Студент

4000 АПСОЛВЕНАТА биће на нашем Универзитету после јунских испита

ове школске године бро/ апсолвената на Универзитету и великим школама готово ће се удвостручити. Може се са сигурношћу рећи да he после јунских испита тај број прећи цифру од 4.000 (рачунајући и ванредне студенте). Ова бројка указује на важност проблема и потребу да га школске власти, свесрдно потпомогнуте од организације Народне омладине, енергично и ефикасно још у току ове године реше. Задатак сложен, специфичан али ако се искористе постојећи услови и предузму одговарајуће мере, потпуно остварљив. Треба имати у виду да се овде не ради само о генерацији која је стекла право на дипломирање у овој школској години, него и о „старим” апсолвентима који чине добру половину од броја 4.000. За н>их је битно да студије завршавају споро. До краја 1948 гбдине дипломирало је 1.320 апсолвената док је у току 1948 до 15 маја 1949 дипломирало 234. Нехи апсолвенти нека. ко и сувише комотно дају испите. На Медицинској великој школи на пр., апсолвент просечно полаже 3 4 испита годишње. Но има и других узрока због којих ситуација у погледу дипломирања наших апсолвената није задовољавајућа. На та питања је већ указивано, неки факултети их већ и решавају: многи наставни планови нису сређени, студенти полажу предмете који им се касније не признату, дају им се на израду несразмерно њиховим студијама пројекти; нема довољно помоћног особља, потребних хемикалија итд. То се нарочито oceha на факуптетима чији су студенти везаии за рал у лабораторијама. Још увек је појава да се апсолвенти запошљавају пре завр. шетка студија да би „ухватили” добро место у Веограду, „избегли” распоред за службу у унутрашњости. Још увек има апсолвената, иако мало који су запослени, а њихова надлештва и прелузећа не желе да их ослободе рада за извесно време, потребног за диоломирање. Они су њима свакако потребни, али они сада претстављаlу само полуквалификовани кадар Ни деканати, ни одговарајуће катедре нису схватили колика одговорност на њих као школских власти пада око помоћи коју су морали старијим апсолвентима да пруже. Ретке су катедре и деканати који имају потпуну езиденцију о апсолвентима, које су створиле неки посебан план рада са њима и схватиле да се с прапом и њима може поставити питање зашто стари апсолвенти брже не полажу. Када роворимо р томе како се заложила оргапизација Народне омладине у, решавању ОвоГ проблема, морали би ићи од факултета до факултета, јер су и проблеми и рад организације били потпуно различити Али могу се ипак, извући опште констатације, Комитети Народне омладине нису успели да обезбеде пуну евиденцију о апсолвентима, задржавали су се углавном на онима који релативно више долазе на факултет или су стално ту. Нису се довољно заинтересовали за оне који се ретко појављују, а таквима свакако треба најви. ше помоћи. Контрола обавеза није довољно ефикасно спроведена. За неизвршавање обавеза, апсолвент се није осећао ни пред киме одговоран, увек се налазипо лако оправдац>е. Ово је свакако одраз и политичког рада са апсолвентима; нема сумње да је политички рад најважнији фактор који доприноси да се помоћ и мере народних власти правилно схвате, да рад Наррдн% омладине уроди плодом. Зауставимо се на примеру мелицинара: после појачаног политичког рада испуњавање обавеза са 67 n /o у фебруару, скаче на 96% у марту. Студенти који ће апсолвирати У јуну претставља.ју специфичад проблем. Они су углавном слушали редовна предавања, имају уџбенике, скрипта или CBOie белешке, њима остају у најгорем случају предмети из последње или претпоследње roдине. Дакле. без одређених прелмета, има их у већим групама. више су међусобно повезани и окупљени и најзад, ушли су у бржи темпо студирања. Јасно је да су и они прешли преко низ тешкоћа. То су или прва послератиа генерација или студенти који су започели тек пред рат. Они су осетили и недостатак просторија, завода, материјала, наставног особља, уџбспика и најзад несређеност наставног плана. Како је њихова бројка и.те како велика, то и њима организација Народне омладине мора посветити пуну пажњу. Лабораторије, заводи, вежбаонице по факултетима преко лета биhe празне. Свакако *да је то одлична могућност да апсолвенти на миру, без тискања раде. Коришћење лета за постизавање заосталих вежби, анализа, пројеката убрзала би дипломирање. На јесен долазе нове генерације студеиата. Наше простори је на факултетима биће још прстрпаније, а апсолвенти се, по том питању, могу наћи у још' тежем положаду. Народне власти he обилно помоћи апсолвентима. Апсолвенти ће првенствено добити стипендије за летње месеце, обезбедиће им се стан у неком студентском дому, а такође се предвиђа да се обезбеди храна у мензи. школске взасти постараће се да са њима раде асистенти. На неким факултетима професори су спремни да преко лета, када не буду иа годишњем одмору, примају радове апсолвената, na чак и да их примв на испит. Остаје само на нашим апсолвемтима да што боље искорлсте лето и cee ове могућности што км се у летњем семестру пружају. Сваки апсолвент када дипломмра,

пре укључења у привреду, има обезбеђених месец дана одмора. Крајем 1949 год. престају слободни рокови. Не може се очекивати да he излаз бити померање и овог датума о слободним роковима. Решење he пре донети боља евиденција и контрола рада апсолвената, пуна помоћ и строже мере школских власти према онима који било из којих разлога успоравају своје дипломирање. Оне се морају позабавити проблемом запослених, као и са субјективним тешкоћама које непотребно задржавају студенте дуго на дипломском. Организација Народне омладине треба у првом реду као и досада да укаже пуну noMoh у спровођењу свега што школске власти предузимају. Свакако да се све то не може ни замислити без обимног и разноврсног политичког рада. Треба посебну пажњу посветити томе, да он упозна главне проблеме привредног плана у својој струцм, да су њему јасне перспективе његовог будућег позива. Конференције Народне омладине добиле би овим темама нов садржај и више интересантности. Потребно је оријентисати се и на оне апсолвенте који се врло ретко појављују и остварити пуну евиденцију и о њиховом раду. То није тако тешко на већини факултета, где су они повезани због скрипата и уџбеника, где испит зависи од преданог графичког рада. Треба упознати њихове тешкоће, помоћи им да их реше упорно их убеђивати при сваком њиховом застоју, истицати и награђивати

вредне, борити се противу ленштина. Комитети Народне омладине могли би практиковати да појединачно разговарају са апсолвентима, а свакако у стручном одбору факултета неког задужити за рад са апсолвентима. При стручној помоћи апсолвентима тесно сарађивати са катедрама, боље рећи бити иницијатор и помагач катедрама. Показало се као одлично средство посебни кратки курсеви, репетитори или дискусије, које су водили професори за добро припремање испита. Уопште треба тежити да се стари апсолвенти што више укључе у систематски, свакодневни рад, као што је то већ случај са новима. Пракса показује да би било неопходно организовати неке врсте минијатурне позајмне библиотеке скрипата и уџбеника, из које he апсолвенти добијати на одређено време потребни материјал. Нешто слично већ постоји на појединим факултетима (Економски). При изради свог дипломског рада студент је упућен на литературу писану језиком који он не зна. На Технолошком факултету већ је организовано превођење појединих делова из књига. Такве и сличне мере треба предлагати катедрама или сами организовати. Стално се старати за солидније и брже завршавање студија овако великог броја апсолвената. До краја 1949 год. треба гро апсолвената да заврши. Борити се за сваког човека, то мора бити парола руководства Народне омладинв по факултетима.

ДОБАР УСПЕХ на Медицинској великој школи

У летњем семестру на Медипинској великој школи пришло се много озбил.кије питан.у учења. Организација Народне омладине je кроз В ео геместар интензивно об;ашњавала политичкм зиачај учења. тако да је однос студспата према гтручном раду постао много правилнијн Ово ге на;бол»е види по бро.у при|ав.л.ених испита који изноги 8.944 што претставља 500 испита више од дате обавезе, а највишу цифру у односу прсма ранијим нспитнпч роковима. Резултати полагања првих двеју декада су лобри. Од 3.415 пријављених испита положено је 2.808, пало је 336. а одустало 271. Проценат полагања на читавој Великој школи износи 82*,». Нарочито добре резултате постигле су прве године Медицвнског, Стоматолошког и Фармацеутског факултета. Студенти I године медицине полагалн су скоро сви физику. Од 697 полаганих игпита положено је 84°/*. I година Стоматолошког факултета положила је физику са 83°/*. Па игпитима из физике ни е ниједан студент одустао. Овоме угпеху је у многоме допринео чврст став руководства Народне омладине по питању одустајања. Биологија ге на првој години полаже са 90°/о. Резултаги из хемије су задњих дана слабији. и има одугтајања, јер се није довољно оштро и брзо реаговало на ове поја* ве. Од 256 пријавл.еннх нспита из хемије, положено је 179, пало је 30, а одустало 45. Резултати на другој годфи медицине су најслабији на читавој Великој школи. Овако слаб успсх долази отуда што на игпитима их хигтологије постоји масовно одугтајање. Од 141 пријављеног испита одустало је 106, а положило 35. Највише кривице за ово сноси руководство годинс које није успело да спречи шпекулацију студената са хистологијом коју су пријављивали да би добили бол>и рок за испит из анатомије, а нису имали намере да је полажу. Овако неодговорни став студената треба иајошрије осудити, а на састаицима актива о сваком оваквом случају продискутовати. Иначе, испити из анатомије полажу се добро. Од 210 положило је 222, а одустало 18 што изноги 92®/n. На Ш години фармакологија се полаже са 90*/*, али су резултати из физиологије слаби. Овде је број падања и одустајања велики. Главни разлог за ово је у томе што се студенти нису довољно припремили за оввј испит те показу jv слабо знање. Слабе резултате на овој години показује и група Нака са 111 готине којв тек сада полаже анатомију и хигтологиЈу. Код студеиата који су пријавили бактериологију, постојн тенде % нција ва одустајањем, те Комитет Народне омладиие треба да предузме мере да ово епречи. На IV години иако се патологија полаже са 90% изгледа да крајњн резултат неКе бити добар, јер великн број одлаже игпите за кагни.е, на место појединих студеиата који seh сада одустају од испита. Руководство Иародне омладнне IV године ие предузима против овакве појаве никакве мере, шта више неки руководиоци добри Наци, једва чекају да неко одугтаие да би узели његов термин и добили што бољу оцеиу, а не боре се да овакве студенте разуаере и одврате од одугтајања. Врло добре ревултате показујв пета годииа и апсолвенти медицине. Нета годнна he за који даи премагаити гвоју јунску обавезу. Овде треба наиоменути да обавеза пете године иије бвла реалиа, али е обзирои да he је онн далеко премашити ово претставља заигта леп успех. Апголвенти полажу нешто гпорије, тв би иод њих требало jom више да ее заоштри питвње испуњаиања обавеза и дипломирање у предвнКеном року. Ово нарочито важи за апголвевте фармацијв који ke подбацити у јунској обавези. jep су досада положилн 14, а прнјавнлн 16, ]•( им обааеза нзносв 35 нспнта. Оргаинзаднја Народк« вмладнив

апсолвената медицнне дала је у марту, априлу и мају 40 лекара. На Фармацеутском факултсту положено Је до 20 јуна 411 испита (78 9 /e) пало Је 68 (13 9 /о), а одустало 43 (8,2*/о). Нарочито Је велики броЈ падања из ботанике, Јер су студенти слабо припремљени за овај испит. Раније док се полагало код асистената, није се испитивао Један део градива, а сада испитуЈе професор који с правом тражи цело градиво, те се сту денти морају добро нрипремити за овај испит. Руководство Народне омладине треба да сузбиЈе тенденцију одлагања испита за последње дане коЈа се на свим годинама појављуЈе. Критсријум на свим испитима Је у овом испитном року много строжијн и на висиии, но и поред тога, одговори студената су задовол.авајући. Професори нз фпзике и фармакологије изјавили су да су задовољни са знањам студената и да су њихови одговори врло зрели. Чланови Партије показују у овом року добре резултате и носиоци су борбе против одустајања са испита. Иако Ке проценат положеннх испита до краја испитног рока бити нешти нижи, веК сада можемо реКи да Ке досадањи резултати као и коиачнн исход испита претставл>атн велики успех за организацију Народне омладине наше школе какав она досада ни Једном није имала.

Ариаутовш h Радомир

ПРВА ГОДИНА АГРОНОМА умањује успех свог факултета

Студенти Пољопривредно-шумарског факултета узели су обавезу да у јуну положе око 9130 испита. Пријављивање испита је далеко премашило ову обавезу; пријављено је преко 12.000 испита. Око 1000 испита од овог броја долази на студенте који нису били обухваћени обавезама (200). Треба видети од куда долази остали бррј испита којима се премашује обавеза, да ли је тај број значио нешто реално а посебно, како се досада остварила и сама обавезћ. Могло би се помислити да су обавезе биле нереалне па су многи студенти уложили максимум напора да би ипак дали реални број испита. Али бројни подаци говоре да то Иије тако: до 20 јуна положено је 4.568 истшта тј. 69"/# испита које је дотада требало полагати. Ни)е положено 718 испита а одусталих је 1275 тј. 19*/». Уствари, многи студенти који су пријавили испите преко обавезе имали су намеру да их и положе (ово треба подвући, јер )е било и других мотива за пријављивање испита преко обавезе). Међутим, они су-учинили врло мало или ништа да остваре те своје намере; одредили су себи добар распоред полагања и мислили да лакше предмете спреме у размацима између испита. Организација Народне омладине учинила је много да распоред буде добар, али је било немогуће задовољити потпуно свачије жеље. (на пример: само за 29-VI пријавило се 430 студената да полаже метеорологију са климатологијом!). Тако су мања или већа отступања распореда од личних планова полагања доводила до катастрофа ових нестабилнИх, рђавих планова до многобројног одустајања и падања управо из лакших предмета. Зато се нису остваривала не само премашења обавеза већ често ни саме обавезе. Сувишно је коментарисати овакве планове полагања у којима je на сате срачунато време потребно за спремање неког испита, јер се раније није рачунало и планирало са данима па и месецима. Овакво учење увек доводи до истих познатих резултата. а ипак се многи студенти још увек заваравају да могу успети оваквим начином рада. Треба подвући да све године Пољопривредно - шумарског факултета немају истог удела у недовољном успеху овог испитног рока.

Студенти шумарства послигли су доста добре резултате. Посебно. њихова прва година је много боља од ррве године агронома. Друга година агронома досада је положила испите са 70 n /o и то: агрикултурнухемију са преко 80°/о, пољопривредне машине са преко 90 # /о (пало је и одустало свега 20 студената) итд. Успех ове године квари физиологија са анатомијом која је положена са свега 30°/о. Ово се само У извесној мери може објаснити тиме, што је професор све испите нагло померио за 15 дана унапред па је дошло до многих поклапаша са другим испитима. Tpeha година агронома положила је досада- испите са преко 70 # /». За ову годину је карактеристично да се у овом року полажу најтежи предмети фитопатологија и ентомологиЦа. На.lбоље резултате постигла је IV година која је положила око 80 n /o испита. Посебну пажњу захтева прва година агронома која у великој мери квари успехе факултета. О поражавајућим резултатима на овој години најречитије говоре бројни подаци; испити су досада положени са свега 44*/»; 37*/« отпада на одустале. Од укупног броја одусталих на читавом факултету, 49*/» долази на прву годину агронома! Слаб стручни рад на овој години осетио се већ у јануарском року. Неорганска хемија, без које се у јуну не може полагати органска, положена је тада само са 29*/«. Јунски испити из неорганске и органске хемије показују да углавном исти број студената редовно учи; најбољи успех постигнут је из органске хемије која се полаже са 75*/«. Њу полаже мањи број студената, углавном они који су на време, у јануару, положили неорганску хемију. Међутим, неорганска хемија која је већ заостали испит из јануара, полаже се са испод 50°/*. Из других предмета резултати су још гори: ботаника се полаже са око 35 °!о. Једног дана ни један кандидат није дошао да полаже испит. Зоологија, „лак” предмет који се спремао на брзину, полаже се са свега 44*/« и има случајева потпуног незнања. И остали лакши испити спремали су се у размацима (метеорологија и др.), а ако се морало падати и одустајати онда је „крив” само рђав распоред полагања. Око двадегет студената I године није успело досада да поло-

жи ниједан »спит, од 4 и више пријављеннх. После ових података, човек ce мора запитати каква је омладинска организација I године агронома. Јер ово није просто слаб успех; ово је велики неуспех. По мишљењу стручног руководства, организација I године не разликује се од других и по свим осталим секторима добра је као и друге. Неуспех је, кажу, дошао једноставно зато што студенти I године агрономије нису учили („не могу ја сести да учим за њега!”), а други су учили. Мора се признати да ово није никакво објашњење узрока неуспеха, већ сам неуспех и последица нечег другог. ОваквиМ објашњењем не може се задовољити (боље успавати), онај ко верује у снагу организације да утиче на људе. да их мења, буди одговорност према важним задацима, и ко схвата право и дужност организације да систематски контролише залагање сваког члана на заједничким основним задацима да критикује, да кажњава за небригу и искључује за свесно саботирање задатака који су престали да буду само лична ствар. Јануарски неуспех I године агронома морао је да буде сигнал за енергично деловање организације. У том смислу се нешто и учинило. Демонстратори су одржавали курсеве из неорганске хемије и ботанике који су били добро посећени. Али, од курсева слаба корист, ако се ништа не учи. Активи од преко 100 стЈЈдената били су гломазни да би се на њима контролисало учење сваког члана. А јунски рок је показао да се врло мало учи и да је било неопходно наћи начина да се контролише учење сваког појединца (кроз мале стручне групе и сл.). Тада организација I године нв .... би у јуну ишла „слепо”, не познајући сопствене снаге и могла би далеко пре јуна да делује на коначни исход испита. Ако се овим пропустима организзације додају још и неке слабости студената I године: несналажљивост, недостатак праксе у спремању испита, страх од појединих професора, може се добити приближна слика узрока неуспеха. И на неким другим факултетима студенти I године показују слабије рсоултате од осталих година. Полагање испита у I години има највећу важност за даље нормално студирање. Зато је неопходно нове студенте одмах прихватити у чВрсту ррганизацију и од почетка године најозбиљније се позабавити њиховим стручним радом. Темпо развитка читаве земље не дозвољава да се извесни студенти целе године само „сналазе” и тиме ремете своје даље студирање. Пред организацијом Народне омладине Пољопривредно-шумарског факултета стоји да I години агронома укаже највећу помоћ, како би у септембарском року надокнадила јунски неуспех. Р. У.

Студентски радници полажу-испите „У СЕПТЕМБРУ МАТЕМАТИКА НЕЋЕ ВИШЕ БИТИ ПРОБЛЕМ..."

Завршила се прва година студија прве генерације радника-студената на нашим великим школама и Универзитету. Ударници, рационализатори и новатори из фабрика и предузећа и овога пута су најбољи... ДумиИ Светислав и Попин Павле су једни од тих. * • Мукотрпни дани, борба за парче хлеба и опстанак, то је почетак приче о њиховом животу, то је слика предратне Југославије. ... Ч док је један, Думић Светислав, изгнан бедом из куће, кренуо у шеснаестој години да по рудницима, међу шумским горосечама, и у монополу дувана тражи хлеб, дстле је други, Попин Павле, дечко од неких девет година, после много успеха у школи, морао да се растане са њом и да у кући замени умрлу мајку. А онда је дошао рат. Думића је он затекао као ђака машинске школе морнарице. Бива заробљен и депортиран у Немачку где остаје све до ослобођења. Дани Попина Павла нису се много изменили за време окупације, само Је глад сада била стални становник куће деветогодишњег малишана. Ослобођењем земље, доласком иа власт радничке класе, изменио се живот Думића и Попина. Бриге за своје сутра нестало је. Отпочео је нови живот, отпочели су дани велике борбе за заједничко сутра. Синови раднички класе Думић и Попин постали су једни од првих њених бораца. Думиђ се запослио као машиниста у Електричној централи рудника Трепча. Почетком 1945 године у руднику и околини осетила се велика потреба за квалификованим тожачима електричних централа Многа предузеђа нису могла да отпочпу са радом због те оскудице, док су друга радила али са знатно смањеним капацитетом. Машиниста Думић узео је обавезуда за годину и no дана

оспособи 15 неквалификованих радника. И заиста, у тако кратком року, он је постигао пун успех. Свих петнаест радника положили су испит за дипломиране ложаче за високо напонске котлове. Али, овај успех изгледа још веђи када се дода да је тиме био потпуно обезбеђен кадар ложача у читавој области Косова и Метохије. Партиска организација и синдикално руководство веђ првих дана оценили су његов рад као један од најбољих. Зато је предложен и примљен за кандидата за члана КПЈ, а годину дана касније бива примљен за члана Партије. У међувремену Думић постаје и ударник. 1945 године Попин Павле почиње своје стручно уздизање као ученик у привреди металско-стругарске струке. Истовремено кад постаје квалификовани радник он осваја и звање ударника. Тада је примљен и у СКОЈ. • f Због своје стручне спреме и ударничког рада, Думић и Попин послати су од стране својих радни х колектива. почетком 1947 године на двогодишњу вишу средњу школу. Сада је требало не само и даље добро, ударнички радити v предузеђу веђ и у школи. После осмочасовног рада за машином долазио Је шест сати интензивног оада у школској клупи. И жеља за знањем, велика перспектива стручног уздизања помисао на факултет. одушевљавали су их и чинили издржљивим Думиђ је матурирао са одличним успехом, а Попин са врло добрим. Почетком 1948 ; 49 школске године по први пут на нашем Универзтггету отпочели су да студирају радници студенти. Највеђи део њих уписао се на Техгшчку велику школу Међу њима Думиђ и Попин. Партиски комитет и Кемитет Народне омладине од првог лана пружили су им пуну помођ, и то иарочито помођ у стручном раду. Уз доста тешкођа које су углав-

ном долазиле као резултат ггразнина из средњошколске наставе они су почели своl рад на појединим факултетима. Думић и Попин, сада студенти Машинског факултета причају о томе: „Пре свега недостајала нам Је рутина, нисмо умели да се снађемо у градиву, графички радови су нам одузимали много времена... Али највећи проблем је свакако била математика. Ту смо понаЈвише осећали да постоје велике и озбиљне празнине из средње школе”. Па ипак и Думић и Попин, као и читав њихов колектив, упорна су радили и умкогоме савладали све тешкоће. О томе најбоље говоре њихови резултати у овом року. Обоје су полагали по пет испита и положили их, и то Думић са средњом оценом ско 9. а Попин са оредњом оценом око 8. Међутим. остају им два наЈтежа предмета: статика и математлка.

Слично стоји ствар и са осталмм радницима студентима Машинског факултета. Нико од н»их није положио статику и математику, Како су ова два предмета стварно постали проблем за њихово даље редовно студирање, то је Комитет Народне омладине одлучио да они не иду на радну акцију, да преко лета и даље остану да раде на факултету. За тај рад додељени су им, нарочито из математике, најбољи демонстратори. Онако како су умели да 1945 године савладају све тешкоће у разореним опљачканим предузећима, како су умелм да уз велики физички и умни напор заврше средњу хпколу за две године. овако како су за неколико месеци знали да савладаЈу тешкоће почетка студија, тако ће и студенти раднжхи у току јула и августа сигурно победити и математику и статику, Јер они су то чврсто решили. Зато ни мало нескромно не звуче речи Думића и Попина: „Математика и статика биле су проблем за нас до сад, али оне неhe бити проблем у септембру, ми ћемо и х сигурно савладати положити”. И, Бунушевац

Поолв ecsmts пред Техвмчхом великом шхолом

2

Нарадни сшџџеши

Београд, 27 fm 1949 гвдаве

ДЕКАДНИ ПРЕГЛЕД РЕЗУЛТАТА СКОГ УНИВЕРЗИТЕТА И ВЕЛИКИМ Ш1 1949 ГОДИ НА ИСПИТИЈ КОЛАМА ОД НЕ ИА БЕОГРАДДО 19 ЈУНА ФАКУЛТЕТ При, твљен ЛОДОЖЕНО % ■fl ... ш ПА. 10 % ОДУСТАЛП % Медицинска ве.х шк # 4272 3 76 | (77) 409 (9,5) 4-7 (»3,5) Техничка вел. шк. 2218 1388 , | 54^ (24%) 288 (14) F.KOHOM ки 3lb6 2490 | (79) 454 (14) 222 ( 7) 11 ракнп 1 И 948 ) (85) 100 (П) 46 (4) Филозофски u b 9 6 (87) 7 ( 0 . 53 (5) При! одн<ематемат. i 89 8 9 (70) ил (15) 17(15) Ветеринарски 12-8 845 (68) 20» (17) 169 (15) Пољ шумарски 752> 5047 (67) 823 (П) 1656 (22) Нов. днгтлом. вис. шк. 394 88 (98) 6 ( 2) укуино 22.-0 16.287 (70 2.79U (12 3.196 (П)