБАЧКИ УНИВЕРЗИТЕТ На Електро-машинском отсеку Техничког факултета има 526 чланова Народне омладине. Од тог броја 96% чланова преузело јв обавезе з* полагање испита у јупском року. По броју испита студенти Електро-машинског отсека обавезали су се да ће у јунском и јесењем року положити 1713 испита. На сваког студента долази по три испита. Осим тога Ufro су дали појединачне обавезе као припреме за јунски испитни рок организовани су и вечерњи кружоци, па којима he се прелазити градиво из предмета који се полажу у јуну. Треба нарочито истаћи Добар рад кружока из теоретске електрике на IV години, којег посећује 60 студената. Сви студенти редовно долазе на кружок и свих 60 је дало обавезе да he гголагати испит у јунском року. • Према закључцима конференције ванредних студената Економског факултета, организовани су вечерн»и течајеви за ванредне студенте који су почели 3 маја. На течајевима ће се укратко прећи градиво сваког предмета, а особито партије за које не постоје ни скрипта ни обична литература, тако да he студенги добити један скраћен, али потпун преглед градива дотичног предмета. Интерес за курсеве је велики. Они су, у ствари, формирани за студенте који су запослени у Загребу, но на нека предавања долазе и студенти из оближњих места и индустриских центара. На течајеве долази 50 —60 студената, а на I години и до 100 на нека предавања. Захваљујући залагању професора, који одржавају ова предавања у прековременим часовима, течајвви су ипак донели видне резултате иако су почели касно. « Током овог месеца научна секција студената шумарства приредила је неколико успелих предавања из области шумарске струке. Међу одржаним предавањима нарочито се истакло предавање друга Никшића, апсолвента шумарства и демонстратора при катедри за дендрологију, „О двградацији приморских шума“. Кроз предавање приказане су разне форме камењара које су изазване разним факторима. Цело предавање друга Никшиha било је пропраћено приказивањем објеката и снимака деградираних шума. Поред овог успелог предавања, истакло се и предавање другарице Сремац Драгице, студента П године, о „Ендемичкој дендрофлори на Велебиту". Тежња предавања била је да објасни зашто је баш планина Велебит чвориште ендемичких врста биља. Изнесени су постојећи ендемични дендрофлорни елементи, њихова станишта и прилике због којих су се успели одржати до данас на Велебиту. * На основу резултата радаувремену од I—ls1 —15 маја Комитет Народне омладине Техничког факултета донео је одлуку којом се за најбољу организацију проглашава актив Геодетског и шеста група Бродарског отсека. Геодетски отсек је постигао добре резултате на стручном, идеолошко-политичком и на другим секторима рада. Такође је и шеста група Бродарског отсека постигла добре резултате. ОАРАЈЕВСКИ ФАКУЛТЕТИ И ВИСОКЕ ШКОЛЕ ( Стручни рад студената I године медицине организован је одмах на почетку школске године и усмерен према непосредним задацима припремања за испит. Основани су семинари на којима је обрађена ско-

ро цела физикална хемија, а касније и са успехом колоквирана. Захваљујући добром стручном раду студенти прве године медицине обавезали су се да he ликвидирати све испите у јуну и септембру. ♦ Уочи првог маја одржана је конференција Више педагошке школе на којој je расправљано питање припрема за јунски испитни рок. Са професорима су одржаване групне конференције где се претресао начин и боља организација учења, Редовно се одржавају практичне вежбе и консултације где се понавља и утврђује пређено градиво. Већина студената дало је обавезе да he положити испите у јунском року. ★ На сарајевским факултетима и високим школама врше се последње припреме за одлазак бригада на радне акције. Муђуфакултетски комитет је формирао штабове за две бригаде, колико их са саратевских факултета и виших школа одлази на радне акције. Ове бригаде ће имати по 150 бригадиста. Овај је број већ испуњен и пребачен. ★ Међуфакултетски комитет Народне омладине намерава да изда Зборник научних радова с/удената сарајевских факултета и високих школа. Изд Звање овакве врсте Зборника претставља новину. Осим научних радова у Зборник he се унети и неколико најбољих научних семинара из разних научних области, одржаних на факултетима у току прошлог месеца. ★ Ускоро he се одржати смотра културно-уметничког рада сарајевских факултета и високих школа. Она he показати резултате културно-уметничког рада факултета. На смотри he иступити поједине секције. Хорска секција иступиће са две песме и октетом. Фолклорна секција извешће 4-5 карактеристичних босанских кола, већином из Сарајева и сарајевске околине. Музичка секција учествоваће у склопу фолклорних тачака. Ова смотра he показати да ли су сарајевски факултети и више школе способне да створе своје студентско културно-уметничко друштво.

ФИСКУЛТУРА И СПОРТ

ЗНАЧКА ФИСКУЛТУРННКА 397 НОВИХ НОСИЛАЦА ЗНАЧКЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ

ФКСКУЛТУРНИКк БЕОГРАДА У|/УУУ С мотра снаге фискултурног покрета нашег главног ipada

У току „Недеље значке фискултурника” па Београдском универзитету је постигнут велик успех. Како по великом броју положених норми тако и по броју освојених значки, ово такмичсње претставља једно од најуспслијих такмичења одржаиих у последње време. Студенти су положили 5.093 норме и освојили 397 значки фискултуриика. Успех у току „Недеље значке” би био још и већи да су студенти имали све могућности за такмичење. За полагање норме трчање са препрекама такмичари из Београда СУ морали одлазити у Зсмуп и полагати је на терену Пољоприаредно-шумарског факултета. Најбољс резултате су постигли студенти Пољопривредно-шумарског факултета који су током такмичсња положили 1939 норми и освојили 149 значки фискултурпика, Постигнути резултати на осталим факултетима су следећи: Економски 83 значке (128 норми), Ветеринарски 53 (450), Новинарсха и дипломатска висока школа 36 (680), Медицинска велика школа 30 (529), Техничка велика школа 28 (1200), и Природно-математички факултет 18 (168). ДРЖАВНИ ИНСТИТУТ ЗА ФИСКУЛТУРУ ПРВАК УНИВЕРЗИТЕТА У ПЛИВАЊУ Пре неколико дана завршено Је пливачко првенство Београдског универзитета и великих школа. Постигнути су следећи резултати: иушки: 100 мг гоболно: Стевановић гМедипински факултет) 1:08,3, 2) Лучић (ДИФ) 1:13:9: 200 м слободно: Прицгер (Архитектонски) 2:38,2, 2) Хуровић (ДИФ) 2:52,0; 100 м ппсно: Захаријевић (ДИФ) 1:25,1, 2) ВаЈтершан (ДИФ) 1:27.0; 200 м прсно: ВаЈтершац (ДИФ) 3:07,6; 2) Крковић (ДИФ) 3:19,7; 100 м леђно: Павловић (Архитектонски) 1:23,6; штафета 4x50 слободно ДИФ (Вагнер, Ђуровић. Маширевић и Сенић) 2:06Ј: 3xloo мешовита ДИФ 4:21.8; * Жеие: 50 м слободно: Тарасов (ДИФ) 40,7, 2) Скрбиншек (ДИФ) 41,9; 100 м слободно: Скрбин.шек (ДИФ) 1:36.6, 2) Тарасов (ДИФ) 1:36,8; 100 м прсно: Скобиншек (ДИФ) 1:46,3, 2) Југовић (ДИФ) » 1:53,0: 4x50 слободно: ДИФ 2:56,1; 3x50 мешовито: ДИФ (Скрбиншек, Зорић. Тарасов) 2:16,4. Прво место са 84 бода освојила Је екипа Државиог института за ру (мушкарци 43 и жене 41 бод). Даљи пласман Je следећи: Архитектонски факултет 17 бодова, Правни 13, Медицинска велика школа 8, Економски 4.

Данас и сутра he се на стадиону „Црвене звезде” одржати слет фискултурника Београда. На слету, који по броју учесника претставл>а једну од најмасовнијих фискултурних приредаба, учествоваће око 900П фискултурника. Заједно са

многобројним учесницима слета ударницима, новаторима и рационализаторима, похваљеним и награђеним радницима, који свакодневно испушавају и премашују свој производни план, заједно са одличним и врлодобрим пионирима, сред-

њошколцима и студентима, примерним службеницима и припадницима Југословенске армије и Народне милиције, на слету he наступити грађевински радници са Новог Београда и Раковице, омладинци Жаркова и Батајнице. Слет фискултурника Београда претстављаће смотру досадашшег рада фискултурних организација Београда на окупљању омладине у гимнастичка друштва. гобројне и разноврсне вежбе учесници слета he још једанпут манифестовати огромну љубав према својој социјалистичкој домовини и према главном граду ФНРЈ. После дефилеа на коме ђе наступити неколико хиљада фискултурника, одржаће се гимнастички програм у коме he учествозати пионири, омладина, чланови синдиката, припадници Југословенске армије и Народне милиције. Кроз све те вежбе фискултурници he показати елементе младости и здравља, елементе снаге, показаће богатим и садржајним програмом активно учешће омладине у социјалистичкој изградњи наше земље.

Са генералне пробе: дефиле фискултурника Београда

УТИСЦИ СА ПОСЛЕДЊЕГ ГОСТОВАЊА „ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ”

ЈОШ ЈЕДАН УСПЕХ ЈУ ГOCЛOBEHCKOГ ФУТБАЛА

Крајем прошлог и почетком овог меоеца „Црвеиа звезда" гстовала је у ШвајцарскоЈ, где је за 11 дака одиграла S утакмица. Послв ослобођеша, то Је било први пут да Један Југословенски тим гостује у ШвајцарскоЈ. и «амо је требало приказати снагу и вредност нашег футбала, као одраз новог фискултурног покрета. Нисмо се специ Јално припремали за ове утакмице, Јер - нисмо имали времена, а сем тога играјући за првенство државе имали смо добру кондициЈу и добру

форму. Зависило Је од нас како ћемо проћи. Прве игре Први услови Прву утакмицу играли смо у Лугану са ‘t'. Д. Јlугаком, садгшпким прваком Швајцарске. Знали смо да наш задатак нијс лак. Ова екипа у току 1949 г. није на свомв терену изгубила ниједну утакмицу, а непуних месец дана раниЈе, победила Је Милано, Један од наЈОол.их тимова ИталиЈе са 6:0. Истина у тиму Лугана, ниЈв играо репрезентативни голман и десна полутка, али њихова места су попуњена другим, добрим играчима. Од самог почетка утакмицв борили смо се свом снагом и _ пслетнијом, духовити Јом и техкички дотерани Јом игром, заслужено победили прзака ШваЈцарске са 5:1. Ова победа дала нам Је нов потстрек и елан, тако да смо и на идућоЈ утакмици у Цириху играли, нарочито у другом полувремену, одлично, и сигурно победили са 5:2. Неуспех са другоразредним Бериом Када смо ce наЈмањв надали, претрпели смо пораз, коЈи нисмо смели да доживимо. Нисмо смели да послв одличних игара и победа са наЈбољим екипама изгубимо од тима из друге лиге. Потценили смо противника. а преценили нашв младе играче, када смо их све ставили у тим у првом полувремену. Истина, руководство Је држало у припреми нас старије играче, да поправимо ствар, ако са млађима не буде ишло, како се очекивало. Међутим, наш тим Је у целини играо слабо и противник у првом полувремепу водио са 2:0. У другом полувремену Је „Црвена звезда” играла у комплетном саставу. али Je било касно, Јер Је противник у почетку дао гол и онда затворио игру. Упркос свих напора, успели смо само да смањимо резултат на 3:2. Тако смо непотребно изгубили утакмицу. Једна победа и Једна нерешена игра Искустго које смо имали на овоЈ утак мици, сасвим нас Je отрезнило. Више нема „експсримената - *. У Луцерку смо играли у комплетном саставу и високо поразили противника из другв лиге, поЈачаног са другим играчима. Резултат 7:2. Да Је ужа одбрана играла опрезније нв би примили ни та два гола. Остала нам Je Још Једна утакмица и то са Лозаном, коЈа спада у наЈбоље швашарскв екипе. Истина, два играна Лозане су играла у државном тиму ШваЈцарске противу Француске, али је њихова екипа била појачана са играчима других екипа.

Иако смо желели да и овде изнесемо победу, нисмо успели. Играчи су се тромо кретали по терену и на њима се примећивао умор од великог броја утакмица. Па ипак, да је „Црвена звезда” играла онако како она то зна, да није прихватила систем игре противника, могли смо и на овоЈ утакмици да забележимо победу. Међутим, играли смо нервозно, споро, па смо Једва, и поред надмоћности успели свега Једном да проби Јемо густу одбрану код противника. Црвена звезда Је постигла успех ПосматраЈући читаву турнеЈу „Црвене звезде” може се рећи да Је она успешно завршена: три победе, једна нерешена утакмица и Један пораз са гол разликом 20:0. То утолико пре што Је екипа „Црвене звезде” пред полазак на турнеју одиграла у ЈугославиЈи за недељу дана три прванствене утакмице а у швајцарскоЈ Је за 11 дана имала пет сусрета. Успех на турнеЈи по ШваЈцарскоЈ би знатно био већи да се ниЈе учинила непотребна грешка и изгубила утакмица у Берну са слабијим противником од оних коЈа смо победили. ШваЈцарци играју добар, оштар и брз футбал али су као целина слабиЈи од наших екипа нарочито у бараташу лоптом, демаркирашу и измени места. ИграЈу по систему, коЈи Је мешавина бечкв школе и w м система, са два центар халфа и лутаЈућим беком. Пред голом нв оклеваЈу и одлучни су. „Црвена звезда” Је играла на прве две и на четвртоЈ утакмици одлично, док Је у Берну и Лозани играла много слаби Је. Упркос одличног владања лоптом, додавању, демаркирању, измени места и духовитим дриблинзима, играчи „Црвенв звезде” често су правили почетничке грешке. То нарочито важи за одбрану; она није смела да прими више од 2—3 гола. С друге стране. навала Је показала да ниЈв довољно отклонила своЈ ндеостатак, коЈи се дуго повлачи: шут на гол. То се нарочито видело у Лозани, када навални играчи нису упутили готово ни Један озбиљан ударац на гол. Према оцени целокупне шваЈцарске штампе и стручњака, „Црвена звезда” Је приказала вредност нашег футбала и често, игром и спортским понашашем одушевљавала гледаоце. Из свега тога може се извући закључак, да Је „Црвена звезда” достоЈно репрезентовала наш футбал. Али ми, коЈи смо били у Берну, свесни смо, да нисмо смели да изгубимо ту утакмицу, тв да на таЈ начин умањимо наше победе и заиста прикажемо снагу нашег спорта, какав он у пуноЈ мери и Јесте, Љ. ЛОВРИЋ

32 ПРЕДАВАЊА БЕOГРАДСКИХ СIУДЕНАТА

жокв обухватили Слизу 1.000 студената. Са љубављу и вољом студенти, чланови Народне техкике, пришли су раду у кружоцима, жељни да продру у тајне науке и технике. Резултати су из дана у дан, упорним и систематским радом, бивали све већи. О томе говоре успеси коЈе су постигли чланови Народне технике Техничке велике школе, коЈи већ самостално израђуЈу радио апарате. Чланови фото-кружока клуба Народне технике Природно-математичког факу'лтета израдили су уређаје за микрофотографиЈу, коЈи применсм разноврсних оптичких филтера ствара снимке са увеличавањем од 303 до 300 пута. Колико клубови Народне технике пружају широко поље рада и велике могућности за свестрани развоЈ своЈих чланова најбоље показуЈе случаЈ Славка Новаковића, студента Машинског факултета, који Је конструисао Једрилицу сопствене конструкције. Ту долазе и оправке разних полупаних аутомобила од стране чланова Народне технике свих наших факултета. Поред тога, створени су и нови стручни кадрови. ГТреко многоброЈних курсева, коЈи су ових дана успешно завршени, добивено Је преко 450 нових стручљака Народне технике коЈи he преносшц своЈа знања на оне студенте коЈи се буду приЈављивали у кружоке Народне технике. У прослави Педеље технике учествовала Je и организација Народнв техни-

кв Београдског универзитета. Међутим, ово учешће не одговара снази организациЈв Народне технике нашег Универзитета пошто Је Недеља технике одржана за време Јунског испитног рокп, када су наши студенти били максимално ангажовани ©ко полагања испита. Чланови клуба Народне технике Техничке велике школе одржали су у 27 села Београдске области предавања о значаЈу технике, док су чланови клуба Народне технике Природно-математичког факултета одржавали три предаван>а по београдским фабрикама из области атомске енергиЈе, извршили пропагандну вожшу своЈим оправљешш аутомобилом марке ДКВ и почели са оправком теретних кола марке „Фолксвагн”. Преко лета he 14 чланова радио, фото и ауто кружока овог клуба ићи на праксу у радио, филмску и ауто индустрију. Чланови Народне технике Пол>опривредно-шумарског факултета одржали су Једно предавање с значају технике радницима предузећа „СутЈеска" у Земуну. На факултету Је такође одржано Једно предавање студентима са приказивањем одговараЈуher филма. С. А.

У времену од 5 до 12 Јуна одржана Је у целоЈ земљи Недеља технике. Кроз разне изложбе, предавања и приредбе у Недељи техкике наш радни чсхвск упозкао се Је са значајем технике у изградњи социЈализма. Ова Недел»а Је код трудбеника града и села развила љубав према машинама, упознала га са великим пркжаласцима у науци и техници. Практичним упознавањем са техником и њеном применом допринело се подизању техничке културе маса, поЈачала се мобилизациЈа наших трудбеника на овладакању техником, што he допринети бржем испуњењу задатака Петогодишњег плана. Недељу технике Је стгроводило 320 среских и градских, и 9.609 основних приређивачких одбора. Организација Народне технике Београда узела Је видног учеuiha у популаризацији техкике код труДбеника нашег главног града. У многоброЈким излозима могли су се видети радио апарати, аутомобилски мототги, уређаЈи за телефониЈу, а на трговима комбаЈни, трактори, ткачке машине, док су журнали приказивали разне техничке процесе прсизводње. Основани пре више од пола године, клубови Народне техкике Београдског универзитета дали су велики допринос популаризациЈи технике међу студентима наших факултета. Убрзо по свомо оснивању клубови су у разне кру-

УТИСЦИ СА ЈЕДНЕ СТРУЧНЕ ЕКСКУРЗИЈЕ

Наши споменици

Крајем аггрила ове године група студената археолотоје Филозофског фахултега обишла је низ места значајних по својим културним традицијама, као и споменицима важних по сво!им историским знаменитостима. Проучавање остатака материјалне културе, пружа иам могућност за осветљавање економс-сог и друћгизеног живота ранијих историјских егтоха културни и уметнички процес развоја тих епоха. Томе служе изложбене збирке музеја као и значаЈни споменици остади поЈединих насеља итд. На своме путовању група Је обишла музеЈе Загреба, Сплита и Пуле од коЈих се највише нстиче по богатству споменика и систематском уређаЈу Лапидаријум у Сплиту. у нашоЈ козоЈ друштвеноЈ стварности музеЈи су добили широко васпитки карактер и имају велики значаЈ на подизању културног нивоа наших трудбеника и обогаћивања њиховог знања. Др Зденко Вински, кустос музеЈа у Загребу, своЈим стручним саветима и обЈашњењима помогао нам Је да упознамо целокупан матери Јал и да доби Јемо

праву слику вредности поЈединих дредмета. Поред Арх. музеЈа група Је прегледала гипсотеку коЈа Је за нас, будуhe археологе, имала посебан значаЈ. Ту смо могли приближно да добијемо слику о античккм и римским радовима, а на таЈ начин допунимо своЈе стручно знање. Као наЈзначаЈниЈе дело римске епохе на хрватској тсриторкЈи Је, несумњиво, Диоклецијанова палата у Сплиту коЈа се налазила покраЈ Салоне (данас Солин), исто тако значајног насеља рммоког доба. По историским подацима ДиоклециЈан Је био родом из околине Солина и владао Је крајем 111 и почетком IV века, када се 305 год. одрекао свога престола, повукао у своју палату, где Је и умро 313 год. После његове смрти палата Је постала власништво државе или каквог цара. Сама палата Је саграђена између 295 год. и 305 год., и сшда Јо била Једним своЈим делом покраЈ самог

мора, касније је обала насута тако да je сада удаљена читавих 10-15 метара. Палата је скорз квадратног облика и на својим угловима је имала четири четвороугаона торња од којих Је један срушен још у XVI веку, док су остала три сачувана. По свом четвороуглом облику потсећала је на утврђен римски логор. Источни и западни зид палате је био дуг по 215 метара. док je јужни део 179, а северки 175 метара. Тло на коме Је палата подигнута ниЈе било равно Јер Је ниво земљишта на северним деловима палатв виши од Јужног дела где Је знатко нижи. По средики сваког зида била су по једна врата која су имала назив: „Порта Ауреа” (златна врата северна); „Иорта Аргентеа” (среорна врата источна), коЈа се сада реконструишу; „Порта Ферреа” (гвоздена врата западна) и јужна тзв. „Порта Аенеа”. Између угаоних торњева и врата налази се Још по Један четвртасти торањ, а покраЈ самих врата, и с Једне и с друге стране, по Један осмоугаони торан. тако да их укупно има шеснаест. Кроз саму палату пружала се Једна улица која cnaja источиа са западним вратима док Је друга делила извесне просторије од северних врата па до центра саме палате. На Југоисточном делу налазио се цареа маузолеЈ, који је још у VIII-IX веку претворен у катедралу, а на месту испред маузолеја где се налазио врло леп трем са стубовима дозидан Је звоник у раздобљу између ХШ и XVI века. Сам маузолеЈ Је осмоугаове основе и окружен Je са 24 стуба. Унутрашњост Је била украшена коринтским стубовима и нишама. Интересаатно Ја споменути да су испред храма биле постављене неколике сфинге, коЈе су донесене из Египта, вероватно као чувари царевог гроба. Насупрот маузолеЈу налази се Јупитеров храм, коЈи је Украшен богатим орнаментима, а нарочито улазна врата, чија се орнаментлка по стилским одликама наслања на византиске узоре. Део према мору је био украшен са око 52 стуба и мисли се да Је то била нека врста шеталишта. ДиоклециЈанова палата Је Још од давкина будила велики интерес своЈих савременика, који су нам преко писаких извора оставили доста података о томе. Један од првих који је истакао њену величанственост Је Константин Порфирогенит Vn, византиски владар из X века, аначајак и због сакупљаља података о Србима и Хрватима. Интерес за саму палату се Је развио иарочито у оредњем веку. Јавили су се многи путописци. археолози и уметници који су нам оставили читав киз прнказа и цртежа. Италијанскн аркитект Андреја ПаладиЈо из XVI века оставио нам 1е два нацрта палате, коЈи се чуваЈу у Институту британских архитекта у Лондону. У XVn веку Јакоб Спон и Џорџ Велер додирују се палате са неколико слика у својим белешкама са путовања по Далмацији. 1735. год. Фишер фон Ерлах покушао Је д# прикаже у сликама целу палату. Али Једна од најбољих реконструкција палате пре XX веха Је свакако лг делу:' „Рушевине палате имп Диоклецијана” коЈе Је издао знаменити енглески архитекта Роберт Адам, у Лондону, 1753. год. Почетком XX века су сакупљена сва искуства ранијих писаца у делима немачких архитекта Нимана и Хебрард-Цајлера. Хебрард је израдио реконструкцију која се истиче као најбоља досада. Данашњи изглед палате Је много измењен јер нове дозидане куће испуњавалу већи део палаге. Рестаурација палате се стално врши и не иде се затим да се осветли само римска епоха, већ и споменици коЈи нам илуструју и боравак других народа на том подручју. РестаурациЈу и конзервацију саме палате врши наш познати стручњак Цвито Фисковић, коЈи Је своЈим исцрпним излагањима и обЈашњењима осветлио важне моменте и изнео прави значај палате. При задњим радовнма на палати чисте се подземне просторије које су се налазиле испод плочника горњих ода Ја. У непоореднол близини Сплита налази се град Салона, илирског порекла, који Је за време Римљана доживео највећи процват. Град Је имао облик елнпсе и на својим странама двоЈа врата. ГГосле провале Римљања илирско племе Далмати се огорчено борило против осваЈача, а спомиње се и да зу Рнмљанл морали наново да заузимаЈу град. Првом веку наше ере припадају амфите атар, који Је могао да прими 18-20.000 гледалаца, као и театар, поред самог пута за Трогир. Добро су очувани делови римских купатила и делови других просториЈа украшени фрескама и мозаицима. Рушевине Салоне су Још од давнина привлачиле пажњу многих осваЈача коЈи су вадили читаве блокове тесаниха и правили нове зграде. Тако су средином XVII. века млетачки господари наредили да се сви споменици коЈи се виде поруше, како се у њима не би Турци* утврдили, Важно Је напоменути значајне налазе из хришђанске епохе. Са XIX веком отпочиње систематско отко павање. На месту званом Манастириие отпочео Је рад Први конгрес хришћанских арХеолога 20. УШ. 1894 год. где Је и утиснута спсмен плоча. Од године 1883. систематско откопавање Је чршио Фране Булић, коЈи Је покрај места Манестирине саградио грађевиггу од старих споменика (Тускулум), Научну обраду откопног материјала дали су: £. Дигве, Егер, а код нас Ф. Булић и Љ. Караман.

Орнаменат плетера, коЈи се врло често појављује на споменицима нађеким на старо-хрватскоЈ територији, има своЈе аналогије у северноЈ Ломбардији, Мађарској, ГрузиЈи, као и на поЈединим манастирима на нашој териториЈи: у МакедониЈи, Херцеговини и БачкоЈ. ОваЈ орнаменат на нашоЈ територији има специфични карактер у своме овликовању. Значајно Је, такође, да су често претставе фигуре на спомемицима обучене у ношњу тога времена, а што значи отступање од античких мотива и старих узора. Као два најинтересантниЈа примерха нешто касније средњевековне пластихе су, несумњиво, врата на данашњој катедрали у Сплиту и портал цркве у Трогиру, коЈе су израдили наши уметници ваЈари. На вратима сплитске катедрале, коЈу Је радио маЈстор Вувина, Јаче се oceha византиска иконографиЈа, али већ новог духа и са лепим распоредом. Врата су вероватно настала средином XIII века. Веома су интересантне столице у унутрашњости катедрале, обрађене у дуборезу, коЈе су касниЈег датума, вероватно из XIV века, док се у уметничкоЈ обради више oceha народно схватање. Портал у Трогиру Је радио наш уметник, по имену Радован, 1240. године. Док на Бувининим вратима имамо Још византиско третирање уметности, дотле се на Радовановом порталу осећа више поЈава романског схватања датог на оригиналан начин. Елементи оу оригинални и умногоме се разликуЈу од дела других тадашњих вајара, који у најзећем броју случаЈева понављаЈу старе мотиве. Као задња тачка ове екскурзиЈе била Је град Пула. Овде је знаменит огроман амфитеатер у непосредној близини пристаништа. Јединствен је примеt>3K римске провинцијалне архитектурс, а по своЈоЈ величини и значају долази на треће место у свету. Градња једног мањег амфитеатра Је започета у доба Августа и Клаудија, а касније на истом месту Је подигнут садашњи амфитеагар, који Је довршен за време СептимиЈа Севера. Саграђен је од камених блосова на три спрата и има облик елипсе. Једна од галериЈа седишта саграђена Је од камена, док су остале две биле грађеме обично од дрвета. Веома су интересантне четири куле из коЈих се, верозатио улазило на више спратове. Испред самих седишта налазили су се ходници кроз коЈе су пуштали звери у аоену. Капацитет амфитеатра Је оио 29-39.000 седишта. У нашоЈ земљи поред овог, затим споменутог у Салони, имамо Још два мања амфитеатра и то, Један у Стобима а други r од Скопља. Други важан обЈекат у Пули Је театар, саграђен no античкии узорима, *

налази се у иепосреднод 6л. гл :н данашњег музеја. Видувив je само дсз гдв су глумци наступали, док су седлшта покривена земљсм. Значајни спом-зници за проучавање римске архелогије су Августов храм (рексиструНсаи) и Градска врата тзз. „Порта Ауров” укрчшеи коринтским стубсзима и ссжаметгшма винове лозе и гворкђа, што је сзе дато у јако декорати сгилу, Вредан археолошки сломеник је и омлња црке-i-ца из раио-византиске епохе у чнјоЈ се унутрашњости надагру фрескз стављене у каоније време. Група је имала сталну помоћ у сбјашшавању појединих објеката од етуенв Др М. Ђурића, проф. ymt в. иВ. Газете, предавача унив. који су уједно бн.ли и вође пута. Др Ђурић је у сзмом теагру у ТГули одржао веома успело предазаље о античком позорошггу. Студенти еу се кроз екскурзнју обогатики повиа« знањима која he »ш /к иоћи / њаксздгм даљем уздизашу, Љ. 0«»(»ћ

Београд, 18 Јун 1949 године

Намани сшиаеми

5