Студент

НАШИ ПРОФЕСОРИ O НАМА...

Одвос ваставввка в студеиата воство је у вашој sемљи одиое старшјвх друтова према млађмма, одное искусних друтова са радквчвтвх поља ваукв према студеитима којв he од својвх професора првмењево звање корвститв у великој борби за соцвјализам. У i ом духу друтаретва ш вајуже повезаноств замолили смо иаше ва • ставпике за њихова мишљења у вези веких проблема вашет стручиот рада редови су њихове взјаве, које су оши треба встаки врло радо далв иашем сарадишку.

ое прође, да се опажају појаве несавјесног, површног рада, да се настоји градиво свести на најнужнију (уствари недовољну) мјеру и то на основу рђавих уцбеника. Међутим, узето у цјелини, јунски испити показују ' правилност политике наше Партије и Владе у погледу стварања нових, социјалистичких кадрова. Залагањем наставника и самих студената политичка економија добива своје право мјесто на нашим високим школама. Потребе изградње социјализма у нашој земљи, потребе стварања социјалистичиих кадрова, нужно су тражиле преоријентацију у начину изучавања политичке економије. Ту се сада врши прелом који се одразио на јунским испитима. Можемо бити сигурни да he с наших факултета почети да излазе економисти који су овладали политичком економијом као борбеним оружјем, који ће бити способни да повежу револуционарну тсориу с револуционарном праксом и који, he се одужити народу и Партији својим стваралачким учешћем у изградњи социјализма У нашој земљи. Такви економисти, чеда Петогодншњег плава социјалистичких кадрова, биће и сами по себи и по своМ даљем раду живи доказ правилности линије • наше Партије и контрареволуционарности оних који нас данас клевећу, ревидирају марксизам-лењинизам и гуше његово даље развијање у теорији и пракси.

Предиспитне консултације

Економски факултет

Испити показују правилност политике наше Партије у стварању нових кадрова

Вилко Винтерхалтер, уредник *Борбе” и хонорарни наставник на Економском факултету У Београду дао је редакцији следећу изјаву: Радо се одазивам Вашој жељи дз одговорим на постављена питања у вези с јунским испитима. Нажалост, ја сам сувише мало времена провео на факултету (у јануарском испитном року испитао сам око 200 кавдидата из политичке економије капитализма а мјесеца маја одржао сам неколико предавања) а да бих могао правити личне компарације. Но ипак, на основу кратког контакта са студентима и то углавном путем испита (у јунском року испитао сам преко 400 кандидата из политичке економије I), могао бих да кажем слиједеће: Изучавање политичке економије ва Економском факултету треба да пружи студентима у првом реду добар и правилан метод за даље, вепрестано изучавање политичке економије коју је уз најбољу вољу вемогуће потпуно савладати једино путем предавања, семинара и спремања за испит у оквиру предвиђених програма. То не значи да студенти не могу да савладају основе политичке економкје, него не смију сматрати да се изучавање политичке економије завршава свршетком студија и полагањем испита. Мислим да ово сазнање сазрева код већине студената (што је врло позитивно) и да добар дио има озбиљне намјере да се и даље бави изучавањем политичке економије. Студиј политичке економије треба да пружи студентима снажно теоретско оружје којим ће се они успјешно служити за праиилно постављање и рјешавање проблема које he им, кад се укључе у привреду односно државну управу, наметати пракса изградње социјализма у нашој земљи. То већ садв осјећају ванредни студеитк који истнчу да им је овлађивање основама политичке економије помогло да боље и правилније раде као државни службеници. Одговори на јунским испитима показују да су студенти ове школске годиие много солидније и пажљивије радили, да оригинална дјела класика марксизма-лењинизма постају уџбеници што је нарочито позитивно, обзиром на досадашњу праксу да се служе разноразним компилацијама, рђавим скриптама и т. сл. Напр. „Капитал” све више постаје неопходном литературом за изучавање полишчке економије капитализма. Позитивна појава на овогодишњим испитима Је чињеница да Је приличан број студената настојао да током године савлада градиво, темељито и студиозио м да му Је вспит само прилика да покаже своје Све Је мањи број оних студената који се „припремају” за испите, тЈ. на брзину прелазе најосновније ствари, толико „да се прође на испиту”. Као природна посљедица стварне тежње да се научи политичка економија, на испитима се испољава тежша студената да им одговори буду што бољи и, разумљиво, да и оцјене буду што боље. Све је мањи број кандидата којима је свеједно да ли he добити високу оцјену или he једино проћи. Треба подвући зреле и солидне одговоре ванредних студената, коЈи указуЈу на њихово насто Јање да се м поред свакодневног рада што више уздигну и постигну више квалификације. То показује, с друге страие, да су установе и предузећа дала могућност службеницима-

студентима да уче н волажу испнте. Овогодмшњи испити показују да се смањује број одустајања од полагања политичке економије. То је посљедица солиднијег спремања, могућности да се на групама прелази материјал али и послједица политичког рада међу студентима којим се успјело да се разбиЈу предрасуде да, с Једне стране, политичка економија није најважнији предмет Економског факултета а с друге стране, да је вна баук, недостуиан и сувише тежак предмет. Говорећи о овим позитивним поЈавама, ве треба заборавити да се иа испитима још испољуЈу тенденције да се предмет научи толико да

Медицинска велика школа

Студенти на пракси треба да уносе нов дух и стил рада у наше здравствене установе

Проректор доктор Беровић одговорио нам је на следећа питања: 1) Какво }е стање ва 'јувскви вепв* твма ва првој тодввв? Испити на првој години досада теку досда добро што се види по квалитету положених испита, али је број оних који су полагали још увек мали да би се могао доносити суд о целој години. Изгледа да је највећи број студената прве године распоређен да полаже у задње дане овог испитног рока. 2) Шта Ви мвслвте како бш> студевтв требало да проведу летњу праксу? Летња пракса обавља се на нашим факултетима од прошле године. Она треба да послужи проширењу и употпуњавању практичног знања студената, повезивању теорије и праксе и упознавању са проблемима здравствене службе на терену. Поред овога студенти као чланови Народне омладине треба да уносе нов дух и стил рада у наше здравствене установе стварајући нов лик медицинског радника. У свом раду на пракси студенти би требало да се посвете, улавном, практичној примени знања стеченог у школи, његовом проширавању и продубљавању, односно оживљавању теориског знања кроз праксу. Самосталним радом у здравственим установама или на теренским радовима, уз помоћ лекара, треба да стекну навике и упутства за рад на разноврсним делатностима и здрав- m ственој служби. Истовремено треба да употпуне недовољна практична знања која им пружају студије на факулт^тима. Са руководством установе треба да направе целисходан расцоред рада, временски и по врсти посла, тако да би што боље искористили време проведено на пракси. Програми и упутства за вршење летње праксе помоћи he им да свој рад организују што боље. Било би врло корисно да студенти поднесу извештаје о свом раду или дневник рада како би се из њих извукла искуства и стекле поуке за крајњи рад и отклонили евентуални недостаци. 3) Какве he се мере предудетш да бв ее решио проблем апеолвеиата иа Ме• дицинекој великој школш? Стањем апсолвената на МеджцинскоЈ великој школи не може бити задовољни. Иако је добар број апсолвената већ дипломирао, а процентм завршавања студија прелазе предратне, нпак је ритам полагања

доста спор и не одговара потребама наше стварности. Још увек се осећају трагови предратног схватања „академског грађанина” на основу кога апсолвеити имају прилично лабав однос према учењу и полагању испита. Овај однос одражава се како на укупном броЈу дипломирања, тако и на квалитету. Задаци здравствене службе и њене потребе у земљи која стоји чврсто на принципима социЈалистичке изградње и упорно се бори да савлада све предвиђене и непредвиђене тешкоће у тоЈ мзградњи, нису још довољно постали својина наших студената. Очигледан је несклад између наших резултата и онога што је требало и могло да се постигне. Неколико бројева илустроваће нам бол»е ово. У 1948 год. одговорило је својим обавезама 75 e /i апсолвената, а у првом семестру ове године свега 55 № /$. Као мера помоћи апсолвената да убрзају ритам . дипломирања и да при томе обрате више пажње на

квалитет и унесу више студиозности и систематског рада у савлађивању испита, јесте да су апсолвенти остављеии на пракси у Београду. Треба организовати за њих систематску помоћ у виду консултација, посебних вежби, курсева и семинара, како би што боље и лакше савладали испитно градиво. Студенте на пракси не треба оптеретити техничким пословима, већ им помоћи да што више практично науче. Катедре и њихове установе треба да о својим практикантима апсолвентима поведу много више рачуна да прате њихов рад, контролишу га и помажу им у раду. Народна омладина треба да чврсто обухватн апсолвенте кроз своје активе, унесе више елана и упорности у борби за испуњење обавеза. Ми се надамо да ће стари апсолвенти правилно искористити летњи распуст и рад на клиникама и да ће заједно са онима који су ове годиие апсолвирали поправити досадашње резултате.

Зграда Правног м Еконо.нског фа култета н Новинарсхе ж дипдоасатс кс внсокс школс

Виша педагошка школа

Сто нових младих наставника

Ректор Више педагошке школе, Василије Точанац дао нам је следеhe одговоре на наша питања: 1) Колико he стужената диплошпрати ове годвпе и какав је то доарииос да подизање иашег школсТва? Надамо се да у овом року дипломирз око стотину студената, јер је тај број досада дао с успехом све годишше испите и већ положио практични део дипломског испита. Средња оцена досадашњег испита студената друге године је 8,15. Овако завидна оцена је резултат марљивог рада и схватања своје будуhe улоге у друштву. Сто нових младих наставника, који су кроз своје школовање стекли знања наставничке величиие, претставља велики допринос у даљем развоју нашег школства. Ови he људи, одмах по завршеним дипломским испитима отићи у гимназије и седмогодишње школе и утицаће на побољшање квалитета наставе, јер се на педагошкој школи, поред изучавања стручних предмета, обраћа озбиљна пажња методичном оспособљавању студената. Одласком у школе ових студената не добија само настава, већ и

њих очекује шири рад у народу ■ тиме њихов позив добија лепши ■ садржајнији смисао. 2) Шта Ви мислите иа којш иачии повећати интерес код средњошколаца за наставнички позив? Ове годике на Вишу педагошку школу предвиђено је да се упише око 611 редовних студената из редова свршених гимназиских матураната. Биће тешко остварити овај број, јер нашој средњошколској омладини није довољно познат карактер Више педагошке школе. Још увек се мисли да је то она стара педагошка школа која је спремала школске надзорнике, а не виша школа на којој се изучавају научне дисциплине и спремају наставници за средњошколске предмете. почев од матерњег језика до математике и фискултуре. Када би се бол>е објаснили услови студипања и смисао наставничког позива, онда би интерес за студије на педагошкој школи био већи. Tj много може да помогне омладина кроз свфу организацију и преко штампе, јер Виша педагошка школа треба да cnpeми огроман број наставника који је неопходан за подизање социјалистичке просвете и културе.

Ветеринарски факултет

Незнање пре свега је резултат рђавог система студирања

Декан Ветеринарског факултета Илија Ђуричић одговорио нам је на следећа питања: 1) Који je разлог веуспеха у аолатању ботаиике, биолотије и аиатомије? Главни разлог неуспеха у полагању испита из ботанике, биологије и анатомије, по мом мишљењу је у рђавом начину рада студената. Они се спремају за испите кампањски тј. у току школске године спцемају предмет по предмет, а не користе наставу из свих предмета те године: неуредно похађају предавања, сасвим пасивно присуствују прописании вежбама и тек када положе један предмет, почињу спремати други и то једино из уџбеника или скрипта. На тај начин немају никакве користи од планске наставе, а пасивним учествовањем на вежбама само губе време. Такви студенти су рђави самоуци и не могу имати никаквог успеха. Студенти прве године на пример, нису оптерећени заосталим испитима. Програм наставе из Опште ботанике (један семестар) могу врло лако и сасвим исправно да савладају у току саме наставе, ако редовно и са интересовањем прате предавања, а марљиво учествују на вежбама и користе се пропитивањима од стране асистената, односно наставника. По мишљењу самих претставника Народне омладине са факултета пали студенти на испиту по-

казали су кардинално незнање, а то је пре свега резултат рђавог система студирања. Чим ступе на Универзитет студенти морају бити свесни да од првог дана предавања и вежбања почиње њихово систематско спремање испита и то упоредо за све предмете те године. *

Правни факултет

Треба се навикавати на систематски рад

Професор Правног факултета др. Андреја Гамс који предаје Општи део грађанског права са стварним правом, одговорио нам је на следећа питања: 1) Какво је Bame мишљење о квали• тету овотодишњих јуиских исашта иа Правиош факултету? О квалитету јунских испита могу да одговорим само преко искуства из мог предмета, тј. из Ошитег дела грађанског права са стварним правом. Али ни овај мој суд није коначан, јер су испити још у току. Пада у очи велика разлкка измећу квалитета одгозора. Док је једна група студената испите врло солидно спремила и положилд са врло добрим резултатом, код друге групе, нажалост прилично бројне задржале су се још „традиције” несолидног, кампањског спремања, спремања ради „провлачења” итд. Знам да свесни студенти осуђују овакав начин спремања испита, али то није довољна Треба предузети озбиљне напоре да се ови сгуденти навикавају на системагски рад. рад ка систематском студирању предмета, од почетка школске године упоредо са предавањима, Верујем да студенти а и факултетске власти треба да долазе до таквих закључака на основу резултата и из осталих испита. Као резултат гог кампањског рада појављује се прилично велики број слабих оцена и одусгајања. Али са радошћу констагуЈем, да се повећава и број дсбрих оцена, одличних и врло добрих и то не само код редовних, него и код ванредних студената. Било је врло лепих одговора ванредних студената на испиту на којим се показала не само марљивост ванредних студената, него и њихово удубљавање у предмет. Када су неки од ванредних студената, који имају редовно запослење, могли тако лепи да савладају. маторију, свачако да би то моглк и редовни.

Обавештења

ОБАВЕШТЕЊЕ У ВЕЗИ ПОЛАСКА СТУДЕНТСКИХ БРИГАДА НА РАДНУ АКЦИЈУ На дан 1 јула полазе на радилишта Студентског града и Стан* беног насеља на Новом Београду следеће студентске радне бригаде: „Иво Лола Рибар” и „Петар Стамболић", бригаде Техничке велике школе; „Владимир Перић Валтер“, бригада Економског факултвта; „Миладин Поповић“, бригада Ветеринарског факултета; „Драгица Правица“, бригада Филозофског факултета; „Сима Милошевић" и „БлагоЈе Нешковић”, бригаде Медицинске велике школе, „Ђуро Струrap”, бригада Правног факултетз, Више педагошке школе и Новинарске и дипломатске високе школе; „Слободан Принцип Сеља”, бригада Природно-математичког факултета. Збор свих бригада је у 9 часова пре подне на простору иза Техничке велике школе. На дан 2 јула крећу возом, за Панчевачки рит ове студентске бригаде: „Соња Маринковић”, бригада Пољопривредно-шумарског факултета; „Мирхо Срзентић”, бригада Техничке велике школе; „Боса Миличевић’’, бригада Економског факултета и „Радојка Лакић”, бригада Медицинске велике школе. ★ Уплате за летовање износе; за летовалишта на мору минимум 1.300. — динара (боравак и пут), за Рибарску бању 1.000 динара. 2) Студенти треба да понесу са собом лични прибор (за бријање, умивање, чишћење, једно ћебе и по могућству јастук). 3) Сваки студент који не плати на време пун износ и не преда целу потрошачку карту не може поћи на летовање. Тек на основу извршене уплате и предате потрошачке карте студентима ће џ се издати објава за пут у летовалиште. 4) Спискове, новац и потрошачке карте факултети he предати најкасније 2 јула о. г. до 11 часова. 5) Студенти који иду у друту смену предаће своје потрошачке карте и новац (за боравак и пут) факултетима исто као и прва смена, а они студенти који са праксе или из другог места ван Београда буду долазили директно у летовалиште, предаће новац и* карте Управи летовалишта. ★ Група која иде за Сплит, Задар, Биоград и острво Силбу полази из са Главне железничке станице 3 јула у 14 и 10 часова, Скуп је у парку пред железничком станицом на Тргу (Инвалидски дом). У Сплит стиже 4 јула у 9 и 10 часова, одакле he се бродом даље транспортовати групе за Задар, Биоград и острво Силбу. Група за Ријеку полази из Београда 3 јула у 14. 10 часова. Скуп на истом месту као и за групу која иде за Сплит. У Ријеку стиже 4 јула у 6.30 часова. Група за Дубровник и Будау полази из Београда са станице широког колосека 3 јула у 14.10 часова. Скуп на истом место као и за остале групе. Ова група иде преко Сарајева где стиже 4 јула у 3 часа, одакле полази 4 јула у 4 часа и стиже у Дубровник 4 јула у 20.15 часова. Скуп свих који путују је у 12 часова. Група која иде за Рибарску бању полази из Београда 3 јула у 7.15 часова и стиже у Крушевац 3 јула у 18.09 часова, одакле he аутомобилом бити превезена до бање. Скуп у парку пред Инвалидским домом у 6.30 часова. Скреће се пажња друговима да у одређено време дођу на заказано место тако би се на време могле извадити возне карте за све и извршити смештај по вагонима. Сва обавештења у вези летовалишта дају Економска одељења на факултетима. Из Управе студентских летовалишта Београдског универзитета ★ Обавештавају се студенти свих факултета који напуштају преко лета своје станове а желе да исте обезбеде, да се одмах пријаве Економском одељењу Универзитета ради давања потребних података. Пријаве he се примати 27, 28 и 29 јуна од B—l2 часова. У просторијама Економског одељења Универзитета, Балканска улица 4/Ш. Студенти који Су се раније пријавили Економским одељењима својих факултета не треба поново да се пријављују. Ова обавештења се односе како на оне студенте који су се у стан уселили на основу подстанарске дозволе, тако исто и на оне студенте који су се уселили по решењу Станбеног отсека реона. • Из здравс гвено.економског одељења Универзнтета ★ Због школског распуста лист неће излазити до почетка идуће школске године. Дан излажења у идућој години 6иђе обlавл»Сн преко дневне штампе. Уредништао

Беогр&д, 27 Јуш 1949 године

Нароуни сшџреми

3